Na sve vaše dobronamerne komentare i pohvale u mojim putopisima ja se vama najbolje odužim jednim novim putopisom. Iskren da budem nisam imao u planu da piskaram ovaj vikend već sam se nadao da će biti nekih novih putopisa pa da i ja čitam. Ali moša, aj da ja probijem led pa možda se posle mene još neko dovati tastature i olupa o nju jedan putopis. Ipak istina je drugačija, od jutros sam već 2 puta doručkovao i isto toliko puta ručao a u medjuvremenu i jedno 3 puta odremao pa mi sad jedino preostaje da se još iz dosade posvadjam sa ženom i tako oboma ulepšam ovaj karantinski dan. Ipak sam odabrao tastaturu jer mi je bliža, nekako mi bolja opcija jer žena sedi u drugom delu stana pa me mrzi da ustajem i hodam do tamo. Skoro natrčim na ovaj cd sa slikama i videh da je tokom putovanja i fotkanja bilo i dosta slika motora i bajkera. Zato sad i piskaram o balatonu. Imao sam 3 dana na raspolaganju, što bi rekli produženi vikend. Meni je za balaton puna kapa i dva dana tako da .... Prvi dan ... Lepo rekoh u nazivu putopisa, preko preče naokolo bliže. Izgasssiram do temišvara i aj da malo blejim i ubijem prepodne u njemu. Ništa posebno, šetnja trgovima i uživanje u prirodnim lepotama ... ... ... Putopis započinjem ovde, kod ovog znaka u centru temišvara odakle hvatam pravac za arad. ... Polako napuštam grad a onda ugledam njih. Odmah sam znao da sam odabrao pravi kurs, oni su mi uvek zvezda vodilja. Čim ja idem tamo odakle se oni vraćaju to znači da je to TO ... ... I bi u pravu. A onda me dočekuje ovo ... Nekih 50ak km je dug put od temišvara do arada. Solidan asfalt sa brzim krivinama je idealan za peglanje a ako se tome doda prijatna okolina puta + što nema velikog prometa + što nema pandura, onda je doživljaj zagarantovan. josie maran age ... ... Sad mala pauza da odaberem slike pa nastavak ...

Moguće, ja sam ovaj ćelavi što stoji a Pirke je gazda na tog crvenog sa komplet belim enterijerom. Aca je gazda na onog tamno braon a Micko gazda na ovog belog ... Bila sretna vremena, pravili grupne vožnje van grada i sada kad na forumu vidim neki putopis sa vaše zajedničke vožnje uvek se setih tih prohujalih vremena. A onda je vreme učinilo svoje, većina je završila na reciklaži pa sad soliram sam ...

Jadranka pa Una, obe su me srdačno primile u svoj zagrljaj i doprinele tome da od njih odem ispunjen i zadovoljan ... free image hosting site ... upload an image ... Sa Jadrankom sam proveo više vremena a sa Unom manje, Možda me je zato ona i ispratila sa snegom. U jednom trenu je samo zaduvao jak vetar i za par sekundi se sve zabelelo oko mene. Nije to bio vlažan sneg na koji sam navikao, ove pahulje su bile krupne ali skroz suve. Kao da su bile od papira, ... ... A možda Una i nije bila ljuta na mene što je tako brzo napuštam, možda je ona samo htela da mi pruži nezaboravan doživljaj ... Svuda oko mene belilo i sneg, na crvenom zmaju ni jedne pahulje jer svaka koja padne na njega bude odma oduvana vetrom koji duva ... Odužujem joj se tako što tu doručkujem i uživam u njenom društvu ... ... post a picture ... Nastavljam dalje, kako sam krenuo tako sneg prestaje a put postaje suv. Gazim ga sve do malo ispred banja luke gde sa glavne magistrale skrećem levo a onda hvatam pravac ka ... ... Do vrha vodi krivudav ali širok put ... ... Parkiram se kod hotela ali se u njemu gostim malo kasnije. Prvo idem u šetnju i obilazak spomenika. Prija mi da malo protegnem noge ... slow me down lord ... ... Treća neprijateljska ofanziva .. ... Beše tu i muzej ali je zatvoren, obišao spoljne ekspomate a onda trk u hotel na toplu čokoladu ... ... ... ... I tako kilometar po kilometar dodje vreme da finiširam i privodim kraju ovo putovanje. Hvatam pravac ka banja luci a onda ka beogradu. ... Putna groznica me popušta i jedva čekam da stignem kući. Zavrćem gasss, ne baš do kraja ali onako muški. A onda plaćam radar 20e i nije mi žao. Pa nije nova godina svaki dan ... Kući stigo živ i zdrav što je najbitnije, srce puno svega i svačega a najviše prijatnih trenutaka i dogadjaja. Za 4 dana se prešlo sigurno 2000 km a možda i nešto malo preko, zaboravio sam. Svraćao sam gde god sam hteo i gde god je srce poželelo. Što se tiče troškova oni su bili ovakvi ... ... gorivo/plin za 2000 km nekih 150e ... deonica autobana iznad opatije 2 x 1e ... parking u trstu nekih 5e ... parking u opatiji nekih 10ak evrova ... radar 20e ... džeparac možda 100ak evrova, bilo je više zbog novogodišnjih poklona ali to ne ulazi u trošak putovanja. Vama hvala na čitanju a meni hvala na pisanju, bilo je to obostrano ubijanje ovog karantinskog vikenda ...

Hvala svima, a hvala i tebi na tako iskrenom pozivu, u takvom društvu će i čaša vode prijati više nego nes i espresso zajedno. Evo jedna slika od pre 15ak godina pa da se podsetiš tvojih dubokih branika ... ... Tada ih je još i bilo mada je vreme učinilo svoje. Ima jedna legenda koja kruži o golfu kecu, ona kaže da je kecu jedina mana ta što nadživi svog vlasnika. Iz današnje perspektive ja verujem u nju mada nemam trip o tome. Ja mog keca čuvam za unučiće.

OPATIJA ... monte carlo za sirotinju ... Oduvek je opatijska rivijera u kombinaciji sa portorožom i slovenačkom rivijerom bila biser jadranskog mora i jadranske obale, svima onima kojima je azurna obala zbog materijalnog stanja nedosanjani san su nalazili utehu upravo ovde. Glamur, moda, džet set ... sve se to oduvek slivalo ovde, pamtim vremena iz 80ih kada sam ovde kao klinac zimovao i letovao sa roditeljima. Danas je globalizacija učinila svoje, kockice su se malo promešale pa je i opatija malo izgubila na sjaju u odnosu na neka prošla vremena ali bez obzira na sve ipak je i dalje mnogima zvezda vodilja koja sija svojim neodoljivim šarmom i privlači brojne turiste. I kao što je kolega E-MAYL rekao, svako treba se s proleća ili početka jeseni provoza ovim putevima i uživa u ovoj lepoti ... ... Zbog tog njenog neodoljivog šarma sam i hteo da ovde dočekam najludju noć, proteklih godina sam bio samo u prolazu na kratko i nemam vremena za šetnju ali sam ovaj put hteo da obidjem sve. Glavna meta je bilo šetalište uz more ... how to upload photo on internet ... Trebalo je obezbediti i smeštaj za tu noć, meni je jedini uslov bio da imam sobu na obali sa pogledom koji puca na pučinu ... ... trishelle cannatella net worth ... Kada nemate komplekse i visoke prohteve onda i potraga za smeštajem kratko traje. A onda BINGOOOO ... upload host ... Mala soba 3 sa 3 a u njoj ja i ti ... al zato pogled iz sobe ... ... ... Par fotki za kolege nautičare ... ... ... ... Ponoć sam dočekao ovde, uz kuvano vino i meze s nogu ... ... Posle dočeka narod je brzo počeo da se razilazi i hvata štraftu ka svojim odajama a ja kretoh na drugu stranu. Plima radi svoje a talasi udaraju u obalu dok se šetam, za finiš te večeri sam hteo da bacim pogled na opatiju sa ovog mesta. ... Vreme je da i ja podjem u svoj apartman, uprkos kuvanom vinu vrlo brzo i lako ga pronalazim. Climatronik podešavam na nekih 20 stupnjeva a onda obaram sedište oblačim pidžamu i uskačem u ponjave ... ... Spavam ko beba, što zbog vina što zbog svega onog lepog što sam doživeo i proživeo u predhodna 3 dana. Budim se pred zoru, još je mrak. Prijalo mi je tih par sati dremke i odmah krećem domu svome, Sutra se ide na arbajt i nema kašnjenja. Peglam Jadranku do senja onako sitno kaludjerski ... pod fenjerima, brzina 60ak km. Nigde nikog, noć jeste malo tmurna ali je vidljivost ok. Povremeno bude i neki vatromet a onda odsjaj u moru ... Kod senja migavac levo a onda pravac ka plitvicama i bihaću odakle sam došao. Polako počinje da sviće pa sam tu deonicu odvozao malo dinamičnije. Na granici trešti muzika, cajke rokaju sa svih zvučnika. Kakva kontrola, samo pečat i cepaj dalje. Obostrano čestitanje nove godine se podrazumeva. Za taj dan jeste bio predvidjen povratak domu svome ali je bilo i planirano još nešto. Vožnja i uživanje u kanjonu reke une ...

Jadranka je jedna zgodna mala, nije plava ali je krivudava ... Ima pogled mio ko u srne, andjeoski se ona svima osmehuje ... Ali nije ni ona bez mana, iako ima dobar stas povremeno se i o njoj pronese loš glas, svako ko zbog nje izgubi razum i malo jače doda gas, vrlo lako može da očekuje jedno tras. Sve u stihu sve u prozi, Jadranku treba svako da vozi. I voli ...

Eh, da je to samo keva rekla ... Žena kaže da će umreti a neće joj biti jasno zašto se za budalu udala. Teška je i opasna bolest kad benzin teče venama ...

U trstu osta do nekih 23h, bio je to 30, decembar uveče i grad je bio pun šetača. Nije nešto preterano ni bilo hladno, praznična atmosfera čini svoje. Istim putem se vraćam nazad do opatije, nešto malo ispod 100 km puta tako da vrlo brzo vučem ručnu na autobanu i OMV pumpi ispred ulaza u opatiju. Na pumpi radila 2 momka, na parkingu samo 3 šlepera pa mogu da biram apartman. Ja izabrao onaj sa pogledom na rivu. Stučem toplu čokoladu i kažem momcima da se vidimo ujutru a onda pravac sokoćalo, obaram sediše i uskačem u ponjave ....... ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ ... U 6 zvoni alarm, naručio budjenje sa recepije. Malo se vrteo dok se nisam rasanio a onda pravac na pumpu i jutarnju kafu, momci prvo što su pitali jel sam se smrzao. Kakva zima rodjaci, radilo webasto celu noć pa sam povremeno morao i da ga gasim zbog vrućine ... Oko 7 krećem sa pumpe, taman beše i smena radnika na pumpi. Ulazim u opatiju i parkiram se u centru da nadjem nešto za klopu. Mir tišina ... nigde nikog a 31, je decembar ... ... Predhodna 2 dana je akcenat bio na vožnji i užitak u istoj a za taj dan sam planirao svašta nešto a ponajviše da se šetam. Jutro beše tmurno ali bez padavina a i prognoza je tako najavljivala. YR.no. naravno. Nju pratim i uvek je bilo kao što je prognozirano. Oko 8 sam već bio na startu a onda se nižu ičići, lovran, mošćenička draga ... a plomin me iščekuje ... free image hosting site ... ... Negde na pola puta do pule, ovo je bila zimska vožnja pa i nisam nešto puno i detaljno slikao ... ... Ulazim u pulu i vozim ka centru očekujući slobodno parking mesto ali moša. Sve puno, prepuno kola. Vrteo se sigurno nekih 10ak minuta, na kraju paljba dalje i parkiram se u nekoj uličici a onda 15ak minuta pešaka do centra. U gradu se već zahuktava i oseća se slavlje. Muzika na svakom koraku, oduševili me klinci brejkeri ... ... ... Prošetao do arene i rive a gostio se kod trijumfalne kapije družeći se sa štrumfovima ... ... ... Kako je prošlo podne tako počinjem da razmišljam o povratku u opatiju jer sam tamo planirao da dočekam najludju noć. Pravim polukružno i nazad ali pre toga jedna fotka crvenog zmaja kod arene. ... Idem ka sokoćalu a onda ugledam njega kako ga zagleda ... ... ... Djovani, moj novi prijatelj italijan. Parlali rukama i nogama i u svemu se sporazumeli. Često u ovim karantinskim trenucima pomislim na njega i njegove drugare od kako se sve ovo ispodešavalo. Bili su jedna mala italijanska turistička grupa koja je novu godinu dočekivala u puli a ovde su bili u obilasku arene ... ... Povratak istim putem, što bi rekli plomin x2 ... blogger image hosting ... U povratku se više stajalo, gde god mi bilo zanimljivo ... photo uploading site ... ... ... Ovde mi se dogodio i jedan prijatan susret sa HR kolegom bajkerom, taj susret sam jednom davno detaljno objasnio u temi jadranska magistrala ali takvi ljudi zaslužuju da se više puta spomenu i pohvale. Ostao mi je njegov komentar u glavi, rekao je svi smo mi isti, nema razlike izmedju nas jer svi mi dupe brišemo rukom. Nema dalje, ko razume shvatiće. ... host image ... ... Morate priznati da je velika čast kada jedan kavezar zasluži i dobije pozdrav od bajkera. image hosting online ... Dan je na izmaku a ponoć se približava. Vreme je da uplovim u opatiju i bacim sidro ... ... Slobodan vez nalazim upravo ovde u samom centru grada ... nearest exxon station to my current location ... ... Separe, zaslužio je da ga niko ne ometa. On osta da odmara a ja odo u provod ... ...

Izlazim iz grada i hvatam pravac ka bosni, nema prometa pa zavrćem gasss ali sam na oprezu. Ipak je zima, preko dana sunce ugreje ali noću ipak ima zaledjenih bara mestimično po putu. Ulazim u bijeljinu, tankujem se do čepa. Predstoji mi noćna vožnja pa neću bar o gorivu da razmišljam. Stojim tako kad uleće još jedna kečina i staje, izlazi baja a onda započinje spiku. Kaže, ima 5 komada u dvorištu, što rasturenih u delove što ovako ili onako. Ako mi nešto treba za rezervu odma će otići i doneti mi gratis jer je i on ljubitelj keca. Zahvaljujem mu se na dobroj volji ali nema potrebe, malo se ispričali a onda napravio fotku i paljba dalje. ... Noć je predamnom ... bijeljina brčko pa banja luka, tu me umor slomio pa dajem desni migavac a onda obaram sedište i ZZZZZZ .... Kanjon vrbasa opletem pred svitanje pa putopis započinjem nekih 500 km od beograda ... MRKONJIĆ GRAD ... a onda turistički kompleks balkana ... ... Par puta sam prošao tuda ali leti, navikao sam da to sve bude puno gostiju ali ovaj put bi prazno ... Nema snega, nema cike i vriske pa eto dobrog razloga za prvu jutarnju pauzu ... ... Kupalište prazno, nema vode. Caruju mir i tišina oko mene ... ... Parkiram se a onda malo protegnem noge po okolini ... Ulazim i pitam jel može kafa ... kažu može. Ja sam, nigde nikog. Pitam jer može kafa napolju a oni me čudno pogledaše. Svi znate kakva su bosanska jutra a pogotovo ova zimska. Ali kad je toplo u srcu onda je spoljna temperatura najmanje bitna. Iznese konobar stolnjak i kafu a ja se narednih par minuta nadisao svežeg vazduha. ... Iz mrkonjić grada hvatam pravac ka livnu, prolazim kroz mlinište ali ovaj put ne stajem na parking jagnjetinu jer nešto drugo imam u planu. U livno stižem oko podne i ceo dan provodim u njemu sa nekim meni dragim ljudima. Tu i noćim. ... Naredno jutro se budim rano i polazim odmah po svanuću. Predhodnog dana sam prešao nekih 600 km a i za danas je plan ambiciozan, stići do italije. Mašina tek startovana, zagrevam je i koristim priliku za fotkanje i uspomenu. Hvatam pravac ka splitu. ... Na izlazu iz livna obavljam ono što se obaviti mora. Do vrha dok ne prelije ... Ovde se na tabli vidi temperatura +2 stepena, bilo je hladno a po slikama izgleda kao da je proleće. Bosno bosno, ebeš zemlju koja tebe nema. ... Odavde sam hvatao pravac za GP kamensko, mislim da se tako zove. Plaćam gorivo na kasi i kupujem neke čokoladice kad polako pristožu kola iz suprotnog pravca i staju na pumpu. Kažu negde na deonici oko jezera se upravo desila saobraćajka, ima svega i svačega pa se čeka dolazak hitne pomoći a put je zatvoren za saobraćaj do daljnjeg. Malo mi opada moral, teško je kada tako nešto čujete tokom sopstvenog putovanja. Razmišljam šta dalje, neću da čekam već hoću da se vozim. Hvatam pravac ka bihaću i gasssiram lagano, još sam pod utiskom saobraćajke za koju sam čuo. Put do bihaća zanimljiv ali sam ga sroko u cugu, za taj dan je bilo nešto drugo planirano pa nisam hteo da gubim vreme na stajanke. ... Na granicu stiže brže nego što sam mislio, vratio mi se osmeh na lice jer sam već mislio da ćemi prolazno vreme biti u dubiozi. Ulazim u lijepu njihovu bez problema ... billy corgan wiki ... upload photo ... Po prelasku granice me dočekuje sneg ali ne na putu već pored njega ... Kakvi lanci kakvi katanci, ko još na cabriu ima zimsku opremu. Na felnama letnje sprinterice koje gaze u novu avanturu ... ... ... Prolazim skretanje za plitvice, tu sam oduvek bio leti pa razmišljam kakav li je predivni ambijent pod snegom. Inače, nekih 10ak dana pre mog prolaska je sve ovo bilo pod snegom i zavejano, zato ga i ima pored puta. ... Vozim vozim vozim i odjednom mi nekako sve čudno ali ne znam šta. Počinjem i da se znojim, vrućina. Kada sam izašao iz snega nemam pojma ali kao da sam odjednom ušetao u proleće. Gasim grejanje i otvaram prozore ... keyboardtester com ... Ovuda se planinarilo do izlaska na obalu ... best image upload site ... Kod senja izlazim na Jadranku koja me dočekuje okupana suncem. Mnogo važnije od svega toga je što smo bili sami i niko nam nije kvario idilu. ... ... ... Prvi susret je ispunio sva moja očekivanja ali nema preteranog opuštanja, družićemo se mi još tokom ovog putovanja ali je za taj dan krajnji cilj trst u kome sam hteo da provedem veče ... Obilaznica oko rijeke a onda autobanom gasssiram ka cilju ... ... ... Mislim da je u nastavku puta cestarina iznosila 1e, skretanje za pasjak a onda je SLO vinjeta bezpotrena, prolazak kroz SLO gratis ... ... ... Slovenija samo tranzit, na ovoj kratkoj deonici obavezno poštujem brzinu i saobraćajnu signalizaciju ali se ipak vrlo brzo stiže do italijanske granice. Par vozila ispred mene ali sve je brzo završeno ... ... Spuštam se ka trstu, navigacija kaže pravo ali ja je zbunjujem i skrećem levo ... Volim da udjem u naselje a onda se provozam njime, nije sunce sve što sija pa nekada treba videti i ono što je u hladovini ... ... ... ... Imao sam više sreće nego pameti, onaj putić me doveo tačno do garage u centru grada ... ... Vreme je da se vuče ručna a onda se malo posvetim sebi. Od jutra do mraka se prešlo nekih 500 km, ako se to doda na onih 600 km od prvog dana onda je ukupna predjena kilometraža 1100 km što je sasvim solidno za ovo moje matoro sokoćalo. Vreme je da odmori, pošteno je zaslužio crveni zmaj. I dok on odmara ja krećem u šetnju, ja se nisam umorio. Moje je bilo da samo motam volan i uživam u vožnji. Vrlo brzo se šetam tršćanskom knez mihajlovom, praznična groznica trese sve oko mene ali mene to ne zanima. ... Šetam se i meditiram ... ... Uskoro pade i mrak, vreme je da upoznam i noćni života i tako finiširan 2, dan mojih zimskih i novogodišnjih putešestvija ...

Oduvek me zanimalo kako bi izgledala jedna zimska vožnja ali nikada nisam imao prilike za to jer već sredinom oktobra vadim accu iz ljubimca a onda ga dižem na tavan da prezimi medj šunkom i kobasicama do proleća. Te godine se poklopile kockice, imao sam slobodnih dana a vremenska prognoza je najavljivala vreme kao da se nova godina dočekuje tokom proleća a ne u sred zime. Para nisam imao ali sam imao dobru volju da putujem što je, morate priznati, mnogo bolja opcija od one kad imate keš a nemate volju za putovanjem. Dolazim kući sa posla, saopštavam ženi moje planove a ona u tom trenu kad ču da ostaje sama narednih par dana odjedamput posta srećnija od mene koji putujem. To se zove ljubav, i to ona višedecenijska. Pakujem stvari u ljubimca, keva stanuje u stanu ispod mog pa polazim i da se njoj javim. Pita gde idem, ja joj kažem. Pita sa čime idem, ja kažem kolima. Pita sa kojim a ja kažem sa cabriom. Kukuuu leleee pa jel si ti normalan, najavljuju kišu sneg vejavicu kijamet .... Majka ko i svaka majka, sekira se ... Nije ko žena da se obraduje što ostaje sama. Ajd nekako se keva smiri a onda me upita gde ću da spavam. Ja joj odgovori u kolima ... Samo se prekrstila i rekla bože umreću a neću saznati kakvu sam budalu rodila ... Sedam u ljubimca i krećem, grad pun večernjh šetača a u vazduhu se oseća praznična groznica. Nisam od onih koji vole da voze noću ali pre sam za tu opciju nego da čekam da svane i krene. Kad pundravac u dupetu proradi onda se kreće odma juče a ne sutra. Mašina se zagreva i lagano se kruzira gradom, u stomaku osećam leptiriće jer znam da me Jadranka nestrplivo očekuje. Grad okičen i ukrašen, sve šljašti i blješti, razmišljam da li je i Jadranka napuderisana i našminkana. ... Kod skupštine haos, uvek sam mrzeo tu skretanje levo jer prodju tri auta i ćao. Onda opet crveno ... ... Nastavak sutra, neka vam ovaj putopis bude praznični poklon od mene ...

Pa da su nešto našli sad bi bio karantinisan jedno 15 godina i pevao bi od sreće što nije 20 ... Višegodišnje iskustvo, bajo moj. Brzo učim ... Dobra organizacija je keva u svakom arbajtu ... ... ...

Due ga je i spomenuo u kratkim voznjama okacivsi par slika koje su me i zaintrigirale da ga posetim i detaljno opisem.

Hvala, trudim se ... Zanimljivi su bili i eksponati sa poprečnim presekom, neko se baš svojski potrudio da verno prikaže šta i kako funkcionišu pojedini sklopovi a na kraju i ceo agregat. Em zanimljivo em poučno ... ... ... ... Raznovrsno, nema šta. Od svega po malo ... sammywilk ... ... Za obilazak mi je bilo potrebno nekih 2 sata, može to i za manje vremena ko je u prolazu ali meni je bilo zanimljivo pa zato toliko i osta. Ulaz je besplatan, radno vreme je isto kao i za servis sto znači do možda nekih 17 h a subotom kraće. Nedeljom je zatvoreno. Dolazim do ljubimca a skala na max, stajao je na suncu. ... Gde dalje ... Muzej mi je bio primarni cilj a onda vadim kartu i gledam u nju ... Sve ravnica, gde god pogledaš pogled puca u daljinu ... Posle kraće vožnje ulazim u novi bečej, impresionirala me tišana koja me tamo dočekala i reših da tu bacim sidro u tisu a onda se malo prošetam ... ... ... TISA ... meni su na njen pomen prve asocijacije reči ove pesme ... ... To davno bese secam se ja kad u tvom oku prvi put plam zasja tad si meni znala reci dragi, pricaj mi o sreci ne daj da zalud leti maj .... A onda sledi nastavak ... ... ... Sedim zavaljen u fotelju i meditiram dok tisa teče ... sa zvučnika dopire prijatan zvuk tamburice a kad vratim film unazad i ne pamtim kada sam zadnji put čuo tu vrstu melodije. Nema Janike nema ni muzike ... host img ... Odavde je logičan sled okolnosti da u nastavku puta obidjem dvorac fantast. Vožnja opet po ravnici ali prija. Nema gužve, putna brzina 60/70 ... ceo svet je moj ... ... A onda stižem u dvorac iz mašte bogdana dundjerskog ... i jedan od najlepših srpskih dvoraca ... ... Veliki park i brojne staze oko njega su sasvim dovoljan razlog za šetnju kako bi ga osmotrili sa svih strana .. image post ... software keyboard laptop ... Može se posetiti i ergela u kojoj borave čuvena grla ... ... ... Posle prijatne šetnje i još prijatnije celodnevne vožnje vreme je da mu pridjem bliže i upoznam njegove odaje ... ... Klopa ok ali sa malo jačim cenama ... img free ... Posle klope i punog stomaka ostalo mi je da u smiraj dana samo još izgasssiram do kuće. Jeste se ceo dan vozilo po ravnici ali bože moj, sve ima svoje čari i zadovoljstva. ... I tako rodjaci, bilo mi je zadovoljstvo da kroz putopis dam još jedan predlog za vožnju. Celokupan krug sa polaskom iz bg je nekih 300 km, sasvim solidna kilometraža da se ubije jedan dan a pri tome se ima šta lepo i korisno videti . Pozzz ...

Bdada druže može i ovde par reči, taman se uklapa u naziv putopisa. Godište 1987, 1,8 dvogrli karb ... motor menjač korpa lamela krov i farba u fabrikana izdanju. Na satu 240 000, nikad nikakvih kvarova a potrošni materijal i servisi se podrazumevaju. Uvežen 2000g a onda stajao 5g u okolini požarevca gde je tokom tih godina vožen samo 15ak dana godišnje kad arbajteri dodju na odmor. Inače, i kod njih je oduvek tj od prvog dana kupovine bio samo vikend auto, zato i jeste takav kakav je .. Kod mene je od 2005 god i narednih 10 ( deset) godina je proveo na tavanu jer sam ga čuvao za ove penzionerske dane. Vozim ga zadnjih par godina unazad kao vikend auto i to je to. Potrošnja 10 litara plina na otvorenom ... Kakav je spolja takav je i iznutra. Požarni zid sa unutrašnje strane kod suvozačevih nogu i desni koš. Nema dalje ... Jbg, bolest ... ... Na kraju sezone sedišta i tepih napolju a onda briši ... U gornjem izlaganju spomenu spačeka pa da se dopunim još jednom slikom. Pre 2 godine videh jednog na obilaznici oko rijeke a kasnije ga vide i na italijanskoj granici. Ovo su bili oni zadnji primerci, mislim da su se zvali čarlston ... Putna brzina 90km/h, išao jedno vreme iza njega jel me zanimalo kako se ponaša na putu ... ... Sutra nastavak, ima još zanimljivih detalja ...

Premium brend, tako je sve počelo ... ... photo image hosting ... Bilo je tu svega, okle početi ... profi deformacija vuče na one bez krova pa poče sa te strane ... ... sad hurt poetry ... A onda emocije pobedjuju, moj prvi auto prva putovanja prve avanture ... uploader image ... Da li ima potrebe predstavljati ovu legendu. Mislim da ne ... forensic anthropology career outlook ... ... spacebar test ... ... Ovde bi valjalo reći koju pametnu ... AMI 8 ... Spačekov naslednik, bolje reći moderniji naslednik ... i citroenov direktan odgovor renou na njihovu cokulu R4 ... best image host ... ... russian image hosting ... Večiti duel izmedju citroena i renoa kao što je izmedju vw i opela ... OLYMPIA ... ... ... Ima i njih, pamtim vremena kada je bilo sasvim normalno vidjati ih svakodnevno na ulici ... ... ... ... Kad već spomenu prikoličare onda da ubacim i sliku ovu legende koju sam skoro video na vožnji oko balatona ... sawmill beach ...

Hvala i svima vama na podršci, a namera tokom pisanja mi je i bila da sve vas koji još uvek niste zapljunuli taj krajolik zaintrigiram i privolim na taj korak jer sam i ja na konto nečijih putopisa krenuo na tu vožnju. Samo osmeh na lice a onda su sva vrata otvorena i dobrodošlica zagarantovana

Postavka muzeja je raznovrsna i sadrži sve ono što je potrebno za funkcionisanje jednog domaćinstva. Moje zadovoljstvo je bilo veće time što se nekih stvari i sećam iz svog detinjstva. anonymous upload photo ... Uz jedan od ovakvih tv sam i ja odrastao, kakvi su to rituali bili čekajući da se lampe zagreju a onda se slika izoštravala udarcima sa strane ili odozgo. Oni stariji se sećaju vica zašto bosanac drži nož na tv.u ... pa da bi izoštrio sliku ... ... Smena 8 ... a onda dolazi vreme idiota. Kakve su se samo početničke fotke pravile, 36 i 24 su bili magični brojevi. Stariji opet znaju zašto ... ... ALO ALOOO ALOOOO ... a onda sledi udaranje po tasteru za prekidanje veze ... Matorci, jel se sećate onih malih katanaca što su nam roditelji stavljali na brojčanik kada odu na posao kako bi sprečili nabijanje računa koje smo mi pravili zvanjem ičkica po drugim gradovima ... ... BEOGRADE, DOBRO JUTRO ... Tako je čika Duško svako jutro oko 7,15h započinjao svoju emisiju ... ... Deo gde su predstavljeni STARI ZANATI ... Nekad se mozak koristio za odkrivanje kvara, nije bilo montera kao danas. TV stabilizator napona meni lično No1 na ovoj fotki ... ... Klaker ili kabeza, nema biranja ... sodar vagar pekar lekar apotekar ... i love you forever more ... ... ... A onda se prešlo u odaje sa starovremenskim vozilima ...

Oko izbora teme za putopis sam se malo dvoumio, dža ili bu. Obzirom da svima nama zbog trenutne situacije ove godine predstoje, uglavnom, vožnje po našoj domovini tako se i odlučih za jednu domaću lokaciju. Ta moja jednodnevna vikend vožnja je nastala posle čitanja i gledanja par slika u temi kratke vožnje. To mi je bila inspiracija. Dakle, pod sloganom PUTOPISOM PROTIV KARANTINA krećem u nove putopisne pobede. Beše to još jedan od dana u nizu kada me je žena isterala iz kuće i dala džeparac da imam za kafu. Vrlo brzo hvatam pravac ka lepom i ravnom banatu i gasssiram ka njemu. Nije bitno gde, bitno je da se vozi ... ŽITIŠTE ... u blizini zrenjanina je bila planirana jutarnja kafa ali mnogo važnije od svega toga je odati počast jednoj legendi kao što je roki. Roki Balboa ... Stalno jurimo po belom svetu da vidimo nešto što nema nigde al eto. Rokija imamo samo mi ... ... ... Rano prepodne, dan obećava idealnu vremensku prognozu i sunce polako hvata zalet. U jednom trenu, što bi rekli iz vedra neba, poče sitna kišica. No frks, pa nismo od šećera da se istopimo ... ... U nastavku vožnje mir tišina pustagija, sve ono što mene relaksira ... Razvedrilo se i zvezda počinje da prži a fijukanje vetra oko mene je kao što je višnja na torti ... ... ... Kao što rekoh za taj dan je bila poseta nečemu o čemu sam sam čitao na BJB forumu. Zato se i parkiram ovde. Niti imam problema sa elektronikom niti imam problema sa diznama ... Iako je 21, vek ja još uvek sirotinjski vozim na karburator ali ipak ovde vučem ručnu ... beautiful foreign women ... Mene je zanimalo nešto drugo, nešto što se nalazi iza ali ipak u okviru servisa. Ulazim a onda me dočekuje ovakav prizor. Kao neko koga zanimaju isključivo stare tehničke stvari bivam prijatno iznenadjen prizorom. ... ... Ipak prvo mali uvod a onda nastavak i šetnja kroz muzej ... ... ... Ulazim unutra a onda ostajem zatečen prizorom. Melem za moje oči ... do betta fish like air stones ... citizens bank near me branch ... Kao ljubitelj svega starinskog uživao sam za sve pare ... honda nsx wallpaper hd ... Pogled sa galerije, svaka preporuka za posetu. Ako ima sličnih meni sad znaju gde da se provozaju ... ... ... Nastavak za koji minut ...

Hvala rodjaci. uvek je teško napraviti idealnu rutu kada se negde krene, svima nama je zajedničko to što bi na svaku stranu po malo a realno možemo samo jednim putem. Što se preskoči prvi put, nadoknadi se u nekoj drugoj vožnji. Skadar i vir pazar mi ostali u sećanju kad sam kao klinac letovao sa roditeljima, sećam se da smo uvek stajali na pojedinim mestima a onda brali smokve koje su rasle pored puta. SH 20 u planu za leto ali cu njega odvozati sa jugom i obećavam putopis. Prevozno sredstvo, eh svako bi od nas satima mogao da priča o svom ljubimcu, mislim da zato svako od nas ima poseban pristup pa ih zato tako čuvamo i pazimo kada smo na putu. OK ovi koji nigde ne putuju, njima je sve jedno dal će da se pokvari ili ne u gradu ali nama putnicima ugodjaj i zadovoljstvo zavise upravo od tehničke ispravnosti vozila. Zato se i bojimo gde ih parkirati i ostaviti u inostranstvu. Naredno jutro tj četvrti dan putovanja započinjem na zlataru, kasno se leglo ali sam ipak rano ustao. Bila je nedelja a sledećeg dana u ponedeljak se ide na arbajt.Za taj dan nemam ništa u planu, cilj je samo da se dobacim do kuće. Od zlatara do požege ga izgasssiram u cugu a onda hvatam pravac ka kosjeriću. Obzirom da sam putovanje započeo ibarskom do zlatibora, neću da se u potpunosti vratim istim putem. To je neko moje pravilo, uvek se krug zatvara sa druge strane. Stajem negde za burek a onda se vraćam do kola i slučajno ugledam ovu prodavnicu. Bio bi greh proći a ne napraviti ovu slidžu. ... Burek vruć i nema šanse da se nosi u ruci a kamoli jede. No frks, imamo rešenje i za to. Zamirisa burek u kolima samo tako, što više balavim na njega to jače stiskam gasss. A i ko ne bi kada bi znao da ga čeka ovakav separe za dvoje. Za mene i njega ... ... Mir tišina oblaci, burek po mom ukusu. Ne bih menjao ovaj pogled za švedski sto u hajatu. Gledam u daljinu i vrhove koji izviruju iz oblaka, gledam u crvenog zmaja i vidim kako je i on razvukao osmeh od fara do fara. Još jedna uspešna avantura je iza nas. ... Vidikovac poznat velikoj većini, divčibare ... ... Posle klope pravac hotel na jutarnji nes ... ... Drinkam tako na slamčicu kad ugledam njega kako se parkira iza mene. Moj dečački vlažan san, na njega sam šetao kožicu ... Davno je to bilo, bio sam klinac kada se on vozio. Imao ga komšija iz ulice a ja ga gledao svaki dan i maštao o tome kako ću i ja jednog dana spuštati i dizati krov ... ... ... Lepa su bila ta dečačka vremena kada se bezbrižno maštalo i radovalo užitku u malim stvarima ... ... Sa divčibara opletem na mionicu a onda ub obrenovac i beograd ... Ende, vučem ručnu i vadim ključ iz brave. Ukupna predjena kilometraža oko 1850 km. U putopisu sam sve rekao, nemam šta da dodam. Što se troškova tiče nisu veliki ... Gorivo za 1850 km xyz dinara ... Putarine i vinjete nema ... Noćenje ... prva noć na ostrogu u kolima druga noć u baru kod babe 10e trća noć kod drugara na zlataru ... Klopa ... sve ono što bi i kod kuće, klopa i piće su poslednje što me zanima na putovanju. Mnogo mi je bitnije da nadjem dobro mesto ili vidikovac gde bi na haubi napravio a onda pohasao jedan zidarski doručak. Rodjaci, to bi bilo to. Hvala svima za komentare a hvala i svima koji su čitali, malo sam smorio slikama i razvukao text ali sve u cilju da svi skupa nekako prekratimo ovo karantinsko vreme. Mogu da napišem još neki a mogu i opet da se povučem u ilegalu, to od vas zavisi. Pozdrav ....

Od drača do skadra 106 km, malo se vozilo levom malo desnom trakom ... ... Kroz skadar samo pravim krug gradom i nastavljam dalje, nisam bio raspoložen za šetnju, bilo je dosta za taj dan. Pratim pravac za podgoricu ... ... Čim sam ugledao brda u daljini znam da je cg blizu. Stajem da malo uredim gepek, ceo dan se samo trpalo pa da bar kolko tolko sredim za granicu. ... Privodim kraju moje putešestvije po albaniji, bilo je kratko ali slatko i sasvim dovoljno za moj prvi susret sa njima. Srce mi je puno i moram priznati da sam se bolje proveo nego što sam očekivao. Sumiram utiske držeći pravac ka podgorici ... ... Na samoj granici pumpa, zvackaju mi njihovi novci po džepu pa stajem da ih potrošim na gorivo. Obzirom da sam malo prešao od zadnjeg sipanja malo ću i da dopunim. Preračunavam se i to je to. Prilazi momak, bolje da kažem dečkić. Pogranična je zona pa priča srpski sa njihovim naglaskom. Prijatan neiskvaren, još nije osetio tamniju stranu života. Pita koliko, ja mu dajem sve one pare i kažem kolko stane a sve preko što ostane para je njegovo. Gleda u onaj brojčanik i ne trepće. Pištolj izbaci a njemu osta oko 1,5e u lekama. Odma me nazvao najboljim prijateljem, pita koja su to kola i jel sme da udje u njih. Kaže nikada se nije vozio u kabrioLJet ... Na druge točilice stadoše kola, on sam radi a ovi ga zovu da dodje. Ne ebe ih 2 posto, uvalio se u sedište i pičkara se sa njima na albanskom. Pozdravišmo se i pravac na granicu. ... Na granici ista priča kao i pri ulasku samo što ovde beše neki baja. Dam mu sošku u ruke a on je uze ali je nije ni otvorio niti pogledao. Samo je pitao kako sam se proveo, da li je bilo nekih problema i da li ću opet doči u albaniju. I to sve sa osmehom ... ... Posle granice ulazim u tuzi ... Subota popodne a beše neka svadba, vozini park odokativno 1 000 000e a ni jedan nije ispod 3/4000 kubika. Rafalno se prangija na mesec za sve pare. Na kraju puta se levo skreće za podgoricu a ja skrećem desnp i hvatam kurs 4 4 2 do beograda. Prvu pauzu pravim kada sam ušao u kanjon, stajem da dignem krov i obučem se. Počinje da biva zimoća. U kanjonu ludnica, kraj avgusta i turisti se vraćaju kući. Obilazi se i preko pune i preko isprekidane, narod poludeo skroz ... dva puta video policajce kako na motorima presreću i zaustavljaju trkače. Za taj dan mi je cilj da stignem do zlatara, tu su mi drugari bili na odmoru i čekaju me da noćim kod njih i popijemo koju zajedno ...

Nego šta nego odma udri, pravi domaćini. Odma meze i konjak skenderbeg za dobrodošlicu. Sećam se dobro tih godina, bila je organizovana vazduplohovna čarter linija PONIKVE - KAMENICA - PONIKVE, panoramsko razgledanje prirodnih lepota. Nema druge nego da ti odam priznanje što se nisi bojao visine i brzine koja se meri u mahovima. I samo udri po šali, ne malo nego puno.

Hvala Piki, u prvom postu na početku ove strane sam rekao ko mi je učitelj i zvezda vodilja tokom pisanja tako da nema, niti sme da bude greške prilikom izlaganja. Još da me Laki provoza na njegovom GS.u i onda ću sa punim pravom smeti da pitam da krenem sa vama na neku grupnu vožnju jer već imam iskustva u takvim stvarima ... ... ... Neki poseban plan za obilazak tirane nisam imao, generalno meni je svugde dovoljno da se po gradu provozam kolima a onda pešaka po centru. Globalizacija je učinila svoje, svi gradovi, mesta, sela su ista kao i kod nas. Ako hoćeš nešto da vidiš onda to i odgledaš na YT. Izgubila se ona draž iščekivanja i neizvestnosti kada treba negde da putuješ i stigneš. Za nekih 2 sata pešačenja stignem da vidim i razgledam ono što je meni bitno, nisam ljubitelj muzeja, spomenika, galerija .... više uživam u vožnji do neke destinacije pa tako bi i ovaj put. Ipak, priznajem da volim da uživam u prirodnim lepotama jer one su jedino što se razlikuje od grada do grada ili od države do države ... ... ... Još nešto mi je privuklo pažnju, bile su to pojedine prodavnice autodelova. Sa prednje ulične strane su kao i sve druge prodavnice ali zato sa bočne ili zadnje strane zgrade vidite prostoriju gde možete da kupite i polovne delove. ... ... Polako se vraćam i idem ka kolima i tu već počinju da rade žmarci u stomaku. Samo jedno mi je na pameti, da li ću ga zateći i u kakvom stanju ... Ma samo da je tu ... Kada sam ga ugledao iz daljine pade mi teret sa srca. Gume čitave, krov čitav sve cakum pakum ... U to trenu zavole albaniju još više. Spuštam krov a onda idemo dalje. Opet beše gužva, što nemam pojma. Nisam imao cilj, vozim se bezciljno gradom ali ovaj put sa spuštenim krovom. Privlačim pažnju, svi me gledaju sa osmehom ... Neko svirne neko mahne ali svi sa ciljem da me pozdrave. Čim dam migavac da se prestrojim, ovi iza staju i propuštaju me. Niko se nije lepio za branik ... ... Tu se i ja malo okuražim, priznajem. Više se ne osećam strancom nego domaćim. Hvatam pravac ka centralnom trgu a onda droniram par puta oko njega. best image hosting service ... Ovo je bio 3, dan putovanja od planirana 4. Vreme je da hvatam pravac ka kući. Uključujem navigaciju da me izvede iz grada a ona to radi bez greške. Kružni tokovi su noćna mora, kakav stop, trougao, leva desna strana. To juri i uleće kako ko stigne. Pretrčavanje ulice ista pesma. To samo jurne bez da pogleda jel ima vozila ili ne. upload pic ... Do drača malo kilometara, tu deonicu koristim da malo produvam egr i dpf ... presents for fitness fanatics ... smart short term fitness goals examples ... Na ulazu u drač saobraćajac me zaustavlja ali vidim kada spušta pogled na tablice a zatim odma maše rukom da nastavim dalje. Takvu istu situaciju sam imao u jednom mestu prilikom dolaska u tiranu tako da i ja stojim iza one tvrdnje da njihovi saobraćajci ne zaustavljaju strance ukoliko nije u pitanju neki tezi prekršaj. Standardno kružna vožnja i panoramsko razgledanje grada ... ... ... Parkiram se u ulici do obale a onda kratka šetnjica, ništa posebno. Bio sam i sit i napojen pa se penzionerski protegnule noge. ... Pre ulaska u albaniju, dok sam još bio u cg, sam tankovao i benzin i plin do vrha ne želeći da se motam po albanskim pumpama. U ovom trenu sam imao sasvim dovoljno goriva al sam imao i želju da osetim još neki kontakt sa ljudima. Stajem na točilicu, momak kači crevo a onda obilazi i razgleda auto ... strength circuit exercises ... ... Dok on tako obilazi oko kola odjednom čujem iza ledja kako neko nešto viče i dobacuje a pumpadžija mu odgovara SRB SRB ... Koj penis je sad, moram priznati da mi nije bilo sve jedno. Okrenem se kad baja me pozdravlja i zove na piće. Kaže on časti. Odbijam čast jer žurim ali popričasmo koji minut. Već je znao odakle sam, prvo što me je pitao je dal sam imao nekakvih problema i kako mi se dopalo u albaniji. Sa osmehom odgovaram da nije moglo da bude bolje i lepše nego što i jeste. Pozdravljamo se a onda paljba dalje ...

Cikmir ,to je to, taj put. Hvala za pohvalu i hvala za ispravku, priznajem da je moja greška. Obzirom da sam u tom trenu hvatao pravac ka ulcinju mahinalno sam i napisao da sa tog parkinga vidim ulcinj. Sad da iskoristim priliku pa da i ja sam sebe ispravim za jednu mnogo veću grešku koju sam napravio ... Kada sam u uvodnom delu ovog putopisa okačio ovu sliku napisao sam da je ona iz ČEŠKE a u stvari ova kuća naopačke se nalazi u SLOVAČKOJ ... ... Znači, u pitanju je ova kuća naopačke ... ... ... ... img hosting ... A ona se nalazi u blizini tatralandie ... futuristic city wallpaper ... Jbg, ja pripadam staroj školi koja je sve to nazivala čehoslovačkom pa mi samo preostaje da se još jedanput izvinim. Ko ima šta da doda ili dopuni na moj tekst slobodno neka to i uradi jer će možda značiti nekome u planiranju svoje vožnje ...

Baš to, uzak put zarastao u granje i šiblje sa obe strane. U jednom trenu mi naišao stari FAP duplak natovaren drvima. Nekih 100ak metara sam vozio u rikverc dok nisam našao neko proširenje da se mimoidjemo. Dejane, ja mogu samo da ti poželim da ostvariš svoj dečački a usput i dodam da je golf u prvoj boji i fabrikana stanju. Prvi utisak u nastavku vožnje je kao da sam uplovio u vremeplov i vratio se u neka davna prošla vremena. Uzimam aparat da fotkam ali jok, neće. Prazna baterija. Telefon u ruke, ista priča. Predhodno veče i noć u sobi sam bio toliko uznemiren samom pomišlju da idem u albaniju da sam čak zaboravio da napunim aparat i telefon. Zato sa ove deonice nemam slika. Isključujem navigaciju i uključujem autopunjače za aparate. Čitajući putopise naučio sam da je ovo put koji vodi do glavne magistrale a onda se na skveru skreće desno i prelazi most sa koga put dalje vodi u tiranu. Putna signalizacija je ok tako da bez većih problema dolazim pred tiranu. Prvi skok adrenalina sam imao na autobanu, malo sam se opustio i zavrnuo gasss a sam bog me spasao. U poslednjem trenu dok sam ga obilazio spazim plavu rotaciju na zadnjoj polici, nabadam kočnicu a onda se vratim iza njega i gledam ga u izduv. Presretač, ubrzo sam ga video u akciji kada je pojurio za jednim drugim vozilom. ... Do ulaska u tiranu se aparat napunio pa krećem sa fotkanjem. Bila je subota, verovatno pijačni dan a ova situacija me dočekuje na uluzu u grad. Inače, ovakve kamiončiće sam sretao celim putem. ... Beše neka gužva ali se nisam tangirao, čak sam i uživao u njoj dok sam razgledao sve oko sebe. Glava radi samo levo desno ... ... ... Prilikom svakog prvog ulaska u neki grad ga obavezno prvo obidjem kolima a onda se u centru parkiram i krećem u šetnju. Vožnju po gradu završavam i vreme je za parking a onda upadam u rebus. Gde se parkirati, gde ostaviti ljubimca ... Pitam taxiste jel ima neka ogradjena garaža ili možda neka podzemna a oni mi kažu nema. Adrenalin ponovo radi, radi i guza ko meduza i u jednom trenu pomišljam da krenem nazad kući. Zadovoljavam se time što sam sve ovo video i iz kola i sasvim mi je dovoljno. Na korak sam od takve odluke, već rekoh da se nisam bojao za sebe već za kola. Vrtim film u glavi gde sam ga sve parkirao i nikada ga niko nije ni pipnuo a kamoli ogrebao, kažem sam sebi da sam sve predrasude o albaniji ostavio kod kuće kada sam krenuo na ovo putovanje a onda je logično rešenje samo jedno. Da vučem ručnu. Tako i uradim. Parkiram se negde, nemam pojma gde. Zato sam i slikao naziv ulice da bi znao da se vratim do njega. enter key not working mac ... only love poem ... Kada hoću da osetim i upoznam neki narod onda prvo udjem u kafanu i gledam kako se ponaša. Tako uradim i ovaj put. Kafić pristojan, lagana muzika sentiš svira ... Jedina mana je bila što je radio konobar a ne neka prsata plavuša ali bože moj ... Naručujem nes koji vrlo brzo stiže a onda kreće spika. Zanimljivo je da su me prilikom započinjanja svakog razgovora ljudi odmah zapitkivali odakle sam, nema ustezanja i svima sam odma govorio beograd srbija. Ni u jednoj situaciji nisam primetio da je neko napravio neku grimasu, svima je bilo drago što sam svratio upravo kod njih i svako mi je poželeo prijatan provod. U cg sam promenio 50e u apoene od po 5e tako da sam sitnice plaćao sa njima a kusur tražio u njihovoj valuti da bi imao za prodavnicu ... pic share ... Odmah pored kafića beše neka ambasada, pridjem čiki u plavom i priupitam kako da stignem do centra a on mi ljubazno objasni. Zavučem se malo izmedju zgrada, da vidim i ono što se ne vidi sa glavne džade. Beše tu neka kasapnica a odma pored nje i roštilj, zamirisa sve oko mene a još mi i ona kafa otvorila apetit. Osetim glad, od silnog uzbudjenja što sam u albaniji sam i zaboravio da jedem celo prepodne. Sedam i naručujem jednu porciju ... ... Brzo stižu, izgleda da je dobar promet i non stop ih ima na roštilju pa nema čekanja. Brzo su stigli, plaćam a onda ih tamanim u sekundi, em sam bio gladan em su bili ukusni. Pohvalim momke i tu krene spika, standardno me i oni upitaše odakle sam a ja im odgovori bg srbija. Beše im drago, vidi se to po izrazu njihovog lica. U medjuvremenu stiže i druga porcija, hvatam se za budjelar da platim drugu turu ali momak me hvata za ruku i viče no no ... Stavlja tanjir na sto a onda donosi i stikere za uspomenu uz reči da kuća časti ... ... Družili se više od sat vremena, ostao bih još ali vreme teče ... Vreme je da se krene, izljubim se sa mojim pobratimom a onda svako pusti suzu radosnicu na rastanku. ... where to upload photos for free ... Špartam do centra a ubrzo i stižem. images upload ... ... Koliko sam bio prijatno iznenadjen ljubaznošću gradjana toliko sam neprijatno iznenadjen saobraćajnom nekulturom. Preći pešački je ruski rulet mada ni pešaci na trotoaru nisu bezbedni. Vozi ko kako stigne ... ... img hosting ... Ćevapi proradili pa žedj ubi, beše neka prodavnica u blizini pa je red da se častim jednom konzervom tirana pivkane. Hitam ka parku da ga stučem na eks, mada tamo gužva. neki su me preduhitrili . ... Sedam u ladovinu i odsipam gutljaj u travu a onda udri brigu na veselje ... Samo da ne bi bilo neke zabune, ja sam onaj iza ... ...

Čim se snaga vratila a mozak ohladio, krećem dalje. Nastavak puta je svima poznat. ... Svi vidikovci i parkinzi su puni, kraj avgusta je u pitanju i sezona je u punom jeku. ... Spust i krivinarenje do kotora su priča za sebe, jes da više volim tu deonicu da opeglam uzbrdo jer onda sam u prilici da iz mašine izvučem maximum al ovaj put mi je prijalo i nizbrdo. KOTOR ... standardno ludnica na krivini, ovaj put mi šetnja nije bila u planu pa samo gledam da protrčim što brže. ... PERAST ... moja omiljena plaža i mesto gde volim da plivam. ... Posle onakve prepodnevne avanture prijalo mi je da se osvežim i cabrio malo odmori jer prava avantura nam tek predstoji. ... nami wallpaper 1920x1080 ... Nije bilo puno vremena za opuštanje, tog dana mi je bio cilj da se što više približim granici kako bi ranom zorom bio što bliže tirani. Krećem, izlazim na magistralu i hvatam pravac ka budvi ali u prvom marketu obnavljam zalihe klope i pića. Lete štuke lete avioni al leti i crveni zmaj ... ... Vožnja, hmmm ... keš kolica laganica, morski talasi mi zapljuskuju paknove i doboše a od toga nema veće sreće i zadovoljstva ... ... BUDVA ... mravinjak standardno, više od sat vremena mi je trebalo da ga prodjem. ... share image ... U nastavku puta standardna vožnja, još jednom se isplivao klopao kafenisao ... Ručnu vučem u baru, večernji šetači su uveliko u akciji a ja za divno čudo brzo nadje smeštaj. Startovala me neka baba čim sam se parkirao i izašao iz kola. Cena 10e za mene i crvenog zmaja. Ništa posebno, mislim na sobu ne na babu. Obična soba sa krevetom a i parking je u dvorištu. Babu moram da pohvalim jer mi je dala čist peškir za tuširanje ... San nije hteo na oči, što zbog umora što zbog kojekakvih glupih razmišljanja šta ću i kako ću sutra. Kada sam zaspao nemam pojma, znam samo da sam zadnji put pogledao na sat oko 1. Alarm me budi u 5 a onda ustajem pozdravljam se sa babom i palim dalje. Hvatam pravac ka ulcinju, čitao po putopisima da pre tunela treba skrenuti levo a ja nastavljam pravo i ulazim u tunel. Skrenuo bi ja levo al ja nigde ne vide put ... Odmah po izlasku iz tunela sa desne strane ima veliko zemljano proširenje, nije parking al kao da jeste. Vadim klopu od juče i doručkujem, tek sviće a meni ulcinj onako pod svetlima kao da je na dlanu. Okrenem se nekako tu i pravac nazad u tunel. U medjuvremenu sam aktivirao i navigaciju kad i ona odma po izlasku iz tunela reče gde da skrenem. Odma mi bi jasno kako sam prevideo put. Nekakav lokalni il šta već, uzan al sa dobrim asfaltom. ... Izbijam na neki skver a onda od ulcinja hvatam pravac ka albanskoj granici. ... Put do granice uzan a saobraćaj haos. Sve italijanske i CH tablice, albanski arbajteri se sa odmora vraćaju u pečalbu i voze kao ludi. Prvenstvo prolaza je misaona imenica ... Dodjoh do granice a guza žvaće gaće, srce bije ko ludo a adrenalin udara u glavu ... Da se razumemo, nisam se ja bojao za svoju sigurnost već za kola ... Da sam krenuo sa jugom ili samarom boleo bi me tuki ... ... Granica zajednička, dam sošku cg policajcu a on je preda albanskom policajcu ... pardon, bila je to policajka, na moju sreću i zadovoljstvo ... Rane tridesete, smedjokosa sa iskrenim osmehom od uva do uva ... ... dobar dan ... ... dobar dan ... ... gde idete ... ... do tirane, da se provozam i probam vašu kafu ... ... dovidjenja i lepo se provedite ... ... hvala ... Eto, koliko je vama bilo potrebno vremena da pročitate moju i njenu konverzaciju, toliko sam se ja zadržao na granici. Šta znači kad te na granici dočeka žensko i nasmejano, sva negativna razmišljanja i predrasude su nestale kao rukom odnešene. Sad, kad vratim film unazad bude mi malo i žao što mi nije rekla da se parkiram sa strane a onda mi posvetila malo pažnje i detaljno me ispregledala. I tako, udjoh u albaniju sa osmehom na licu i krenu u novu avanturu ...