Kupujemo karte i na trajekt. Na trajektu nismo imali uplaćene kabine ali Nemanja je pronašao rješenje. : ) Igraonica za djecu, parola snađi se : ) Ujutru rano stižemo u Napoli. Prelijep prizor pri uplovljavanju u luku Napoli, rađanje sunca iza vulkana Vezuv Pažnju nam privlači tobogan na brodu koji se sa gornje palube vanjskom stranom spušta nekoliko spratova niže u bazen. Nakon iskrcavanja krećemo prema vulkanu Vezuv, a nakon toga Pompeu. Na vrh opet imamo problem sa kišom i maglom ali na svu sreću nakon izvjesnog vremena se razvedrilo na nekoliko momenata pa smo uspjeli vidjeti ono zbog čega dođosmo . ((Slike Vezuva ćemo naknadno staviti.)) Stižemo u Pompeu. Град је основало племе Оска у 7. веку п. н. е. на ушћу реке Сарно које је у то доба било пристаниште морепловаца Грка и Феничана. У почетку је град био под грчким утицајем, а 525. – 474. п. н. е. под утицајем Етрураца. Цела територија је била у 5. веку п. н. е под Самитима, да би од 310. п. н. е. град био под утицајем Рима. Становници Помпеје су били у уверењу да је Везув угашен вулкан и нису придавали значаја сигналима који су их упозоравали на његову активност. Били су навикли на ситне потресе и излазак гасова из Везува. Почетком јула 79. године усахли су сви бунари у граду, али упозорење још увек није било довољно снажно. Цео стари Рим је био запањен када је 24. августа дошло до катастрофалне вулканске ерупције која је затрпала град и заклонила Сунце у подне. Догодило се да је то био дан посвећен римском богу ватре Вулкану. Један од очевидаца ове ерупције био је Плиније Млађи, који је овај догађај описао у писму Тациту. По његовим речима, до ерупције је дошло око поднева. Из Везува је сукнуо високи пламен, а после црни и велики облак који је имао облик шишарке и покрио је Сунце и дан променио у ноћ. На Помпеју је падало велико камење које је рушило зграде. Становнике је угушио отровни гас који је долазио са ерупцијом (на основу данашњих истраживања сматра се да се ради о 10.000 особа). Ерупција је трајала 3 дана и град је покрио пепео у висини од 6 метара. Осим Помпеје, уништени су и градови Херкуланеум и Стабиа. Na putu se još uvijek vide tragovi zaprežnih kola koja su tad prolazila ovuda. Tijela koji su ostali zatrpani nakon erupcije Vezuva. Moram napomenuti da ovo nisu prava tijela nego gipsana ali dosta realistično prikazuju kako i na koji način ih je zadesila smrt. Jedan njemački arheolog koji je radio na otkopavanju ovog nalazišta uočio je česte praznine u tlu. Proučavajući iste uvidio je da one imaju oblike ljudskih tijela, koja su se vjerovatno vremenom pod uticajem temperature raspala. Tad je došao na ideju da u njih sipa gips, a kad je otkopao dobio je zapanjujuće informacije o tome kako i na koji način su ovi ljudi izgubili svoje živote. Na nekim licima se čak može razaznati i koliko su patili prije nego su umrli. Dalje idemo za Rim gdje ćemo spavati i ujutru obići nekoliko znamenitosti jer nemamo dovoljno vremena za opširnije razgledanje. Stižemo u Rim. Vatikan Na kraju ručak kod nekih indijaca, to je bila Mlađina želja jer je čitavim putem tražio dobro lazanje da proba i evo ga. : ) Pozrav za Laju : ) Tu veče spavamo u Rimu, a ujutru pravac Ankona i kući. Stižemo u Ankonu, čekiranje karata, pa u grad na kafu i da se prisjetimo malo interesantnih detalja tokom putovanja. I ovaj put nismo uzeli kabine ali već imamo iskustva i znamo da je brzina najbitnija. Onaj ko se prvi ukrca taj zauzme najbolje mjesto ostali vreće za spavanje i pod Mada može i ovako . Ujutru stižemo u Zadar, a odatle pravac kući jer nas je i ovde dočekala kisa pa smo se spremili na trajektu i bez ikakvog zadržavanja nastavili put. Naše putovanje je trajalo 10 dana. Kad izuzmemo kišu koja je padala svaki dan, bar po malo, sve ostalo je bilo prelijepo. Ona nije pokvarila ugođaj nego samo oduzela dosta vremena jer smo često završavali vožnju prije planiranog vremena kako bi je izbjegli. Sicilija je sa svojom klimom, nasmijanim i susretljivim ljudima i po još mnogo čemu jednostavno nešto posebno. Često sam čitao druge putopise o Siciliji i gotovo na kraju svakog su pisali da je to mjesto gdje se ljudi vraćaju. Tako ćemo i mi završiti ovaj putopis i reći da je stvarno tako i da ćemo sigurno jednom organizovati istu ovakvu rutu samo uz male korekcije, a prva od njih bi bila da se u Palermu zadržimo minimalno 8 dana kako bi stigli sve vidjeti i ovo mjesto doživjeti na pravi način. I da ..... u toku je planiranje za narednu sezonu ... J

Kupujemo karte i na trajekt. Na trajektu nismo imali uplaćene kabine ali Nemanja je pronašao rješenje. : ) Igraonica za djecu, parola snađi se : ) Ujutru rano stižemo u Napoli. Prelijep prizor pri uplovljavanju u luku Napoli, rađanje sunca iza vulkana Vezuv Pažnju nam privlači tobogan na brodu koji se sa gornje palube vanjskom stranom spušta nekoliko spratova niže u bazen. Nakon iskrcavanja krećemo prema vulkanu Vezuv, a nakon toga Pompeu. Na vrh opet imamo problem sa kišom i maglom ali na svu sreću nakon izvjesnog vremena se razvedrilo na nekoliko momenata pa smo uspjeli vidjeti ono zbog čega dođosmo . ((Slike Vezuva ćemo naknadno staviti.)) Stižemo u Pompeu. Град је основало племе Оска у 7. веку п. н. е. на ушћу реке Сарно које је у то доба било пристаниште морепловаца Грка и Феничана. У почетку је град био под грчким утицајем, а 525. – 474. п. н. е. под утицајем Етрураца. Цела територија је била у 5. веку п. н. е под Самитима, да би од 310. п. н. е. град био под утицајем Рима. Становници Помпеје су били у уверењу да је Везув угашен вулкан и нису придавали значаја сигналима који су их упозоравали на његову активност. Били су навикли на ситне потресе и излазак гасова из Везува. Почетком јула 79. године усахли су сви бунари у граду, али упозорење још увек није било довољно снажно. Цео стари Рим је био запањен када је 24. августа дошло до катастрофалне вулканске ерупције која је затрпала град и заклонила Сунце у подне. Догодило се да је то био дан посвећен римском богу ватре Вулкану. Један од очевидаца ове ерупције био је Плиније Млађи, који је овај догађај описао у писму Тациту. По његовим речима, до ерупције је дошло око поднева. Из Везува је сукнуо високи пламен, а после црни и велики облак који је имао облик шишарке и покрио је Сунце и дан променио у ноћ. На Помпеју је падало велико камење које је рушило зграде. Становнике је угушио отровни гас који је долазио са ерупцијом (на основу данашњих истраживања сматра се да се ради о 10.000 особа). Ерупција је трајала 3 дана и град је покрио пепео у висини од 6 метара. Осим Помпеје, уништени су и градови Херкуланеум и Стабиа. Na putu se još uvijek vide tragovi zaprežnih kola koja su tad prolazila ovuda. Tijela koji su ostali zatrpani nakon erupcije Vezuva. Moram napomenuti da ovo nisu prava tijela nego gipsana ali dosta realistično prikazuju kako i na koji način ih je zadesila smrt. Jedan njemački arheolog koji je radio na otkopavanju ovog nalazišta uočio je česte praznine u tlu. Proučavajući iste uvidio je da one imaju oblike ljudskih tijela, koja su se vjerovatno vremenom pod uticajem temperature raspala. Tad je došao na ideju da u njih sipa gips, a kad je otkopao dobio je zapanjujuće informacije o tome kako i na koji način su ovi ljudi izgubili svoje živote. Na nekim licima se čak može razaznati i koliko su patili prije nego su umrli. Dalje idemo za Rim gdje ćemo spavati i ujutru obići nekoliko znamenitosti jer nemamo dovoljno vremena za opširnije razgledanje. Stižemo u Rim. Vatikan Na kraju ručak kod nekih indijaca, to je bila Mlađina želja jer je čitavim putem tražio dobro lazanje da proba i evo ga. : ) Pozrav za Laju : ) Tu veče spavamo u Rimu, a ujutru pravac Ankona i kući. Stižemo u Ankonu, čekiranje karata, pa u grad na kafu i da se prisjetimo malo interesantnih detalja tokom putovanja. I ovaj put nismo uzeli kabine ali već imamo iskustva i znamo da je brzina najbitnija. Onaj ko se prvi ukrca taj zauzme najbolje mjesto ostali vreće za spavanje i pod Mada može i ovako . Ujutru stižemo u Zadar, a odatle pravac kući jer nas je i ovde dočekala kisa pa smo se spremili na trajektu i bez ikakvog zadržavanja nastavili put. Naše putovanje je trajalo 10 dana. Kad izuzmemo kišu koja je padala svaki dan, bar po malo, sve ostalo je bilo prelijepo. Ona nije pokvarila ugođaj nego samo oduzela dosta vremena jer smo često završavali vožnju prije planiranog vremena kako bi je izbjegli. Sicilija je sa svojom klimom, nasmijanim i susretljivim ljudima i po još mnogo čemu jednostavno nešto posebno. Često sam čitao druge putopise o Siciliji i gotovo na kraju svakog su pisali da je to mjesto gdje se ljudi vraćaju. Tako ćemo i mi završiti ovaj putopis i reći da je stvarno tako i da ćemo sigurno jednom organizovati istu ovakvu rutu samo uz male korekcije, a prva od njih bi bila da se u Palermu zadržimo minimalno 8 dana kako bi stigli sve vidjeti i ovo mjesto doživjeti na pravi način. I da ..... u toku je planiranje za narednu sezonu ... J

Kupujemo karte i na trajekt. Na trajektu nismo imali uplaćene kabine ali Nemanja je pronašao rješenje. : ) Igraonica za djecu, parola snađi se : ) Ujutru rano stižemo u Napoli. Prelijep prizor pri uplovljavanju u luku Napoli, rađanje sunca iza vulkana Vezuv Pažnju nam privlači tobogan na brodu koji se sa gornje palube vanjskom stranom spušta nekoliko spratova niže u bazen. Nakon iskrcavanja krećemo prema vulkanu Vezuv, a nakon toga Pompeu. Na vrh opet imamo problem sa kišom i maglom ali na svu sreću nakon izvjesnog vremena se razvedrilo na nekoliko momenata pa smo uspjeli vidjeti ono zbog čega dođosmo . ((Slike Vezuva ćemo naknadno staviti.)) Stižemo u Pompeu. Град је основало племе Оска у 7. веку п. н. е. на ушћу реке Сарно које је у то доба било пристаниште морепловаца Грка и Феничана. У почетку је град био под грчким утицајем, а 525. – 474. п. н. е. под утицајем Етрураца. Цела територија је била у 5. веку п. н. е под Самитима, да би од 310. п. н. е. град био под утицајем Рима. Становници Помпеје су били у уверењу да је Везув угашен вулкан и нису придавали значаја сигналима који су их упозоравали на његову активност. Били су навикли на ситне потресе и излазак гасова из Везува. Почетком јула 79. године усахли су сви бунари у граду, али упозорење још увек није било довољно снажно. Цео стари Рим је био запањен када је 24. августа дошло до катастрофалне вулканске ерупције која је затрпала град и заклонила Сунце у подне. Догодило се да је то био дан посвећен римском богу ватре Вулкану. Један од очевидаца ове ерупције био је Плиније Млађи, који је овај догађај описао у писму Тациту. По његовим речима, до ерупције је дошло око поднева. Из Везува је сукнуо високи пламен, а после црни и велики облак који је имао облик шишарке и покрио је Сунце и дан променио у ноћ. На Помпеју је падало велико камење које је рушило зграде. Становнике је угушио отровни гас који је долазио са ерупцијом (на основу данашњих истраживања сматра се да се ради о 10.000 особа). Ерупција је трајала 3 дана и град је покрио пепео у висини од 6 метара. Осим Помпеје, уништени су и градови Херкуланеум и Стабиа. Na putu se još uvijek vide tragovi zaprežnih kola koja su tad prolazila ovuda. Tijela koji su ostali zatrpani nakon erupcije Vezuva. Moram napomenuti da ovo nisu prava tijela nego gipsana ali dosta realistično prikazuju kako i na koji način ih je zadesila smrt. Jedan njemački arheolog koji je radio na otkopavanju ovog nalazišta uočio je česte praznine u tlu. Proučavajući iste uvidio je da one imaju oblike ljudskih tijela, koja su se vjerovatno vremenom pod uticajem temperature raspala. Tad je došao na ideju da u njih sipa gips, a kad je otkopao dobio je zapanjujuće informacije o tome kako i na koji način su ovi ljudi izgubili svoje živote. Na nekim licima se čak može razaznati i koliko su patili prije nego su umrli. Dalje idemo za Rim gdje ćemo spavati i ujutru obići nekoliko znamenitosti jer nemamo dovoljno vremena za opširnije razgledanje. Stižemo u Rim. Vatikan Na kraju ručak kod nekih indijaca, to je bila Mlađina želja jer je čitavim putem tražio dobro lazanje da proba i evo ga. : ) Pozrav za Laju : ) Tu veče spavamo u Rimu, a ujutru pravac Ankona i kući. Stižemo u Ankonu, čekiranje karata, pa u grad na kafu i da se prisjetimo malo interesantnih detalja tokom putovanja. I ovaj put nismo uzeli kabine ali već imamo iskustva i znamo da je brzina najbitnija. Onaj ko se prvi ukrca taj zauzme najbolje mjesto ostali vreće za spavanje i pod Mada može i ovako . Ujutru stižemo u Zadar, a odatle pravac kući jer nas je i ovde dočekala kisa pa smo se spremili na trajektu i bez ikakvog zadržavanja nastavili put. Naše putovanje je trajalo 10 dana. Kad izuzmemo kišu koja je padala svaki dan, bar po malo, sve ostalo je bilo prelijepo. Ona nije pokvarila ugođaj nego samo oduzela dosta vremena jer smo često završavali vožnju prije planiranog vremena kako bi je izbjegli. Sicilija je sa svojom klimom, nasmijanim i susretljivim ljudima i po još mnogo čemu jednostavno nešto posebno. Često sam čitao druge putopise o Siciliji i gotovo na kraju svakog su pisali da je to mjesto gdje se ljudi vraćaju. Tako ćemo i mi završiti ovaj putopis i reći da je stvarno tako i da ćemo sigurno jednom organizovati istu ovakvu rutu samo uz male korekcije, a prva od njih bi bila da se u Palermu zadržimo minimalno 8 dana kako bi stigli sve vidjeti i ovo mjesto doživjeti na pravi način. I da ..... u toku je planiranje za narednu sezonu ... J

Na jednom mjestu stajemo da odmorimo I obavimo sami sebi jedan ritual dobrodošlice. : ) Male konsultacije oko smještaja i krećemo dalje... Jedna interesantna fotografija, slikao sam one planine, a u tom momentu nailazi on, vjerovatno konobar pa krenuo da radi. : ) Tabla na ulazu u Palermo.TO JE TOJ. U Palermu iznajmljujemo smještaj na periferiji I svakom bih posavjetovao isto, jer tamo možete naći sigurna mjesta za sebe I za motore. Sutra krecemo rano u obilazak, a u Palermu planiramo ostati tri dana. Područje današnjeg Palerma naseljeno je još od mezolitika, prije oko 8.000 godina. Grad je u antičko vrijeme bio naseljen plemenom Sikanima, koji su navodno pristigli iz Katalonije. Grad su 734. pr. Kr. osnovali Feničani kao Ziz ('cvijet'). Palermo je potom postao posjed Kartage, prije nego što je postao dio Rimske Republike, Rimskog Carstva i na kraju dio Bizantskog Carstva, kojemu je pripadao nešto više od tisuću godina. Grci su ga nazvali Panormus znači „potpuna luka”. Početkom srednjeg vijeka Palermo mijenja više gospodara (Vandali, Ostrogoti, Goti). Od 831. do 1072. bio je pod arapskom vlašću tijekom Sicilijskijskog Emirata kada je postao glavnim gradom. Arapi nepravilno prevode grčko ime u Balarm, što je korijen njegova današnjeg imena. U doba arabpske vladavine Palermo postaje vodeće mesto na otoku i naglo napreduje. Nakon Normanskog osvajanja Sicilije, Palermo je postao glavni grad novog kraljevstva (1130.-1816.), Kraljevine Sicilije. U ovo vrijeme grad ponovo postaje kršćansko središte i gradi se mnogo crkava i gradskih palača. Palermo ostaje glavnim gradom kada se Sicilija ujedinila s Kraljevinom Napulj u Kraljevstvo dviju Sicilija do talijanskog ujedinjenja 1860. god. Poslije ujedinjenja države Palermo postaje središte Sicilije i napreduje. Međutim, višestoljetni jaz Juga i Sjevera ni danas nije premošten, pa su stanovnici Palerma i dalje osjetno siromašniji od stanovnika većih gradova na sjeveru Italije.(Wikipedia). Krećemo u obilazak Palerma. Prve utiske jednostavno možemo staviti u jednu riječ ODUŠEVLJENI !!! Ono što je posebno interesantno je način vožnje i saobraćaj po gradu (vožnja između auta) .To se teško može opisati ali u suštini izgleda ko da u panici bježite od nekoga i u isto vrijeme hvatate pokemone . : ) Velika je gužva i nema baš puno prostora između auta, a mnoštvo skutera turirajući zaobilaze auta sa svih strana kao manijaci. I kao po nekom pravilu auta uvijek daju prednost motociklistima. A upravo to poštovanje koje vozači auta ukazuju motociklistima je za svaku pohvalu i mislim da je i to jedan od razloga zbog čega nismo za svo to vrijeme zapazili ni jednu saobraćajnu nezgodu (sve besprekorno funkcioniše). Fićko kabriolet : ) Ove vespe su stvarno tradicija Palerma, ima ih nenormalno puno po gradu i sicilijanci su tako ponosni na ovo prevozno sredstvo. Još jedno od obilježja Palerma. Ovih autobusa ima po svim turističkim gradovima tako i ovde. Cijena jednodnevne karte je 10 e, voze samo pored turističkih destinacija i u toku dana možete ga koristiti neograničeno . Kad smo šetali po ovim ulicama nailazimo na jednog čovjeka koji svira harmoniku I Mlađo kreće prema njemu pa u šali govori “e ako bude znao odsvirati “Svilen konac” daću mu 100e” . Kad u jednom momentu čovjek počinje svirati Užičko kolo ili tako nešto. : ) Mladen ga u čudu pogleda, a ovaj mu na slabom našem jeziku objašnjava da je prije rata nekoliko godina radio u Kragujevcu sa italijanskom firmom. Tu je bilo samo nalevo krug : ) Čuvene Katakombe u Palermu. Kada je kapucinerski samostan u Palermu prerastao svoje prvobitno groblje u XVI stoljeću, redovnici su počeli iskopavaju kriptu ispod manastira. Godine 1599. mumificirali su jednog predstavnika bratije, tek umrlog Silvestra da Đubija (Silvestro da Gubbio), i njegovo tijelo stavili u katakombe. Tijela su dehidrirala na policama od keramičkih cijevi u katakombama, a kasnije oprana octom. Neka tijela su balsamovano, a druga su zatvorena u zapečaćene staklene kovčege. Redovnici su bili pohranjeni u svakodnevnoj odjeći i ponekad s konopcima koje su nosili kao znak pokore. Prvobitno katakombe su bile namijenjene samo fratrima. Ali u narednim stoljećima biti pokopan u katakombama postao je statusni simbol. Po vlastitoj želji, lokalni znameniti ljudi će tražiti da budu sačuvani u određenoj odjeći, ili čak da se njihova odjeća mijenja s vremena na vrijeme. Svećenici su nosili svoje odore, a ostali su obučeni prema modi doba u kojem su živjeli. Rođaci su dolaziti da se mole za preminule i da održavaju tijelo u pristojnom stanju. Katakombe su održavane preko donacija rodbine pokojnika. Svako novo tijelo je privremeno smeštano u niše, a kasnije na stalno mjesto. Sve dok su doprinosi slati, tijelo je ostajalo na svom mjestu, ali kada je rodbina prestajala šalje novac, tijelo je stavljano po strani na policu dok plaćanje nije nastavljeno.(Wikipedia) Jedna od najočuvanijih mumija. Za obilazak Katakombi trebate imati dobar želudac jer nije ni malo prijatno, (mislim kako kome, ja sam imao grč u stomaku čitavo vrijeme, a ovi bi ih mogli dirati rukama. : ) Kraljevska palača u Palermu, poznatiji kao The Norman palača, sjedište Regionalnog Skupštine Sicilijanac. Zgrada je najstarija kraljevska rezidencija u Europi, rezidencija kraljeva Kraljevine Sicilije i carske sjedalo s Fridrika II i Conrada IV. Na prvom katu je Palatin kapela. To je jedan od najposjećenijih spomenika na otoku [1]. Turistički sadržaji su opremljene Federico II Foundation; Glavni ulaz je na Trgu Parlamenta, turista i prilaz na Trgu nezavisnosti. Od 3. srpnja 2015. to je dio svjetske baštine (UNESCO) u sklopu arapsko-Norman "serijski stranice Palermo i katedrala Monreale i Cefalu '. Zgrada se nalazi iznad prve punskih naselja, tragovi koji su još uvijek vidljivi u podrumu. Prvi gradnja pripisuje razdoblju islamske dominacije Siciliji. Normana vladari proširene i transformirane arapsku zgrada u kompleksu i višenamjenskog centra koji je izrazio punu moć monarhije, pa izgradili strukturu zgrade. Kompleks je izravno povezan s katedralom strane pokrivene ceste. U 1132 za vrijeme vladavine Rogera II je izgrađen na "Palatin kapela". Kasnije, Swabians čuvaju u palači vlade, administrativne i pribora, a književnog Palazzo della Favara, koja se nalazila Sicilijanac pjesničku školu. S Aragonski bio je mjesto Franje II Ventimiglia, imenovan trajno gospodara sicilijanske kapitala, 16. veljače 1361. kralj Frederick IV Aragona, a kapetanove kvalifikacija i krvnika, upravitelja dvora i dvorca u moru Palermo. Glavni ulaz (renesansni strana) na Trgu Parlamenta Zgrada je došao da zauzme važnu ulogu u drugoj polovini XVI stoljeća, kada ga je španjolski potkralj izabran za svog boravka, ostavljajući Palazzo Chiaromonte (Steri) [citat potreban] i napravio velike obnove i utvrde. U 1637. Predsjednik Sjedinjenih Luigi Moncada, vojvoda od Montalto, on freskama umjetnika kao što su Giuseppe Costantino, Pietro Novelli i Gerardo Astorino, na "Duca di Montalto dvorane", bivšim skladištima streljiva, pretvarajući ga u ljeto publike dvorani parlamenta.(Wikipedia) Nakon obilaska vrijeme ručku. Stari gurman. Čovjek se umorio pa malo sjeo. ; ) U Palermu smo jeli jedan specijalitet koji se pravi samo ovde i svi su rekli da obavezno probamo. Okolo je tanko tijesto, a unutra dobro začinjena riža i razne vrste mesa, jako dobro i za svaku preporuku. Pored dobre hrane veliki su stračnjaci i za kolače. Dorucak ... Nakon obilaska grada na red dolaze gradska plaža i vidikovac iznad Palerma. Nemanjaaaaa Krećemo na vidikovac. I tako tri dan su proletjela za tren I sutra ujutru krećemo trajektom iz Palerma za Napoli. Ovde smo I napravili izmjenu rute jer smo izračunali da je cijena trajekta ista koliko bi potrošili da se vratimo nazad do Baria, a što je još gore vozili bi već pređenim putem, a izgubili bi i puno vremena. Tako donosimo odluku da idemo trajektom koji po osobi košta 74e, onda nam se otvara dodatna mogućnost da obiđemo Pompeu, vulkan Vezuv i Rim.

SICILIJA 2016 -KROTONE, TAORMINA, VULKAN ETNA, PALERMO, POMPEI-VEZUV, RIM- Evo sad već po tradiciji da se i mi oglasimo jednim putopisom u ovim hladnim danima. Ovaj put smo odlučili da to uradimo na malo drugaciji način. Nećemo praviti nikakav opširan uvod ni detaljno opisivati tok putovanja jer smo toliko toga lijepog vidjeli, obišli i doživjeli pa neka slike pričaju svoju priču i tu bi riječi bile suvišne. Iz tog razloga ćemo u putopis staviti dosta fotografija pa neka svako ovo putovanje doživi na svoj način. Hocu samo da napomenem kako smo tokom putovanja imali jako puno komičnih situacija i da ću se osvrnuti na pojedine od njih. To će u jednu ruku biti i korisno za ostale koji namjeravaju iću u ove krajeve, jer će poučeni našim iskustvom znati šta mogu raditi, a šta moraju zaobići ukoliko je moguće. Kao i svaki put osmislili smo destinaciju i uradili majice za putovanje sa našim logom koji koristimo svaki put. Jednobrazne majice za ovakve prilike su se pokazale kao dosta koristan detalj jer vas svi doživljavaju s poštovanjem, vide odakle dolazite, koj su vam ciljevi i onda su svi dosta susretljiviji i jednostavno imaju neku vrstu potrebe da vam pomognu. Na majicama smo stavili prvobitno planiranu rutu, međjutim, kasnije smo to u jednom dijelu puta malo izmijenili pa je na kraju put izgledao ovako. (Razlog izmjene rute ćemo u tekstu objasniti). Ne mogu, a da ne pomenem i dobre drugare koji nas svaki put prije odlaska na put počaste da u nihovo ime, negdje na lijepom mjestu, popijemo kafu, ručamo i sjetimo se njih da i oni bar tako budu dio ovog druženja. Iz tog razloga koristimo ovu priliku da im se zahvalimo. Stari dobri Laja koji nas nikad ne zaboravlja, Branči, Šmuci i ostali.... Nakon završetka svih priprema končno došao datum da krenemo, ekipa standardna Mlađo, Dario, Nemanja i ja krećemo iz Prijedora, a sa Peđom se trebamo naći u Dubrovniku prije ukrcavanja na trajekt. Pravimo jednu pauzu u Trebinju. Peđa je imao veće kašnjenje zbog kiše i u jednom momentu je izgledalo da uopšte neće stići ali na kraju sve ispada kako treba i u zadnjem momentu se ukrcavamo.Sicilijo stižemo. : ) Druženje na trajektu. Ranoranioc : ) Ujutru stižemo u Bari, zbog kiše koja je neprekidno padala nastavljamo dalje pa nismo uspjeli obići grad. Na trajektu smo obukli kišna odijela i odlučili voziti dok ne izadjemo iz lošeg vremena. To uspijevamo nakon 150km tu pravimo pauzu za doručak i prvo zajedičko fotografisanje u Italiji. : ) Odavde vozimo za Crotone (Krotone). Nismo išli auto-putem nego uz more, predjeli, plaže i sve ostalo ostavljaju vas bez riječi. Stižemo u Crotone. Turistički gradić izuzetno dobro sređen ali nedovoljno posjećen. U narednih nekoliko dana smo o tome dosta komentarisali, zbog čega je to tako ? Gradovi su stvarno uređeni, pješčane plaže perfektne i pružaju se koliko vam pogled dobaci, a oni idu u Hrvatsku, Španiju i slične destinacije. Kasnije smo možda i otkrili razlog toga. Već pri prvom zadržavanju može se primijetiti jako puno migranata (ne ovih današnjih), onih koji godinama unazad pristižu i ostaju tu, a mještane polako potiskuju prema unutrašnjosti (Rimu, Veneciji...). Onda smo u kontekstu pomenutog našli i jedan članak na internetu koji govori o tome kako se italijanski sistem već duži niz godina bezuspješno bori da zadrže stanovništvo pružajući im razne pogodnosti. Zato imaju jeftinije cijene namirnica, određene podsticaje u poljoprivredi pa do toga da se auto-putevi ne plaćaju i sl.... Ovo je jedna slastičarna gdje smo odmarali uz odlične kolače. Kao i svaki put kad negdje putujemo, nastojimo probati hranu koja potiče iz tih krajeva, tako smo u Krotoneu probali jedan izuzetno dobar kolač, a zove se „Rum baba“. Naizgled jednostavan ali je dosta komplikovan za pripremanje, služi se hladan, kremast je i sočan, a prije nego ga posluže po njemu preliju čašu čistog ruma. (Treba obratiti pažnju na ovo jer poslije dva, tri kolača nema vožnje. : ) Poslije kolača idemo na obližnju plažu koju smo primijetili pri dolasku. Sve plaže su pješčane i duge po nekoliko kilometara, na njima nismo zatekli puno kupača bez obzira sto je vrijeme odlično, a voda pretopla. Nedaleko od Krotonea (10-tak km) nalazi se jedna stara crkvica, a uz nju arheološko nalazište pa idemo i to da obidjemo (nekadašnji rimski kamenolom). Crkva je između ostalog poznata i po tome što se nalazi na samom kraju „čizme“ i u njoj se obično vjenčavaju oni bogatiji i imućniji koji zbog toga dolaze ovamo iz raznih krajeva. Crkva se zove Santa Maria di Capo Colonna, ima velik i istorijiski značaj. Na rtu je i sada svetište Madonna di Capo Colonna (svjetlo pristup boginja Hera). Časti slika Djevice pripisuje sv Luke na tamnu boju portret kože, slično kao slike pohranjene u Bologni i Czestochowa. Prema tradiciji, slika je zarobljen od strane turskih gusara, koji nakon što nije uspio da ga spali i ne uspijevaju, za kretanje broda, što su je bacili u more. Pronađeno na plaži od strane ribara, to skrivano od njega sve dok se, blizu smrti, otkrio je posjed. Na slici u bizantskom stilu čuva se u katedrali u Crotone i noćne sobe procesija u svetište Cape Colonna svake godine treće nedjelje u svibnju u spomen na čudo.(Wikipedia). Nemanja pozira : ) Bunkeri, isti onakvi kakve smo sretali u Albaniji, iz istog su perioda i napravljeni sa istom namjenom. Nedaleko od crkve nalazi se i dobar muzej, ko bude dolazio u svakom slučaju vrijedi pogledati. Nakon Krotonea nastavljamo ka Reggio di Calabria, krajnjoj tački prije prelaska na Siciliju, s tim, što ćemo negdje na pola puta naći prenoćište pa sledeći dan nastaviti. Vozeći dalje planiramo se zaustaviti na prvom dobrom mjestu negdje uz more kako bi ručali i uživali u moru. : ) Mislim da nam neće biti daleko otići na kupanje. : ) E sad da opišem kakve nas sve „nezgode“ zadesiše u ovo raju. : ) Kad smo krenuli ručati ugledamo neke panjeve pa ih donesemo da se svi lijepo smjestimo, raspremimo sve i počnemo ručati. Poslije nekoliko minuta Peđa počne da skače okolo i viče... : )A ono, kako je sjeo iz njegovog panja počeli izlaziti mravi (čitava vojska mrava). Njemu su za tren oka bermude bile pune, a mi gladni pa se i ne osvrćemo puno na njega, osim Mlađe koji je mislio kako je to sve bolje ovjekovječiti nego mu pomoći. : ) Jadan, sam se borio sa mravima pa možete zamisliti njegove muke. Al nije to sve.. Nakon ručka krenemo na kupanje i ja se napravim pametan pa ponesem masku za ronjenje. Reko da ostali vide kako sam prespreman. : ) Stavim masku i uskočim u vodu pa kad mi srce nije puklo od straha. Čim sam zaronio ugledam nekoliko ogromnih ribljih glava kako me gledaju sa onim velikim očima, pa kako sam uskočio u vodu tri puta brže sam iskočio. Kasnije kad sam se sabrao udjem da vidim o čemu se radi (kakve su to ajkule ?!?), kad ono samo riblje glave koje su odbacivali mještani nakon ribolova. : ) E onda sam ja malo plašio ostale. Nakon kupanja krećemo ka jednom malom mjestu gdje ćemo spavati. Taj dan se svašta izdešavalo ajkule, mravi.., al najinteresantnije tek slijedi. : )U tom dijeliu Italije ima jako puno kaktusa koji raste na svakom ćošku, visok oko 2m, i rastu duž čitavog puta, kao kod nas šipak ili nesto slično. Pa tako vozeći primijetim jednog čovjeka kako sa nekim štapom kida one plodove sa kaktusa u kantu i sine mi ideja da su ti plodovi vjerovatno jestivi. Kad smo stlali pred jedan market ja im objasnim šta sam vidio i da bi trebali i mi probati, da vidimo kakvog je ukusa, a oni me u nevjerici gledaju. Vidim ne vrijedi nece oni al ja ne odustajem lako. Tako igrom slučaja ja i Mlađo uđemo u taj market kupiti hranu kad ono tamo, gdje se prodaje voće, ugledam i te plodove kaktusa. : ) E reko sad ćemo da vidimo sta je to . Kupimo par i kad su ostali vidjeli napravimo od toga čitav događaj. Nemanji je pripala dužnost da ga isiječe i podijeli. Ali prije toga jedno fotografisaanje. : ) Ukus ništa poseban , a vi se vjerovatno pitate šta je tu smiješno, e to tek slijedi. : ) Nakon što smo uzeli namirnice, odlučujemo da se zaustavimo negdje kraj puta da jedemo prije nego odemo u hotel. Opet meni ne da đavo mira i gledam one kaktuse, jesam ja ispunio sebi želju i probao kraktus ali nisam ga ja ubrao. Pošto sam bio na čelu kolone rekli su mi da nađem prvi parking kraj puta i da se tu zaustavimo, pa sam čitavo vrijeme vozeći tražio mjesto gdje ima i kaktus u blizini. : ) I evo ga ......... Evo ga i Peđa : ) A evo i kaktusaa.. : ) Normalno i slikanje : ) I počinje berba kaktusa da „jedemo“ (kao šljive). Dok Mlađo bere poluglasno dobacuje „koje smo mi budale tamo kupujemo, a ovde ih ima u izobilju...." : ) A Dario ?.., njega kaktusi ne interesuju on ima svoje obaveze : ) Poslije izvjesnog vremena dlanovi nam se napunili sitnih i jedva vidljivih iglica, da nismo mogli ništa pipnuti rukama. Nismo mogli staviti rukavice koliko je vrijeđalo, a da ne govorim o daljoj vožnji. To je tako neprijatno peckalo, a što je najgore ništa se ne vidi golim okom nego jezikom napipaš i zubima izvlačiš. (Ti plodovi su bili puni sitnih iglica i vjerovatno ih mještani očiste na određen način, a što mi nismo znali .... ) Dario je u ovom slučaju bio poseban. : ) On je čitavo vrijeme bio nezainteresovan za kaktuse, stalno je ćutao i lagano izokola šaljivo dobacivao pa samo nekad pogleda šta radimo. Na kraju je i on kao popustio pa „daj i meni da vidim kakav je“. E kad su mu ruke bile pune iglica onako bijesan kao lav poče da viče i psuje „aaaaa majmuni... ajte se slikajte...evo kaktusaaaa.....aaaaaa....“ Kasnije je objasnio zašto je vikao da smo majmuni . : ) Njemu je u tom momentu na pamet pao onaj lov na majmune u pustinji kad iskopaju malu rupu i stave unutra kamen, a majmun radoznao zavuče ruku i uzme taj kamen, a kasnije ne može izvući ruku.. : ) E upravo tako smo i mi ovaj put platili svoju radoznalost. : ) Ovde smo spavali, jeftin smještaj, a predobro. Sutradan krećemo s namjerom da dođemo u Reggio di Calabrija gdje ćemo spavati, a onda idemo na trajekt za Messine (Sicilija). Dolazimo u Reggio di Calabria, taj dan smo odmarali čekajući trajekt za Messinu. Sutradan ukrcavanje i pravac Sicilijaaa. Da bi prešli na Siciliju mora se ići trajektom i navodno su italijani nekoliko puta pokušavali da naprave most ali nije dozvoljavala mafija jer upravo oni kontrolišu tu oblast. Iz tog razloga je Dario uslikao i ovaj interesantan detalj gdje se vidi kako su trajekti prilagođeni i za vozove. Omogućili su sve da nema zastoja u saobraćaju ali most ne može. Iskrcavamo se i nastavljamo prema Taormini. Nakon kraće vožnje stižemo u Taotminu, kažu da je to jedno od najposjećenijih mjesta na Siciliji. Mali gradić pun cvijeća, a turista u svakom momentu ima nekoliko puta više nego mještana. Taormina (sicilijanski: Taurmina; grčki: Ταυρομένιον - Tauromenion; latinski: Tauromenium) je manji grad na Siciliji u Italiji, koji je u antičko vrijeme je bio grčka kolonija koja je postojala još od 400. pr. Kr., a kasnije je grad postao i dio Rimskog imperija 212. pr. Kr. tijekom Drugog punskog rataTaormina se nalazi u pokrajini Messini, zajedno s Eolskim otocima i antičkim gradom Milazzom. Do Taormine se može doći autocestom od Messine sa sjevera i od Catanije s juga. Taormina je vrlo popularna turistička atrakcija još od 19. stoljeća. Plaže (do kojih se može doći žičarom) nalaze se na Jonskom moru, koje je vrlo toplo i ima visoki salinitet. Južno od Taormine nalazi se otok Bella (Isola Bella) koji je poznat po lijepim plažama. Blizu se nalazi i spilja Capo Sant' Andrea. Taormina je izgrađena na vrlo strmoj obali, i samo je 45 minuta vožnje od Etne koja je najaktivniji vulkan u Europi. Ostaci grčkog amfiteatra (teatro greco) nisu iz grčkog razdoblja, jer su Rimljani izgradili novi amfiteatar na mjestu starog u 2. stoljeću pr. Kr. Ovo je drugi po veličini amfiteatar na Siciliji koji se često koristi za izvođenje raznih kazališnih predstava kao i za koncerte. Tokom ranog 20. stoljeća, grad je postao mjesto okupljanja umjetnika, pisaca i intelektualaca. David Herbert Lawrence je živio tamo (Fontana Vecchia) od 1920. do 1922. godine, i napisao veliki broj pjesama, novela, kratkih priča, eseja i turističku knjigu More i Sardinija. Filmski festival u Taormini se održava već više od 50 godina.(Wikipedia) Glavni trg. Ovde se vidjela opet prespremnost Nemanje koji u svakom momentu posjeduje sve što zatreba. Ponio je I štap za slikanje, a on je inače poznat po tome što ima torbu kao kod “Sport Bili”-a (nož, igla I konac, pribor za pecanje, šibice…). : ) Nakon posjete Taormini krećemo ka vulkanu Etni koji je na pola sata vožnje od Taormine. Nadomak Etne počinje padati jaka kiša pa smo se dugo predomišljali dal uopšte ići, na kraju je odlučeno da odemo ali mislim da nismo trebali. Nakon nekoliko kilometara penjanja temperatura je počela padati, a magla postaje tako gusta da se nije vidjelo ništa. Po dolasku gore vidimo da se dalje mora ići žičarom ili nekim busom koji košta oko 45e. To nismo htjeli ne iz razloga što je preskupo (mada je i to jedan od razloga ) , nego zato sto je velika magla i ništa se nije vidjelo pa bi džaba otišli. U povratku smo imali jednu malu nezgodu jer je Mlađi zbog klizavog puta proklizao motor. Na svu sreću prošao je bez ikakvih oštećenja ali hoću ovom prilikom da upozorim sve one koji budu išli da je magla i kiša gore česta pojava i da je u kombinaciji sa uglačanim asfaltom katastrofalna kombinacija. Toliko je klizavo, a uspon je velik da se na pojedim mjestima bukvalno može klizati kao po ledu. Sa Etne krećemo ka Palermu našem krajnjem cilju i zacrtanom odredištu.

hvala !

svaka cast

Ako mi vjerujes da nismo znali za Galicicu ali sta bi se obilazilo sledeci put da smo sad sve uspjeli , a ukoliko budete dolazili slobodno me kontaktiraj i navrati da se upoznamo i popijemo nesto. A i ja sam cest gost u Novom Sadu pa mozda se i tamo vidimo prije

Hahahah neka sve treba vidjeti u nekim drzavama je lijepo biti, kroz neke lijepo proci ali u sustini na kraju bude dobro

Nikšićko pivo je jedno od zastupljenijih u Tirani, koliko se može vidjeti po reklamnim suncobranima...

to i jeste cilj, dosta ozbiljnih tema i sve najbolje u ng

hvala vam puno !

ALBANIJA Svi koji odu u Albaniju fotografišu bunkere i sl. jer ih ima na svakom ćošku, ali mi ćemo pokazati Albaniju iz našeg ugla. Po prelasku granice moram priznati da se osjećela mala nervoza ali nakon nekoliko kilometara sve je bilo puno opuštenije. Mislili smo da je puno siromašnije, ali sve je skoro isto kao i kod nas. Prelazimo albansku granicu i nastavljamo prema Tirani. Klinci koji pored puta lupaju lješnike pa u malim kesicama prodaju prolaznicima. Peđa je morao da vidi kako se to radi, a i interesantan je prizor kad vidite koliko je ljuske okolo. Ova dvojica su stariji pa mlađi ne mogu ništa prodati. Zato kad budete prolazili pazarite od njega , jadan stalno pokušava nešto prodati ali mu ova dvojica sve uzeše. Na određenim dijelovima puta ima dosta auto-praonica, a ovo što prska sa strane je njihova reklama. Negdje ih ima i po desetak i sve tako kao fontane sa jednu i drugu stranu pa izgleda smiješno. Interesantno je i to što prave ovolike kuće, a u mnogima niko ne živi ili samo na prvom spratu vidite nekog. Nešto kao kod nas ovde „daj samo neka je od komšijiske veća pa bar i za milimetar“. Albanci obožavaju svoju zastavu čak imaju i jedan dan kao praznik zastave tako da se mogu vidjeti na svakom ćošku. Ulazak u Tiranu. Dosta sređeno i odlični utisci samo se u saobraćaju ne zna ni ko pije ni ko plaća. To nas je malo nerviralo ali smo ušli brzo u štos, bitno je samo svirnuti onom do sebe i motaj Skenderbegov trg. Na izlasku iz Tirane pravimo pauzu da pijemo kafu i sipamo gorivo. Pošto sam naručio gusti sok i kafu konobar me pitao može li me uslužiti onako kako oni to piju. Naravno pristajem i on donosi kafu, pola čaše mlijeka i u njoj nekoliko kocki leda, sok se dosipa u to mlijeko i tako se pije. Meni se svidjelo ali Mlađi i Peđi... isto kao i onaj kolač u Ohridu Albanski novac. Nastavljamo dalje prema Podgorici Stižemo na granicu, sve brzo završavamo a koji kilometar kasnije idemo na ručak. Kažu da je pečenje odlično u ovim krajevima. CRNA GORA Mlađo je utvrdio da se konj neće ritati Mirann... Jaretina ispod sača je ovde specijalitet kuće pa su nam to preporučili, a kakva je ne mogu ni da opišem, topi se u ustima. Manastir Ostrog Danas smo se preforsirali i premoreni kasno uveče stižemo u Trebinje. Sutra dan pijemo kafu i obilazimo manastir Gračanicu u Trebinju. Nakon toga se razdvajamo Peđa kreće za Novi Sad, a mi preko Mostara i Bugojna za Prijedor. Jagnjetinu u Jablanici nismo mogli obići, da budem iskren nama se nije ni jelo al Dario navalio U Prijedor stižem oko 17h , toliko umorni da nismo stali da se pozdravimo. Samo što prije da dođemo kući, a ja sam zadnih 100km vozio stojeći. Tako privedosmo kraju naše putovanje sretni, puni utisaka, a slika još uvijek slažemo u glavama. Ovaj putopis ima za cilj da dočara bar djelić našeg iskustva i da motiviše druge na ovako lijepa druženja sa dobrim prijateljima. SERVISNE INFORMACIJE Ukupna dužina puta je oko 3000 km i za gorivo smo potrošili oko 120l............... 155e Spavali smo po hostelima: Bugarskoj 10e po osobi, Grčka 15e, Makedoniji dvije noći po 5e (10e), BiH 10e ukupno za smještaj ....................................45e Hrana i piće koštalo nas je .......................................................................................100e Ukupno za ovaj čitav put po osobi je iznosio ...................300e Prilikom puta kao što se moglo i vidjeti nismo štedjeli na jelu ni piću i sve ukupno je koštalo toliko. Moram napomenuti da je hrana i sve ostalo u Bugarskoj, Makedoniji i Albaniji puno povoljnije nego u drugim državama pa je i to dosta povoljno uticalo na ukupan trošak. Zbog čega sam ovo ovako precizno naveo? Mnogi kome kažemo koliko smo potrošili gledaju u nevjerici jer misle da su troškovi ovako jednog putovanja bar duplo veći. Isto tako razmišljaju i pojedini bajkeri koji bi voljeli da krenu ali ih činjenica da treba puno više novca sputava. E mi smo ovde sve precizno stavil, a glavni cilj je da ohrabrimo i druge ta da pokažemo kako se sa puno manje novca može lijepo provesti kad se sve unaprijed osmisli. Sve informacije o adresi smještaja i sl. možete slobodno pitati preko poruka. Još da napomenem da je najbolje prelaziti od 200-250km dnevno, tad možete sve vidjeti i ne dolazi do umora. Mi smo zadnja dva dana prelazili u prosjeko po 500km i nije se pokazalo baš pametno jer poslije izvjesnog vremena dolazi do umora, a i koncentracija znatno opada. Puno pozdrava do sledećeg putopisa i oni koji planiraju na put neka to urade puno slobodnije.

BALKANSKE DRŽAVE 2. dio SRBIJA-BUGARSKA-GRČKA-ALBANIJA-CRNA GORA Grčka Jedno fotografisanje za našeg sponzora, ovim putem pozdravljamo i zahvaljujemo, jer opet će se ići i treba čuvati dobre ljude E samo nešto da vam pokažemo.. Ovde smo mi ... al nismo baš najbolje pokazali Dario malo kratak pa ne možemo dobaciti skroz gore I krećemo dalje prema Solunu. Ovaj dio Grčke najviše liči na južni dio Italije i ima neku posebnu ljepotu. Pauza i jedna stojeća meza prije kafe. Dario opušten i bez znakova nervoze ,a to njegova velika vrlina. Krećemo dalje. Peđine majstorije Pa on malo reguliše saobraćej, a tu se vide i njegove stvari Ispod Peđinog kofera viri tronožac, a to je jedino na vrijeme kupio. Kasnije mu bilo žao što je i to uzeo jer ga nije imao prilike ni rasklopiti . Mi smo zamislili da ponesemo sve stvari kako bi kampovali negdje gdje se ukaže prilika, kasnije se ispostavilo da je jeftinije naći hostel nego se lomiti po šatoru. Sipanje goriva na ulazu u Solun i cijene čisto da se vide zbog drugih koji budu išli. Smještaj smo našli u samom centru Soluna, prošetali malo i prilično umorni otišli na spavanje. Ujutru smo planirali rano ustati i obici Srpsko vojničko groblje. Svako ko prolazi ovuda treba da svrati i vidi, a tu se pored srpskog nalaze rusko i francusko groblje. Krećemo dalje, plan za danas je stići blizu Meteora, naći smještaj i obići Meteore. Opet ritual samo što se to u Grčkoj zove „pogled kroz žicu“ . Tokom čitavog puta nije bilo problema sa kišom, na našu sreću, uvijek je padala prije nas ili kad prođemo. Samo na jednom mjestu se ukazala potreba za kišnim odijelima. Dolazak na Meteore. Mašine odmaraju dok mi uživamo u nevjerovatnim prizorima. Ono što se vidi ne može se dočarati nikakvom slikom. Treba otići kome se god ukaže prilika. Jedan od manastira je otvoren pa idemo da obiđemo. Dario na visini zadatka. A vidi ti to .Žandari iz Sen Tropea. Sa Meteora se vraćamo puni utisaka i oduševljeni sa svim onim što se moglo vidjeli, a ručak smo planirali negdje u prirodi kako bi uživali u svakom trenutku boraveći ovde. Podgrijavanje gotovih jela (strari provjereni način). Za ručak imamo domaće masline kupljene u Bugarskoj, domace lubenica iz Grčke i naravno pravo domaće gotovo jelo u BiH Peđa hladi lubenicu. A Mlađo ekspert dijeli na jednake dijelove, to sa uživanjem radi. Vraćamo se u hostel, a nakon toga slijedi kafa, sladoled i ostalo... Smjestili smo se nekih 50km od Meteora u malom mjestu a zove se Graevena. Prelijepo malo i bogato mjesto.. Moram napomenuti i to da u Grčkoj imaju jedan jako lijep gest, kad dođete u kafić ili restoran odmah dobijete flašu hladne vode sa čašama koju ne plaćete tek onda vas konobar uslužuje. Jedno od ljepših plaćanja, biće i bakšiš konobaru Ujutru nastavljamo prema Makedoniji (Ohrid). Interesantan znak i ima ih dosta u ovom dijelu. MAKEDONIJA Po dolasku u Ohrid idemo da jedemo ali pošto je Peđa jednom ljetovao ovde vodi nas na neko dobro mjesto i bio je pun pogodak. Ja opet po starom dobrom pravilu čekam šta će Dario da naruči Nema greške. Biljana platno beleše... Nakon ručka prilazi konobar i nudi smještaj kod sebe, gornji sprat kuće dva dana za 20e. Prihvatamo vrlo rado i idemo da se raspakujemo, nakon toga obilazak grada. Mi smo došli u Ohrid mimo turističke sezone i mislim da je ljeti puno drugačije al ova slika zajedno sa ovim Yugom meni nekako najbolje oslikava ukupno finansijisko stanje u gradu. Ne vidi se jezero iza njih koliki su . Peđa nikad do ove godine nije išao na put sa skuterom po svemu sudeći izgleda presretan zbog toga U Ohridu kažu da postoji oko 365 manastira i po tome je i najpoznatiji, mi ćemo danas obići dva koja su dosta posjećena od strane turista, a nalaze se u gradu. Crkva Svetog Klimenta-bogorodice Privlepte, sagrađena je krajem XIII veka i posvećena je Svetoj Bogorodici Privlepti. Ona se nalazi u starom delu grada blizu gornje kapije i jedna je od najlepših i najstarijih crkvi Ohrida. U vreme Otomanske vladavine zbog pretvaranja crkve Svete Sofije u džamiju, crkva postaje središte Ohridske arhiepiskopije, a posle uništenja Klimentove crkve Svetog Pantelejmona mosti Svetog Klimenta prenose se u ovu crkvu i ona dobija svoj današnji naziv Crkva Svetog Klimenta. Iako su mosti Svetog Klimenta 2002 ponovo vraćene u njeno prvobitno prebivalište, naziv crkve - Crkva Svetog Klimenta ostao je do danas. Ohrid je jedno veliko arheološko nalazište. Mnoge lokacije još uvijek nisu istražene tako da je makedonska vlada odlučila osnovati nekakav međunarodni institut sa sjedištem u Ohridu te podići ovu oblast na najviši nivo. Poziranje... Koloseum - Antička sportska arena koju su Rimljani izgradili tokom zlatnih godina svog carstva, u drugom veku pre nove ere, nalazi se na istočnoj strani ohridske hridi odmah ispod Samuilove tvrđave. Za vreme svoje vladavine Rimljani su sirom svog carstva gradili amfiteatre-koloseume u kojima je narod mogao da gleda najpopularniji sport toga vremena, krvave gladijatorske borbe sa divljim zverima. Ovo je albanski kolač “treleće“, sočan, preliven karamelom i služi se hladan, pravi se od tri vrste mlijeka pa je zato dobio takvo ime. Meni je odličan i preporučujem ga svakom ali Mlađo i Peđa kažu da je to ustvari bakin kolač ili koh, pa... ima sličnosti Vraćamo se na odmora, sutra idemo obići manastir Sv.Naum pa dalje za Tiranu. Supa uvijek dobro dođe. Nije bilo dovoljno tanjira ali ko gleda u sitnice. Na putu od Ohrida prema Tirani idući prema manastiru Sv. Naum, nalazi se muzej na vodi. Uvala Kostiju je rekonstruisano praistorijsko naselje - sojenica (nakolno naselje) pretvojeno u lep i unikatan muzej na vodi gde su izloženi artefakti i u isto vreme prikazuju način života originalnih žitelja ovog naselja iz 1200. godine pre naše ere. Malo dalje od ovog muzeja nalazi se manastir Sveti Naum. Sveti Naum je prvobitni manastir podigao 900. godine. On je bio učenik začetnika slovenske pismenosti, Ćirila i Metodija, a krajem IX veka nastanio se uz obalu Ohridskog jezera. Zahvaljujući svetom Klimentu, savremeniku i prijatelju svetog Nauma, 886. godine otvorena je Ohridska književna škola, poznata kao prvi Slovenski Univerzitet, u kojoj je školovano preko 3,500 učenika. Učenje ove škole potpomaže razvoj slovenske pismenosti, kulture, crkvenog pevanja i umetnosti, i širenje u mnoge slovenske zemlje sve do Kijeva. Sveti Naum, po osnivanju manastira, okuplja veliki broj monaha i započinje sa radom na prevođenju svetih knjiga, širenja pravoslavlja, kao i misionarskog rada, naročito na teritoriji južnog Balkana.Sv.Naum je jedno od najlijepših na Ohridskom jezeru. Prekrasno zelenilo ovog predjela, romantično ostrvce okruženo izvorima Crnog Drima . i Temperatura vode je dosta niža u odnosu na dnevnu temeraturu zato dolazi do stvaranja ove magle, navedenu pojavu i sam ambijent koji vlada ovde mnogi su iskoristili za snimanje filmova. Tu pored manastira imate dobre restorane, doruckujemo i krecemo dalje.

BALKANSKE DRŽAVE 1 SRBIJA-BUGARSKA-GRČKA-ALBANIJA-CRNA GORA U putopisu „PUT U RIM“ već sam opisao kako Peđa i ja imamo tradiciju da svake godine izdvojimo koji dan i motorima napravimo dobar krug. Uvijek izaberemo destinaciju na kojoj nismo bili pa lagano u obilazak. To je ove godine malo drugačije jer je put nešto duži nego obično, a s nama idu još dva dobra druga Mladen (Mlađo) i Dario. Nakon dugog razmišljanja odlučujemo da put ovako izgleda. Puno vremena je posvećeno na prikupljanje informacija koje se odnose vezano za cijene smještaja, adrese, znamenitosti i sve ostalo. Na te pripreme svake godine odvajamo sve više vremena jer na kraju se pokaže dosta korisno pri uštedi novca i vremenu u toku samog puta. Ovako to izgleda. Prije nego počnem pisati moram reći da sam prihvatio vaše kritike onih koji su čitali prvi putopis gdje ste sugerisali da ubacimo više detalja vezano za troškove puta, smještaja i sl. Ovaj put ćemo staviti puno više i fotografija jer to i jeste najveć užitak prilikom čitanja putopisa. Što se tiče pomenutih informacija one će biti na kraju putopisa. Majice da sve bilo na nivou i kako dolikuje ovako jednoj priči. Sad možemo početi.... Mladen- momak na svom mjestu, sve mora biti spakovano i zategnuto inače ne možemo krenuti. Ako nije tako onda je dosta živčan i bježi od njega. Drug Dario iz komiteta -slika govori 1000 riječi, opušten, druželjubiv, bez nervoze i stalno se pravi da on ništa ne zna kad je riječ o tehničkim uređajima (telefon, navigacija...). Na kraju se ispostavi da upravo on najviše zna i da je skriveni haker . Peđa (Pedža)- ......on je ćelav, nema ni dlake na glavi, inače moj brat, šta više reći . U početku su Mladen i Dario bili iznenađeni što ponekad voli da „sokoli“ sam sebe, kasnije su vidjeli da ne glumi nego je takav i koga ćeš voljeti ako ne sam sebe Ovaj nije ni bitan u priči i slučajno se našao na fotografiji. Prelazak prve granice u Hrvatsku i auto-putem krećemo za Novi Sad, nije bilo ništa interesantno za fotografisanje pa taj dio preskočemo. DAN 1 Srbija U Novi Sad dolazimo oko 22h stižemo kod Peđe, a kod njega nas zatiče jedno iznenađenje. Čovjek nije spakovao ni jednu jedinu stvar. Prvo smo mislili da se šali, a kasnije vidimo da je to stvarno tako. Gledamo i ne vjerujemo, a njemu sve ravno i samo se smije i govori „ništa se vi ne sikirajte ja to za čas“. Nas trojica smo se sastajali prije puta i po nekoliko puta da usaglasimo šta će ko nositi., pravili spiskove i šta sve još. O svemu redovno obavještavali i njega da nešto ne zaboravi, a on nas dočeka „prespreman“ ali samo u glavi, tako on kaže. Odlazimo na spavanje, a Peđa ostaje kao da se spakuje. Ujutru rano ustajemo i na naše iznenađenje on nas čeka „prespreman“ i spakovan Jedna fotografija ispred Peđine kuće i krećemooo... Samo još da pokažem kako se spakovao Mladen ... Dario ... Ja ... I naravno prespremni Peđa i na to sve otvorena kaciga, a idemo kao na put od 3000 km. Ali..., njega ništa ne može iznenaditi . (Da nisam prebacio ovaj dušek šta bi stavio iza sebe ). Do Niša nastavljamo auto –putem ni tu nije bilo ništa interesantno za pokazati osim par detalja. Prilikom jedne pauze u razgovoru, sa vozačem iz Bugarske, strogo je podvučeno da motore ne ostavljamo ni jednog momenta bez nadzora jer ih nećemo zateći. O tome smo najviše i razmišljali prilikom planiranja putovanja u Bugarsku. Mali odmor nadomak Niša. E sad, na ovom parkingu Dario i Mlađo su radili nesto sto meni i Peđi nije bilo baš jasno. Jedan digne motor na nogar, a drugi okreće točak rukom i nesto podmazuje. Kasnije shvatismo da mi to ne moramo raditi nego samo oni motori koji imaju lanac, mala šala Dolazak u Niš, grad prelijep, ljudi ljubazni i sve je na svom mjestu. Spomenik piscu Stevanu Sremcu i junaku iz njegove knjige «Ivkova slava» Kalči nalazi se na početku Kazandžijskog sokačeta, nekad čuvene zanatlijske ulice grada Niša. Poznati srpski pisac Stevan Sremac živeo je u ovom gradu od 1879. godine do 1892. godine i ostavio značajan trag u njegovoj kulturi. Bronzana skulptura koja prikazuje niškog lovca Kalču sa svojim vernim psom i Stevanom Sremcom. Nakon kraćeg odmora odlazimo do hostela na periferiji Niša, smještaj je bio više nego korektan, a ima i garažu za motore. U Nišu je cilj obići prvenstveno Ćele kulu i još koju znamenitost, a na kraju probati čuvenu pljeskavicu. DAN 2 Kazandžijisko sokače je priča za sebe. S jednu i drugu stranu nalaze se kafići i restorani. Čitav trg i sve okolo miriše na roštilji koji prosto mami da jedeš. Nama je preporučeno da odemo u restoran „ kod Rajka“ i mogu vam reći da nije bez razloga toliko poznat. Samo jedna napomena, prilikom naručivanja obavezno naglasite koliko papreno hoćete jer ovde svi jedu jako papreno. U prilog tome govori i detalj na slici gdje se vidi da je uz so, kod nas obavezan biber, a kod njih ljuta paprika. Ja sam to naučio na vlastitom iskustvu pa poslije pljeskavice nisam osjećao jezik dva sata, a motor sam vozio otvorenih usta. : ) Nakon dobre pljeskavice idemo u obilazak Ćele-kule. Svima nama dobro poznata i mislim da se ne treba puno ni pričati, slike govore sve. Evo samo par riječi. Wikipedija:Ćele-kula je istorijiski spomenik u blizini Niša.U vrijeme Prvog srpskog ustanka oko 12 000 Srba s 11 topova krenulo je iz Deligrada na Niš (u proljeće 1809.). Turskim vojnicima stigla je pomoć iz Bugarske i Leskovca. Osmanske čete od oko 40 000 vojnika krenule su na srpske. Glavni napad turske čete usmjerile su na centar gdje se na brdu Čegru nalazio resavski vojvoda Stevan Sinđelić s oko 3 000 vojnika i 4 topa. Sinđelić je poginuo u borbi, ali je Turcima nanio velike gubitk. Po komandi niškog paše, glave poginulih Srba su odsječene i oderane. Oderane kože ispunjene su pamukom i odnesene u Istanbul. Od lobanja je sagrađena kula prozvana Ćele kulom. Glave su uzidane sa vanjske strane između cigala, u 56 redova, u svakom po 17. Bile su na broju ukupno 952 lobanje. Tijekom vremena Ćele kula je uništena, a veći broj lobanja je odnesen. Mali preostali broj lobanja i danas svjedoči o strašnoj osveti turskih vojnika. Kula je napravljena u Nišu, a ne na Čegru gdje se bitka odigrala zato što je mjesto gdje je sad spomenik nekad bio glavni put koji vodi sa zapada do Instanbula. Na taj način je svaki prolaznik mogao da vidi i priča dalje. Jedan od onih koji je vidio je i francuski pisac vidjevši kulu zapisao je sledeće : Najviše je dirnulo objašnjenje zbog čega fali dosta lobanja u kuli. Odgovor smo dobili od ljubazne gospođe inače vodiča pri obilasku kule. Ona kaže da lobanje fale iz razloga što su porodice ubijenih danima pokušavali da izvade bilo koju lobanju iz kule i sahrane tako čitavo tijelo.. Jezivo je čuti kakve sve ljudske muke mogu biti. Na onima koje su ostale mogu se vidjeti tragovi borbe jer na nekima su duboki rezovi od sablji i drugog oružja. Isto tako nakon smrti mnogima je ispaljivana kugla kroz glavu onako dok su ležali. Lobanja sa posjekotinom od sablje Lobanja sa rupom od kugle. Turci su ovakve kule pravili tako što su po završetku na vrh stavljali glavu vojskovođe. Ovde su na vrhu nalazila glava Stevana Sinđelića. Rađene su mnoge analize da se precizno utvrdi da li je to glava baš od Sinđelića ali niko još nije potvrdio niti demantovao da lobanja nije njegova. Prilikom kupovine karte Ćele-kuli dobili smo u istoj cijeni i kartu za posjetu koncentracionom logoru „Crveni krst“. Iskreno, nismo ni znali za ovaj logor , nakon krećeg dogovora odlučujemo pogledati. Logor „Crveni krst“ glasi za jedan od najočuvanijih u Evropi. Kompletna infrastruktura još je iz tog vremena, sa vidljivim detaljima mučenja i zlostavljanja. Na zidovima se nalaze rupe od metaka gdje su strijeljali zarobljene. Ovako je izgledao nekad logor. Ovako sad. Na objektima su još uvijek njemački natpisi iz tog vremena. Ovo na fotografiji je njemački upravnik logora, a zvali su ga „Motka“. Nadimak je dobio po okrutnosti i motki koju je uvijek nosio sa sobom. Često se dešavalo da nije mogao spavati pa je po čitavu noć tukao. A govorili su da je znao jednim udarcem usmrtiti zatvorenika. Njegov radni sto. Neka od dokumenata koja su bila kod zarobljenika zatečena u logoru nakon osobađanja U potkrovlju su bili politički zatvorenici i oni koji su smatrani za veću prijetnju po njemačku okupacionu vojsku. Ćelije nisu imale svjetlost, a podovi su bili prepleteni bodljikavom žicom da ne mogu spavati. Ćelije sa žicom. Zatvorenici su na zidovima ćelija pisali svoja imena kao i mjesto gdje su otišli na prinudan rad u Njemačku, tako su ostavljali kakav-takav trag o sebi da bi ga rodbina kasnije lakše pronašla. Spavaonice. Na odlasku upoznajemo malog romskog prijatelja sa velikom željom da krene sa nama DAN 3 Ustajemo rano i krećemo za Bugarsku.. Pauza i testiranje kamere jer odavde počinje snimanje puta. Peđina spremnost se može vidjet u svakom momentu . Put kroz Sićevačku klisuru ima posebnu draž, priroda je fenomenalna, a put dobar i zato je omiljen među bajkerima. Bugarska Dolazak na Bugarsku granicu. Granicu brzo prelazimo jedno malo pauziranje pa nastavljamo prema Sofiji. Put odličan za vožnju. Dario u stopu prati , nisam ranije pomenuo da je on inače profesionalni vozač sa velikim iskustvom i njegovi povremeni savjeti su dobro koristili. A ono što oni znaju o putu i gdje je dobar zalogaj, prenoćište i sl. to ne možete naći na internetu . Put od Niša do Sofije prelazimo dosta brzo i stižemo u grad. Već gladni stajemo na jedno mjesto da pojedemo kebab. Dok jedemo prilazi jedan taksista i počinje da se raspituje ko smo, odakle, gdje idemo i sl. Iznenadili smo se koliko je Bugarski jezik sličan našem, sve razumijemo bez problema, ustvari bilo je nesto i sto nismo odmah odgonetnuli. Onaj taksista što se raspitivao vjerovatno je vidio da se radi o normalnim ljudima pa dade savjet: „molim vas samo se pazite u Sofiji vozači karaju ludo“ ????? Vidi sad to stalno razmišljamo kako da čuvamo motere u Bugarskoj, a sad moramo i sebe da pazimo od ovih vozača. Na sreću brzo smo shvatili da se ovde za „vozi“ kaže „kara“ pa je savjet bio na svom mjetu . Sofija je priča za sebe, prelijep grad, pun istorijiskih znamenitosti za koje treba odvojiti bar 3 dana da bi se obišlo sve. Ono što se nama posebno svidjelo je slučajni ulazak u jednu veću crkvu, a u toj se crkvi nalaze mošti srpskog kralja Stefana Milutina. Sveštenik kog smo zatekli kaže da su mošti sv. Milutina u Bugarskoj smatraju čudotvornim i da iz čitave zemlje dolaze vjernici da se poklone. Najveće okupljanje je na dan njegovog rođenja. Tad se mošti presvlače, a komadići odjeće dijele se prisutnim vjernicima. Bili samo na dosta mjesta gdje su izložene mošti i uvijek budu prekrivene ali ovde se kroz srebrnu rukavicu vidi tijelo. Grad je pun ovakvih objekata i imate utisak da je čitava Sofija jedno veliko arheološko nalazište. Nakon obilaska slijede kafa i ručak. Ovde jedemo jedan dobar specijalitet, rebra sa nekim čudnim slatkastim sosom ali je odličan Ako ne znas sta da naručiš samo uzmi isto što i Dario , nema greške. DAN 4 Ujutru ustajanje i nastavljamo prema Blagoevgradu gdje planiramo ručak i odmor. Vozeći kroz Bugarsku primjećujemo da u manjim naseljima vlada velika neimaština (puno veća nego kod nas). Zgrade su oronule pa i na licima ljudi se nekako vidi umor. U većim mjetima je skroz drugačije. Doručak. Mlađo pozdravlja domaćina, a Dario dobacuje pomalo negodujući „ma Mlađo sta imaš tu vidjeti „ Napuštene fabrike iz vremena komunizma , kao i naše sve rade punom parom. Dolazak u Blagoevgrad. Lijep gradić i dosta opuštena atmosfera, uživali smo u obilasku i nastavljamo za Grčku. A ovo se zove „zalivanje smokve“, to je bugarski obred koji se povremeno obavlja radi sreće Stižemo i na Grčku granicu. Nastavak slijedi....

Slažem se sa tobom i u to ne sumnjam , ja sam opisao svoje viđenje na prvi pogled i to sa opisao. Nema sumnje da je "pribavljeno" sve i svašta ali mene to nije bas zanimalo, a Sikstinska kapela je prica za sebe .pozz

Pa sve zavisi od vremena kad ides, a od 20 juna pa do 20 avgusta kad je sezona tad je puno skuplji . Ako ides prije prije ili poslije ovog datuma bude oko 80-90e motor i jedna osoba a u sezoni oko 120-130e u jednom pravcu . Mislim da nije lose ici od Zadra do Ankone obici tamo sto se ima i vratiti okolo, malo vise je dana al se moze bas svasta vidjeti.pozz

hahahahaah ma nije problem do fotoaparata nego programa za obradu slika, ali moracu kupiti i mobilni tel da ne slikam fiksnim

ma nije problem do fotoaparata nego kad sam stavljao slike program ih nekako cudno razvuce, a i to ce vremenom da se rijesi

ovo je pio pokušaj pisanja , a u sledećem ću staviti sve detalje vezano za troškove, razdaljine,.... sve ono što može drugima da posluži prilikom planiranja svog putovanja. pozzz

Na trgu ovakvog mjesta uvijek se nalazi urezano ime imperatora ili onog ko ga je osnovao. Povratak za Ankonu. Planirali smo da dođemo nešto ranije u Ankonu i mogu vam reći nismo se pokajali jer i tu imate šta da vidite. Nakon razgledanja grada slijedi ukrcavanje na trajekt. Sad jedan interesantan detalj koji može da koristi onima što prvi put idu trajektom J. Kad smo išli iz Zadra na trajektu je bilo puno slobodnog mjesta pa smo sećije našli bez problema, međutim,u povratku nismo žurili da zauzmemo mjesto jer smo mislili da ima. Polako smo se ukrcali, vezali motore i penjemo gore a ono krenule ekskurzije iz Italije u Htvatsku i umjesto na sećijama završimo ovdeee J J J. Na kraju stigli smo u Zadar ujutru i otišli na kafu da saberemo utiske i polako nazad . Od mene toliko mislim da sam uspio bar malo da dočaram ovo putovanje,prvi put pišem pa što sam pogrijesio popravićemo drugi put J

Moj brat postuje sve vjere

Sad nešto da vam opišem što sam primijetio još dok smo išli prema Rimu, interesantno je to što se na svakom brdašcetu nalazi stari grad , opasan zidinama sa crkvom unutra i velikim naseljem. Ravnice se obrađuju, a takva stara naselja su na brdima i što se više približavate Rimu ta naselja su gušća i nalaze se skoro na svakom uzvišenju. Kasnije sam se malo raspitivao i došao do saznanja da su rimski imperatori i ugledne vojskovođe kako se koji penzioniše, odnosno završi službu dobija veći komad zemlje koji može da obrađuje, on oformi ovakvo naselje, a seljaci zbog svoje sigurnosti prave kuće u njegovoj blizini. Na slici se vidi jedno takvo naselje, a pošto smo nas dvojica jako radoznali i malo nam je to izgledalo nestvarno jer smo mislili da su to neke napuštene građevine, odlučili smo da svratimo i vidimo o čemu se radi i mislim da ćete biti oduševljeni kao što sami ja bio ..

Sledeći dan, ustajanje rano ujutru i polazak nazad. Vrijeme za ručak, već sam rekao da su predjeli prelijepi sa dosta mjesta uređena klupama gdje možete da se odmorite i jedete. E sad,vidio sam da Marokanac u svojim putopisima stavlja slike specijaliteta koje je jeo i to mi se najviše dopalo pa sam morao i ja J, jer ipak mi je on bio uzor pri pisanju putopisa J.

Povratak nazad u sobu na odmor i večeru jer je čitav dan bio tako napet i pun utisaka da treba dugo vremena kako bi se to sve složilo uglavi. Na slikama ispod imate ulicu i lokaciju hostela u kojem smo bili, to da bi i ostali mogli da ga nađu jer kao što sam rekao nije loš a i cijena je prihvatljiva (10e po osobi). Slijedi poslijepodnevno razgledanje.