Nisam jer su radili odlično, ali sam poneo sva četiri, I potreban alat da ih zamenim..ako treba...

Ima smisla.....

To znam jer sam Hondu u Švedskoj kupio od prvog vlasnika I imam svu servisnu I ostalu dokumentaciju od prvog dana...

Sada se nalazim u Novosibirsku treba da zamenim lanac I lezajeva u zadnjem točku...moram da kažem da je lanac koji sam kupio I stavio pred put..navodno DID madi in japan, neko kinesko smeće.( siguran sam da kinezi proizvode kvalitetne komponente, ali toga nema u Srbiji)..tako da ću moći da krenem dalje u ponedeljak. Levi ležaj se očigledno okrenuo u ležištu,pa sada I novi ima suviše zazora. Sinoć smo ga zalepili loktajtom, I sada se suši 24 sata. Lanac je stigao, Tsubakj I stvarmo je iz japana I košta oko 100 dolara. Ležaje smo stavili NSK isto, stvarno iz Japana..Moram da spomenem da je Honda juče okrenula prvih 100 000 km I lezaj je bio prva ugradnja...u prednjem točku je isto prva ugradnja I to je oke.

Ne postoji osećaj bezbednosti, kad stranac krene motorom za Magadan to je nebezbedno...samouverenost je apsolutno važna....bez toga ne vredi...I razum...

Postoji način da kazem "normalan" da se ode do Magadana,I to nije drama, ljudi tuda idu svakodnevno, ☺žive tu..ovo kako sam ja isplanirao ovog puta, nije način da se ode do Magadana. Vrlo jednostavno...ali vraćam se 2019. na način kako treba...naučio lekciju..☺

Ali potpuno te razumem. Ja sam trebao da dođem dovde da bih ovo shvatio, I promenio stav.

Ja sam bio na oko 4000 km do Magadana. To I za zRuska shvatanja, nije blizu, od toga, 3000km zemljanog puta. To se ne može probati, pa ako ide super a ako je nemoguće, okreneš I nazad...To tako ne ide... Moze npr.da se proba na Vršačkom bregu da stigneš do planinarskog doma po kiši,to je recimo 5km..pa ako moze, oke ako je zeznuto vratiš se na asfalt za 10 min. Ovde ta logika ne važi..ovde neuspela proba može da bude jako, jako skupa...u svakom smislu....

Taj projekat nije uspeo..Sjak je trebalo da vuče sanke sa opremom ali nije išlo...to je bilo 2013.Ne znam da li postoji novi pokušaj....

Magadan 2018 sa endurom, I minimalim prtljagom. Imam detaljan plan. Direktne kontakte. Razgovarao sa čovekom iz magadana I vladivostoka. Imam help listu od Skovorodina do Magadana. I imam dobrog prijatelja sa velikim iskustvom koji hoće/može da ide. Možda I moj sin Bane....2018.

Imao sam informacije sa neta, a to nije pouzdano. Ljudi subjektivno doživljavaju, pa tako I izveštavaju..a sve info koje su dostupne na netu su od pre dve tri I vise godina. Ja sam zaista prikupio puno informacija ali ideja mi je bila da uz put prikupim najsvezije. Sreo sam pre 10 dana, jednog starog Holandjanina koki se vraćao iz Mongolije...ima iskustva. On mi je rekao da prvo odem u Oazu u Ulan Bator, pa onda za Magadan. Suština je da treba preci sve deonice I komadu. To je 400-500km dnevno. Sa mojom hondom I prtljagom to je neizvodljivo, I ja sam to prihvatio. I rekli su mi, nikako sam. To na prvom mestu. Video sam njihove snimke puta od Niznjeg Bestijaha do broda na Leni kod Handige.430 km uzasno lošeg zemljanog puta...meni bi trebalo min 2dana... ja sada po asfaltnom putu promenljivog kvaliteta, ali uglavnom pristojnom, prelazim 500-700km dnevno za 9-12 sati. Po lošem zemljanom putu moj prosek je ispod 40km/h mozda I 30... realno..

Hvala

Moram da priznam da je za Magadan potreban terenski motocikl jer su zahtevi vrlo strogi... dve deonice puta od oko 400 I skoro 500 km su u jako lošem stanju, a moraju se preći u cugu...oke u tom delu prakticno nema pravog mraka u ovo doba pa moze da se vozi 18 sati ili više...ali treba izdržati...

Postoji dnevnik...

Da, vraticu se delimično drugim putem. Ići ću na Jekatarinaburg I na Obninsk umesto Voronež, Kursk...I na Belorusiju, poljsku, Slovačku I Mađarsku, a ne na Ukrainu I rumuniju kao na odlasku..

da, bio sam u čeljabinsku prekjuče. Sutra krećem za Novosibirsk. Bio sam u lokalnom moto klubu, i njihov glavni, zove se Jurij mi je obezbedio podršku u klubovima u Novosibirsku i Krasnojarsku..

evo javljam se iz Omska, to je sada 5 sati plus, u odnosu na Vršac..Od Kurgana do Omska ima 640 km. Put je dobar, minus 150 km.kada se odvoji put E30 , kod mesta Makušino,od M51 za Petropavllvsk, Kazahstan. Ta deonica je loša, i zahteva puno strpljenja..plus jak ceoni vetar. Ali ovde u Sibiru, uvek briše vetar na otvorenom. Danas je bilo oko 10 stepeni kada sam krenuo, oko 6 sati. Najviše oko 15. U Omsku sam promenio ulje u motoru, i pregledao sve ostalo. Status 100%. Gledao sam da nosim samo neophodne stvai, ali ipak se skupilo oko 350 kila ukupne tezine ( sa mnom) pa zaista moram da budem jako precizan i strpljiv, ds bih sačuvao motor od nekog loma. Za sad uspevam...

krenuo bih 25 juna plus-minus dan dva. Biće žurka u klubu, ali sada ne znam datum. Par dana pred polazak..

Bogami malo sreće, tu i tamo neće biti na odmet...

Hvala inače, čitao sam tu knjigu, naslov je Jupiterovo putovanje...

Hvala na iskrenim željama...

zameniću lanac bregaste, lamele i opruge na kvačilu, i to su prvi radovi na motoru posle 89 900 km. Delove sam kupio kod Davida Silvera UK. Naravno nove gume Dunlop Trail Max i pogonski lanac i lančanike. Poneću i komplet guma Continental TKC 80

u suštini, ništa veliko nije promenjeno..A i to je sve urađeno još pre osam godina. Rezervoar je od Kawasakija Z 750 od 19 litara. Povišen je napred za 25mm, cev upravljača je od Enfilda 500. Akumulator od 14 Ah...to je to....