Jump to content

Moto Zajednica

Pretraga zajednice

Prikazani rezultati za tagove 'Solo'.



Više opcija za pretragu

  • Pretraga po tagovima

    Kada ukucavate tagove, razdvajajte ih zarezima.
  • Pretraga po autoru

Tip Sadržaja


Forumi

  • Dobrodošli Na BJBikers Forum
    • Predstavljanje Članova
  • Putovanja, Izleti, Moto Skupovi
    • Putopisi
    • Predlozi za izlete i putovanja
    • Tour Around Serbia
    • BJB Vikend Vožnje
    • Moto Skupovi
  • Motocikli
    • Generalno
    • Enduro
    • Sport
    • Touring
    • Naked
    • Custom, Classic, Oldtimer, Chopper
    • MZ Svet
    • Kineska Imperija
    • Skuter Caffe
    • Maxi Scooter
    • Vozili smo
  • Moto Oprema
    • Odeća, obuća
    • Kacige
    • Prtljag
    • Kampovanje
    • GPS Kutak
    • Dodatna Oprema
  • Motociklisti
    • BJBikers Magazin
    • BJB Podcast
    • Akcije Motociklista
    • Motoristi Na Drumu
    • Crna Hronika
  • Moto Sport
    • Moto Trke
    • Vožnja Na Stazi
    • Moto Kladionica
  • Garaža
    • Motocikli
    • Sam Svoj Majstor
    • Iskustva Sa Prodavnicama
    • Iskustva Sa Servisima
  • Oglasi
    • Kupujem
    • Prodajem
    • Moto Prodavnice
    • Moto Berza
    • Oglasi za posao
    • Pomoć prijatelja
    • Razno
  • Opšte diskusije
    • Fotografija

Calendars

  • Akcije motociklista
  • Turističke vožnje
  • Vožnja na stazi
  • Skupovi, žurke, sajmovi
  • Moto Sport
  • Rođendani

Traži rezultate u okviru

Traži rezultate koji...


Datum postavljanja

  • Početak

    Kraj


Vreme poslednje promene

  • Početak

    Kraj


Filtriraj prema broju od...

Pridružio se

  • Početak

    Kraj


Grupa


AIM


MSN


Website URL


ICQ


Yahoo


Jabber


Skype


Lokacija


Interests


Motocikl

Pronađeno: 16 rezultata

  1. Gasho

    Prva proljeæna vožnja...

    Pored jezera, do snijega i nazad...
  2. Eto malo izaðoh da ubijem koji kilometar. Lokacija iznad Budve, oko hotela Zamak, pa dalje do manastira. Pogled odlièan, temperatura 19 stepeni, idealno... A onda malo makadama sve do manastira...
  3. Giuliano

    Dva dana po Srbiji

    Danas sam se setio da sam vam ostao duzan za jedan putopis koji je odvozan u aprilu prosle godine. Posto nemam mnogo vremena da pisem, kao za put u Trebinje, potrudice se da postavim dovoljno slika kako bih vam docarao ono sto smo moja lepsa polovina i ja doziveli na putovanju. Dan 01 Beograd - Belusic 24/04/2006 387+ kilometara Dan 02 Belusic – Beograd 25/04/2006 255+ kilometara DAN 01 Rano ujutro startujemo iz Beograda. Celim putem vozimo lagano i uzivamo u prirodi. Djerdapska klisura Iznenadjenja na putu Lepenski vir Medjudrzavni incident Idemo dalje kad tamo... Rajkova pecina, nazalost zatvorena u tom periodu Borsko jezero A onda pun gas pa u Belusice na spavanje. Uhvatio nas mrak u sred sume, jezivo ali to je deo avanture. Stigli smo negde oko 22. DAN 2 Belusic Jagodina. Hvala bajkeru koji nam je pomogao da kupimo ulje. Put ka Resavskoj pecini Resavska pecina. Ako ste blizu ovo nemojte propustiti. Vodopad Lisine, nedaleko od pecine. Definitivno mesto koje treba posetiti. Samo pola sata voznje od pecine. Odmor i dobra klopa. Jos malo pa kuci Mi kuci kad ono ispred zgrade Toliko od mene za ovaj put
  4. wulfy

    Budva - Dubrovnik

    Jutros osvanuo lijep dan, greaota ne iskoristiti ga. Par telefonskih poziva i dogovor je ,,pao''. Na benzinskoj pumpi poslije tocenja goriva cekam kolegu na Beverliju. Voznja uz obalu Jadranskog mora sve do Debelog Brijega. Hrvatski policajac se cudi mom motociklu, ispituje me: ko proizvodi, dva ili cetri takta, hoce li negdje usput da stane, moze li povuc... U svakom slucaju, nisam ocekivao da ce moj Kinez privuci toliko paznje. Nastavljamo dalje... Silazimo do starog grada, obavezan djir Stradunom, poslije toga ,,upajanje zraka sunca u Dubrovackoj marini. Velicanstvene zidine starog grada Obilazimo Dubrovnik koji je pun dvotockasa. Iskreno, Ja sam ocekivao vise vozacke kulture. Broj onih koji voze bez kacige poprilican. Uspomena iz Dubrovnika sa Hrvatskom zastavom u pozadini Odlazimo do mosta Dubrovnik (dr. Franje Tudjmana) a poslije se spustamo u Mokosicu. Obilazimo oko Dubrovacke rijeke i ponovo ulazimo u Dubrovnik, taman da popijemo jos jedno pice Poslije Dubrovnika odlucujemo da napravimo pauzu u Cavtatu Na povratku se crnogorski policajac cudio motociklu. Svracamo u Herceg Novi da se javimo drmandicu. Probam kako se vozi ruska tehnologija, interesatna tehnologija i voznje i zvuka i vibracija. Poslije toga pravac Budva. Sada ovako svjez sa puta pisem ovo. U svakom slucaju 220 prevaljenih kilometara u suncanom danu jedanaestog mjeseca u godini. Prednosti zivota na moru...
  5. dr.chala

    France tour 06

    Preèli skoro 9000 km!Od toga cca 2000 km autoputa (do Pariza i od Villacha do Zg u povratku),ostalo su bile lokalne ceste i 48 prijevoja,od kojih 32 preko 2000 m nadmorske visine!Ukupno trajanje puta je puna 4 tjedna,od kojih smo prvi tjedan proveli u Parizu1. Dio Start iz Dugava sa standardnog polazišta nakon kavice i ugodnog iznenaðenja Vlucica! Negdje na putu u De u trenu kad nije bilo kišice! Negdje u Fr tankanje i pauzica! Išèekivanje domaæina u Parizu! Par shootova iz Pariza! Hižica u kojo smo bili za vrijeme boravka u Parizu! Nastavak Pariških kadrova: Pariški kadrovi se nastavljaju-night life: U Parizu...: Normandija i Bretanja: Prvo osloboðeno mjesto u danu D: Omaha beach – Pointe du Hoc: Jedno od nekoliko Amerièkih groblja u okolici: Jedno od zanimljivijih prometala: Selo u Normandiji: Utah beach: Ex pontonska Saveznièka luka na Golden beach: Malo arhitekture: Približavamo se Mont St Michelu: Sreli i Franca putem: Putem dalje... Mont St. Michel: Dalje: Cap Frehel - Bretanja: Ovo je inaèe prekrasno otoèje crvenih stijena i zelene vegetacije,unutar tirkiznog mora(jako je plitko)ali nam ovdje nažalost vrijeme nije bilo sklono,te smo stvarnu sliku tog otoèja vidjeli tek na razglednici,koju smo i kupili!Moram ju skenirati i uploadat ovdje! Još malo kadrova iz Bretanje: Smještaj pored Mont St. Michela:
  6. Lokacija: Beograd - Trebinje (Republika Srpska, Crna Gora, Hrvatska) Duzina puta: 1499km Trajanje: 7 dana (31. jul - 06. avgust, 2006) Poslednji put sam bio u Trebinju 1991. godine pa je bilo vreme da se konacno ode dole. To sto sam bio prezaposlen nije bilo opravdanje da tako dugo ne posetim rodni grad. Na put smo krenuli Slaki (moja zivotna saputnica i saputnica na svim putovanjima), moja malenkost i njegovo visocanstvo Honda Transalp. Nakon manjih problema sa postavljanjem novog lanca resavam stvar i odlucujemo da krenemo u nedelju 30. jula 2006. 31. Jul 2006. Krenuli smo negde oko 9 sati, super raspolozeni za put jer je prognoza rekla da cemo imati pakleno vrucu nedelju pred nama. Startno mesto je bila moja garaza. Put kroz Srbiju sjajan. Bez problema i vecih guzvi se krecemo ibarskom magistralom. Pravimo pauze svakih dva sata kako bi odmorili dupeta i popili po neko picence u kaficu koji nam se svidi. Zbog radova na putu pravimo kratku pauzu ali ja taman prijala. Ubrzo stizemo do Cacka pijemo dve kafice i produzavamo put sa idejom da nam sledeca stanica bude Mokra Gora. Na Mokroj Gori smo odlucili na posetimo Krileta (clana ovog foruma i takodje Transalpera) koji tamo da Kusturicom snima njegov novi film. Pre nego sto smo ga posetili je rekao "Kad dodjete do table Mecavnik samo skrenete desno po kratkom putu od makadama i tu sam". Cini nam se da je Krile nakon 4 meseca boravka u Nedodjiji zaboravio kako izgleda asfalt. Nakon 5 minuta voznje po skoro vertikalnom putu od izlomljenog ostrog kamenja, stena preko kojih je zemlja i ko zna cega odlucujemo da parkiramo motor pored "puta" i da ustopiramo prvi automobil. Imali smo srece, naisla je ekipa Ilustrovane Politike koja je krenula da slika snimanje filma. Nakon nove petominutne voznje "putem" izbijamo na savrsen, tek napravljen put. Put je vodio jos 6 kilometara u brda ali konacno stigosmo do kopije Drvengrada u kome se snimao film. Silazeci prema ekipi smo susreli Kusturicu koji je jurio negde na svom Honda kvadu, jedinom vozilu koje se ovde oseca kao kod kuce. Kratko se zadrzavamo sa Kriletom, svasta mu izgovaramo u vezi njegove ideje o "kratkoj" poseti, pravimo nekoliko slikica u ovom predivnom kraju i vracamo se do motora. Inace, uskoro ce Kusturica na ovom istom mestu napraviti skijasku stazu i ekskluzivne apartmane u stilu Drvengrada. Penjanje motorom je trajalo 5 minuta ali spustanje istim putem je trajalo 15. Nisam smeo da motor sa prepumpanim gumama zalecem jer kocnice u tom slucaju ne bi vredele apsolutno nista. Konacno, stizemo na asfalt, ja ljubim isti i brisem suze radosnice. Odmahujem dvojici stranaca koji prolaze pored nas na Super Teneri i Varaderu. Ubrzo dolazimo do granice i brzo je prelazimo bez problema. Put nas dalje vodi kroz Visegrad pa preko Tjentista. Tjentiste je bio jedini deo puta za koji se moze reci da ne prija. Nismo naisli na rupe ali je put uzak i ima mnogo automobila iz suprotnog pravca koji seku krivine. Vrlo neprijatno ali prodjosmo i taj deo. Predeli kroz koje smo prilazili su bili predivni. Kanjoni, reke, tuneli... zaista uzivanje za laganu voznju motora. Put je bio u odlicnom stanju, nigde nije bilo rupa. Jedino se mora obratiti paznja na odrone jer su na nekoliko mesta zauzeli pola kolovozne trake. Uvece oko 2200 stizemo u Trebinje. Odlazimo do stana mog ujaka gde cemo boraviti u narednom periodu. Nisam mogao da vidim mnogo toga nocu ali sam primetio da se Trebinje dosta modernizovalo od moje poslednje posete. Vreme je bilo za odmor. 01. Avgust 2006. Ponedeljak koristimo da se prosetamo kroz Trebinje. Grad je i dalje lep, cak i lepsi nego sto ga se secam. Zadrzao je izgled primorskog grada iako nije na moru ali ipak blizina (Herceg Novi 32km i Dubrovnik 25km) primorskih gradova je imala znacajan uticaj. Setamo se pored Trebisnjice, najvece ponornice u Evropi. Blizu mesta gde se nekada nalazila Begova kuca je Bodiroga izgradio kosarkaski kamp. Inace, Trebinjci su izuzetno visoki ljudi. Kad budete doli u posetu shvaticete da se neko visok 180cm (kao ja) tamo oseca nizak. Cak su i devojke bile vise od mene Ono sto sam primetio je da u Trebinju za 8 dana boravka nisam video NI JEDNU elegantno popunjenu devojku. Kako su uspele u tome, nemam pojma!? Nakon kosarkaskog kampa nastavljamo setnju pored kupalista i slapova do parka gde se nalazi crkva. Park je renoviran i izgleda odlicno. Pun dece koja se igraju. Prolazimo kroz stari grad koji je potpuno izgradjen od starog uglacanog kamena, kao i veliki broj kuca u Trebinju. Odlazimo do Arslanagica mosta (koji se sada zove Perovica most???) koji je tu premesten iz vestackoj jezera koje je nastalo gradnjom velike hidrocentrale na Trebisnjici. Predvece odlazimo na vrh obliznjeg brda gde je jedan nas bogati gastarbajter iz Amerike napravio takozvanu hercegovacku Gracanicu. Prelep plato na kome je nekad bilo neko staro razruseno utvrdjenje je poravnan i tu je sagradjen fenomenalan mauzolej sa konakom, zvonikom, malim kaficem za posetioce. Odozgo se vidi celo Trebinje i okolina a mauzolej kad je uvece osvetljen dominira celim predelom. Nakon zalaska sunca silazimo u Trebinje i pravimo jos nekoliko fotki i krecemo na dogovoreni sastanak sa najvecim trebinjskim bajkerom, hercegovackim megacarem i clanom ovog foruma Mixom. U sjajom ambijentu rok kafea pijuckamo kafice i sokice, razmenjujemo iskustva i dogovaramo se da idemo zajedno do Ostroga narednih dana. 02. Avgust 2006. Odlucili smo da obidjemo Crnu Goru. Na samom izlasku iz grada put vodi u brda ka granicnom prelazu. Usput nailazimo na krave koje nehajno "pasu" na asfaltu. Nije mi jasno kako ista nadju u onom kamenjaru ali jos da se motaju po afaltu e to je stvarno previse. Na granicnom prelazu prolazimo bosanski punk za sekund a onda nailazimo na kolionu od 10tak vozila na crnogorskom punktu. Nije nam bilo jasno do kraja zasto su uvek toliki zastoji na njihovim punktovima? Uvek su morali da nam uzmu dokumente i da se prosetaju do kucice, zapisuju, proveravaju a to nam niko drugi nije radio, cak ni na hrvatskoj granici. Nakon prelaska granice krece veoma los put (za R-ove) koji se spusta direktno u HN. Meni je bio zanimljiv ali ipak na nekim mestima se ne treba zaletati jer su skretanja pre lakat krivine u neravnom asfaltu i sljunku pa je moguce da proklizate. HN izgleda odlicno. Cisto je, ljudi u kaficima su bili mega usluzni. Kad smo porucili vocne kupove stigli su u roku od dva minuta i to su ih nosila dva konobara. Bili smo veoma zadovoljni. Cene su potpuno umerene i mogu se porediti sa beogradskim a mislim cak i da su jeftiniji. Plaze su ciste, lezaljke i suncobran su po 2 odnosno 1 evro. More je fino ali ipak ako otplivate 20tak metara od obale naicicete na nesto sto pluta a ne znate sta je. U svakom slucaju moj utisak crnogorskog primorja je bio veoma pozitivan. Nakon kratkog kupanja krecemo dalje ka Kotoru. Odlucujemo da idemo zalivom kako bi mogli da uzivamo prirodi a da se vratimo trajektom. Stizemo u Kotor i ljubazni policajac me zamolio da ne parkiram tu vec da premestim motor medju ostale motore koji su parkirani ispred tvrdjave. Jos jednom se odusevljama jer sam ocekivao da mi naplati kaznu odmah, kao sto su uradili pre nekoliko godina kad sam sisao u CG kolima. Preparkiravamo se i krecemo u setnju Kotorom. Zaista lep grad ali mislim da je moguce napraviti jos vise turistickih atrakcija. Slaki odlucuje da je pametno popeti se na tvrdjavu sto i radimo. Pogled je fantastican ali Slaki odustaje na pola puta, pored crkvice, a ja joj to naravno ne oprastam i drobim joj sve vreme silaska dole . Nakon penjanja, sedamo na motorce, trajektom prelazimo zalim i vracamo se kuci. Nakon povratka krecemo u stari grad u Trebinju u Piceriju Castello i porucujemo lazanje po preporuci mog prijatelja iz Beograda. Kao sto se da primetiti, nisu nam se dopale. 03. Avgust 2006. Danas je dan za Dubrovnik. Poslednji put sam bio dole kao klinja. Jedva ga se secam. Bili smo malo zabrinuti kako ce sve proci jer imamo BG tablice. Nakon 15tak kilometara smo na granici, prelazimo bosansku brzo a na Hrvatskoj granici nas ljubazni carinik pita gde idemo, pecatira pasose i zeli nam sretan put i lep provod. Cak nas nisu ni proveravali, kao sto su crnogorci redovno radili. Posle kratke voznje pojavljuje se more i oboje smo uzbudjeni. More je plavo, da plavlje ne moze biti. Vidimo obrise Dubrovnika. Po instrukcijama prijatelja se spustamo direktno u centar pred tvrdjavu i ulazimo na parking. Portir na parkingu nam samo odmahuje da ne uzimamo karticu i da udjemo. Posto je ceo "parking" za motore bio zauzet parkirao sam se izmedju dva automobila. Setnja pocinje. Dubrovnik nam je vratio stare uspomene. Zaista lep grad. Turista prepuno, francuza ima toliko da se mozete osetiti kao u sred Pariza. Setamo se kroz grad, atmosfera prijatna. Po ulicama se setaju mladic i devojka obuceni u tradicionalne dubrovacke nosnje. Iz daljine se cuje dobosar i uskoro se pojavljuje zajedno sa smenom straze. Oseca se miris mora. Malo dalje, na drugom ulazu, trio (gitara, violina, flauta) u tradicionalnim nosnjama izvode klasicnu muziku. Sve je odlicno organizovano. Posecujemo sve bitne lokacije, odlazimo i do akvarijuma. On je bio malo razocaravajuci. Moglo bi se uloziti vise novca u njega. Recimo, natpisi iznad nekih akvarijuma su samo na hrvatskom ali u svakom slucaju je zanimljivo videti sta sve moze da se nadje u Jadranu. Odlazimo u cuvenu Gradsku Kavanu i pijemo picence. Cene u Dubrovniku su umerene. Ako hocete da rucate u starom gradu, veoma je skupo, ali cim malo izadjete iz grada cene su kao u Beogradu. U gradskoj kavani su cene iste kao i u Crnoj Gori ili Beogradu. Nakon nekoliko sati boravka se vracamo nazad za Trebinje. Nismo imali nikakvih problema sa BG tablicama a na izlazu iz hrvatske carinik je ponovo bio ljubazan. Posto smo se vratili u Trebinje za vreme dana oducili smo da obidjemo jos par lokacija. Prvo smo svratili do renovirane robne kuce u kojoj smo u javnoj kuhinji klopali full rucak za 6 evra. Stvarno odlicno i ukusno. Zatim krecemo duz Trebisnjice ka maloj a posle i velikoj brani. Iz jezera viri samo krov kuce gde je nekada stajao Arslanagica most. Nastavljamo put na drugu stranu Trebinja ka Mostaru i uskoro nailazimo na manastir Tvrdos koji je nedavno restauriran. Predivna lokacija, dostoljubivi domacini, pravo mesto za predah. http://cdn.bjbikers.com/images/imported/MX/kmDWg_img5149tm1.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/6M/K0610_img5152cq1.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/a2/luGjl_img5154ue6.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/LM/qQyQt_img5159ne1.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/1p/Sxki2_img5168fv6.th.jpg Vracamo se u Trebinje i idemo do diskoteke na otvorenom u starom gradu. Tamo je Slaki pokazala ko je kraljica diskoteke. Picence, krsne djevojke, svi mladi i lepi a ne ko ja. U 23 sata su poceli tradicionalni skokovi sa starog mosta. Celo Trebinje je bilo na reci da vidi ko je pobednik. Iz obliznjeg fensi kluba su svirali Flamingosi live (ko voli nek izvoli). Atmosfera je bila fenomenalna. Nesto iza ponoci je bilo vreme da krenemo kuci kako bi se odmorili za sutrasnju voznju do Ostroga. http://cdn.bjbikers.com/images/imported/2g/IXzRf_img5174wc5.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/V8/YBhq9_img5178ac1.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/Yy/Yx9oG_img5181ju0.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/FU/UvCxY_img5182du1.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/MV/eueKT_img5189cc7.th.jpg 04. Avgust 2006. U 9 sati se na dogovorenom mestu srecemo za Mixom i polazimo za Ostrog. Put je odlican, brzo prelazimo granice. Usput nam malo hvata kisa ali nista strasno, to smo i ocekivali u planinama. Na putu smo naisli samo na jednu patrolu sto je bilo neocekivano. Brzo stizemo do uspona na Ostrog gde put postaje prava avantura. Slaki gleda samo u levo ka brdu jer ne sme da baci pogled desno preko ivice u provaliju. Prilicno neprijatan put za motor jer prakticno nema sta da vas zaustavi ako krenete tamo gde ne treba. Nakon dosta mimoilazenja i krivina stizemo do donje crkvice gde se parkiramo i krecemo peske ka vrhu. Vreme odlicno, oblaci taman zaklonili sunce da ne prizi. Stizemo do vrha gde pravimo kratak odmor. Kroz 10tak minuta krecemo u obilazak. Mala guzva, ali to je bilo za ocekivati. Uvek je fantastican dozivljaj doci ovde. U silasku svracamo i do novoizgradjene crkvice gde je upravo bilo u toku krstenje. http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/w8/u3dcg_img5267rv8.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/wR/7P6Il_img5268wi0.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg Krecemo dalje i na Mixinu preporuku se zaustavljamo kod Konobe Koliba koja se nalazi na samom pocetku uspona ka Ostrogu. Odlican etno ambijent. Prijatna atmosfera. Nakon sto je konobar doneo glavno jelo doslo je do prekida filma, pao je mrak na oci, pomracilo se sunce i mesec i zveze kad smo videli kolike su porcije. Jedemo mi njih, jedu one nas. Miksa se nekako izbori sa njegovim cevapima (???) a ja i Slaki nismo uspeli da pojedemo ni pola porcije punjene i rolovane vesalice. Svo ovo zadovoljstvo je dostalo 38 Evra a verujte mi da su mogli njih 6toro da jedu opusteno i da se najedu. Ovo su najvece porcije koje sam video u zivotu. Mixo, hvala na preporuci http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/da/ZNii8_img5284lv4.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/Vq/Uniml_img5291ym2.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/qP/oUIic_img5298um3.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/2F/rU8C4_img5299tx0.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/G4/a9gtF_img5300sa4.th.jpg Vracamo se za Trebinje i hvatamo prvi sumrak da napravimo jos fotki a kasnije da sa prijateljima izadjemo do kafica. Krecemo kuci posle ponoci kako bi se odmorili za sutrasnji put. Planirali smo da se sutra uvuce pojavimo u Beogradu. http://cdn.bjbikers.com/images/imported/1w/i8xQ5_img5302yn5.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/Ak/z8Wa4_img5323ud7.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/ks/m9WKb_img5331xo8.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/VQ/l13Au_img5334ge1.th.jpg 05. Avgust 2006. Nakon lenjog ustajanja, dorucka i kafice krecemo za Beograd. Vreme je dobro ali vidimo na prognozi da se u Srbiji valjaju oblaci. Sve racunamo nece to nas, kratka je to kisa. Odlucili smo se da idemo kanjonom Pive kako bi napravili lepe slikice i videli kako izgleda jer ga nikad nismo prosli. To je znacilo da cemo 3 puta preci granicu ali to i nije strasno. Brzo se krecemo kroz CG jer je put odlican. Penjemo se na vrh brda pred kanjonom i vidimo u daljini kako se valja oblak koji lije kisu kao kofama. Nakon sto smo sacekali 15tak minuta da prodje nastavljamo put. Iznad nas oblaci ali za sad nista. Dolazimo do mesta gde je malopre prosao oblak i sve je mokro. Za sad nista strasno. Ubrzo pocinje da pada kisica i to opet u naletima. Kratko se sklanjamo u jedan tunel i nadamo se da ce nas vozaci na izlasku iz tunela primetiti. Kakvi su to zvukovi iz tunela kad idu kola, imate utisak da ce sleper sa 18 tockova da protutnji pored vas 160 na sat, kad ono izadje neki prdavac od keca. Prezivesmo mi nekako sve to a da se ne nakvasimo mnogo, prodjosmo kanjon i udjosmo ponovo u Republiku Srpsku. Tu smo odmah videli rafting klubove i splavare koji se spremaju da krenu u spustanje. Fantastican prizor. Nastavljamo dalje u nadi da nas nece uhvatiti kisa ali avaj. Zaboravivsi upozorenje nekoga sa foruma da je put od granice do Srbinja (Foce) u izgradnji krenusmo bas tuda. Naravno, Marfi nas je pratio u upravo je to deo bio gde je pocelo da pljusti. Put katastrofa, kao posle bombardovanja, ponekad se naleti na aflat, autobusi i automobili koji nas zasipaju vodom iz suprotnog pravca. Prezivesmo pakao i dovukosmo se do Srbinja gde smo u nekom kaficu popili caj i kaficu i promenili mokre carape. To je bio momenat kad sam proklinjao sve na svetu sto nisam kupio pantalone i cizme. Nakon polusatnog susenja i nakon sto je prestala kisa krecemo dalje. Nazalost kisa je bila dovoljna da se ja potpuno smrznem na motoru tako da se jedva dovukosmo do Zlatibora i ugledasmo spasonosni motel brace Sekulic. Tu smo uzeli sobu sa bracnik krevetom. Nismo mogli dalje. Vecera, kafica i dorucak su prijali. Kad smo ustali sunce nas je obasjalo i bilo je idealno vreme za put. Krenuli smo oko 10 sati i Ibarskom magistralom smo stigli do Beograda za sekund. Usput smo morali da preteknemo par kolona ali nista strasno. http://cdn.bjbikers.com/images/imported/WV/Xy1bW_img5342uf2.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/D3/fn0eN_img5347ov4.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/r5/GYiAU_img5350hs5.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/nb/3miFK_img5353pg5.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/BT/74uha_img5360xm2.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/Ru/2jI0d_img5364xa3.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/6Q/jibRT_img5392np3.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/3r/JNubo_img5397rs7.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg I jedna bonus slika, a vi procenite da li sam imao srece http://cdn.bjbikers.com/images/imported/x7/Pixuw_img5358va6.th.jpg
  7. Never

    Endurans od Beograda do Atine

    Za sve zainteresovane, ovo je mali opis moje trke ka cilju - gradu Atini udaljenom 1200 km... Nikakve slike, nikakvi knjizevnicki pejzazi Plan je bio da se proslog Ponedeljka zaputim nazad u Atinu posto sam narednog dana imao obavezu da se pojavim u kancelariji. Inace, ko je dosao na BJB skup u Nedelju mogao me je primetiti na crvenom BMW R1100GS kojeg sam dobio na privremeno koriscenje od Pabla (falaaaa! Odmah da kazem da mi je bas drago sto se moj (ne)planirani dolazak u BG poklopio sa datumom skupa, pa sam na jednom mestu imao priliku videti skoro celo drustvo, upoznati se sa buducim planovima kluba i pojesti malo dobre srpske klope Veliko hvala za BJB majicu! Inace, u svom kratkom vremenu na motorima najvece kilometraze koje sam imao pod dupetom bile su do sesto kilometara u danu. Vise od toga nije moglo da se izvede na R motorima. Zato je put preda mnom predstavljao veliki izazov za mene. Bolji motor nisam mogao da izaberem za put - BMW R1100GS. Long distance touring motor u svakom pogledu. Kako je osvanulo jutro polaska, moja prva ocekivanja da cu napustiti Beograd do 11h odmah su se izjalovila, posto sam ja preoptimisticki procenio vreme salterisanja i shoppinga. U Guevari sam pazario Xenu, ali nisu imali kisna odela. Jbg, napolju je bilo lepo vreme, a za Grcku nisam ni sumnjao da nece videti kisu jos mnogo dana. Do podneva je sve bilo zavrseno pa sam (psujuci Marfija) mogao konacno krenuti. 300 km od Beograda, a ja ne skidam smeh sa lica. Motor je pravo otkrovenje, ide odlicno i ono najbitnije ekstra komforan. Posle ovoliko kilometara ranije bih morao da stanem par sati da se odmorim za sledecu rundu, ali sad sam konacno mogao da teram dalje bez ikakvih fizickih teskoba. Kao da sam krenuo pre deset minuta umesto pre vise sati! Na 600 km od Beograda, priblizavam se granici sa Makedonijom. Interesantno koliko je prazan ovaj deo puta, nigde zive duse na cesti... Prolazim jednu od poslednjih naplatnih rampi, ciji mi je sluzbenik zazelio srecan put u vidu uzvika "STANI BRE!". Granicu prolazim maltene bez stajanja, nikakva pitanja ili sumnjicavi pogledi. Udaljavajuci se od granice, rekapitulirao sam u sebi dosadasnju voznju. Niti jedan radar nije vidjen celi put kroz Srbiju, kako cudno. Sto se mene tice, pun snage za dalje putovanje. Put kroz Makedoniju nastavljam bez stajanja, prvo Skoplje, pa onda dalje ka Grckoj granici. Predivne pejzaze oko sebe mogu samo da u brzini pogledam, sunce je vec na izmaku a ja sam jos daleko od Soluna. Na ulazu u Grcku odmah se vidi da je to Evropa gde se ulazi... Nisu to barakice, kabinice i mrzovoljan pandur koji jedva ceka da izmisli nesto da ti naplati. Velika rampa, ljubazni sluzbenik, pogled na pasos, motor i za pet minuta prolazim dalje. Divota Autoputem sam brzo stigao do Soluna gde su nastali mali problemi. Solun je veliki grad, a ja nigde da nadjem tablu za pravac ka Atini. Pa dobro, i tako moram da nalijem goriva, stajem na jednu od mnogobrojnih pumpi koje su strukturni deo stambenih zgrada (jako cudno). Posto sam vec bio odustao od engleskog u Grckoj, rekoh radniku: "Pros Athina?". Iz navale grckih reci i mahanja rukom mogao sam da razlucim kuda treba da se ide, i za divno cudo izvukoh se iz te dzungle. Posle Soluna razmisljao sam gde bih mogao da stanem za odmor i eventualno nocenje. Sunce je vec davno bilo zaslo i nije vise tako zanimljiva bila voznja. Zato sam stao u mestu Eginio da se raspitam za smestaj, prvi kafic na koji sam naleteo. Iznenadjenje dana bio je konobar koji je ispostavice se Grk koji je osamdesetih godina studirao u Beogradu i koji trenutno osim sto radi u svom kaficu, s vremena na vreme prevodi u fabrici ugovore sa srpskim kompanijama Narednih sat vremena smo uz pivo pricali o nekom drugom vremenu, on se prisecao dana provedenih na Banovom brdu i utakmica Barselone i Zvezde. Posto sam se oprostio od grckog delije uz informaciju da mogu naci dobar smestaj u Larisi nastavio sam put. Sada vec skoro dvanaest sati na putu osecao sam kako me sustize umor. No racunao sam, stati negde i potrositi vreme na nalazenje sobe ili ustedeti i vreme i kintu i nastaviti jos 300 km do Atine? Nekako mi se nije zaustavljalo Poslednjih par sati pred dolazak u Atinu motor je pokazivao probleme sa snagom (inace primecene jos ranije u Beogradu) te sam morao da laganije vozim. Konacno u cetiri sata ujutro dolazim u predgradje Atine, autoput se siri u pet traka u jednom smeru. No uzalud sam se nadao da cu za koji minut biti u stanu. Nakon promasaja izlaza za moju ulicu (jer je tabla bila na samom odvajanju, idiotizam ) morao sam produziti dalje i pokusati stici u centar i tako se snaci. Elem narednih SAT vremena sam lutao po Atini, nimalo psihicki spreman za takvu zajeb...u. To sto je u pet sati ujutro saobracaj u gradu bio identicnog intenziteta kao i u pet popodne takodje nije pomoglo. Ovaj grad zaista nikad ne spava! 5:30 jutro utorka, otkljucavam vrata svog stana... Auh, raspremanje, sredjivanje, zakljucavanje motora i gle... vreme da se ide na posao. Pa dobro, nisam se naspavao, ali postigao sam ono sto sam zeleo - za jedan dan stigoh iz Beograda u Atinu. Da, dobar znak i najava buducih putovanja po Evropi. Ali ubuduce, noc cu iskoristavati samo za odmor i nista drugo
  8. andrejp

    RODOS, Grcka -avgust 2006

    Vec sam tu, pa rekoh da napisem koji redak Dakle, slike kacim kad se vratim pocetkom avgusta. Ovde sam na letovanju, pa sam bio prinudjen da iznajmim motor - izbor je pao na bicikl sa motorom - XT :wink: Ide OK, ali je odrzavan do ku.ca, lanac nije podmazan NIKAD :shock: Anyway, ovde ima milion motora, pa cu pokusati da iznajmim jos koji dok sam ovde, mozda da napravim koji uporedni test za bracu forumase.. Takodje, postoji mogucnost iznajmljivanja i Buggyja kao i Trikeova, pa cu mozda i to da uzmem i da probam kako ferceraju.. Sto se tice cena: Skuter 50ccm dnevno 12-15 evra Motor 250ccm chopper 25-35 evra Motor enduro 500-600ccm 25-35 evra Auto ma koji dnevno 30-50 evra sve je full osigurano - sednes, vozis i boli te k. Toliko za sada, pozdrav svima Andrej-on-the-vacation :wink:
  9. Upravo sam se vratio iz Krupnja, srca Raðevine. Moji su odatle, pa sam obišao babu i sjajno se odmorio. Iako nisam išao motorom, želim da Vam kažem par reèi o tom divnom kraju. Neæu biti subjektivan. Putevi su trojka od deset. Dve varijante dolaska, od Valjeva ili preko Šapca i Cera ili sa strane Loznice. Put Valjevo - Oseèina - Zavlaka - Krupanj lep za vožnju, relativno dobar, sa mnogo krivina, ili da kažem, bez pravca. Bukove i Hrastove šume svuda unaokolo, miris prirode i odsustvo civilizacije. Bez nekih stvari koje "treba" videti. Šabac - Tekeriš - Zavlaka - Krupanj, put sa više pravaca, dosta ošteæen, ali krpljen. Delovi sa lepim krivinama. Tekeriš je mesto gde se nalazi spomenik borcima cerske bitke iz I svetskog rata (ono vreme kada smo pobeðivali). Spomenik kaže: Vaša dela su besmrtna. Put sa Loznièke strane, to je ustvari put Loznica - Valjevo, sa preèicom ka Krupnju, blago užasan. Uglavnom naseljena mesta, šljaka i rupe. Blizina Tršiæa, rodnog mesta Vuka Karadžiæa. Na putu ka Krupnju se nalazi i manastir Tronoša. Vredi videti. Sledeæa taèka su Stolice, istorijsko mesto iz II svetskog rata. Najzad Krupanj. Crkva u Dobrom Potoku, biser, rekao bih. Planinska crkvica oko koje je sposobni pop Aco, skupljajuæi staru graðu iz okolnih zaseoka, izgradio desetak vajata gde se nalaze stolovi za obedovanje. Postoji i 4 roštilja sa æumurom koji èeka i drvima za potpalu. Sve je potpuno besplatno, a u dvorištu crkve se nalaze i muzej Dobrog Potoka, Muzej Lova, Etno Muzej i galerija starih fotografija. Crkva datira iz 16 veka, i danas je od drveta. Po predanju starih krupnjana: Crkva u Dobrom Potoku poèela je da se gradi u Lazarici, ali što god majstori za dan ozidaju ono uveèe nestane. Onda su krupnjani tražili temelje, ali ih naðoše tek uveèe, zahvaljujuæi upaljenom kandilu, pored jednog potoka gde je i danas. Tako su dalje prestali da je grade u Lazarici i podigli su je na dobrom mestu - tamo gde je Bog hteo. Krupanj se nalazi podno Jagodnje, planine na kojoj se nalazi vrh Maèkov Kamen. Tamo postoji kosturnica borcima iz prvog svetskog rata. U blizini se nalazi i Raðev kamen po kome je ceo reon dobio ime Raðevina. Na 20 kilometara enduro puta se nalazi i zadužbina Episkopa Lavrentija, manastir Soko. Soko grad je poslednje Tursko utvrðenje koje je osvojeno od Turaka. U vreme kada je bilo aktivno, imalo je više stanovnika nego Šabac tada. Nalazilo se na steni koja je visoka stotinak metara. Za one koji bi da se obogate, stoji narodno predanje da je ka zvezdi Danici, na 20 koraka od starog Duda zakopano tursko blago. Ne zna se koji je dud u pitanju i koliki je tada bio korak. Manasti je èesto pod mobom, tako da su izgraðeni ikonaci i napravljeno veštaèko jezero od vode koja izvire iz stene. Ja sam prvi put bio u tom manastiru još sredinom devedesetih. Veoma prijatno i spokojno mesto. Postoje i ostaci utvrðenja na stenama. Noæni život u Krupnju je vikendom kao na najluðim mestima u BG-u. Cene su malo drugaèije, toèeno pivo je 40 din, nes, espreso ili topla èokolada takoðe 40. Na cenovniku nema stavke iznad 100 dinara. Viski je 70 a rakija, koja je u tom kraju veoma dobra, je 20 dinara. Palaèinke su 25. Krupanj ima hotel Borac, bioskop, bazen... Krupanj je poznat po prvim rudnicima antimona u koje su pre II svetskog rata ulagali Englezi, pa je zato i prvi teniski teren na Balkanu izgraðen upravi u Krupnju. U zadnjih par godina, neki Holanðani su ulagali u te rudnike, gajeæi u njima marihuanu ali su svi bili pohapšeni. Sledeæe sezone obavezno organizujem turu obilaska znamenja Raðevine. Krupanj je na 146km od Beograda. Ja obezbeðujem smeštajne kapacitete i program aktivnog odmora. Nagradna igra: Onaj koji objasni pojam i upotrebu vajata dobije litru šljive iz mojeg šljivika. Odosadio sam... najzli
  10. mixa

    Smiraj dana u Trebinju

    Nije tura od 300km,ali eto malo sam bio doma na raspustu,pa da i vi vidite kako je to u Hercegovini,nije Las Vegas,ali ja je ne bi mjenjao!? Ko voli dobro vino,lijepe zene,sunce,da mulja motor po krivinama i jos po nesto neka navrati!? A evo i par slicica! Idemo redom: (nemojte da vas zbune datumi,digitalac me je zajebavao malo,pa zato) Krecemo polako sa yamahicom,a Vucina raspolozena za urlik Pogled na Trebinje iz podnozja Leotara Evo je nasa ljepotica Trebisnjica,nekada velika ponornica,a sada ukrocena Hidrocentralom!? Perovica nekada Arslanagica most,nekada nije bio na ovome mjestu,ali je gradnjom Hidrocentrale morao da se pomjera,pa je sa prvobitnog mjesta prenesen kamen po kamen!? A evo i mog konjica u narodu poznatog kao Yamaha Fazer!? Ovo je Hercegovacka Gracanica,na brdascu Crkvina iznad Trebinja u njoj pociva Pjesnik Jovan Ducic Hello polako dan odlazi na odmor Malo se i yamahi prispavalo pa smo krenuli kuci!? Eto toliko,mnogi ce reci ni krace voznje ni vise slika,ali nakupilo se i kilometara i materijala,a i prvi put se javljam na ovu temu pa da se ne obrukam!? I na kraju samo jedan poziv da posjetite malo te uboge zemlje od kamena,ali ljudi topla srca i duse ciji je vladar bio Rastko Nemanjic- Sveti Sava iz koje je ponikao Sveti Vasilije Ostroski,koga je voljela Kraljica Jelena Anzujska,koju je opjevao Jovan Ducic,i jos mnogo toga!!!!
  11. Loki

    Vožnja u Unu

    U subotu smo moja draga i ja odluèili da odemo se malo do Bosne, cilj je bio Bosanska otoka, Kod Seje na janjetinu (najbolja janjetina u ovom dijelu svemira, provjereno :wink: ) I krenuli smo iz Siska prema Kozarskoj Dubici, Kostajnici, Novi Grad, Otoka i nazad Sisak. Dubica Mjesto za odmor Put prema Novom Gradu Život na rijeci i nakon sto smo se okrijepili krecemo prema Otoci :wink: Prije same Otoke nailazimo na prekrasan restoranèiæ na otoèiæu nasred Une, okružen prekrasnom prirodom i slapovima, nažalost slike ne mogu doèarati kako je to u stvarnosti, ali bar dašak toga da osijetite Èak smo se i upoznali sa lokalnim stanovnikom restorana Osvježili se unskim biserom i krenuli Bosanska otoka. Napoookooon!!! :food: Slika je malo mutna jer su se tresle ruke od gladi i nestrpljenja :mrgreen: I sad kad smo siti bilo je vrijeme da krenemo nazad! Pogled sa graniènog prijelaza u kostajnici na stari grad. Pogled sa Hrvatske strane Samostan i crkva Pogled sa izletišta Djed na Bosansku stranu. Izletište U Sunji kod kolege bajkera u kafiæu I napokon u Sisku, Stari grad !!! Stara posavska kuæa Evo to je to, napravljeno nekih 300 - ak km. i ugodno proveden dan. Nije neki putopis ali nadam se da ce vam biti zanimljiv, jer koliko vidim na forumu bas i nema puno ljudi iz ovih krajeva pa ako budete prolazili ovim krajevima da bar znate gdje pojesti dobro
  12. djura

    USA izlet do Mt. Baldy

    Evo isao Svaba da isproba opremu jos jednom (onaj put od LA do NYC ga vodi i kroz predele u kojima u aprilu ne moze da ocekuje temperature vise od 2,3C, pa je napravio izlet do obliznje planine Baldy (mozda Endurcu bude nesto znacilo, ima i mapa dole)). Evo i slika: PS na jednoj od slika se vidi oguljen levi crashbar. 5min pre nego sto ju je slikao, motor mu je pao. Eto, investicija od $140 se vec isplatila. Od stete ima to sto ce morati flomasterom malo da oboji izguljeno mesto Na ovoj dole slici se vidi i poslednji 'upgrade' koji je napravio. Corbin sediste. Kosta skoro $400 ali on kaze da vredi svaki cent. Ako neko ima viska kesha evo linka http://www.corbin.com/ Planina je tu gde je ova 'shpenadla', NW od LA
  13. Gasho

    Bugarska i Turska...

    Posto se zima blizi kraju, natjerah sebe, da vam napisem par rijeci o mojem putovanju kroz Bugarsku I Tursku, jer ce se neko mozda odvaziti I krenuti tim putem. To sam odvozio u 5.-om mjesecu 2005.-te, samo desetak dana posto mi je stigao motor. U tih desetak dana sam ga morao razraditi, uraditi prvi servis I postaviti kofere. Zena mi je bila kod babe u Bugarskoj vec 20-tak dana, I trebao sam sto prije krenuti. 13.05.2005. Konacno sam sve sredio, postavio Givi kofere I kupio Tank torbu, napisao plan putovanja, razradio kilometrazu, jer je prvi dan trebalo da prevezem oko 1100 kilometara. Odlucio sam da krenem u 4.00 sljedeceg jutra. Po planu sam trebao biti u Burgasu oko 20 sati… 14.05.2005. Jutro je bilo svjeze I vedro. Temperatura oko 15 stepeni, ja obucen dobro I spreman kao nikada. Krenuo sam tacno na vrijeme I sve je bilo kako sam I planirao. Prelazio sam kilometre I brze nego sam mislio, no onda sam dosao do kanjona Morace I do temperature od samo 6 stepeni. Magla je bila toliko gusta da sam morao drzati vizir svo vrijeme otvoren. Srecom nemam problema sa sinusima, jer bi ovo bilo pogubno. Tako sam nastavio sve do Rozaja gdje sam prvi put vidio sunce toga jutra. I to zato, jer sam bio na visini od preko 1500 mnv pa sam samim tim bio iznad magle koja je pokrivala cijelu dolinu… Poslije kratkog odmora, nastavio sam dalje. Put me vodio za Novi Pazar, pa do Biljanovca, gdje sam skrenuo prema Kopaoniku. Prolazio sam podnozjem ove planine, a put je bio sasvim u redu. Nekoliko sela I velike obradive povrsine u zaledjima su davale veoma lijepu sliku ovog kraja. Tako sam prosao kroz Prokuplje I stigao do Nisa kojeg sam zaobisao kratkim auto putem u izgradnji. Nadam se da ce ga brzo izgraditi, jer ova dionica od Nisa do granice Bugarske je najlosiji dio puta. Veliki broj rupa, narocito u tunelima, primorao me da spustim brzinu na nekih 50-60 na sat… Srecom, veoma brzo sam dosao do granice koju je karakterisala velika guzva I mnogo kamiona koji su cekali red. Ipak, kada su me vidjeli sa motorom, pozurili su me, I cudili se kako ja cekam red… Carinik je bio vrlo ljubazan, dobro je govorio nas jezik, I sve je bilo gotovo za desetak minuta. Pitao me gdje idem I koji je razlog mog putovanja. Pitao me da li idem kao roker, jer sam motorom, a ja sam mu odgovorio da idem kao zet, jer mi je tasta iz Bugarske… Malo smo se nasmijali I sve je bilo ok. Putarina se za motore ne naplacuje u Bugarskoj, I za par minuta sam bio na veoma dobroj cesti koja je vodila za Sofiju… Pored Sofije sam prosao zaobilaznicom I izasao na auto put koji je vodio do Plovdiva. Brzine su mi bile sada mnogo vece, ali I odmor mi je trebao cesce. Od Plovdiva sam skrenuo ka staroj Zagori, a zatim pored Slivena prema Burgasu. Noc je vec polako padala, zena me zvala svakih 50-tak kilometara, a I ja sam jedva cekao da je vidim, jer bi to znacilo kraj ovom dugom prvom danu… U Burgas sam bio oko 21 sat, a ne oko 20, kako sam inace planirao. Bilo mi je dosta tesko naci skretanje za selo Jasna Poljana, pa sam kroz grad odvozao nekih 20-tak kilometara, dok mi nisu asistirali zenini rodjaci. Bilo je dosta hladno I u toplinu sobe sam uplovio oko 22 sata. Moj dolazak je propracen veseljem koje je zaliveno velikom kolicinom rakije koja je bila stvarno dobra. Uz obilnu veceru, lako sam zaboravio na umor… 15.05.2005. Citav dan sam proveo u setnji ovim zivopisnim krajem I selom koje se zove bas kao I rodno selo Lava Tolstoja, pa je njegova bista napravljena I ovdje. 16.05.2005. Dovoljno dugo sam bio bez motora, pa ga je trebalo malo I aktivirati, a I zena me stalno pozurivala. Odlucili smo da prosetamo obalom I obidjemo par mjesta u radijusu od stotinjak kilometara. Selo u kojem smo bili smjesteni je na 10-tak kilometara od mora, tako da smo vrlo brzo bili na veoma dobrom putu koji je prolazio pored sjajnih hotela uz obalu. Obisli smo Primorsko, Sozopol I Nesebar. Dok je Primorsko novi grad u kojem je turizam glavna grana privrede, Sozopol I Nesebar su dva prelijepa stara grada koja se moraju vidjeti. U Sozopolu smo I rucali, za sitan novac, a hrana je slicna Leskovackoj kuhinji, znaci jaka I veoma ukusna. Grad je jedan od najstarijih I najljepsih na crnomorskoj obali. Ispred grada se nalazi malo ostrvo koje se zove Sveti Kirik koji je povezan dugackim nasipom sa poluostrvom Skamni na kojem se nalazi Sozopol. Najstariji pismeni zapisi o ovom gradu se nalaze u starim Grckim zapisima iz 7-og vijeka prije nove ere, u kojima se kaze da je na ovom mjestu bio stari grad Apolonija, koji su osnovali Milecani I to 50 godina prije dolaska Persijanaca… Bio je srediste stare Grcke kolonizacije I stvarno se ima sto vidjeti… Nesebar je grad na ostrvu koji je takodje povezan sa kopnom jednom prevlakom. On datira iz kraja drugog milenijuma prije Hrista. Sacuvani su mnogi ostaci iz najstarijeg doba, a sa dvije strane se nalaze marine u koje uplovljavaju brodovi sa velikim brojem turista. Fantasticno… 17.05.2005. Danas opet odmaramo, jer sjutra krecemo na dugacak put, koji nas vodi do Istanbula, a onda polako I prema kuci… 18.05.2005. Posto smo se dobro naspavali I najeli, polako spremamo kofere I krecemo oko 11 sati. Imamo oko 350 kilometara do glavne tacke naseg putovanja, a posto idemo dobrim putevima, racunamo da cemo na odrediste stici u ranim popodnevnim satima. Oko 60-tak kilometara je do granice, I prelazimo je na velikoj nadmorskoj visini. Malo je svjeze, ali je sunce dosta jako I cim stanemo, odmah je vruce. Carinici na Bugarskoj strani se dive motoru, pitajuci da li je nov I koliko kosta. Prolazimo bez ikakvog zadrzavanja I stizemo na Tursku granicu. Tu nailzaimo na nesto vecu guzvu, ali dok smo platili vizu (10 eura), sve se vec normalizovalo. Poslije 15-tak minuta zadrzavanja u Free shop-ovima I mijenjanja nesto novca, odlazimo jako dobrim putem kroz cetinarsku sumu prema dolini u kojoj nas ceka auto-put. Poslije sat vremena lijepe voznje, bez ikakve guzve stizemo I prikljucujemo se na put Edirne-Istanbul… Krajickom oka sam primijetio da smo se prikljucili pored neke benziske pumpe, pomislivsi da ce ih biti kasnije jos, ali tu sam se presao, jer sam prvu sljedecu vidio tek prije dolaska u grad. Malo me bilo strah da necemo stici do pumpe, tako da kada smo je vidjeli, odlucili smo da tu malo I zastanemo I odmorimo se. Odlucili smo da probamo cuvenu tursku kafu, ali nas je iznenadio jako los kvalitet. Naime svi Turci su pili neki njihov caj, a ne kafu, pa smo I mi odlucili da probamo. Ovaj veoma jak napitak nas je okrijepio I dao snagu za nastavak putovanja. Od tada, gdje god smo stali narucivali smo caj, koji je slican Ruskom caju, ali mnogo mnogo jaci. Nastavili smo, sa malo straha, jer nas ocekuje 10-to milionski grad, u kojem rijetko ko govori strani jezik, a guzva u saobracaju je kao iz price. Usli smo u Istanbul u cetvororednoj koloni. Na jednom pokazivacu pravca je pisalo Blu Mosk I nastavio sam da idem prema tamo gdje je strelica pokazivala. Ostali natpisi su bili na meni nerazumljivom jeziku I tako se I nastavilo sve dok nisam dosao do nekog luksuznog hotela koji se nalazio uz sam bulevar u strogom centru . Imali smo srece, I tu smo se zaustavili da popijemo caj I pitamo za smjestaj. Hotel je bio sa 5 zvjezdica, a smjestaj je u dvokrevetnoj sobi bio 120 eura. Nismo htjeli potrositi toliko novca, pa smo samo ulicu nize naisli na veoma pristojan hotelcic sa 4 zvjezdice u kojem je cijena bila 40 eura za dvoje. TV, klima, jako lijepo I cisto kupatilo, I na samo 50-tak metara javna garaza gdje su nam cuvali motor za samo 5 eura za cijelu noc. Istusirali smo se, malo odmorili I u setnju. Grad je bio fantastican u predvecerje. Prelijepe dzamije na svakom cosku, osvijetljene vrlo profesionalno, ulicni prodavci, mnostvo butika I restorana, od kojih su oni tradicionalni najljepsi. Pogadjanje za cijenu u svakom ducanu I odlicna hrana, ne I mnogo skupa. Veliki broj policajaca na malim GS-ovima I u punoj ratnoj opremi… Odlucili smo da ponovo dodjemo u ovaj fenomenalan grad I ostanemo I malo duze… Kasno smo se vratili u sobu, a prije toga obisli I motor… 19.05.2005. Posto smo zavrsili sve formalnosti u hotelu, pokupili smo stvari, namontirali sve na motor, I krenuli kroz grad, kako bi prosli preko velikog mosta na Bosforu. Sam prelazak je kostao 3 miliona ili 3 lire, upravo je bilo ukinuto 6 nula, pa je odatle ovo bilo zbunjujuce, ali posto smo mi vec navikli na to, nije bilo strasno. Prelazak preko mosta je fantastican… Nastavili smo, ovoga puta kroz Aziju prema Ankari. Kod mjesta Kocaeli smo skrenuli I nastavili prema Bursi, prolazeci uz more. Prolazili smo kroz mala mjesta, bez guzve na ulicama, I posto smo bili sami, mojoj zeni je bilo malo nelagodno, dok nismo usli u Bursu koja ima 1.200.000 stanovnika. Na skoro svim balkonima su bile okacene Turske zastave, sve je bilo ukraseno, a mi nismo znali razlog tome. Saznacemo tek kad dodjemo u Canakkale. Presli smo oko 650 kilometara po jako dobrim putevima, djelimicno I novim auto-putem koji je planiran da ljude sa kontinenta vodi do najpoznatijih Turskih ljetovalista u okolini Izmira. Zasluzili smo dobar odmor I kada smo usli u Canakkale odusevilo nas je sto na svakom koraku imate hotele. Grad je bio prepun ljudi koji su samo pristizali trajektom iz Evropskog dijela Turske. Bilo je veoma zivo I mislili smo da cemo to vece prije spavanja, dozivjeti zivost prave sezone I guzve po ulicama kao u velikim gradovima. Ali, cekalo nas je iznenadjenje. Naime, 19.05. je drzavni praznik Turske I po starom obicaju, centralna proslava je u ovom gradu. To znaci da se ovdje sliva veliki broj ljudi, kako bi u dva tri luda dana proslavili ovaj praznik. To je rezultiralo da je bilo nemoguce naci sobu, pa smo morali kasnim trajektom preci na drugu stranu obale, kako bi tamo nasli kakav hotelcic. Vec je bila skoro ponoc, I nervoza se uvukla u nase redove… Na drugoj strani nas je cekalo malo mjesto sa svega nekoliko kuca I jednim hotelom u kojem smo jedva nasli jednu trokrevetnu sobu, u dosta jadnom stanju, ali bolje I to nego napolje. Tu smo I vecerali, upoznali se sa gazdom koji je znao malo Italijanskog jer je bio u Svajcarskoj na radu, I platili za sve oko 40 eura. Na kraju je sve dobro ispalo… 20.05.2005. Sunce je vec od ranih sati przilo. Danas nas takodje ocekuje dug put, a cilj nam je Plovdiv u Bugarskoj. Vozili smo se prelijepim predjelima, a kvalitet puta vise necu pominjati, jer je sve u najboljem stanju… Velike obradive povrsine nam pokazuju zasto ova zemlja ima veliki uticaj na cijene svih proizvoda I kod nas. Jednostavno su polja nepregledna, sve je obradjeno do samog mora. Obale su ruzne, pa je glavna grana poljoprivreda. Imamo malo problema sa veoma jakim vjetrom, ali sve je ok. Idemo prema auto-putu kojim smo I usli u Istanbul, I njime, samo u suprotnom smjeru, nastavljamo putovanje. Ulazimo u Bugarsku, bez velikog zadrzavanja I nastavljamo prema Plovdivu. Odlicne ceste, prelijepi predjeli I uopste, pravo uzivanje u voznji. Prije samog ulaska u grad, pocinje kisa koja brzo prestaje. Ulazimo I trazimo dobar hotel. Odlucili smo da ne zalimo novca, nego da nadjemo nesto stvarno dobro. Nalazimo hotel sa 4 zvjezdice u centru grada, ali nas obavjestavaju da nemaju slobodnih soba, vec da imaju samo skupe apartmane sa jakuzijem, barom, TV-om, luksuzno opremljene I moraju se platiti u eurima. Cijena 60 eura za noc sa doruckom. Naravno da nam to sve odgovara I odmah pristajemo. U okviru hotela ima garaza I parking koji je cuvan, a u holu besplatni interenet za goste. Poslije izivljavanja u jakuziju, odlazimo u grad koji je dosta velik sa zivim korzom prepunim mladih ljudi moderno obucenih. Jedemo u jako lijepom restoranu, vrlo jeftino, uz dobru muziku, I odlazimo u sobu odusevljeni I gradom I svime do sada vidjenim u danasnjem danu… 21.05.2005. Iz Plovdiva krecemo oko 10 sati I biramo put koji na karti izgleda dosta krivudav. Jutro je nesto hladnije, a mi pocinjemo lagano da se penjemo. Temperatura pada na svega 6 stepeni celzijusa, I tek tada shvacamo da prolazimo kroz Borovec koji je veliki skijaski centar I jedan od najpoznatijih na Balkanu. Hoteli sa 5 zvjezdica govore o gostima koji posjecuju ovaj dio Bugarske. Prosli smo pored Rilskog manastira, ali nismo svracali, jer je trebalo proci dodatnih 60-tak kilometara, a za taj dan smo planirali da stignemo do Ohrida. Zao nam je sto nismo vidjeli ove vjerske objekte, jer ih je preporucio Nikola_M u svom putopisu. Ponovo napominjem da su ceste sjajne, I put prolazi u ugodnoj voznji, a kako se spustamo prema Makedoniji I temperatura je sve veca. Granicni prelaz smo jedva pronasli, I nalazi se ponovo u nekoj planini na velikoj nadmorskoj visini. Na granici nemamo nikakvih problema, I poslije kraceg razgovora sa vrlo prijatnim ljudima nastavljamo kroz Makedoniju. Iskreno smo se osjecali kao da smo kod kuce. Na samom pocetku ovog dijela puta nailzaim na prelijepo vjestacko jezero, a zatim se redjaju divni krajolici dok prolazimo kroz ovu bivsu Jugoslovensku republiku. Prolazimo kroz Kocane gdje je sve pretvoreno u polja rize, kao da smo negdje u Vijetnamu, zatim kroz Veles, Prilep, Bitolu I na kraju skrecemo prema Ohridu. Dijelom idemo I auto-putem koji ne placaju motoristi. Stali smo da nesto pojedemo u okolini Bitole, I sve je bilo jako jeftino, a kvalitet prvoklasan. Slucajno smo odabrali taj restoran koji je na nekom vidikovcu izvise grada I nismo se pokajali. Kasnije smo vidjeli da je mjesto dosta popularno, jer je mnogo ljudi dolazilo specijalno da tu jedu. U Ohrid stizemo u vecernjim satima I uzimamo sobu u jednom obliznjem hotelu koji je bio dosta skup. Primjecujemo da smo medju rijetkim gostima, ali je sve u najboljem redu. 22.05.2005. Probudili smo se dosta rano I otisli u setnju. Ohrid I jezero su divni. Temperatura je vec u 9 sati bila oko 20-tak stepeni. Ocekivao nas je put kroz Albaniju, za koju su mi rekli da je u redu, ali to mi je bilo prvi put da idem tuda, pa me obuzela lagana nesigurnost, koju nisam smio pokazati pred zenom, jer bi onda sigurno odustali od tog puta… U gradu smo sreli lokalnog kolegu bikera koji nam je ponudio da mu se javimo kada budemo sljedeci put dolazili, kako bi nam on nasao smjestaj I pokazao stari grad. Inace on radi kao turisticki vodic, pa bi mu to doslo kao normalan radni dan… Ispricao nam je da ni u ludilu ne bi isao kroz Albaniju, I da su tamo ljudi losi, na svakom skretanju je policajac I da bih trebao spremiti po 10 eura za svakog od njih. Nisam se pokolebao, a I nije mi se islo oko Kosova, jer bi to znacilo novih 500-600 kilometara. Planirali smo da nam ovaj dan protekne u ugodnoj voznji od nekih 350 kilometara, sto bi bio pravi odmor poslije prethodna tri dana kada smo dnevno prelazili po skoro 700 kilometara. I tako je I bilo. Vrlo opusteno bez ikakvih problema, jako dobrim cestama smo se vozili do Tirane. Tu smo napravili gresku I usli u glavni grad Albanije koji je u stalnoj izgradnji, sa velikim kontrastima izmedju siromastva I kica novopecenih bogatasa. Poslije dobrih sat I po uspjeli smo da izadjemo iz ove ludnice I da se uputimo prema Skadru koji se nalazi na samo 20-tak kilometara od nase granice. Putovanje je bilo lijepo, po toplom vremenu, uz malo guzve I bez policije. Bilo ih je pored ceste, ali me nijedan nije zaustavio. Kasnije sam cuo da su dobili naredjenje da u sezoni ne maltretiraju strance. Super. Oko 17 sati smo bili na granicnom prelazu, platili 2 eura za prolazak kroz Albaniju I za nepunih sat vremena smo bili u nasoj garazi. Predjenih skoro 4500 kilometara za 10-tak dana je bilo za nama. Dosta jak tempo, tako da cemo ovo sigurno ponoviti…
  14. Peca

    Jedan lep dan

    E pa prica ide ovako. Pogledao ja u petak vremensku prognozu za subotu na yubc sajtu i vidim oblacno BEZ kise temperatura 19 stepeni. Jutro suncano mozemo sestra i ja da idemo na put. Kod lipovacke sume pocela da pada kisa.Do Lazarevca smo vec bili debelo oprani i resili da se vracamo kuci. I tako je to slavno proslo... ...Ali posto sam ja prilicno uporan resih da probam ponovo. U ponedeljak gledam prognozu ovaj put na TV-u(na greskama se uci) za utorak predvidjeno super vreme i 24 stepena. Moze! A da zaboravio sam da spomenem gde idem: Divcibare,Bajina Basta(BB),Perucac,Tara,Zlatibor. U utorak 9.00 sve spremno i mogu da krenem ovaj put sam. Po ko zna koj put ove godine idem ibarskom do lazarevca tj do OMV pumpe kod mesta Celije. Par metara pre OMV je skretanje za Divcibare ima putokaz. Dalje put ide ka Mionici i sve do nje je put dobar/odlican. Odatle pocinje penjanje na Divcibare i los put a negde ga i nema tj nedostaju delovi asvalta skinuti jer su bas tad radili i krpili put verovatno je to vec zavrseno dok ovo citate ali opet je put dosta los. Dobra strana toga je sto mora da se ide sporije pa moze i malo da se uziva u pogledu koji postaje sve bolji i bolji sto se vislje ide. Dolazim do vrha gde su odmaralista sve je uglavnom prazno,renoviraju hotel Divcibare valjda ce proraditi tu se nisam zadrazvao jer sam bio mnogo puta kao mladji idem malo dalje prema Kosjericu(mozda 2 km od hotela) i izbijam na vidikovac gde ima kucica i moze malo da se odmori uz bruka pogled. Cajger kaze malo preko 120 km tj vremenski 2 sata i 15 minuta voznje(bilo bi brze da nisu radili put). Tu malo odmaram i pricam sa nekom zenom koja mi daje korisne savete sta bi mogao da obidjem uglavnom sve sto sam i planirao ali me podsetila da bi mogao da obidjem i Mokru goru tj ono Kusturicino etno selo gde je sniman film "Zivot je cudo". Moze. Idem dalje,spustam se prema Kosjericu i tu je put dobar i ima zanimljivih krivina,lepo! U Kosjericu pitam neke ljude da li ima put ka BB posto na jednoj karti imam ucrtano a na jednoj nema. Kazu oni ima i da idem do Varde pa levo prema Jakalj-u. Savet: Obavezno pitati mestane sta smatraju pod pojmom "put". Do Varde put nije tolko los a odatle makadam. Pitam nekog seljaka kolko jos ima makdama do asvalta,veli on 2-3 km. Savet: za seljake i vreme i km su prilicno relativni pojmovi. Nekih 5-6 km moj bike je imao prilike da dokaze off road sposobnosti(kome jos treba V-Strom). Onim koji ne bi da se upustaju u ovakve avanture tj ne voze enduro preporucujem neki drugi put od Kosjerica. Dalje put me vodi preko Kostojevica i Rogacice prema BB. Tu se vec izbija na Drinu pored koje ide put pa je pogled lepsi. Tu negde je i ovo mesto Krivi vir(ako sam dobro zapamtio) gde moze da se odmori pored same Drine verovatno moze i neko pice da se popije ali nije sank radio kad sam ja bio. Idemo dalje. Kroz BB samo prolazim i dolazim do hidroelektrane i zastajem da slikam, kasnije je zabranjeno slikanje. Sa druge strane brane Perucac i jezero. Tu pravim pauzu 20-tak minuta,pogled odlican, da je leto verovatno bi se oladio malo u jezeru. Odatle se penjem na Taru sto je trebalo da bude jednostavno da nije zatvoren tunel koji vodi ka Mitrovcu zbog asvaltiranja. Opet sam prinudjen na kozije staze na koje me upucuju mestani ovaj put poucen iskustvom saznajem da ima oko 5 km makadama(penjanja) sto smatram podnosljivim posto sam vec doktorirao off road voznju. Posle dosta zajebancija konacno stizem do Mitrovca tu se malo odmaram,jedem i raspitujem za put dalje. Vreme: 15.15 predjenih 230 km. Odlucujem se da obidjem krug oko Zaovinskog jezera. Nekih 5 km od Mitrovca dolazi se do raskrsnice gde biram u kom smeru cu da idem oko jezera. Odlucujem se da skrenem levo sto preporucujem svima koji ne voze enduro ili nisu iskusni soderasi. Put nije los obilazi se oko Zaovinskog jezera ali ima tu jos nekih malih jezera. Da li treba da spominjem da je pogled wooooow. Posle nekih 70% obidjenog kruga oko jezera dolazi se do raskrnice(ima neka kafana na cosku) gde se levo skrece za Mitrovac. Kao sto sam vec rekao ko nema iskustva sa soderom a ponekad i blatom bolje da se vrati istim putem kuda je i dosao. Prilicno umoran dolazim opet do Mitrovca. Trebalo mi je vise od sat vremena da obidjem tih 20tak km oko jezera sto zbog spore voznje zbog razgledanja a vise zbog onih 30% loseg puta. Dalje idem prema Kremni. Nemam vremena da svracam do odmaralista. Od Kaludjerskih bara do Kremne je put mnogo dobar sa opakim krivinama(kome jos trebaju Alpi). Da nisam bio umoran i da se nije smrkavalo otisao bi jos jednom gore-dole. Treba reci da je na Tari uglavnom sve dobro obelezeno putokazima. Od Kremne se ide nekih 15 km i dolazi do Mokre gore. Napomena: skretanje za Etno selo(tj Drven grad Mecavnik da budem precizan) je sa desne strane pre cesme i ja nisam video nikakav putokaz nego me je kasnije uputio neki mestanin. Inace cela Mokra gora je u etno fazonu i ima raznih stvari razbacanih na vise mesta. Ja sam obisao samo malo odamh pored puta i etno selo. Ulaz u selo se placa 160 din (po meni mnogo). U sustini nema nista posebno da se vidi galerija,prodavnica etno dzidzabidza,pekara,restoran,biblioteka,bioskop. Zao mi je sto nisam imao vise vremena da pogledam kratak film(verovatno ukljuceno u cenu karte) verovatno je zanimljiv.Inace u restoranu je sedeo Kusutrica ali nisam ja paparaco pa ga nisam ni slikao(a nisam bas ni neki njegov obozavaoc). Tu sam uhvatio zadnje zrake sunca za jos koju sliku i polako povratak kuci. Morao sam da odustanem od plana da svratim do Zlatibora da pojedem pljeskavicu i odmorim malo pored jezera...drugi put. Radovi na putu i obilaznica do Uzica tj Mackata. U Uzice ulazim da se malo odmorim i pojedem prvi normalni obrok tog dana. To je pravi grad udjes 100m i odmah naletis na 5 fast food-ova. Vec je pao mrak i malo me minula zelja za voznjom a ceka ne bas kratka voznja kuci. Da li treba da spominjem da je bilo malko hladno pri povratku...Skinut asvalt kod Gornjeg Milanovca ali posle onih kamenjara ovo mi je zezancija.Kuci sam oko 22.30 posle predjenih 575 km i oko 12 sati aktivne voznje. Opaka putna brzina. Za kraj treba reci da ovu turu definitivno treba ici po lepom danu. Verovatno bi ona Tara po tmurnom danu delovala malo sablasno. Takodje bi trebalo ici leti kad je dan duzi pa da se to lepo provoza po danu. Najbolje bi bilo da ostati po koji dan na Divcibarama,Tari i Zlatiboru pa prosetati i obici sve ali sto se tice samo voznje ovo je mnogo dobra tura. Pozdrav svima pa na prolece da obrnemo jednu grupnu voznju! P.S. Malo se oduzio ovaj post(kolki bi tek bio da sam isao na turu od 10 dana) sta da radim kad sam covek od pera
  15. Gasho

    Grcka pocetkom oktobra...

    Pozdrav ekipi sa foruma. Evo mojeg iskustvo sa putovanja kroz Grcku, Albaniju i Makedoniju... 30.09.2005. Krenuli smo iz Bara oko 8.30h. Posto je cijelu noc padala kisa, znali smo sto nas ocekuje. Ali, dogovor je vec ranije postignut, tako da se i nismo mnogo dvoumili. Do granice sa Albanijom kisa je samo lagano padala, a onda kao da nas je neko iz kofe polivao. Stali smo na par mjesta da promijenimo nesto od odjece koja je bila mokra, i nastavljali dalje. Najgore nam je bilo sto su sve kacige bile mokre iznutra, naime, voda se toliko slivala po rubovima da su svi sundjeri po ivicama samo kupili vodu unutra. Imali smo i potkape koje su vodootporne u donjem dijelu, ali ni to nije pomagalo, jer je voda ulazila i izmedju vizira i kacige... Benzinska u Albaniji... Samo da se najezite... Konacno bez kise na ulasku u Makedoniju... Po takvom vremenu smo stigli do Makedonije, gdje je kisa skoro prestala. Zaustavili smo se u Ohrid gdje smo i rucali u nekom italijanskom restoranu. Za nas sedmoro, hrana i pice su bili 102 eura. Nije bilo stednje, vec smo svi narucivali koliko smo htjeli. Bilo je i vina i piva. Za to vrijeme kisa je potpuno prestala. Nadali smo se da konacno mozemo malo po suvome da vozimo, ali, koliko smo sjeli na motore, kisa je ponovo pocela da lije. Ovog puta smo isli preko prevoja Bukovo koji je na 1200 metara nadmorske visine i temperatura se spustila na svega 10 stepeni uz jaku kisu. Kisa nas je pratila sve do pred sami Solun, gdje smo stigli oko 23.30h. Ukupno od Bara do Soluna smo presli 600 kilometara. Put kroz Albaniju je odlican, osim prilazi gradovima. Policija uopste ne zaustavlja strance i u vecini slucajeva pokusava da im pomogne. Sreli smo par motorista u povratku kroz Albaniju i uglavnom su vozili R motore i u punoj opremi. Put od Grcke granice do Soluna je nesto losiji i uglavnom se prolazi kroz nezanimljive predjele. Jedino sto se moze napomenuti je grad Edesa koji ima neke vodopade i iskopine grada Pela koji je rodno mjesto Aleksandra Makedonskog. Sa druge strane, Solun je fascinantan. Veliki grad koji ima milion i po stanovnika, mnostvo lokala i butika i naravno veliki broj hotela. Mi smo se smjestili u jedan lijepi hotel koji je bio blizu centra i mora. Dvokrevetna soba je kostala 50 eura, i to je jako jeftino za taj dio grada. Poslije smo saznali da u tom hotelu dolaze nocne dame visocije kategorije koje tu dovode svoje musterije... :mrgreen: Solun... Lokali uz obalu... Butici, butici... Nevera sa mora... Nas domacin Nikita... 01.10.2005. 02.10.2005. Oba dana smo proveli ne paleci motore, setajuci ulicama Soluna. Obilazili smo butike i kafice, a najvise smo se zadrzavali po slasticarnama gdje smo jeli najbolje kolace koje sam ikad probao, a vjerujte da sam ih probao dosta... :mrgreen: U vecini lokala je kafa od 2 do 3.50 eura, pivo je od 4 do 6 eura. Najskuplji su lokali pored mora, koji poslije 21 sat ne sluze vise ni kafu ni sokove, samo alkohol. Bili smo u restoranu Pedje Stojakovica, proslavljenog NBA igraca. Tu smo pili 4 koktela i 4 piva i to je kostalo 90 eura. Srecom nismo placali te racune, inace bi se vratili kuci pravo iz Soluna. Isli smo na rucak u jedan nacionalni restoran, u kojem su nam iznijeli oko 20 tanjira raznih specijaliteta. Sve je to bilo u malim kolicinama, ali smo se nakraju svi prenajeli. Neznam koliko je sve to kostalo, jer je i to bilo na racun kuce... :wink: Vecernji izlazak je posebna prica. Na periferiji grada su lokali za razne vidove zabave. Mi smo te veceri posjetili jedan lokal sa Buzukijem i jednu diskotecu. Ludilo... Cini ti se da je cijeli Solun tu. Buzuki je Grcki oblik cajki, ali na nekako vecem nivou. U sali koja prima oko 3 do 4 hiljade ljudi, i koje su naravno prepune, nalazi se velika bina sa svim mogucim osvjetljenjima, laserima, pokretnim paravanima, na kojima se redom mijenjaju razni pjevaci, plesacice, muzicari, da bi na kraju izasao neko od poznatih zvijezda Grcke muzike i podigao sve na stolove i na binu. Igra se do kasno, ili do rano, jer smo odatle izasli oko 5 ujutro dok su jos svi bili po stolovima. Na Buzukiju se prodaju karanfili kojima se gadjaju svi prisutni, cime izrazavaju postovanje jedni prema drugima. Na kraju na bini ima karanfila skoro do koljena. Ovo je spektakal koji se mora vidjeti. Iako ne volim tu vrstu muzike, bio sam odusevljen. Posto tu nismo poznavali nikoga, morali smo platiti to zadovoljstvo. Za nas devetoro, ceh je bio 620 eura. Pice se sluzi u bocama. Ako zelis viski, dobijas bocu koja kosta 150 eura, i tako redom. Karanfili kostaju 15 eura i dobijes nekoliko tacni sa samim vrhovima cvjetova koje poslije prolivas po ljudima oko sebe... :mrgreen: Karanfili po stolovima... Dame po stolovima... Pevaljka... Jos karanfila... Malo Brazila nije na odmet... Dok ja pratim da Brazilka ne padne... Domace snage potiskuju neiskusne Brazilke... 03.10.2005. Posto smo se odmorili od Buzukija, trebalo je krenuti na put. Vrijeme fenomenalno, raspolozenje na nivou... Nasa sljedeca tacka obilaska su bili Meteori, gigantske stijene visine od 100 do 150 metara na cijim su vrhovima izgradjeni Manastiri. Nevjerovatan prizor koji izaziva strahopostovanje. Nekada je ovdje bilo 24 manastira, a danas ih ima samo 5 aktivnih, ali su toliko sve komercijalizovali tako da se sve moze obici uz nezaobilaznu ulaznicu koja je po 2 eura za svaki koji zelite obici. Ovo mjesto se ne smije zaobici. Do njega smo dosli djelimicmo autoputem od Soluna preko Kozanija do Grevene, odakle pocinje normalni put. Kada smo zavrsili obilazak otisli smo na rucak u obliznje selo prepuno restorana. Nas sedmoro smo jeli razne specijalitete, popili par piva i litar vina uz cijenu od oko 240 eura. Nastavili smo prema Joanini gdje smo zeljeli da prespavamo. Krenuli smo u kasno popodne, i prema karti nas nije ocekivao dugacak put, ali... Dolazak u oblast Meteora... Meteori... Meteori... Meteori... Meteori... Ubrzo poslije polaska put je poceo da gubi obrise normalnog puta koji smo do tada sretali. Pocele su nenormalne krivine, velike uzbrdice, a posto je to jedini put koji spaja ove gradove, pojavio se i veliki broj kamiona. Penjali smo se do vrha neke planine na kojoj postoje i skijaske uspinjace i temperatura je naglo pala pa smo se morali i dodatno oblaciti. Ali tek kada je poceo spust, pocela je i muka, jer tada put vise nema ni linija, javlja se mnogo rupa, i svakako bih taj put preporucio za zaobilazenje, jer smo se bas namucili. Vidjeli smo da se pored gradi autoput, ali ce on biti gotov tek za par godina. Ipak na kraju prijatno iznenadjenje, jer smo usli u prelijep grad Joaninu koji se nalazi na obalama jezera. Tu smo vecerali i prespavali u simpaticnom hotelu po cijeni od 50 eura za double room. 04.10.2005. Krenuli smo oko 8 sati, i tog dana smo planirali da se spustimo na Peloponez, predjemo preko mosta u Patri i spustimo se do Pirgosa, kako bi sjutradan obisli Olimpiju. Vrijeme je bilo suncano ali malo hladnjikavo u predjelima pored jezera, no ubrzo posto smo osjetili morski vazduh, temperatura je skocila na 24 stepena. Na more smo sisli kod mjesta Preveza gdje smo prosli kroz tunel koji ide ispod mora i spaja nas sa drugom obalom. Prosli smo pored dva jezera, ali samo okruzenje nije ostavilo neki lijep dojam na nas. Lijepo je jedino bilo voziti obalom zaliva do mjesta Amfilohija. Onda ponovo idemo nesto dalje od mora, ponovo prolazimo pored par jezera, srecuci svuda guzvu od kamiona i napokon dolazim do mosta kojim prelazimo u Patru i na Peloponez. Most je fantastican, ali nas je cudilo sto ispod njega ide par trajekata svakih deset minuta u oba smjera, no kad smo dosli do naplatne rampe, bilo nam je jasno. Cijena za auto je 10 eura, a za motor 1.50 eura. Tako smo mostom isli kodovo sami uz jos poneki motor... :mrgreen: Most prema Peloponezu... 10 eura za auto... U Patru smo rucali i nastavili za Pirgos. Na tom putu imamo laksi kvar na jednom motoru i morali smo intervenisati u Pirgosu. Brzo smo nasli majstora i sve je bilo gotovo za otprilike sat i po. Za to vrijeme smo obisli grad i konstatovali da je ruzan i da moramo ici dalje prema Olimpiji, gdje je i izbor hotela bio nesto veci. To je bio, kako se kasnije ispostavilo, pravi potez. Usli smo u mali gradic koji je citav zivio od nevjerovatnih arheoloskih iskopina koje se nalaze na njegovom rubu. Sve je podredjeno tome. Sve prodavnice restorani i butici su lijepo osvijetljeni i postavljeni uz glavnu ulicu na kojoj nema nijednog papirica ili opuska, a u cijem su okruzenju smjesteni hoteli, koji se pune do kasnih vecernjih sati. Tu smo nasli sobu za 45 eura i gazda nam je otvorio svoju ljetnju bastu da parkiramo motore. Grad mi je najvise licio na Saint Tropez ali je bio manji. 05.10.2005. Rano smo ustali da bi obisli drevnu Olimpiju, mjesto na kome su se odrzavale Olimpijske igre u cast Zeusa, svake cetvrte godine jos od praistorijskih vremena. Cak se i danas svake cetvrte godine, u starom svetilistu, pali Olimpijska vatra, koja se zatim prenosi do stadiona gdje se te godine odrzavaju igre. Postoje dva muzeja. jedan je olimpijski i njega nismo obisli jer nismo imali vremena. Ovdje treba ostati par dana da bi se sve obislo. Zato smo bili u arheoloskom muzeju koji je na nas ostavio snazan utisak, a tek kasnije kada smo sve obisli i u Atini i na drugim mjestima, i najjaci. Olimpija... Olimpija... Muzej u Olimpiji... Oko 12 smo morali izaci iz soba i tako smo poslije 15-tak minuta bili spremni za pokret. Odlucili smo da toga dana probamo da stignemo do Atine i obidjemo usput i Mikenu. Krenuli smo putem preko Peloponeza, koji je bio nesto losijeg kvaliteta, i opet nas je vodio preko nekog planinskog predjela, pa smo se i tu dosta namucili. Osvjezenje smo imali u jednom gradicu koji se nalazio na gotovo samom vrhu tog prevoja. Mjestasce je imalo nekoliko restorana i prodavnica raznih cilibara i slicnih antikviteta, pa smo zakljucili da tu dolaze turisti kada obilaze ovaj kraj. Kuriozitet je bio da je covjek koji nam je prodao ove antikvitete, kasnije dosao i da nas posluzi u restoranu... :mrgreen: Spust sa planine je bio po dobrom putu i kroz prelijepe predjele koji su bili ispunjeni maslinama. Pratili su nas oblaci svo vrijeme, i tek kada smo se spustili blizu mora vidjeli smo da nece biti kise, jer je poceo da duva neki jaki vjetar. Obisli smo Mikenu, ali nam je sve bilo smijesno poslije Olimpije. Mikena... Nastavili smo dalje, rijeseni da te veceri stignemo do Atine. Pred samu vecer, smo prosli preko Korinta. Posto smo isli autoputem, na blic smo vidjeli Korintski kanal i nastavili dalje. Ulazak u Atinu je bio traumatican. Cetiri reda puna automobila, motora i autobusa su se slivala u grad, vozeci preko sto na sat, na samoj granici incidenta. Nevjerovatna guzva u samom centru ovog 5-o milionskog grada nas je prinudila da stanemo na prvo slobodno prosirenje i tu potrazimo hotel. Cijena soba (duplih) je od 100 eura pa navise. Bili smo planirali da tu ostanemo dva dana, ali smo se poslije ovoga predomislili. Uzeli smo sobe u prvi hotel i izasli u obilazak. Sve je skupo, kao i u Solunu. 06.10.2005. Rano smo izasli u obilazak Akropolja, koji je fascinantan kao i muzej koji se nalazi u podnozju. Obisli smo sve sto se treba vidjeti, uz cijenu karte od 12 eura... Atina... Pogled sa Akropolja... Akropolj... Karakteristicni sokaci u podnozju... Hram boginje Nike... Muzej na Akropolju... Atina, setaliste... Ponovo smo izasli iz hotela oko 12 sati i nastavili prema jugu. Planirali smo da idemo na ostrvo Evia, pa da se preko Halkide ponovo prebacimo na kontinent, ali su nas losi putevi i kasni polazak omeli u tome. Put do krajnjeg juga je dobar. Svratili smo u mjesto Vougliameni koje ima jednu od najpoznatijih plaza i tu popili pice, ponovo veoma skupo. Sam ulazak na plazu kosta 4 eura, a voda je bila topla. Mora da bude za tu cijenu... :mrgreen: Vougliameni... Ekipa.. Nastavili smo dobrim putevima, ali uz jak vjetar do Maratonskog polja i grada Maratona, kada smo odlucili da ne idemo na ostrvo, vec nastavimo kontinentom prema Solunu. Vec je bila noc, a mi izmoreni putem i vjetrom. Preko ostrva smo morali napraviti 60-tak kilometara, a nije imalo smisla voziti nocu. Zato smo nastavili i do 23 sata stigli u mjesto Lamia koje se nalazi na par kilometar od mora i koji je centar i glavni grad te oblasti. Mjesto je jako lijepo i nalazi se na jednom strmom brdascu na cijem vrhu je neki stari dvorac. Sve ulice su vrlo strme i mislim da je najosnovniji dio svakog auta ovdje rucna kocnica. Posto smo stigli oko 23 sata, u grad smo izasli skoro u ponoc. Sve je bilo mrtvo, iako nas je recepcionar uvjeravao da restorani rade do kasno. Otisli smo u obilazak, i posto smo se popeli stotinjak metara i obisli dva-tri trga, naisli smo na masu ljudi koji su se ludo zabavljali u ukupno desetak lokalu koji su se nalazili na jednom skveru. Tu smo ostali do 3 ujutro, a guzva je i dalje bila nevjerovatna, narocito s obzirom da je to bio radni dan. Lamia by night... 07.10.2005. Nastavljamo put rijeseni da stignemo do Soluna, sto nam i nije bilo tesko, jer vecinu puta idemo autoputem, koji se naplacuje tako sto na svakih 70-80 kilometara imate naplatne rampe. Znaci ne kao u Italiji kada placate na kraju puta onoliko koliko ste presli. Cijena za motore je 1.50 eura, a za auta 2 eura. Svracamo u Volos da rucamo u jedan mali porodicni restoran koji se nalazi na samoj obali na kojoj su privezane zivopisne barke i koce. Tu smo jeli mozda i najlepse u cijelo Grckoj. Donijeli su nam desetak specijaliteta u malim tanjirima, a svi su bili vezani za morske plodove, sto je nama jako odgovaralo. Naravno, prvo smo pogledali cijene, pa tek onda sjeli. Nije bilo skupo, pa je zadovoljstvo bilo potpuno. Nastavili smo polako za Solun, gdje smo stigle oko 21 sat uz par stajanja po benziskim pumpama. Stari hotel nas je cekao. Izasli smo i pokupovali par krpica, otisli na giros i souvlaki. Hotel u Solunu... 08.10.2005. Ujutro smo takodje napravili djir po Solunu i krenuli za Ohrid oko 12 sati. Put je bio nezanimljiv, a bilo je i nesto prijetecih oblaka. Osim malo hladnijeg vremena, nismo imali drugih meteo problema. U Ohrid smo stigli predvece i nasli neki bezvezni privatni apartman za 10 eura po osobi. Imao je TV, kupatilo i cistu posteljinu. Ostalo nam nije bilo vazno. Izasli smo u grad, koji je jako lijep, i sjeli u riblji restoran koji je na centralnom gradskom trgu. To je bio promasaj, jer je restoran bio drzavni, tako da smo jeli dosta losu hranu, naravno jeftino. Kasnije smo tek vidjeli par restorana u sporednim ulicama, ali je bilo kasno. Ostali smo po kaficima do 1 sat i onda se vratili u hladne sobe. Ohrid... Ohrid... Ohrid... 09.10.2005. Odlazak kuci je eliminisao umor koji smo dosta osjecali prethodna dva dana. krenuli smo u 11 iz Ohrida i poslije punjenja goriva, zadrzavanja na granici, kroz Albaniju smo krenuli oko podne. Do tada hladno vrijeme zbog visine prevoja, polako zamjenjuje toplo, narocito kada smo se priblizili Durresu (Dracu), gdje smo vidjeli i kupace. Tada smo morali i da stanemo i skinemo visak odjece sa nas. Na par mjesta smo pili kafu i piva, uz pristupacne cijene. Putevi su im odlicni, a od Draca do Tirane ima i autoput. Zaobisli smo Tiranu, jer je nevjerovatna guzva kroz ovaj grad, koji je cijeli u izgradnji. Poslije autoputa, presli smo par kilometara jako loseg asfalta ispunjenog rupama, ali se tuda jednostavno mora proci. Kada smo se uhvatili dobre magistrale, bilo nam je jasno da smo skoro kuci. Na granici je zadrzavanje bilo minimalno, tako da smo oko 18 sati bili pod tusem... Kako sam naglasio, ukupno 3155 kilometara za osam dana voznje. Ukupno smo proveli 10 dana na odmoru, uz jedan mali incident i nenormalnu kisu prvog dana puta. Ostatak odmora je vrijeme bilo odlicno bez kapi kise, ali uz veoma visoke cijene, za nas standard. Ko ima neko pitanje vezano uz sve ovo, stojim mu na raspolaganju... :mrgreen: Evo i mape za kraj sa gotovo svim mjestima koje sam pomenuo u tekstu:
  16. andrejp

    IZLET DO TOPOLE 27 / 28.08.05

    Evo da najavim: nekoliko ljudi se dogovara da ide sledeci vikend u obilazak spomen kompleksa Karadjordju (Oplenac, nekih 15km od Topole) i u obilazak Mauzoleja Karadjordjevica, na brdu iznad Topole. Ja sam izvideo put, planiram rutu pa cu u narednim danima objaviti plan kako , sta kada i koliko
×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja