Kako videh da je interesovanje za Albanijom, kao mogućom destinacijom, poprilično, reših da neka svoja iskustva podelim sa svima vama u nadi da će vam iole nešto biti od pomoći ili možda izazov da se odlučite otići tamo. Ne želim puno pričati o destinacijama na kojima je većina vas već bila, jer želim da ostane što više mesta za fotografije Albanije. Elem, krenusmo iz Niša (odakle sam) 27. avgusta 2011. godine. Put je trajao do 03. septembra 2011. godine. U Albaniju smo ušli preko Crne Gore (dok smo 2009. godine išli preko Prespanskog jezera). Nešto malo Crne Gore.... malo crnogorskih krava a, evo i prevoznog sredstva huh! puš-pauza uuuuiiiiii!!!! ovo je bilo nisko Iz Crne Gore eto ih prvi kilometri u Albaniji... Naravno da se samo nasmejaše mom pasošu Stari prelep grad Berat Ko hoće da kupi kuću u Beratu, eto i broja fona... huh! Ko sada da se popne do tvrđave na vrhu po uglačanom kamenju... Eto, stigosmo, živi i zdravi Ramazan je bio u toku, te i bubnjara u svakoj uličici... Ovuda prošla Bembara sa koferima??? Ne verujem... Berat noću... Da, da... Spavali pored džamije usred Ramazana, koja nebulozna glupost... Bili smo na nogama u 4 izjutra... Zadnji pogled na Berat... Napuštamo Berat i krećemo ka nepoznatom... Hoćemo da izađemo sa kopna na more... UPOZORENJE: Ako vam na karti Albanije stoji da je put žute boje (ne daj Bože, bele), to izgleda upravo ovako... E, a sada se gubimo po albanskim planinčugama, po kozjim stazama, na putevima kojih nema u karti, nailazimo na napuštene kasarne i vežbališta iz doba komunizma.... Nikog nigde, zabit neviđena... A i ako sretneš nekog, sporazumevanje jedino rukama jer reeeeetko ko govori engleski... Oops! Evo i jedinog prevoznog sredstva koje besprekorno funkcioniše... Napušteni vojni objekti... Raj za oči u ovoj vkjbn... Gotovo! Mi ge-prc! Od silnoga truckanja, ovde negde izgubih cvidže, a Bogami i šrafčić od kacige... Vljore, KONAČNO...! Civilizacija Drage moje i dragi moji... Umorih se... Imam još puno toga da vam kažem i pokažem, no to ostavljam za sledeći put (obzirom da prvi put pravim putopis, nadam se da mogu nastaviti tamo gde sam stala...)... Od srca, veliki pozdrav! Do sledećeg viđenja i nastavka pustolovine...

Bravo! Ovog leta sam već drugi put (u svojstvu suvozača) bila na putu po Albaniji... Priroda predivna... Jedino mesto koje nisam posetila u Albaniji je Tirana... Egzotično... Jedva čekam nastavak...

Vrlo lepo

Hvala puno, bolje vas našla!

Kako nalaže red, da se predstavim... Ime: Sanja Mesto: Niš Godina: 36 Radno mesto: JKP Mediana Niš Pišem projekte o zaštiti životne sredine, sarađujem sa NVO sektorom, bavim se uvođenjem noviteta u oblasti upravljanja otpadom i td... Na žalost, nisam neki talenat za vožnju, te svoju ljubav prema motorima delim sa ortacima, kao suvozač i grejač bubrega Mojih maximalnih 3500km po sezoni smatram skromnim doprinosom svojoj ogromnoj ljubavi ka dvotočkašima Volela bih da ovo bude minorni početak velikog druženja sa istomišljenicima i osobama koje spaja ljubav prema motorima i slobodi! Kissic!