Na kome srecom nije bilo ispase , pa smo konje gledali saputa .. - - - Prelaz Col de Peyresourde , uz kafu , polako dospavanja u Bagneres de Luchon Dosta je 6 prelaza u danu , da ne preteramo - - -

Pa opet kroz oblake u sledecu dolinu - - - - - - - - - - -

Odatle , na Col d'Aspin koga su okupirale krave - - - -

Pa pored restorana sa verovatno najmanjom terasom na svetu:D , dalje dolinom - - -

Sa druge strane , u dolinu nas je opet pratio oblak , takoda neznam kakvi su pogledi sa te strane -

rh prelaza je toliko mali , da na samom prelazu , za divnocudo nema domacih zivotinja … Tako da smo mogli bez ikakvih smetnji slikati pred oznakomza prelaz , cak smo i kafu popili .. - - - - -

A na vrhu , najvise biciklisti , dok sam cekao da se uslikam pored znaka , tu je bio i cica bez ruke , dogurao biciklom do vrha , skidam kapu i duboki naklon !!! , nemam reci … - -

sam vrh je , izpostavilo se premalen za turiste i domacezivotinje , pa su ovce podalje , setaju.. - - - - - - - - -

pred sam vrh , zadnja dva tri kilometra malcice uzan , alipredivan - - - - -

Zacudilo me koliko kempera je vec zauzelo busije , a Tour deFrance je dolazio tek za nedelju dana … - -

Citav kraj spada u nacionalni park , priroda je fenomenalna, put super , - - - - - - - -

A odatle , bez zadrzavanja , skrenuli smo levo i poceli dase penjemo na , kako kazu majice koje tu prodaju ‘’La Legende’’ ili Col duTourmalet - - - -

Sledecom kotlinom stigli do Luz Saint Sauveur - - - -

Odatle smo se , opet kroz oblake spustili do sledece doline - - - -

A Col du Soulor su okupirale ovce …. - - - - -

Pogled natrag na put .. - -

- - - - - - - -

Odatle smo poznatim putem , usecenim u pad planine krenuliprema sledecem , manjem prelazu Taj put i sam prelaz Col d’Aubisque poznati su ubiciklistickim krogovima kad je 1951 godine neki holandanin , trenutno uvodstvu na Tour de France , probajuci da ostane tako , sleteo sa puta , i nekomsuludom srecom ostao na maloj litici 70 metara nize , da nije tu stao , nikakvasreca mu nebi pomogla .. A 2001 , na 50 godina , postavili su tablu koja cita : Ovdeje pre 50 godina Vim van Est pao 70 metara , preziveo je , ali je izgubio zutumajcu … - - - -

Tada vam ne prostaje nista drugo , nego da brzinom munjepotrazite gde se silazi sa prelaza .. -

Mada me nisu sprecili da se slikam pored znaka za prelaz .. - - - Ovako su pitomi i cak hoce da se slikaju , dok neki glupaviturist ne napravi gresku , pocne da jih hrani keksom , a oni pozovu ostale kojicekaju pod vrhom … - - - - - - -

Dosli smo do vrha , a tamo iznenadenje . Neznam kako je toregulisano u Alpama , ali ovde , primetio sam kasnije , postoji znak kadpredete neku visinu , koji kaze da se teren smatra izpasom , pa tako svaki vrhima svoje zivotinje , koje umesto da pasu cekaju da jim turisti daju nasto dase oslade … Na Col d’Aubisque tu su konji , ogromni konji , cak semesaju u popravke kamper venova , sve znaju … - - - - - - - -

Odatle smo popeli do kraja , novim putem za nas , jer prosliput da vas podsetim , tuda je bio jos sneg … - - - - - -

A pored restorana gde smo prosli put morali da se okrenemo ,pruzio se pogled preko oblaka na drugu stranu kotline … - - - -

Skijaski centar Gourette , pa posle kroz oblake - - - - -

Na pocetku prelaza , znak je najavljivao OUVERT – OTVORENO .Super !! Idemo - - - -