Prijatelji su kao zvezde, ne vidiš ih uvek, ali su tu uvek negde Jovanini mama i tata

Srce mi preskače oće da se raspukne! Ne mogu, dušo ovako. Za ovaj bol što me ostavi nikad neću naći leka. Idem svako jutro kod tebe i molim se. Jedino mi je ostalo da se nadam da ti je tamo bolje i bezbednije. Bio si zivot moj, bio si zenica oka moga i uvek sad bila najsrećnija što imam čoveka kao što si ti pored sebe. to su bile moje poslednje reči koje sam ti uputila a govorila bi ti ceo život koji smo hteli da provedemo zajedno! Sad je kasno za sve, hišta mi te neće vratiti i ja ne mogu da se pomirim sa tim. Neka te anđeli čuvaju a tvoje pile će te uvek voleti...