TIMELINE
Imati dobar proizvod, samo je pola puta do uspeha. Druga polovina je podeljena između kvalitetnog marketinga i pozicioniranja proizvoda u odgovarajuću upotrebnu klasu. Skoro da nema tehničkog proizvoda koji nije dostupan u više cenovnih kategorija, podeljenih tako da nahrane potrebe laika, hobista, naprednijih amatera ili profesionalca. Svaku prati cena kojom su definisane njegove mogućnosti, a foto tehnika ovde nije izuzetak – klasa aparata ima više, ali je karakteristično da su samo najniža (tzv. „entry level“) i najviša kategorija vrlo precizno namenjene određenom profilu kupaca. Ono što je u sredini, dosta je nejasno podeljeno, što zbog kompleksnosti takve podele, što zbog želje proizvođača da što bolje izbalansiraju proizvod, tako da zahvate što veći procenat zainteresovanih, a istovremeno ih ne odbiju (pre)visokom cenom.
„Digitalija“ je fotografiju približila znatno širem auditorijumu nego što je to nekada bio slučaj. Daleko niži troškovi uživanja u fotografiji omogućili su svakome da se oproba u ovoj disciplini, a pojačane potrebe tržišta za kvalitetnom opremom su, razumljivo, animirale proizvođače da ponude više nego ranije. Podeliti klase samo na amaterske i profesionalne, recept je za tržišni neuspeh. Zbog toga je bitno omogućiti pristup nekoj sredini, koja bi istovremeno mogla da zadovolji napredne amatere, ali i manje zahtevne profesionalce.
Canon je, može se slobodno reći, od pojave digitalnih SLR-ova, suvereno vladao srednjom kategorijom, nudeći svoju xxD klasu ozbiljnih i robustnih tela u paketu sa odličnim senzorima i optikom odgovarajućeg kvaliteta. Neko pravilo kaže – „formulu koja pobeđuje ne treba menjati“. Međutim, u tržišnoj utakmici na uspešnost proizvoda ne moraju uticati samo vlastiti potezi, već i potezi konkurencije. Ljuti rival, Nikon, 2007. godine je predstavio novo telo više-srednje kategorije – D300 i time redefinisao ono što je prethodnik, D200, predstavljao. Međutim, za razliku od D200, D300 nije bio „samo još jedan konkurentski proizvod“, već nešto što će Canonovu srednju klasu baciti u ozbiljne probleme. Potpuno novi senzor, znatno kvalitetniji od svih prethodnih, potpuno novi AF sistem, takođe znatno napredniji, ali i unapređena ergonomija, Live-view i potpuna zaptivenost, Nikonu su zasluženo obezbedili lentu predvodnika klase.
Nenaviknut na dominaciju konkurencije, Canon je neko vreme odolevao pritisku i tvrdoglavo odbijao da i sam redefiniše svoju klasu dvocifrenih tela – izašao je EOS 50D i doneo poboljšanja nedovoljna za napad na D300, a uz njih i senzor kojim ciljni auditorijum nije bio preterano zadovoljan. Jasno je da je Canonu bilo potrebno nešto više od prostog marketinga.
Ono što se nedavno desilo, teško možemo tumačiti kao popravni ispit – pošto 50D i dalje nije dobio zvaničnog naslednika, a umesto toga, promovisana je sasvim nova klasa jednocifrenih APS-C tela, pod imenom EOS 7D. U trenutku pisanja ovog testa i dalje nije poznato da li će xxD klasa nastaviti da koegzistira sa novodefinisanom, u vidu nekog EOS-a 60D ili je 7D naznaka kompletne redefinicije game Canon DSLR-ova i bitno drugačije podele među klasama. Za 7D je vezana još jedna specifičnost – to je prvo telo, štaviše – prvi proizvod iz Canona, nastao kao zajednički produkt projektnog tima i nekoliko hiljada potencijalnih kupaca, koji su u okviru opsežne ankete, nagovestili šta bi voleli da vide na novom aparatu.
Bilo kako bilo – nakon više od dve godine izostanka odgovora na najbolje APS-C telo - D300, Canon je rešio da uzvrati udarac i ponudi svoje viđenje idealnog APS-C DSLR-a. Za korisnike to znači bolji izbor u zavisnosti od potreba, a za Canon potencijalni prekid odliva korisnika na rivalski sistem zbog D300, na koji nisu imali odgovor. Da li ima povoda za slavlje u Canonovom taboru? Videćemo...
Ostatak ovog detaljnog testa: Canon EOS 7D TEST
