Jump to content

Moto Zajednica

Pretraga zajednice

Prikazani rezultati za tagove 'tamiš- begej- tisa- dunav'.



Više opcija za pretragu

  • Pretraga po tagovima

    Kada ukucavate tagove, razdvajajte ih zarezima.
  • Pretraga po autoru

Tip Sadržaja


Forumi

  • Dobrodošli Na BJBikers Forum
    • Predstavljanje Članova
  • Putovanja, Izleti, Moto Skupovi
    • Putopisi
    • Predlozi za izlete i putovanja
    • Tour Around Serbia
    • BJB Vikend Vožnje
    • Moto Skupovi
  • Motocikli
    • Generalno
    • Enduro
    • Sport
    • Touring
    • Naked
    • Custom, Classic, Oldtimer, Chopper
    • MZ Svet
    • Kineska Imperija
    • Skuter Caffe
    • Maxi Scooter
    • Vozili smo
  • Moto Oprema
    • Odeća, obuća
    • Kacige
    • Prtljag
    • Kampovanje
    • GPS Kutak
    • Dodatna Oprema
  • Motociklisti
    • BJBikers Magazin
    • BJB Podcast
    • Akcije Motociklista
    • Motoristi Na Drumu
    • Crna Hronika
  • Moto Sport
    • Moto Trke
    • Vožnja Na Stazi
    • Moto Kladionica
  • Garaža
    • Motocikli
    • Sam Svoj Majstor
    • Iskustva Sa Prodavnicama
    • Iskustva Sa Servisima
  • Oglasi
    • Kupujem
    • Prodajem
    • Moto Prodavnice
    • Moto Berza
    • Oglasi za posao
    • Pomoć prijatelja
    • Razno
  • Opšte diskusije
    • Fotografija

Calendars

  • Akcije motociklista
  • Turističke vožnje
  • Vožnja na stazi
  • Skupovi, žurke, sajmovi
  • Moto Sport
  • Rođendani

Traži rezultate u okviru

Traži rezultate koji...


Datum postavljanja

  • Početak

    Kraj


Vreme poslednje promene

  • Početak

    Kraj


Filtriraj prema broju od...

Pridružio se

  • Početak

    Kraj


Grupa


AIM


MSN


Website URL


ICQ


Yahoo


Jabber


Skype


Lokacija


Interests


Motocikl

Pronađeno: 1 rezultat

  1. Ispričaću vam sada gde sam vozila ovog vikenda, šta sam novo otkrila, doživela a i ponešto naučila. Između kišnih dana kojih ovog proleća ima čini mi se i previše, prava je radost kada osvane suv i sunčan dan pa još subota. I to posebna subota. Ova je bila potpuno moja , da radim šta želim, vozim kuda želim, bez žurbe , lagano, da uživam. Još uvek učim, istražujem i pažljivo širim krug svojih enduro vožnji u ovom za mene još uvek novom svetu. Ali svaki put kad zajašem svog Zelenka i na njemu odjezdim na neku livadu, u neku šumu ili obalom reke, svaki put je novi doživljaj, nova avantura a na kraju dana se vratim bogatija za novo iskustvo. Za sada još uvek utvrđujem gradivo na putevima i terenima koje mi je neko od drugara pokazao i koje sam bar jednim delom sa nekim u društvu već prošla i na neki način upoznala, tako da okvirno znam šta mogu da očekujem kada tu vozim sama. Bez obzira što je ambijent sada sasvim drugačiji, obojen zelenim bojama , obrastao već visokom travom prošaranom raznobojnim cvećem uvek dodam neki novi , meni sasvim nepoznat deo puta kako bi vožnja bila što zanimljivija. Pa tako i ovaj put. Pošto sam prošle subote vozila Savskim nasipom do Obedske bare za ovu subotu sam izabrala vožnju Tamiškim nasipom do blizu Čente, onda jednim kraćim delom asfaltom do Carske bare a povratak Dunavskim nasipom nazad do Pančevačkog mosta pa kući. Ceo krug nešto oko 220 km. Tamiškim i Dunavskim nasipom sam vozila zimus sa Peđom ali kako je to bila jedna od mojih prvih vožnji nisam uopšte bila sigurna hoću li sada umeti da pronađem ulaz na nasip. Ali jesam, tačno tamo odakle smo nas dvoje zimus krenuli i tačno tamo gde smo na kraju izašli Mada sam sada vozila sama pa je doživlja svega potpuno drugačiji o ovom delu puta neću pisati previše. Ono što je novo i meni posebno zanimljivo je Carska bara, vožnja dolmom pored Begeja skoro do samog ušća u Tisu, predivna priroda , mir i tišina koju nema šta da naruši jer tu ljudi praktično ni nema. Cela ruta je izgledala ovako: Polazak, Tamiški nasip ovog lepog majskog jutra. Tragovi kiša vide se a i osećaju na svakom koraku. Železnički most u Pančevu. Tu prestaje civilizacija, na dalje je samo voda, trava, drveće , ptice ja i poneko stado ovaca Blata ima... Ali i trave, pa je pravo uživanje voziti po njoj, bar ovde gde je kratka, zelena i lepa. Uopšte ne razmišljam da li je klizava. Sreća pa nisam isprobala Doručak na klupici kod Sefkerina Zelenko u travi do vrha točkova A ja do kolena Trava je čupava i mekana kao tepih Još jedan pogled na Tamiš, uskoro ga napuštam Zelenko u cveću , sviđa mu se, a i meni Sa Tamiškog nasipa izlazim na asfaltni put i nastavljam ka Carskoj bari. To je nekih 30 km vožnje asfaltom, putem dosta opterećenim automobilima i autobusima što nije baš mnogo prijatno , ali mi se ne damo . Vozimo svojim tempom ( Zelenko i ja ), kome se ne sviđa može da obiđe a nekoga i mi obiđemo i ubrzo stižemo do skretanja za Carsku baru. Nisam ranije bila ovde. Odnosno jesam jednom kratko ,u prolazu. Gledala sam romantičan zalazak sunca i pila kafu with my darling Sem ili Džon, kako već to beše...Žurili smo tada, a i bilo je kasno za obilazak pa je to ostalo za neki drugi put. Ali kako to obično bude, "forever love" se ugasila sa zalaskom sunca, pa drugog puta nije ni bilo. Ali ja sam nepopravljivi romantik u duši, šta ću. Ostala mi Carska bara i taj zalazak sunca u lepoj uspomeni i stalno me vuče da joj se vratim, da dublje zavirim u nju, osetim i dodirnem lepotu i tajnu koju krije. Pa eto, danas je bio taj dan. Moj dan! Samo umesto Džona Zelenko je tu. Nas dvoje ćemo otkriti skrivene puteve koji vode u raj. Dobro, danas će za mene to biti raj, zelena oaza mira, tišine i mirisa prirode, izvor beskrajne sreće i zadovoljstva kojim me je ispunio. Prvo sam malo prošetala stazom zdravlja kroz rezervat a Zelenko je strpljivo čekao parkiran u hladovini ispod krošnje drveta. Ako niste bili ovde evo pogledajte kako je lepo Može se i čamcem obići prirodni rezervat , cena ulaznice je 450 dinara ali sam ja ovaj put izabrala da prošetam Đačka ekskurzija Na ulazu na tabli piše da obilazak ovom stazom traje oko sat vremena. Međutim bilo je već jako vruće a ja u čizmama i opremi pa nisam obišla ceo krug. Vratila sam se do motora pa sam se odvezla do rampe koju sam videla u dolasku da proverim mogu li tu nekako proći. Ispostavilo se da kapija može da se otvori. Ja to ne bih ni uočila da jedan stariji čovek, pecaroš nije sa unutrašnje strane otvorio vrata da izađe sa Tomosom. Prišla sam mu i pitala ga mogu li i ja tu da uđem i gde vodi taj put. Rekao mi je da je to nova dolma, ide uz reku Begej do brane a ako se njom nastavi dalje stiže se do Titela. Mene je odmah oduševila sama ideja da ću moći da uđem motorom i vozim obodom rezervata pa nisam primetila ništa neobično u onome što je čovek rekao. Ušla sam motorom kroz kapiju i krenula dolmom ( nasipom) pored Begeja. Posle jedno 5 km sa leve strane je brana Produžavam dolmom dalje ali nailazim na prepreku. Rampa i metalna ograda levo i desno do vode i drvena ograda ispod rampe čvrsto vezana konopcima da ne može tako lako da se preseče a da se odveže nikako. Razočarano obilazim oko rampe, zagledam sa svih strana rešena da nađem neku slabu tačku na ogradi koja bi mi omogućila ipak da prođem. Makaze ni nož nemam kod sebe. Čak i da imam i da uspem da oslobodim ogradu sa prednje strane pitanje je da li bih po visini mogla da prođem motorom ispod rampe. A onda pronalazim rešenje ! Bočna desna kapija je vezana samo jednim kanapom i ako uspem da ga odvežem i pomerim je vrlo verovatno da mogu tu da prođem Mučim se malo sa odvezivanjem jer je čvor dosta jako zategnut ali uspevam da ga odvežem a uspevam i da pomerim ogradu . I eto me sa druge strane. Joj moje radosti, idemo dalje Dok sam petljala oko ograde nisam ni obratila pažnju na zvuke koji su dolazili iz neposredne blizine sa moje desne strane. Čulo se pucanje iz puške. Auh, lovci. Moraću što pre da vratim ogradu i udaljim se odatle da me neko zalutalo zrno slučajno ne stigne pa posle da osvanem u novinama kao nesrećni slučaj. Već vidim naslov : Zalutalo zrno u lovu slučajno usmrtilo žensku osobu dok je vozila motor po nasipu na dan njenog rođendana Mada čudno mi malo da se tu lovi, jako je blizu zaštićenog rezervata prirode ali jasno se čuje pucanje, nema dileme. Vraćam kapiju na mesto i nastavljam dalje. Tu odmah malo napred postoji račvanje, može pravo nasipom a može i desno u pravcu odakle je dolazilo pucanje. A tu su i neke kuće ali nema ljudi. Ja nastavljam pravo. Priroda postaje sve sirovija. Trava je visoka a gube se i tragovi da je tuda iko skoro prolazio. Još jedna rampa za pravo ali može levo i ja skrećem levo. Sad znam, da sam produžila pravo vozila bih neko vreme nasipom pored Tise ali se i on jednog trenutka završava. Ja skrećem levo ali tek tu trava postaje visoka a onda nailazim na koprive. Motor bukvalno tone u njih. Ali ne vraćam se. Hoću dalje, da vidim ima li negde prolaza. Ubrzo počinje šuma, sve gušća i neprohodnija. A onda pravo isperd mene drvo , ne mogu dalje. Testeru nemam a čak i da mogu da ga pomerim pitanje je šta me čeka dalje. Ostavljam motor i idem peške da izvidim kakva je situacija napred. A onda čujem glasove sa reke i zvuk motornog čamca. Nekako se probijem kroz granje do vode i vidim dva čamca uz obalu i pecaroše u njima. Onako iz šume sam im se obratila sa pitanjem ima li dalje puta . Ljudi su bili najblaže rečeno iznenađeni mojim iznenadnim pojavljivanjem iz šume. Potpuno zbunjeno su me pitali odakle ja tu. Objasnila sma im da se vozim od Carske bare dolmom i da mi je onaj čovek rekao da mogu tuda da stignem do Titela. Tek tada mi je sinulo pre nego sam dobila odgovor da se ja zapravo nalazim sa druge strane reke i da u Titel mogu doći jedino ako preplivam Tisu . Ja sam se nalazila na samom špicu, odnosno ušću Begeja i Tise Odatle sam mogla jedino istim putem nazad ili da me čamcem prebace preko što su oni predlagali . Zahvalila sam se na ponudi ali sam ipak odbila ne želeći da potopim brodić i potonem zajedno sa motorom. Nazad sam se vratila istim putem, opet kroz istu onu ogradu koju sam uredno vratila nazad i zavezala. Pucanje se i dalje čulo. U povratku pred samu Carsku baru sam srela jedan bračni par koji je šetao dolmom. Od njih sam čula da se nova dolma nastavlja na staru i pravi krug od nekih 21 km oko Carske bare. Međutim put preko stare dolme je jako loš i zapušten, odavno se ne održava i veoma je diskutabilno koliko je prohodan i za enduro motore. A nekada je to bio lep krug po kome se moglo i biciklom proći. Šteta što je bilo već kasno pa nisam mogla da proverim kakav je put a sem toga to je baš ono mesto gde je bilo račvanje i odakle se pucalo pa nije baš bilo pametno da to danas proveravam. Crvena linija je nova dolma kojom sam se vozila a narandžasta je stara dolma za koju treba proveriti kakva je prohodnost. Već je bilo kasno i trebalo je požuriti nazad pošto sam planirala da se vratim Dunavskim nasipom od Čente a da ipak stignem pre mraka. A i gorivo mi je ponestajalo pa je trebalo dosuti na prvoj pumpi. Da li zbog umora ili je podloga ovde bila klizavija točak mi je dva puta proklizao na blatu u roku od pola sata i oba puta sam pala. Sam pad nije bio problematičan ali ono što jeste je podizanje motora. Još uvek ne mogu motor da podignem bez da se dobro pomučim čak i sa gotovo horizontalne podloge. Ali kad moram onda ga podignem, nema druge. Ili ću uspeti ili ću ostati tu do ...ko zna kad. Jer čep na rezervoaru mi ne dihtuje kako treba i svaki put kad motor padne gorivo ističe. Ako ga ne uspravim u dogledno vreme može da se desi da ostanem bez goriva a to definitivno ne želim I tako sam danas naučila silom prilika uz dosta muke i više pokušaja da podignem motor i to čak dva puta Pitam se kakvih bića ima u ovoj tamo šumi Stigla sam pre zalaska sunca da siđem sa nasipa a pre kiše da dođem do kuće Kakav sjajan dan, prepun divnih utisaka koje ni padanje na kraju nije moglo da pokvari.
×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja