Ivalo – Honningsvåg Duzina: 395km Ujutru klasika, budjenje, dorucak, oblacenje ratne opreme, sedlanje i polazak. Vreme je ocaj tj. tipicno za ove predele, hladno i kisovito, sva sreca da nije bilo vetra. I tako desetinama kilometara.... ups u sred nicega nabasasmo na Udjosmo u Norvesku. Pejzaz i vreme se promenise. Vetar je poceo da simpaticno duva. Vetar divlja sve vise i vise, a asfalta sve manje i manje... Vetar pravi zurku na povrsini vode. Sve u svemu, do tada nisam vozio po gorem vremenu. Vozio sam po hladnijem, ali tih 2 stepena sa vetrom koji nas je bacao po pola metra... Napominjem da samo natovareni teski oko 500kg. Kisa koja je neprestano lila je takodje davala svoju car. Kisna odela i oprema su odradili svoje tako da nismo bili mokri, osim mojih nogu koje su bile u jedno 2 deci vode. Dainese s** ti se na impregnaciju (primedba korisnika). Problem smo resili sa novim carapama i dve najlonske kese ))) i teraj. Nema skidanja kacige na odmoristu, naravno Jos samo malo..... Tunel - posto smo bili u totalno smrznutom stanju, sto ce te videti iz prilozenih slika, a morali smo da prodjemo kroz isti jos jedanput, napravili smo samo par slika. Dovukosmo se do hotela i nekako raspakovasmo. Kako je prijalo presvuci se i sedeti u toplom. Ovo me je docekalo kada sam izvukao torbe iz bisaga )) Sto bi rekli braca Englezi: "It was raining cats and dogs!" Posto smo jeli, expresno smo se vratili u sobu i zaspali. Ostatak slika ovog dana na link-u

Monni – Ivalo Duzina: 890km Dodje dan rastanka. Izpozdravljasmo se izljubismo i krenusmo dalje. Finska gostoprimljivost ce mi ostati celog zivota u secanju. Nadam se da ce na leto Vesa i Marta banuti do Srbije, takav dogovor imamo, ne bi li se ikako revansirao za divno iskustvo koju se nam poklonili. Do sada nas je vreme sluzilo, ali put ka severu poceo je da uzima danak. Oblaci su poceli da se navlace, a temperatura je pala na 12 stepeni. Popodne se malo razvedrilo... A onda ONI . Elem, u Helsinkiju u Lappi restoranu smo zdrali njihovu nacionalnu hranu, a ona se sastoji iz ovoga na zaru sa dzemom od zimskih bobica. Ekstra hrana, ali posle ovog susreta smo se precutno dogovorili da to vise ne jedemo! Kod nas se zove irvas, a kod njih Reindeer. I ima ih skoro ko komaraca, a komaraca ima bash puno. Bangavija i sladja stvorenja ne videh skoro. Svuda se setaju. Po dvoristima, putevima, njivama. Mnogi imaju stavljena zvona oko vrata da bi ljudi culi da dolaze. Cesti su udesi, tako da svi voze veoma pazljivo. Za ljubitelje formule, na jednom odmoristu... Odmoriste Produzismo dalje... A tamo, pocetak Laplanda.Spominjase nam Vesa i Marita neke kisne ljude da zive tamo. Do tog trenutka nismo imali ni minut kise, ali to ce se uskoro promeniti. Bez ovoga nikuda, a posebno na pi***** Posto je bilo 2 ujutru, poceli smo da traimo prenociste. Uskoro smo shvatili (100km) da se svi kampovi zatvaraju u 22h i da nema ni hotela nigde u blizini koji rade. Poljubili smo 10-tak vrata, pokisli ko crkveni misevi, ali sta je tu je trpi i cuti, vozi... Pomagala je jedino pesma, krestis u kacigi uz zvuke Haldnog piva koji dopiru iz sluski. Temperatura je bila oko 7 stepeni. Dodjosmo do Ivala i hvala bogu nadjosmo smestaj. Naravno, hotelska recepcija nije radila jer je bilo 4 ujutru, ali je Marija uspela da izbunari sankerku koja je mogla da nam izda kljuc od sobe, pa smo mogli da se, napokon, malo ogrejemo i osusimo. Meni su cizme pocele da pustaju vodu i pored par slojeva impregnacije koje sam naneo, tako da sam bio u lakom problemu. Zaspali smo kao klade u roku od minuta dva. Ostatak slika ovog dana na link-u

Monni i Koli Duzina: 400km lokalne voznje Naravno novi dan je doneo nova iznenenadjenja. Nasi domacini su nam napravili plan i program za ceo dan tako da o nasoj ideji da produzimo dalje nije bilo ni govora. Ideja je bila da odemo do obliznjeg nacionalnog parka Koli i da tu provedemo dan po lokalnim zemljanim putevima. Inace cela Finska je ispartana tim puticima tako da celu zemlju mozete preci a da ne zgazite na asfalt. Stanje tih puteva je u 90% slucajeva bolje od nase ibarske magistrale, ima manje rupa )). Finski makadam Nacionalni park Koli Wiki Postovanje saobracajnih znakova i propisa na finsko-srpski nacin Za vreme trajanja ove ture smo dosli do saznanja da je Norverska jedino mesto gde se bajkeri parkiraju po propisima, u svim ostalim zemljama se koristi pravilo gde vidis mesto ti motor posadi, naravno u granicama pristojnosti i kulture. Niko ne ostavlja motore tako da blokiraju bilo pesake bilo vozila! Pecina Djavolja crkva Vrnusmo se kuci i pocese pripreme za rucak. Umorne sapatnice Asparagus u slaninici i neka rolovana jagnjetina 2h ujutru Podrum na Finski nacin Posle prelepog rucka na kome sam prvi put probao da jedem vocnu salatu uz rostilj, oni to tako konzumiraju a ja naravno morao da probam, i fenomenalnog vina pravac sauna i u krpe. Valja se odmoriti, a vec je bilo 4 ujutru. Ostatak slika ovog dana na link-U

Helsinki – Monni Duzina: 480km Poceo novi dan. Za doruckom je pao dogovor koji se i ocekivao. Izrutirah novi put po savetima i resismo da banemo kod Maritinih roditelja. Uprkost Vesinom misljenju da se Garmin nece snaci, malisa nas je izrutirao ko veliki . Plan je bio da se vidimo sa njih dvoje, odemo na neko picence i rucak ne bi li im se oduzio za savete. Osedlasmo chergicu i krenusmo put istocnog dela Finske. Naletesmo i na zanimljivo odmoriste sa malim muzejem. Dok smo pijuckali kafu i uzivali u prirodi pridruzio nam se novi drugar. Nastavismo put kroz, po meni, jedan od najlepsih krajolika kroz koje sam prosao. Neprekidne sume, reke i jezera. Stigosmo i u Monni pa resismo da obrnemo Vesu. Posle kratkog objasnjenja:"Samo idi napred, tim putem po makadamu, jedno 15k i docices do nase kuce." Krenusmo. Nasli smo kucu bez vecih problema. Posle pozdrava i upoznavanja sa Maritinim roditeljima, predlozih da odem u neku kafanicu(restoran) da popijemo neko picence, nesto pojedemo ne bi li posli dalje da nadjemo neki kamp. Ideja je bila da se po hostelima spava samo u gradovima koje smo zeleli da posetimo, a ostatak smo trebali da nocimo u kampovima. S obzirom da smo bili u 3 lepe, hotel je ispadao iz igre, tako da su ostali... ili kampovi ili divlje kampovanje. Pogledase nas i prasnuse u smeh. Restoran najblizi je bio 30km, posto je sutradan padao Midsummer, najveci Finski praznik, nista nije radilo u to doba. Marita nam rece da su njeni roditelji izrazili zelju da ostanemo da prespavamo kod njih. Dogovorismo se i skocismo na konje vrane da odemo u kratko razgledanje okoline. Zavrsismo na otvorenoj muzejskoj postavci alata i brodova koji su bili korisceni u izgradnji lokalnog kanala. Letnja pozornica Vrnusmo se kuci, a nasi domacini nas cekaju sa jos jednim iznenadjenjem. Sauna je bila spremna ))). Inace, svaka kuca ima saunu i svi je koriste maksimalno. Ja sam jedva preziveo. Doduse bili su dobri prema nama ovaj put temperatura je bila 73 stepena, a zato drugi put .... o tome u sledecem postu . Inace, saune su im stara skola, jedno 400-500kg kamenja i obavezno lozenje drveta koje daje posebni ugodjaj. Takodje sve klupe su im od drveta jer niko ne ulazi obucen u saunu, osim stranaca. Toliko sam se spalio da sam onako znojav sa peskirom samo iztrcao napolje, na 8 stepeni, ne bi li se ikako ohladio. Da mi je bio sneg pri ruci ehhhh, u trenutku sam shvatio kako oni iz saune mogu u smet ili ledeno jezero. Ne da prija nego leci sidu . Ostatak slika ovog dana na link-u

Turku – Helsinki Duzina: 170km Probudio nas je umilni glasic sa razglasa,lagano se spremismo, spustismo se liftom u odaje gde nas je cekao verni at. Tu pocese nasi alternativni putevi.Do ovog trenutka put je isao koliko toliko po planu.Od ovog dana su pocele improvizacije Naime, prvobitni plan je bio da idemo na Oulu pa na Nordkapp, al ne lezi vraze. Posto nas je bilo jedno 10-ak motorista, kod smo se pakovali povede se neki razgovor... U grupi je bio i jeadan nemac od cirka 70-ak godina na svom Gold Wing-u. Na slici su stariji gospodin koga spominjem, Vesa i Marita(Vesina devojka i sapatnica) Pridje nam cicica i poce razgovor... "Kuda idete deco?" "Na Nordkapp" "Cudno mesto" odgovori on, "nema nicega tamo, a bio sam 4 puta. A kojim putem idete?" "Za Oulu pa direktno uzbrdo", odgovorih spremno... "Nemojte deco tuda, dosadan put, idite ka ruskoj granici", "Hvala puno na savetu , mozete li da mi date neku rutu, kojom mi savetujete da prodjem?", "Naravno" rece on i zapisa mi par gradova. Zahvalismo se gospodinu i on ode da nastavi pakovanje. Tu upade Vesa sa recima "Sta koji k*** Nemac da ti objasnjava gde da se vozis po Finskoj, ja cu da ti napisem rutu!" Poceh da se smejem na izjavu i prihvatih njegove sugestije. Zahvalih mu se i onako slogirani svi sedosmo na motore i iskrcasmo se sa trajekta. Naravno na prvom parkingu gde je bilo kafe smo stali, sto su ucini i Vesa i Marita. Ta kafa je potrajala 3 sata. Plakali smo od smeha uz dorucak i kafu. Inace ispostavilo se da se Vesa i Marita vracaju sa ture po Francuskoj i Hrvatskoj kao i da imamo gomilu zajednickih tema i interesovanja. Oni su inace iz Helsinkija ali su zbog predstojecih praznika u Finskoj resili da produze do Maritinih roditelja i tu provedu praznike. Pozvase nas da svratimo, ako odlucimo da promenimo rutu. Razmenismo kontakte i rastadosmo se posle obimnih uputstava sta da posetimo u Helsinkiju. Dodjosmo u Helsinki, smestismo se i podjosmo u potragu za Lappi nacionalnim restoranom koji nam je Vesa preporucio Nadjosmo restoran, a o kvalitetu hrane nek svedoce prazni tanjiri. Posle hrane lagana setnjica, kafa pa u krpeeee... Lep, suncan dan je izmamio par hiljada finaca koji su posedali po parku ne bi li uhvatili malo boje. Ostatak slika ovog dana na link-u

Stockholm – Turku Duzina: 315km (trajekt) Ujutru otvorismo oci lagano izprebijani od kilometara I potrazismo utehu u dorucku. Kabina Sala za rucavanje Brodic hotel gde smo odseli Posto je trajekt za Turku polazio tek uvece ostatak dana smo potrosili na vozikanje po Stokholmu. Nedaleko od centra (cirka 5km) zalutasmo u prelep park )). Prodje dan i lagano krenusmo ka luci.... Stali smo da se raspitamo za karte i na izlasku iz zgrade zatekli smo svedjanku koja nas pozuruje da pridjemo motoru. Imali smo sta da vidimo Chergica je bila preteska za fini svedski asfalt )) Dodjosmo do terminala dva sata ranije a hlada ni za lek Pocela raja da se lagano skuplja a sa rajom i braca bajkeri. Pridje mi jedan kolega sa molbom da mu pomognem da upali motor. Od cestog kreni stani, pri ukrcavanju, mu se ispraznio akomulator. Naravno da moze, rekoh mu ja dok se moja draga Marija spremala da ovekoveci taj trenutak fotkom. Pridruzio nam se jos jedan momak iz Finske(kasnije u tekstu pominjan kao Vesa), nekako na gurku upalismo mrtvog VFR-a i lagano nastavismo ukrcavanje.Slika nikad nije ugledala svetlost dana nazalost jer je scena dva konja u punoj opremi kako guraju treceg konja priceless . Kartu smo rezervisali online par dana ranije i imali smo srecu da ubodemo neki last minute pa smo dobili umesto normalne sobe neku vecu kabinu. Istraumiran iskustvima sa trajektima na relaciji Bari - Bar malo sam zazirao kakav ce da nam trajekt zapadne posto smo uzeli jeftinije karte. Eh neiskustva i nepoznavanja skandinavskog standarda . Trajekt ko da nije trajekt. Pomislio sam da sam zalutao na neki kruzing brog. Zivo me zanima kako im izgleda ekskluziva kad im je ovo ekonomska klasa. Posle istovara u sobu otisli smo na picence i cigaru. Naravno jedino mesto gde moze da se zapali pljuga je paluba. Pernate nemani i njihov minuli rad koji nema sanse da me zaobidje Le discoteque da im ne bude dosadno dok se voze.... Popismo pice i povukosmo se u krpe jer je iskrcavanje najavljeno za 6 ujutru. Ostatak slika ovog dana na linku

Bandholm - Stockholm Duzina : 810km Ustajanje, brzinki dorucak I pravac Kopenhagen – Malme – Stockholm Put nas je naneo preko nekog cudnog mosta Wiki. Posto smo se dogovorili da ga predjemo, kad smo vec tu a dalek put okolo) skupismo hrabrosti i .... Napadose nas neki natpisi po putu I napokon se dovukosmo do Stockholm-a, pomalo umorni. Spakovasmo se nekako u sobu i potrazismo neku hranu i osvezenje. Mrtvi gladni iskidasmo neki tapas, ja se oduzeh od jednog piva I odosmo u krpe. Ostatak slika ovog dana na link-u

Ideja za putovanje se rodila prosle zime u trenutcima dokolice. Odmah smo se bacilli na visinske pripreme i planiranje, a prvobitno zamisljeni put do Nordkapp-a se oduzio. Malo tehinkalija : Ucesnici : Marija ( moja lepsa polovina) i Vuk tj. ja Vreme provedeno na putu: otprilike 60 dana Predjena kilometraza: 23000km +- 150km ukljucujuci lokalne voznje Zemlje kroz koje nas je put naveo: Madjarska,Austrija,Nemacka,Danska,Svedska,Finska,Norveska,Belgija,Holandija,Luksemburg,Svajcarska,Italija,Monaco,Spanija,Gibraltar,Portugal,Andora,Francuska,Lihtenstajn,San Marino,Slovenija,Hrvatska,BiH. Slika rute: Prva etapa: Duzina:10230km ...... Druga etapa: Duzina: 11650km Za centar operacija smo izabrali Schwabisch Gmund, malo mesto u blizini Stutgarta. u daljem tekstu ce se pominjati kao Baza. Tu smo pravili stopka za pranje I peglanje ☺ .Takodje nam je dobro doslo za lizanje rana nastalih od voznje I spavanja po satorima. Posto sa putovanja ima preko 4000 slika (Marija je imala vremena da skljoca)na dnu svake ture ce stajati link ka ostatku slika koji nisu postavljene. Ukoliko ima zainteresovanih da bace oko. Prva etapa : Beograd – Schwabisch Gmund Duzina 1275km Put od Bg-a do Sututgarta smo izvozali za 12 sati sa povremenim zaustavljanjima za tankovanje. Posto smo cesto na istoj relaciji nismo se bavili slikanjem ovaj put, Zurili smo da sto pre stignemo u Bazu . Schwabisch Gmund – Bandholm Duzina :850km Posle dva dana odmora dodje I dan polaska ka Nordkappu. Natovarismo chergicu I lagano krenusmo ka Bandholmu,mestascu u Danskoj. Ukrcasmo se na trajekt u Nemackoj, a iskrcasmo se u Danskoj. Stigosmo I do hostela, smestismo se i naravno tutanj napolje ne bi li se malo protegli od celodnevnog jahanja. O hostelu u kome smo odseli sve najbolje, pocev od smestaja preko higijene do dorucka. Klupica ispred vrata za chill sa cigarom, posto je svuda zabranjeno konzumiranje cigareta u zatvorenim prostorijama. Ostatak slicki na sledecem link-u

Polovne ili nove, kao sa slike. Ako neko ima ponude na PM pozz

Kad vec ides na tu stranu predlazem ti da krenes malo uzbrdo ka Nordkapp-u uz rusku granicu. Ja sam sa devojkom prosao tuda pre tri nedelje. Od Helsinkija ti je Nacionalni park Koli udaljen oko 500 km, baci oko http://en.wikipedia.org/wiki/Koli_National_Park, Taj deo ti je najlepsi deo Finske izuzimajuci Lapland. Ako se budes odlucio da se tuda provozas izbegavaj velike puteve jer je priroda prelepa, jedino sto smara su milijrade komaraca . Ako te zanima ruta kuda smo mi prosli baci PM, nisam sredio ni slike ni logove jer smo jos mesec i koji dan na putesestviju .

Slazem se Doktore . Bas zbog toga mu bacih prvi link o tehniklijama motora a drugi od proizvodjaca pneumatika. Razlika je u ovom slucaju koliko sam ja primetio u 0.5 sto se zadnje gume tice a to je zanemarljivo. Doduse ove vrednosti su za solo voznju, ako se covek vozi sa sapatnicom onda su mu gume napumpane po PS-u

http://www.louis.de/index.php?topic=bikedb&CONTENT=technik&typ_id=PD10〈=en Ovde kaze 2.0/2.2 Evo ti link za Metzeler Fitting Guide koliko ja videh 2.0/2.25 za tvoj bajk i gume koje si uzeo al proveri http://www.motorcycletyresuk.com/5%20Metzeler%20Tyre%20Pics/Metzeler%20Fitment%20Guide%202010.pdf

Pazi ja na mom bajku u user manualu imam na koliko se pumpaju gume, u mom slucaju za singl voznju se pumpa 2.2/2.5 a za voznju sa suvozacem 2.5/2.9, procitaj u manuelu mora da pise,gore navedeni podatci sui za r1200gs adv

Promenio 2 para EXP-a na biku pa predjoh na Tourence. Veoma lepa guma po mom misljenju, 100% asfaltno orjentisana sto je prva mana po meni . Trajale su mi oko 10000km zadnja , prednja oko 20000km.Druga mana po meni, opet ogradice , EXP se trosi duplo brze od obicnog. Obicni Tourence sam stavio pre 10000km i prezadovoljan .Tourence je 90% asfalt 10%offroad. Sto se tice voznje po svim vremenskim uslovima (kisa, sneg, ladno u 3pm itd...) ja prezadovoljan sa oba tipa al jbga volem malo da zagazim u blato pa se presaltovah sa EXP-a.

Preporuka za gore navedeni bike. Veoma lepa makina.

Elem ima li iko iskustva sa servisom za BMW motorcikle u Atini. Za 20-ak dana bi trebao da prodjem kroz istu i da uradim servis na 40000km. Iz zvanicnog predstavnistva su mi dali kontakte servisa al mi nekako draza informacija od nekoga sa licnim iskustvom ako ima takvih . Pozdrav

To je normalna pojava za ovu zemlju , ne drze nista na lageru. Probaj u BMW delti na Cukarickoj Padin, Beogradi i oni su poceli da rade BMW motore ali cisto sumnjam da imaju na stanju. Kontakt i adresa 011 353 9900 / 065 5555 074 Radnička 8,Beograd. Srecno u potrazi.

U cetvrtak sam u Minhenu radio servis za r1200gs adv. i promenise mi deo cerva prednjih kocnica koja su i uzrok ovog recall-a. Koliko sam ih shvatio nebitno da li motor pokazuje probleme ili ne ( moj konkrtno nije imao nikakavih naprsnuca ni gubljenja kocine tecnosti) rade zamenu na svim modelima koji su navedeni u ovom postu bez nadoknade.

E steta, nista onda.. Meni treba za africu.. Ali posto vec imam jedan bi-xenon treba da dokupim i za drugi far.. Bzv mi je da ne stavim i u drugi bi-xenon.. Sorry za cim.. pozdrav Samo da znas, zabranjeno je na motoru imati dva Xenona. Napolju je tako sigurno, ne znam da li je i kod nas, ali me ne bi iznenadilo. Nije zabranjeno imati nego koristiti u toku voznje . Ja imam dva xenona, ugradjeni su u servisu BMW-a u nemackoj i skrenuta mi je paznja da ih slucajno nepalim oba dok ucestvujem u saobracaju . Presao sam 15k kilomatara prosle i predprosle godine po evropi i niko mi nije pravio problem oko toga. Dakle mogu dva al samo jedan sme da radi. Evo slicice kako sam ja to spakovao

U evropi za motorcikl nije potrebno imati prskalice za xenone i automatko nivelisanje visine , provereno i pitano u Nemackoj gde sam i ugradio doticne, ali nedozvoljeno je imati dva xenona na motoru upaljena u isto vreme.

BUMP!

Meni su bratja nemci zaboravili da restartuju upozorenje za servis . Svrnuh kod doticne gospode u Radulovic i rekose mi da nisu duzni da prime motor kanda im je krivo sto im nisam ostavio pare za servis nego sam oterao bike u nemacku . Zivim za trenutak kad ce da udje jos jedan ovlasceni servisa BMW-a u zemlju.

BUMP

5500e .....

Pozdrav Dzoni barabo nijedna ;D. I da napravis te motore da se malo vozimo