Nisam dugo gledala ovu temu pošto sam naišla na veliko neodobravanje cele akcije. Srećom, mediji su nas podržali u akciji! Pisali smo svima tako da su deku intervjuisali u poslednjih par dana mnoge novine, a televizije su napravile prilog. Ako želite da pomognete i to ne samo njemu, jer nije jedini slučaj, najbolje je da se uključite u grupu na facebook-u, na stranici http://www.facebook.com/pages/Pomoc-za-beskucnike-sa-zivotinjama/180814518623833 , tu kačimo sva obaveštenja i planove , kao i informacije o uplatama. Posle priloga na B92 u akciju se uključilo još dosta ljudi i javile su i neke organizacije, u narednih dana će možda biti realizovano i neko rešenje za deku. Takođe, ako neko želi da mu nosi hranu, mora da napiše javno kada će ići i da se toga pridržava, jer nam se pre neki dan desilo da smo bacili 12 vekni hleba i nekoliko paketa suhomesnatih proizvoda ( tj. razdelili smo lokalnim kucama, ali svejedno je to bahato), jer su ljudi samo donosili i ostavljali hranu, a on naravno ne može sve pojesti! Evo priloga sa B92 http://www.youtube.com/user/b92rtv?blend=1&ob=4#p/u/0/_JPUoM87bxg

Prilog na B92 o Ladislavu, tako smo mi saznali za njega.

Hvala na brzom odgovoru i predlogu! Kopiram ovo, pa ćemo otići "u izvidnicu".

Zdravo svima! Prvo sam postavila ovu temu gore, gde se predstavljaju novi članovi, tako da admini mogu da izbrišu tu, a da ostave ovu ili da je premeste gde joj je mesto Registrovala sam se jer sam negde na ovom forumu pre par meseci pročitala priču kako se nekoliko bajkera skupilo i pomoglo psu u nevolji, platili su operaciju i taj pas je sada živ i zdrav zahvaljujući vama. Sad pročitah da su ga zadržali ljudi koji su ga pronašli. Vidim da vi često organizujete razne akcije za pomoć ugroženima i nemoćnima, stoga verujem da će se i sada naći dobri ljudi koji mogu da pomognu u ovoj više nego ozbiljnoj situaciji. Reč je o najstarijem beskućniku u Beogradu. Deka Ladislav ima 94 godine i živi u prikolici sa svoja 3 pasa i jednim mačkom. Saznavši za njegov slučaj, grupa od nas nekoliko je rešila da nemoćnom čoveku od 94 godine pomogne. Pomoć se sastoji u tome što mu nosimo kuvane obroke, donosimo mu vodu za piće, brikete za loženje, hranu za životinje... Iako je vrlo priseban i nije dementan, ima problema sa hodanjem i stoga nije u stanju da sam ode po namirnice ili vodu. On je vrlo tih i povučen čovek i većinu vremena provodi u svojoj prikolici sa svojim životinjama koje mu mnogo znače i čak održavaju u životu, nikoga oko sebe ni na koji način ne ugrožava. Deka je bio i logorski zatvorenik, preturio je mnogo preko svojih leđa, ćerka ga je napustila i sada su u njegovom životu tu samo njegove životinje i one mu život znače.One su mu jedino društvo, one ga greju u hladnim noćima i uvek su sa njim, zajedničku muku muče. Deka je čak rekao da ga je strah da umre samo zbog toga što ne zna šta bi se sa njima desilo posle njegove smrti. Kada smo kontaktirali nadležne gradske organe povodom ovog problema, dobili smo odgovor da je jedino rešenje da se on smesti u dom a njegove životinje u azil. Za one koji ne znaju, naglasiću da je situacija u svim Beogradskim i drugim azilima po Srbiji više nego grozna. Životinje tamo često nemaju šta da jedu, nemaju gde da legnu, konstantno su pod stresom jer ih ima previše ( čak 300 i u nekim slučajevima 700 na jednom placu ), bolesne, često umiru u najgorim mukama. Opciju oduzimanja životinja deki nismo ni uzeli u razmatranje, jer, kao što sam već rekla, one njemu znače više nego išta, kao i on njima. Svesni smo da je deka star, stoga smo preuzeli odgovornost da životinje zbirnemo u nove porodice kada nas deka napusti. Prošle nedelje, Ladislav se preselio u Zemun, u ulici u kojoj je nekada davno živeo srećno. Kako on kaže, Zemun mu je kao rodno mesto i tu želi da proživi još ono malo što mu je ostalo.Na žalost, nije naišao na dobronaklonost komšiluka, i, iako niko nije dolazio da mu se direktno obrati, prijavljen je komunalnoj inspekciji, koja je zalepila na njegovu prikolicu rešenje u kome piše da Ladislav mora da se odseli u roku od 5 dana i skloni sa javne površine. Ali Ladislav nema gde, to je jasno. Danas je istekao peti dan i Ladislav sada i sam želi da se preseli jer se oseća vrlo nelagodno u tom neprijateljskom okruženju. Ono što mi sada tražimo kao privremeno ili trajno rešenje je neki plac, ograđeno dvorište, dalje od zgrada, ljudi, ulice i parkova, gde će deka moći da se preseli sa svojom prikolicom i životinjama i da ga niko odatle ne tera. Imali smo na umu da potražimo kuću na iznajmljivanje gde bi mogao da se smesti, ali nam je za to potrebno više ljudi koji bi mesečno mogli da odvoje neku sumu novca kako bi mogli da plaćamo kiriju i ostalo. Takođe dolazi u obzir i neko skrovito mesto, ako znate za takvo, u vašem kraju, gde bi mogao da bude i gde mislite da se ne bi niko žalio, a da naravno mi možemo da ga obilazimo, jer, kao što sam napisala, deka nije sposoban da sam ode do prodavnice ili po vodu za piće. Eto, otprilike sam sve napisala, pa ako neko ima ideju šta raditi ili plac za pozajmiti neka se javi.

Zdravo svima! Htedoh da postavim ovu temu negde drugde, ali mi nigde drugde nije dozvoljeno, verovatno jer sam novi član foruma. Registrovala sam se jer sam negde na ovom forumu pre par meseci pročitala priču kako se nekoliko bajkera skupilo i pomoglo psu u nevolji, platili su operaciju i taj pas je sada živ i zdrav zahvaljujući vama. Sad pročitah da su ga zadržali ljudi koji su ga pronašli. Vidim da vi često organizujete razne akcije za pomoć ugroženima i nemoćnima, stoga verujem da će se i sada naći dobri ljudi koji mogu da pomognu u ovoj više nego ozbiljnoj situaciji. Reč je o najstarijem beskućniku u Beogradu. Deka Ladislav ima 94 godine i živi u prikolici sa svoja 3 pasa i jednim mačkom. Saznavši za njegov slučaj, grupa od nas nekoliko je rešila da nemoćnom čoveku od 94 godine pomogne. Pomoć se sastoji u tome što mu nosimo kuvane obroke, donosimo mu vodu za piće, brikete za loženje, hranu za životinje... Iako je vrlo priseban i nije dementan, ima problema sa hodanjem i stoga nije u stanju da sam ode po namirnice ili vodu. On je vrlo tih i povučen čovek i većinu vremena provodi u svojoj prikolici sa svojim životinjama koje mu mnogo znače i čak održavaju u životu, nikoga oko sebe ni na koji način ne ugrožava. Deka je bio i logorski zatvorenik, preturio je mnogo preko svojih leđa, ćerka ga je napustila i sada su u njegovom životu tu samo njegove životinje i one mu život znače.One su mu jedino društvo, one ga greju u hladnim noćima i uvek su sa njim, zajedničku muku muče. Deka je čak rekao da ga je strah da umre samo zbog toga što ne zna šta bi se sa njima desilo posle njegove smrti. Kada smo kontaktirali nadležne gradske organe povodom ovog problema, dobili smo odgovor da je jedino rešenje da se on smesti u dom a njegove životinje u azil. Za one koji ne znaju, naglasiću da je situacija u svim Beogradskim i drugim azilima po Srbiji više nego grozna. Životinje tamo često nemaju šta da jedu, nemaju gde da legnu, konstantno su pod stresom jer ih ima previše ( čak 300 i u nekim slučajevima 700 na jednom placu ), bolesne, često umiru u najgorim mukama. Opciju oduzimanja životinja deki nismo ni uzeli u razmatranje, jer, kao što sam već rekla, one njemu znače više nego išta, kao i on njima. Svesni smo da je deka star, stoga smo preuzeli odgovornost da životinje zbirnemo u nove porodice kada nas deka napusti. Prošle nedelje, Ladislav se preselio u Zemun, u ulici u kojoj je nekada davno živeo srećno. Kako on kaže, Zemun mu je kao rodno mesto i tu želi da proživi još ono malo što mu je ostalo.Na žalost, nije naišao na dobronaklonost komšiluka, i, iako niko nije dolazio da mu se direktno obrati, prijavljen je komunalnoj inspekciji, koja je zalepila na njegovu prikolicu rešenje u kome piše da Ladislav mora da se odseli u roku od 5 dana i skloni sa javne površine. Ali Ladislav nema gde, to je jasno. Danas je istekao peti dan i Ladislav sada i sam želi da se preseli jer se oseća vrlo nelagodno u tom neprijateljskom okruženju. Ono što mi sada tražimo kao privremeno ili trajno rešenje je neki plac, ograđeno dvorište, dalje od zgrada, ljudi, ulice i parkova, gde će deka moći da se preseli sa svojom prikolicom i životinjama i da ga niko odatle ne tera. Imali smo na umu da potražimo kuću na iznajmljivanje gde bi mogao da se smesti, ali nam je za to potrebno više ljudi koji bi mesečno mogli da odvoje neku sumu novca kako bi mogli da plaćamo kiriju i ostalo. Takođe dolazi u obzir i neko skrovito mesto, ako znate za takvo, u vašem kraju, gde bi mogao da bude i gde mislite da se ne bi niko žalio, a da naravno mi možemo da ga obilazimo, jer, kao što sam napisala, deka nije sposoban da sam ode do prodavnice ili po vodu za piće. Eto, otprilike sam sve napisala, pa ako neko ima ideju šta raditi ili plac za pozajmiti neka se javi.