Gde god da vozim, gledam da sto manje planiram. Jedino sto planiram je da mi bude sto komplikovanije prirodnije i da kazem divljije na neki nacin. Adrenalin je za mene upravo takav nacin putovanja. Ne brza voznja i nacin koji podrazumeva klasican odmor sa blagodetima gradskog i modernog zivota.

Veruj mi da mi je toliko bilo krivo sto sam zbog vremena u svakom kampu, osim na Tasosu, samo prenocio. Par mestasaca su zaista bila rajska.

Hvala vam na pohvalama i lepim recima. Nije to neka mudrost. Svako od nas moze na slican put. Jedino mora da se odluci i da ispuni nekoliko uslova. Ono sto moze da bude najveca kocnica pored novca, je cekanje na jos nekoga. Kada svi koji su zainteresovani iz nekog razloga odustanu lako se i ti pokolebas. Ako se to izbije iz glave, resis da odvozas turu i pored toga sto nisi nasao saputnika, onda je sve lako. Ono sto je jako bitno, a zaboravio sam da pomenem u putopisu je sledece... Grci imaju foru kada si motorom, da ti na ulasku u Grcku, carinici izricito samo mahnu da prodjete. Ukoliko tako i uradite, dalje necete imati gde da vam se upise u pasos ulazak u zemlju. Pri izlasku vas cekaju na carini i naplacuju debelu kaznu jer nemate pecat ulaska. Dakle bez obzira sta oni kazu, sidjite sa motora i odite do carinika sa pasosem..

U povratku u Srbiju morao sam da svratim u neizbeznu i Fenomenalnu Mezgraju. Kod kafane "KOD GADURIJE'' Srecem starog i iskusnog bajkera iz Leskovca od koga, uz kaficu, ucim jos stosta o motorima i o predelima u okolini za koje nisam ni znao i koje cemo sledece godine obavezno obici, nadam se, zajedno sa nekima od vas. ,;' Enterijer "KOD GADURIJE" iz 1954. godine To bi bilo to. Pokusao sam da vam sto bolje prenesem utiske i atmosferu sa ovog puta. Nadam se da sam donekle uspeo. Malo sam vise udavio sa kampovima, ali to mi je manje-vise i bila misija. Pozdravljam vas. Mozda nekome i koristi nesto od ovoga- vec za ovo leto.

Za povratak sam izabrao najkomplikovaniji ali najlepsi put. Put je vodio od Kavale preko Drama-e, i kroz same planine. Kato nevrokopi pored nekog njihovok zimskog turistickog centra pa sve do BANSKO u Bugarskoj, gde sam prespavao. Smestaj je u ovo vreme skoro dzaba. Platio sam 15 leva (8e) smestaj sa dvoristem za motor.

Sa Tasosom se moje putesestvije zavrsava. Trajekt sam u povratku uhvatio iz grada Tasosa koji vozi do grada Keramoti. Mnogo je jeftiniji i putuje pola sata. I ovde postoji kamp koji nisam obisao. Da sam mogao da odvojim jos jedan dan, sigurno bih se provozao motorom po pesku celom ovom obalom. Ako me ponovo nanese put ovde obavezno ostajem neko vreme u KERAMOTI-ju. Poslednji giros za ovu godinu

Sutradan sam sam obisao celo ostrvo. Veoma mi se svidelo. Sa stajanjima da slikam i obilaskom nekoliko kampa izlet je trajao 4 sata. Ostrvo je stotinak kilometara obima i put je uglavno uz samo more. Najpopularnija plaza na Tasosu. Rajska plaza...

U kampu sam inace bio jedini gost.Zapravo blizu mog satora boravio je jos samo par iz Sofije. Bas smo se spijateljili i druzili dva dana. Pecali smo ceo dan zajedno. On dolazi svake godine polovinom septembra i peca BRANCINE. Upecane ribe drzi kod gazde u zamrzivacu i posle ih odnese u Bugarsku i proda nekom ribljem restoranu po 40e za kilo. U trnutku dok sam ja bio tamo imao je par komada ukupno 20kg. koje je upecao proteklih dana. Jednog smo zajedno izvukli. Ja sam mu lovio iglice a on na njih pecao Brancine Riba je bila odlicna, ali suflaki je suflaki Malo je falilo da spemam i zablje batake

Suradan u kampu... Najstarija kamp prikolica koju sam do sada video Ono sto je retkost i sto ovaj kamp izdvaja od drugih je to sto vam ne treba sator, duseci, frizider sto i stolice. Gazda se setio pa ima svoje postavljene satore svuda po kampu. Poneses samo stvari i uzivas. Inace gazda je bas cool tip. Po ceo dan peca a drustvo mu pravi nerazdvojni pratilac...

Iz Kavale takodje, polazi trajekt za ostrvo TASSOS. Putje se nekih sat i jace. Karta je cini mi se 18e. Brod kao i za Krf polaze na svakih sat vremena, tako da kada god dodjete nece biti problema da ostanete bez prevoza. Dok sam cekao za trajekt, setio sam se da sam gladan...mmm HOT DOG :lol: Pogled iz broda na Kavalu... Kapetan ladje Stigao sam u prvi kamp koji sam naisao po dolasku na ostrvo. Ispostavice se da je za moj ukus najboli na Tasosu. Odlucio sam da se tu odmorim dva dana.

Doslo je vreme i za poslednju etapu ovog putovanja. TASSOS. Stigao sam u Kavalu i u samom gradu posetio jedan jako simpatican kamp. Poprilicno je velik i uredjen. Kamp PARADISO

Halkidiki je prelep. Planinski masiv koji se izdize iz mora. Sumski putevi, klima fantasticna. Cas mirise more, cas planina Voznja i pogled su nesto posebno Izvozao sam i nauzivao se ceo dan. Prosao sam i drugi prst SITONIJU. Veceras malo laksa hrana pa u ponjave. Ovcije kiselo mleko i sarme sa pirincom u listu od vinove loze. ;:' Po noci sam jedva nasao neki smestaj i posle pogadjanja jedva se nadjosmo na 25e

Zatice me i iznenadjenje na polu pustoj plazi. Izgleda da ovde Srbi drze monopol

Dalje sa vozio uz obalu i obisao dosta kampova od kojih su interesantna ova dva...

Krecemo sa obilazkom. Prvi prst je KASANDRA. Odmah, na samom pocetku sam obisao fantastican kamp Ouzouni Beach.

Skrecem pre Soluna i obilaznicom oko grada cepam prema Halkidikiju. Videcemo utiske. I ovde sam prvi put. Kasno sam stigao u Kalikratiju. Lako sam nasao smestaj za 20e i malo se okrepio od puta. Pored mene su bili Mekedonci koji tu sezonski dolaze u ovo vreme i beru maslinke. Kako mi rekose cak 40e dnevno. Eto ideje za malo zarade. Smestaj dele po 5e, pa ti vidi Druzili smo se kod njih na terasi celo vece. Na kraju sam im dao flasu domaceg vina sa Krfa a oni meni kesu maslinki. Ovih dana sam zavrsio proces odgorcivanja od mesec dana i ocekujem recept od njih. Videcemo kakve ce ispasti Malo analize puta pre spavanja... "Kada je grof bio cicija"

Sutra dan pakovanje i teraj polako prema halkidikiju. Danas me ceka 650km. Auto put od Igumenice do Soluna je fantastican. Nov je, zavrsen prosle godine. Ono sto je najbolje- ne placa se uopste jos uvek. Postoje kucice ali nikoga nema. ili ja bar nisam video . Put je napravljen preko planina i jako je interesantan za voznju. Predeli su fantasticni. Mala digresija, da ne zaboravim. Pumpe su retke na auto putu. Zapravo uopste ih nema. Caka je u tome da sidjete par km na prvom nekom izlazu za bilo koje mesto i naicice te na pumpu vec za nekoliko kilometara. Elem, Ceo ovaj auto put je pod video nadzorom, cak i parkinzi. Ja sam kasno primetio pa i kada sam video bilo je kasno za disciplinovanu voznju. Non stop sam krsio brzinu i vozio 130km na h. Smatrao sam da ce, ako ce mi kaznu na grani naplacivati, naplatiti samo jednu. Na srecu nista Iz iskistva u Grckoj znam da kada se vide oni kamioncici sa hranom pored puta na kojima pise KANTINA treba obavezno svratiti i pojesti nesto. Odlicno je. Ovo je parking za kamione. I ovde moze da se prespava. kao sto rekoh ima i video nadzor...

Sutradan, se spremam da nastavljam dalje. Na trajektu sam u ovo doba godine bio jedini na trajektu. Jako cudna situacija. Kao da su samo za mene dosli. Malo me i bi sramota Resio sam da tog dana jos malo obidjem zapadnu obalu. Popodne sam naisao na fantastican kamp i resavam da ostanem i pripremim malu gozbu Za koriscenje interneta se i fiskalni racun dobije. Evropski, nema sta. Tragovi od uboda ose od pre neki dan.

Upoznajem i neki mladi par iz Italije, Napoli. Kasnije sam dobar deo veceri proveo sa njima pored vatre. Spremila mi snajka i nesto, nisam shvatio sta je tacno. Nesto od grilovanog povrca i parce ajkule na zaru. Sutra dan je dugo ocekivani. Prelazim na Krf. Toliko sam dugo zele da odem tamo. Danas je taj dan. Stizem do Igumenice i ukrcavam se na trajekt. Pogled na Igumenicu KERKIRA-KRF Ajd' dok putujem do Krfa da vam kazem jos i ovo. Trajekt putuje sat ipo vremena. Karta za jednu osobu i veliki motor je 20e. feriboat krece na svakih sat vremena. KERKIRA ili KRF na novogrckom spada u najbogatiju regiju zemlje. Nalazi se u Jonskom moru. U najuzem delu je tesnacom odvojeno od Albanije samo 2 km. Zbog bujne vegetacije zovu ga zeleno ostrvo. Ima 110.000 stanovnika. Brod iz Paname ,;' Po preporukama sam otisao pravo mecki na rupu. Naime kada se kaze Krf obicno se misli na deo obale koji je najlepsi, a to je mesto PALEOKASTRISA Tamo sam i otisao. Nasao sam jeini kamp i smestio se tamo. Odlican je, samo sto je daleko od obale neka 3 kilometara. Posto je bilo pretoplo a inace niko ne vozi sa kacigom, resih se i ja da se provozam tih nekoliko kilometara bez kacige. Inace je ne skidam ni u kojoj situaciji. Sto zdog nepredvidjenih situacija u saobracaju to zbog insekata leti. Ali tera te djavo sto kaze moja baba. Posle jednog kilometra, osa. Pocepala me muski za obraz. Uvece sam otekao kao patispan. Sutra sam dan odvojio za voznju po Krfu. Zaista je Paleokastrisa ona obala i uvale sa slika Krfa sa televizije. Ono ostalo sto sam video je sve losije ili mnogo lose od ovog dela Krfa. Ali je zato voznja po sumama i Brdima nezaboravna. Kao sto rekoh, sezona u punom jeku a kraj septembra ,;' Prethodnog dana sam upoznao tri tipa i jednu devojku iz Ceske. I oni se vozikaju po Grckoj pa su me pozvali da svratim do njihive plaze na pivo! Interesovali su se za onu planinu koju sam ja presao, te sam im ja to strucno nacrtao Onda je curica prekinula svoje suncanje u toplesu, navukla kupaci i dosla da se slika sa bajom iz Srbije

Zver protiv zveri ';. Polako se spustam prema najvecem prirodnom jezeru u Grckoj- TRICHONIDA. Dugacko je 20 km i prelepo je gledati ga sa ove klupice. Ugodjaj bi bio jos veci da po treci put nisam napravio sranje na istu foru. Cekam da jos malo zadje sunce i dok cekam ostavljam aparat, gde?... na tovarnom delu pozadi Posle ispusene cigare ukapiram da treba da podjem motorom jos 50 metara da uhvatim bolji kadar i tandrrrr ,;' Opet je dobro proslo. Ulubio mi se objektiv i jedva sam ga osposobio u nekoj fotografskoj radnji. Dobro je da nisam kupio nov pred polazak, kao sto sam planirao Od jezera imam jos pedesetak kilometara do kraja danasnjeg puta. AGRINIO. Posle toga pravac more da iskoristim ovo vreme koje je iz dana u dan sve toplije i suncanije. Idemo dalje, Lefkada, Krf, Halkidiki, Tasos U Agrinio sam stigao pred mrak. Nasao sam neki smestaj za 20 e i prilicno rano legao. Sutradan obisao Lefkadu. Za razliku od istocne obale, zapadna je prepuna turista. Taman kako treba. Niti prevelika guzva niti nigde nikog. Gradovi kao i svuda na obali. Do ostrva se inace dolazi sa kopna preko dugackog i uskog mosta, tako da i nemate osecaj da dolazite i da ste uopste ostrvu. Elem, ocekivao sam mnogo vise. Kampova nema. Slike nisam pravio iz dva razloga. Prvi je zato sto nisam imao cime, a drugi je sto nisam imao nista specijalno da slikam. Posle dva sata voznje po ostrvu, vracam se na kopno i dolazim do PREVEZA-e. Jednim delom od desetak kilometara vozi se tunelom kroz koji se placa prolaz. Prolaz se placa zato sto je tunel ispod mora. Dok njega nisu napravili do preveze se islo 100km kopnom okolo. Jako pametna investicija. Teram prema Igimenici. Usput obilazim jos nekoliko interesantnih kampova. Nastavnjam krivudavim putem na velikom uzvisenju uz samo more. Slicno kao nasa Dunavska magistrala. Cek, cek da se odaljim jos malo...Ovo se ne moze videti cak ni kod nas vise. Cak je neko uspeo i da se usere kao na takmicenju Teska je njima kriza zakucala na vrata kada na ovakvom mestu ne mogu djubre da pokupe. Mislim se i spremam se da nastavim dalje. PROVERAVAM da nesto nije ostalo na tovarnom delu Dolazim do mesta PARGA. Jedva primecujem znak za kamp LIHNOS. Pocinjem da se spustam strmim i krivudavim putem prema moru. Toliko je neugledan da zamalo da odustanem. Da sam odustao zeznuo bih se. Kamp je savrsen. Podeljen je na deo za satore u maslinjaku uz samu plazu i drugi deo za prikolice i ostala vozila. Prava plava laguna. Mnogo je lepo. Ne mrdam ja odavde, mislim se u sebi. Kakva Igumenica i guzva. To mi sada najmanje treba. Treba mi neko pivo, treba mi da posle kisa i planina sednem na pesak, da mi talasi zapluskuju uparene noge, gledam u more i sa fona pustim THE CULT Postavim ja sator, rasklopim lepo stocic stilicu... I odem da kupim pivo, nesto za klopu i obidjem onaj drugi deo kampa. Kad' tamo vidim nesto sto me je apsolutno oborilo s'nogu. Svasta sam vidjao na putevima ali ovakvu legendu nisam mogao ni da predpostavim da cu upoznati. I to sve ne bi bilo strasno da ovaj brka nije sa suprugom ovim cudom od tricikla dovukao ovu prikolicu Dugo smo razgovarali uglavnom o motorima i putovanjima. Kao mladji je vozio Afriku. Obisao je pola sveta motorima Nljegova oba sina su bajkeri. Jedan vozi Africu, a drugi Hondu hornet. Inace je sa zenom vec DVA IPO meseca na putu. Kakav kralj.

Sta reci, stara skola istureno odeljenje. Bravo majstore. Bravo za poduhvat a i narocito za putopis. Od takvih bajkera treba uciti.

Moree, naslo bi se mesta za ledjni air bag