Jump to content

Moto Zajednica

Never

Članovi
  • Broj tema i poruka

    179
  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

Reputacija u zajednici

0 Neutral

O članu Never

  • Rank
    Svrati ponekad
  • Rođendan 19.10.1979.

Profile Information

  • Pol
    Bez odgovora
  • Lokacija
    Atina

Poslednji posetioci profila

Sekcija koji prikazuje poslednje posetioce ovog profila je isključena i ne prikazuje se ostalim članovima.

  1. Evo konacno i ja da guknem nesto, sinoc doputovah kuci. Ma taj R1100 GS je motorcina, ima zacas da ga zavolis. Eto zarad nekih drugih (bitnih) ciljeva morao sam da se oprostim od njega, ali siguran sam da ce biti mazen i pazen i u novom domu Ajd da te sluzi fino i da se jednog dana provozas i do Atine I naravno, lancia88 zasluzuje moju ogromnu zahvalnost za svu nesebicnu pomoc koju mi je pruzio u subotu. Ευχαριστώ πολύ! ;D
  2. Never

    Pozdrav iz Atine :)

    Evo i ja da guknem nesto! S obzirom na obaveze Pablo i Yoman su mogli tek kasnije poci na put tako da sam ja iskoristio slobodne dane da obidjem jedan malo veci krug po Grckoj. Kako je to sve islo... Polazak, BMW prosto zudi da pobegne iz Atine i malo protegne noge. Na GPS-u sam uprogramirao prvu rutu, Atina-Korint-Sparta-J.Peloponez. U Sparti nije imalo bogzna sta da se vidi, osim ove statue kralja Leonida koji se nalazi pored renoviranog olimpijskog igralista. Malo dalje je i park sa ostacima antickog teatra. Generalno, ove dve stvari su jedino sto ukazuju na to da je Sparta nekad bilo znacajno mesto u staroj Grckoj. Posle Sparte produzio sam ka jugu Peloponeza i dole prenocio u nekom mestu na plazi. Narednog dana sam odlucio da krenem severno u pravcu Krfa. Trasa je isla delom zapadnom obalom Peloponeza uz povremene izlete dublje u kopno. Gradic na drugoj slici je zanimljiv jer stoji na ostroj padini brda i iz daljine se cini da su kuce skoro gradjene jedna na drugoj. Mora da su im zitelji prave atlete, odlazak do komsije im je kao veranje uz desetospratnicu :shock: Stotinjak kilometara kasnije stigao sam do Patre, najveceg grada na Peloponezu. Tu se nalazi i najveci zicano-upotporen most na svetu, Rio-Antirio. Duzine je 2,8 km i verujte impresivan u svakom pogledu. Nakon prelaska mosta i jos oko 140 kilometara severno, nasao sam prenociste u nekom neznanom hotelcicu. U ovo doba kada sezona jos nije pocela nije problem naci sobu za 25-35 evra sa klimom, kuhinjom, satelitom i jos kojecime. Koliko sam bio umoran, nista od toga mi nije trebalo, samo krevet da se utopim u njega... Sledeci dan produzujem dalje do Igumenice, gde uspevam da uhvatim trajekt za 12e do Levkimija, gradica na jugu Krfa. Na Krfu sam planirao da ostanem nekoliko dana, uz mogucnost da tu docekam i Pabla i Yomana koji su se spremali u BG za posetu. Kerkira je na najznacajniji grad na Krfu. Na slici je stara tvrdjava, od dve koliko ih ima u gradu. Ulaznica 4e, oprema za veranje na vrh - apsolutno neodgovarajuca Iz Pecinih putesestvija saznao sam za jednu vilu izgradjenu od strane Elizabete, austrijske carice, juzno od Kerkire. Vila nosi naziv Ahileon po temi koja preovladjuje sa brojnim statuama i kipovima. Elizabeta ju je koristila kao letnjikovac, grcki kraljevi za boravak, vojske za stab i bolnicu i konacno EU za ministarske sastanke. Za nas je ovo mesto znacajno i zbog toga sto su se ostaci srpske armije tu oporavljali nakon povlacenja u prvom svetskom ratu. Danas je uredjen kao muzej sa nekoliko soba u prizemlju koje docaravaju atmosferu sredine 19og veka i sa velikom bastom pozadi. Pozdrav BJBikers-ima! Dva dana kasnije povratak na kopno. Izmedju Pabla, Yomana i mene pao je dogovor da se nadjemo u Asprovalti, priobalnom gradicu istocno od Soluna. Od Igumenice do Soluna postoji delimicno nezavrsen Egnatia autoput. Njime je moguce relativno brzo dohvatiti Solun ali u cemu je tu draz. Umesto toga krenuo sam starim putem kojeg samo kamiondzije jos posecuju. U regionu Joanina sam imao srece da naletim na vojnu vezbu. Bilo je interesantno gledati avione u preletu izmedju brda i jos ispod mene Nedugo potom naisao sam na nacionalni park koji obuhvata visiju na kojoj se mogu videti brojni prirodni izvori i jezero. Moj prvi "off-road" na ovoj turi U Asprovalti, drustvo se konacno okuplja. Pablo i Yoman stizu direktno iz Beograda i ostatak veceri razmenjujemo utiske. Sledeceg dana sedamo na vrance u nameri da provedemo vikend u Hilandaru, medjutim zbog problema sa najavom naseg dolaska primorani smo da pomerimo posetu na nedelju. Subotu stoga provodimo u Solunu gde smo obisli srpsko vojnicko groblje. Cuvar je bio ljubazan da nas trojicu provede oko groblja i pokaze kosturnicu i uzput izrecituje stihove. Iz Soluna nemam nekih fotki, ostavljam Yomanu koji se nije odvajao od svoje "igracke" da okaci neku, ima ih sasvim dovoljno Uvece smo ponovo u Asprovalti, smrknuti nad GPS-om koji je odbijao poslusnost od kako je napustio Srbiju U nedelju stizemo u trku u Uranopolis na trajekt za Hilandar. Posle cetrdesetak minuta stizemo u luku. Tu krece moj drugi "off-road" na ovoj turi, matori LandRover sa nas sedmoricom krece nekim kozjim putevima ka manastiru. 20 minuta kasnije, premoreni i sa novim rasporedom unutrasnjih organa konacno imamo prilike da vidimo Hilandar. Veliki pozar koji ga je zadesio pre nekoliko godina unistio je celo jedno krilo. Obnavljanje ide poprilicno sporo tako da je pitanje kada ce Hilandar povratiti svoj stari izgled. Nakon Hilandara druzina je krenula pravac Atine. Prosli smo Solun i u mestu Platamon pronasli sebi smestaj za nocenje. Na moje iznenadjenje dosta ljudi je tu znalo srpski. Ovaj region je cesta meta turista iz nasih krajeva. Poslednji dan moje ture proveli smo u poseti Termopilima i Krivoj Vutri (ispravite me plz ) da bi na kraju stigli u Atinu uvece. Pablo i Yoman su narednih par dana odsedali kod mene i obisli malo Atinu. Ja sam morao da u to vreme budem opet na poslu te na zalost nisam mogao da ih bolje upoznam sa gradom. Sve u svemu imao sam ukupno 3000km predjenih po Grckoj, obisao dosta mesta po prvi put u zivotu, a i najbitnije imao prilike opet da se vozim sa drugovima iz Beograda. Potroseno je oko 500 jevara, naravno najveci deo toga na smestaj. Potrosnja je isla od 4.5l po brdima do 7l na autoputu. Jedina primedba sa ovog puta - treba mi veci vizir, ubi me tromdzija kovitlacima :oops:
  3. Zbog fuckin' politike oko odmora u mojoj firmi i neocekivanih rokova, otpada moj dolazak u Srbiju Tura ce dakle biti malo korigovana: 15. april - Pablo stize u Atinu 19. april - Krecemo za Istanbul, spavanje u Asprovalti 20. april - Stizemo u Istanbul 21-22.april - MotoGP! Plus, obilazak grada 23.april - Trasa Istanbul-Solun, spavanje 24.april - Zavrsetak puta Solun-BG/Atina, tj. svako svome domu B) Jos uvek nisam siguran za 23-i i 24-i april, tacnije moze se lako opet desiti da cu zbog posla morati rano ujutro 23-eg da zapicim pravo za Atinu Al o tome cu vas na vreme obavestiti. Ako je jos neko zainteresovan za turu, dobro mesto okupljanja pretpostavljam da bi bio Solun ili Asprovalta 19-og aprila ako mozete da izmuvate grcku vizu. Naravno ko god zeli moze sa Pablom vec 15-og da dodje u Atinu pa da zajedno krenemo u obilazak ostrva
  4. Moracu da te razocaram' date=' skinuo sam vec Via Michelin Navigator 4 Europe 2005 (2.3G) i ima samo zapadnu Evropu :x Sta kazete onda za ovo kartu? Fina stvar za GPS
  5. Nejkid gt250 isao 160 km/h?? Moj nije teo ni makac iznad 130 :misli:
  6. Never

    Bmw Suite

    Imas u ovom katalogu, navodno salju i u Srbiju. Oko 1000$ za jaknu i pantalone + postarina + carina... Mnogo
  7. Oho, zvuci primamljivo, a nije ni daleko Ako uspem nesto vise da saznam u vezi skupa postovacu ovde...
  8. Never

    Long Way Down

    Ewan McGregor i Charlie Boorman ponovo voze Ovaj put ruta je od Skotske do Juzne Afrike a koliko sam mogao saznati, krenuce na leto 2007-e. Evo informacija iz Wikipedije: Charlie je ove godine vozio Dakar Rally i taj dogadjaj je prikazan u serijalu Race to Dakar. Mozete ga skinuti i sa neta
  9. Znam' date=' ovog vikenda obilazim istocnu i zapadnu obalu Atikija i Sunio, bice i pokoja slicka. Gledam i ne vidim? Koji mejl? :shock:
  10. Za sve zainteresovane, ovo je mali opis moje trke ka cilju - gradu Atini udaljenom 1200 km... Nikakve slike, nikakvi knjizevnicki pejzazi Plan je bio da se proslog Ponedeljka zaputim nazad u Atinu posto sam narednog dana imao obavezu da se pojavim u kancelariji. Inace, ko je dosao na BJB skup u Nedelju mogao me je primetiti na crvenom BMW R1100GS kojeg sam dobio na privremeno koriscenje od Pabla (falaaaa! Odmah da kazem da mi je bas drago sto se moj (ne)planirani dolazak u BG poklopio sa datumom skupa, pa sam na jednom mestu imao priliku videti skoro celo drustvo, upoznati se sa buducim planovima kluba i pojesti malo dobre srpske klope Veliko hvala za BJB majicu! Inace, u svom kratkom vremenu na motorima najvece kilometraze koje sam imao pod dupetom bile su do sesto kilometara u danu. Vise od toga nije moglo da se izvede na R motorima. Zato je put preda mnom predstavljao veliki izazov za mene. Bolji motor nisam mogao da izaberem za put - BMW R1100GS. Long distance touring motor u svakom pogledu. Kako je osvanulo jutro polaska, moja prva ocekivanja da cu napustiti Beograd do 11h odmah su se izjalovila, posto sam ja preoptimisticki procenio vreme salterisanja i shoppinga. U Guevari sam pazario Xenu, ali nisu imali kisna odela. Jbg, napolju je bilo lepo vreme, a za Grcku nisam ni sumnjao da nece videti kisu jos mnogo dana. Do podneva je sve bilo zavrseno pa sam (psujuci Marfija) mogao konacno krenuti. 300 km od Beograda, a ja ne skidam smeh sa lica. Motor je pravo otkrovenje, ide odlicno i ono najbitnije ekstra komforan. Posle ovoliko kilometara ranije bih morao da stanem par sati da se odmorim za sledecu rundu, ali sad sam konacno mogao da teram dalje bez ikakvih fizickih teskoba. Kao da sam krenuo pre deset minuta umesto pre vise sati! Na 600 km od Beograda, priblizavam se granici sa Makedonijom. Interesantno koliko je prazan ovaj deo puta, nigde zive duse na cesti... Prolazim jednu od poslednjih naplatnih rampi, ciji mi je sluzbenik zazelio srecan put u vidu uzvika "STANI BRE!". Granicu prolazim maltene bez stajanja, nikakva pitanja ili sumnjicavi pogledi. Udaljavajuci se od granice, rekapitulirao sam u sebi dosadasnju voznju. Niti jedan radar nije vidjen celi put kroz Srbiju, kako cudno. Sto se mene tice, pun snage za dalje putovanje. Put kroz Makedoniju nastavljam bez stajanja, prvo Skoplje, pa onda dalje ka Grckoj granici. Predivne pejzaze oko sebe mogu samo da u brzini pogledam, sunce je vec na izmaku a ja sam jos daleko od Soluna. Na ulazu u Grcku odmah se vidi da je to Evropa gde se ulazi... Nisu to barakice, kabinice i mrzovoljan pandur koji jedva ceka da izmisli nesto da ti naplati. Velika rampa, ljubazni sluzbenik, pogled na pasos, motor i za pet minuta prolazim dalje. Divota Autoputem sam brzo stigao do Soluna gde su nastali mali problemi. Solun je veliki grad, a ja nigde da nadjem tablu za pravac ka Atini. Pa dobro, i tako moram da nalijem goriva, stajem na jednu od mnogobrojnih pumpi koje su strukturni deo stambenih zgrada (jako cudno). Posto sam vec bio odustao od engleskog u Grckoj, rekoh radniku: "Pros Athina?". Iz navale grckih reci i mahanja rukom mogao sam da razlucim kuda treba da se ide, i za divno cudo izvukoh se iz te dzungle. Posle Soluna razmisljao sam gde bih mogao da stanem za odmor i eventualno nocenje. Sunce je vec davno bilo zaslo i nije vise tako zanimljiva bila voznja. Zato sam stao u mestu Eginio da se raspitam za smestaj, prvi kafic na koji sam naleteo. Iznenadjenje dana bio je konobar koji je ispostavice se Grk koji je osamdesetih godina studirao u Beogradu i koji trenutno osim sto radi u svom kaficu, s vremena na vreme prevodi u fabrici ugovore sa srpskim kompanijama Narednih sat vremena smo uz pivo pricali o nekom drugom vremenu, on se prisecao dana provedenih na Banovom brdu i utakmica Barselone i Zvezde. Posto sam se oprostio od grckog delije uz informaciju da mogu naci dobar smestaj u Larisi nastavio sam put. Sada vec skoro dvanaest sati na putu osecao sam kako me sustize umor. No racunao sam, stati negde i potrositi vreme na nalazenje sobe ili ustedeti i vreme i kintu i nastaviti jos 300 km do Atine? Nekako mi se nije zaustavljalo Poslednjih par sati pred dolazak u Atinu motor je pokazivao probleme sa snagom (inace primecene jos ranije u Beogradu) te sam morao da laganije vozim. Konacno u cetiri sata ujutro dolazim u predgradje Atine, autoput se siri u pet traka u jednom smeru. No uzalud sam se nadao da cu za koji minut biti u stanu. Nakon promasaja izlaza za moju ulicu (jer je tabla bila na samom odvajanju, idiotizam ) morao sam produziti dalje i pokusati stici u centar i tako se snaci. Elem narednih SAT vremena sam lutao po Atini, nimalo psihicki spreman za takvu zajeb...u. To sto je u pet sati ujutro saobracaj u gradu bio identicnog intenziteta kao i u pet popodne takodje nije pomoglo. Ovaj grad zaista nikad ne spava! 5:30 jutro utorka, otkljucavam vrata svog stana... Auh, raspremanje, sredjivanje, zakljucavanje motora i gle... vreme da se ide na posao. Pa dobro, nisam se naspavao, ali postigao sam ono sto sam zeleo - za jedan dan stigoh iz Beograda u Atinu. Da, dobar znak i najava buducih putovanja po Evropi. Ali ubuduce, noc cu iskoristavati samo za odmor i nista drugo
  11. Tacno, odnos je oko 3:1 izmedju prednje i zadnje kocnice i obratno. Uveden je radi poboljsanja bezbednosti pri naglim kocenjima, ali gotovo nijedan drugi proizvodjac ne koristi ovakav sistem...
  12. *uzdah* Vozio sam ga neko vreme, model 97, poseban motor... Vuce ko sasav u svakoj brzini, ogranicenja na autoputu za njega su tek zagrevanje, a stabilan u pm! Odlicna zastita od vetra na nogama i torzou, ali za visoke osobe :whistle: glava mora da se sakriva ispod vizira na preko 170 km/h. Udobna sedista, cak i za suvozaca, moze veoma dugo da se provede na njemu bez pauze. Vibracija nema, motor je odlicno izolovan, menjac precizan. Najcesce dolazi sa centralnim postoljem tako da je podmazivanje lanca i pregled zadnje gume decja igra. Od stvari na koje treba obratiti paznju, secam se da: - Jede zadnju gumu ako si lak na desnici - Zadnja i prednja kocnica su povezane pa treba motriti i na istrosenost zadnjih plocica - Heblovi su u sportskoj "konfiguraciji" i zato malo predaleko od mesta sedenja, resava se ugradnjom visih, VFR-ovih, heblova - Prednji migavci su ugradjeni u retrovizore, skupi su za zamenu - Ispod sedista ima vrlo malo mesta, dovoljno za prvu pomoc i lanac Sta da kazem, otkad sam se rastao od njega sve se razmisljam da ga opet uzmem, pre nego i jedan drugi motor. Valjda ti to nesto govori P.S. Od ove godine XX se vise ne proizvodi tako da ce lagano preci u klasiku. Spekulise se da Honda planira nesto novo da izbaci sto ce ili spojiti sport-tourer (VFR) i supersport-tourer (XX) kategorije ili nesto sto ce udomiti V5 agregat. Videcemo...
  13. Sto se mene tice, zavisi od situacije. A i sumnjam da je iko ovde okoreli postovalac tog pravila :roll:
  14. Lepo izgleda... Svidja mi se sto nije full-chrome nego je sa merom uradjeno
  15. Prosle subote pred pocetak voznje do avale isao sam od Solo-a do Arene, 50 na sat, ja iza zadnjeg desnog ugla taksiste. Jurija gagarina ima tri trake, taksista i ja u srednjoj. Taman razmisljam da ga zaobidjem sa desne strane kad budala ni pet ni sest skrece nadesno, maltene pod pravim uglom preseca krajnju desnu traku i staje stranci. :omfg: Ista situacija u centru al sam bio u kolima i opet iza taksiste. Kako je krenulo, pocecu da obilazim samo sa leve strane pa makar bila avionska pista sa desne strane taxiste, opasni su po zivot majq im njihovu. :evil: I posle treba da budem miran, da ne stajem taxisti, da se ne dernjam budali u uvo i da mu ne nabijam flajer u usta
×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja