Prodato.

Kao sto u naslovu pise,prodajem Kawasaki Er6N 2007g,33000km.Prosle godine sam zamenio svecice,kocione plocice,lanac i lancanike DID,sve preventivno naravno pored redovnog servisa iako ga maltene nisam ni vozio,oko 1000km prosle godine.Gume su Michelin Pilot Road 4 2015 ,sa njima predjeno oko 8-9000km ali sara je dobra i moci ce jos par hiljada km da istera sigurno.Uz motor ide nosac top case i top case od 46l.Motor ima i alarm,doduse ja sam to slabo koristio tako da nisam zamenio bateriju na daljincu kada se ispraznila,mada to nije problem. Sto se tice "skrivenih" mana,motor ima tu i tamo neku ogrebotinu,nista strasno ali red je da kazem da mi ne bi neko slucajno dosao a ja kao precutao.Akumulator bi trebao da se zameni,vozio ga sada malo ali bas slabo drzi struju i registracija mu je istekla pre 2 nedelje a ja je nisam produzio.To je manje vise to... Ja cu biti u Srbiji do kraja meseca tako da ako neko zeli da dodje i pogleda,to mu je prilika. Cena 2500e Motor se nalazi u Boru. Kontakt telefon: 069 1440144

Mirko druze moj pocivaj u miru. Jednom pozitivan lik!

Mozes od Negotina i preko pimnica ali ni taj put nije bajan,mada kazem ti ja to peglam Kawom bez vecih problema...A od Negotina postoji i dobra magistrala do Zajecara...

Tacno Doco,na dalje preko crnog vrha i Zagubice je ned'o Bog...

Put od Donjeg Milanovca do Bora je ok,ja ga peglam cesto sa mojom kavom tako da za tebe ne verujem da ce biti problema,od Bora do jezera je verovatno najlosija deonica puta u celoj Srbiji ali nije dugacka mnogo oko 15km tako da ni to nije strasno...

Nisam neon ali mogu da tu odgovorim na pitanje vezano za nosac kofera.Nije tesko uopste,5min posla,nosac se drzi na 4 srafa od rukohvata za suvozaca tj samo se stavi ispod rukohvata zasrafi i gotovo...

Danas regovao,20550 din.

Pogledas ispod avatara lokacije mene i svahvaza,a posto kod sebe moras da oteras motor u radiocu jer vrlo verovatno nema takav u blizini kao sto nije imao za mene,sracunas koliki bi to bio trosak i shvatis da je najlakse da kupis vec gotov recimo Kappa nosac....

Nisam siguran ali mislim da je sam nosac oko 50-60e plus kofer koji ne znam koliko kosta...A pored bisaga koje su oko 100e moras kupiti i distancere koji idu od zadnjih nogostupa do repa i oni su oko 30-35e...ne znam da li bi moglo bez njih...A sto se tice sigurnosti izmedju bisaga i topcase,procitah negde:Ne pokusavam da zaustavim lopove vec da posteni ljudi ostanu posteni (svasta ljudima padne na pamet kada se nesto drzi na cicak traci).Nisam jos nista vezao na kofer ali imam u planu ove god...Nezgodno je sto kada se stavi kofer on je vec dosta visok zbog ugla nosaca a jos nesto na njemu...

Prošle godine sam hteo da uzmem i bisage i vizir i jos sto sta,ali nisam a posto je moto skupa zahebancija odlucio sam da teram ovako a novac preusmerim na putovanja...a vizir realno do 140 i ne treba...bisage nisu najbolja opcija jer ne smes da se odvojis od motora dok top case zakljucas i ipak nije bas toliko na izvolte...

@ Svahbaz Pa naravno da je zamrla kada su zadnjih 10 strana oglasi.... A sto se tice putovanja two up....Ne znam sta te zanima,sto se tice pakovanja to jeste problem,ja imam top case od 46l i tank torbu od 45l i to je dovoljno za 4-5-6 dana minimalistickog stila tipa samo odeca,pribor za higijenu i neke osnovne stvari punjaci itd... A sto se tice samog motora...Pa nije bas napravljen za daleki put ali to ne znaci da posao nece odraditi dovoljno dobro....Najvise smo presli oko 850km u danu,naravno bez ikakvih problema,Kawa je to....ali posle 300km ne osecas neke delove tela....Na autoputu snage ne nedostaje,samo cu da kazem da je vrlo malo automobila proslo pored nas...Ali u planinskim predelima natovareni i plus nasih 150kg+...oseca se nedostatak snage,fali mu tu jos par ks.... Ako te jos nesto zanima pitaj...

Bravo zemo,strahota kolka divota....

I gde sam ono stao? Pa da...nas poslednji dan u Sloveniji...Najavljuju lepo vreme pa je red i taj dan da se iskoristi...Ustajanje,na bajk i na kaficu a gde drugde nego u Kranjskoj Gori...Skoro svi iz drustva ovde piju belu kafu pa smo se i mi navukli na istu dok smo bili tamo,porcije od po pola litra...KG ujutru tiha,umirujuca,milina,pravi nacin da se zapocne dan... Nakon kafe nastavljamo dalje prema Laghi di Fusine iliti Belopeskim jezerima kako ih slovenci nazivaju. I tu pravimo pus pauzu pa idemo dalje prema Lago del Predil,jezeru koje sam toliko puta video na slikama u putopisima na BJB i koje sam stavio na must see listu... I dok tu uzivamo u prelepim prizorima prilazi nam neki matori nemac koji vozi naki Kawasaki star barem 30god ali kao da je juce iz salona izasao,nudi me cigaretom,vidi se zeljan je razgovora...I tako u razgovoru saznajem da mu je ovo druga godina kako putuje evropom od kad je u penziji,kaze : I got time,I got money,what else should I do?.Ima pravo matori...Izduvani on i kaze: vidimo se gore...A gde gore?Pa na Mangartskom sedlu iliti Mangart road-u,najvisem putu u Sloveniji koji sam takodje stavio na must see listu... Sada sledi deo puta kojem sam se ja najvise radovao,Seka i ne toliko jer se i dalje plasi tih neogradjenih,krivudavih puteva...Rekoh joj ma opusteno,jel smo prosli Transalpinu i onaj put na Zabljaku,sada sam vec tatko na serpentine,vozimo se vec godinu dana zar ne? :D Ubrzo stizemo i do Mangart road-a,placamo 5e ekolosku taksu i cepamo dalje...Za sada najtezi i najuzbudljiviji put koji sam vozio a tek nagrada na kraju... U pozadini su Belopeska jezera gde smo malopre bili... WOW...Zao nam je da krenemo....Naravno gde dalje vec preko Vrsica nazad u Kranjsku Goru...Slovenci nam rekose da odemo i do Boveca kad smo vec tu ali ja nekako uspevam da ga promasim i ispred skrenem za Vrsic tako da Bovec ostaje za neki drugi put...Jos jedna stvar koja je bila na must see listi je reka Soca,slike koje sam gledao na netu,nisam verovao da reka moze da bude te boje i toliko cista...Sada vec ima 30ak stepeni a mi zimski obuceni,kuvam,razmisljam kako cu da uskocim u Socu da se rashladim... Usput nailazimo na ovo,stvarno ne znam sta je to ali deluje zanimljivo... Vidimo jedno lepo mesto pored Soce,stajemo,tu su bili momak i devojka a on se i kupao,rekoh odlicno taman da ubijemo ovu vrucinu...AAAAaaaaa....Da li voda stvarno moze da bude toliko hladna???(Kasnije Googlam da je prosecna temp vode 9-10C).Ne,nisam se kupao jel ipak nisam bio psihicki pripremljen za ovoliku ladovinu... Vrsic,zanimljiv put ali sada posle Mangarta nista specijalno... Spustamo se prema Kranjskoj Gori kad rampa...Zatvoren put na 30min,Ford snima reklamu...Redar na putu gleda Borsku tablicu i pita me da li su cevapi u pivnici u Boru i dalje dobri kao sto su nekada bili... Kaze vozio je nekada davno materijal sa sve silne fabrike koje su nekada radile u Boru... Dan lagano privodimo kraju,treba da se odmorimo malo jer sutra idemo dalje...Idemo u Crnu Goru na vencanje nasih kumova...Koliko god da mi se ne svidja autoput toliko sam ga i zavoleo jer mozes da ispeglas dosta kilometara u jednom danu...Svracamo u Dubrovnik da pojedemo nesto i eto nas u CG...Rekordnih 800km+ predjenih u danu... Vencanje lepo i originalno... Dan nakon vencanja krecemo kuci,ustajemo ja sav nikakav,izgleda da me je stigao umor,da li da krenemo ili da ostanemo jos jedan dan da se odmorimo ma kao ajmo kuci pa cemo odmoriti...GRESKA!!!Stizem do kruznog toka kod mesta Morinj,gde odlucujem da se okrenem i vratim,da ostanemo jos jedan dan ali ja se ne okrecem vec nastavljam dalje...zasto?Ne znam...Ovo je verovatno moj najgori vozacki dan u zivotu,toliko gresaka,losih procena,rizicnih situacija...Uzas zivi...Kao slag na tortu na Zabljaku me hvataju na radar,kazna,kazna,kaznica....Pandur trlja prstima kao nesto su mu se zalepili i ponavlja sta cemo sa tobom,sta cemo sa tobom...Trebalo mi je pola sata da shvatim sta to znaci jer nikad nisam stao do sada,doduse nisu me nesto ni zaustavljali...Kod Pljevlja negde kazem Seki samo da se dovucemo do Zlatibora i tu cemo zanociti jer nisam u stanju da vozim vise...Kako smo usli u Srbiju ja se kao nesto razbudim i dogegamo se do kuce nekako... Toliko za ovu god od nas,videcemo sta cemo sledece,vise ne planiramo nista...

Epa Aco neka je sa srecom,pripremi se,heben je to zivot...Ja sam radio na Princess Cruise u Australiji i nisam se bas lepo proveo,doduse ja sam bio medju tim konobarima...Volim da se nasalim i kazem da ko to prodje ni pakao mu nece tesko pasti Inace ja sam LOE cekao oko god dana... Pozdrav

Cetvrti dan u Sloveniji....Kao i obicno,ne znamo sta cemo danas osim da treba da odemo na rucak kod drugarice u Jesenicama.E sad,da li je ona nama rekla da ne radi taj dan ili da radi pa da dodjemo kasnije,ni Seka ni ja nismo sigurni i ne znam kako mi se slozimo da ona ne radi i da odemo malo ranije do nje...Josko predlaze da prvo odemo na kafu u Radovljicu pre nego sto on nastavi za Kranj na posao a mi u Jesenice na rucak... Zavrsavamo sa ispijanjem kafe oko podneva i taman kada treba da krenemo za Jesenice od lepog vremena do pljuska i neba bez sunca,svega nekoliko minuta je bilo potrebno za to...U kaficu navlacimo kisna odela i zbog velikog pljuska ja odlucujem da sprzimo po autoputu,manje ce da iskisnemo...hehehe...Parkiramo ispred zgrade,izmedju zardinjera,bas onako bahato kako volim,gde konstatujem da moje poljoprivredno kisno odelo nije odradilo posao uopste,pantalone su mi skroz mokre nakon 5min voznje po pljusku dok Seka kuburi sa polovnim HD cizmama koje su takodje skroz propustile a da stvar bude jos gora i nova kaciga na viziru odozgo pocela da propusta...Pitam se koliko kosta kvalitet,jer kod nas koliko god da platis dobijes neki shit? Stizemo do stana prijateljice kuc kuc,ding dong,kad niko ne otvara...Sada vec kontamo da nam je ona ipak rekla da dodjemo kasnije jer radi...A tu sam ispao glup jer nisam kupio neku gsm karticu za par eura cisto da imam za tih par dana...Sta sada?Da odemo do kuce u Posavecu da se presvucemo nema svrhe jer cemo opet za 5min biti mokri,bar nije hladno iako pada kisa nego da odemo mi do Bohinja?Slovenci su nam rekli da je to bajkerski put,ali da se pazimo jer svi voze kao ludi a ima i radarske kontrole cesto... I tako krenemo mi prema Bohinjskom jezeru...Prolazimo pored Bleda,oci nam cakle,ne znam da li sam vam rekao da je Bled nase novo najomiljenije mesto? Kisa pada,meni ne smeta previse,vec sam mokar,nije hladno kao sto sam rekao,volim da vozim po kisi a i nase sada vec relativno nove gume su ocenjene kao fantasticne za kisu tako da sam pun samopouzdanja...Peglam one brze blage krivine,uzivam,kad eto nas na Bohinjskom jezeru....Pus pauza dok smislimo sta cemo sada... Dok izgaram cigaretu vidim da je Seka malo pokisla i u mentalnom i u fizickom smislu...Ja je pogledam u fazonu sta ti je,kaze ona sljapkam...Kako sljapkas?Pa imam po pola litra vode i u jednoj i u drugoj cizmi ali nije strasno...Jel moras onako da vozis?Tu sam skontao da ju je stigao i autoput na kome sam ja silio da idemo sto brze jer ne vidim svrhu dosadnog autoputa osim ako ne ides mnogo brze nego na drugim putevima a i sto sam se opustio pa vozim i brze nego sto bi trebalo po drugim putevima....Znam da gresim,od sada samo glisiramo.... Vidimo tablu na kojoj pise Vodopad Savica i odlazimo da vidimo i to...Na par km iza Bohinjskog jezera,krivudavim putem stizemo i do nekog parkinga koji placamo 1e odakle krece uspon ka vodopadu...Ostavljamo kacige u top case-u i krecemo u kisnom odelu na gore,valjda je blizu...Posle nekog vremena dolazimo do neke kucice gde se placa ulaz,valjda oko 5e za nas dvoje,ajde kad smo vec tu,majko moja mila koliko je jos penjanja bilo do vodopada....Jedno 6382 stepenika u kisnom odelu,da smo znali da ima toliko pitanje je da li bi smo uopste krenuli... Stigli mi gore,kakav vodopad kakvi bakraci,sedam da dodjem do vazduha,nisam bas u najboljoj kondiciji...Par minuta kasnije sve je ok,svidja mi se to sto vidim... 6382 stepenika kasnije eto nas ponovo na bajku,sada vec mnogo laganijim tempom stizemo do Bleda gde stajemo na kaficu uz sjajan pogled na jezero...Ne znam da li sam vam rekao da je Bled nase najomiljenije mesto na svetu? Nakon toga krecemo ponovo u Jesenice na rucak,pokusaj #2.Posle fantasticnog rucka vracamo se u Posavec gde smo konacno skinuti mokru odecu sa nas...U medjuvremenu Josko i Matic se dogovaraju da nas i veceras vode u beer pub ali ovog puta u Kranju...Matic vozi Citroen C5,svega par godina starog,neverovatno udoban auto,u jednom trenutku na autoputu idemo 160km/h a uopste se ne provaljuje kad Seka nekim polupodjebivim tonom meni kaze:A da imamo ovaj auto,koliko bi ga vozio,300 ako moze da ide? I ovog puta ja se drzim svojih belgijanaca dok je Seka u nekom Iron Maiden fazonu... Mozda bi ovaj dan bio lepsi da je ono sunce od jutra nastavilo da greje,ali onda ne bi bilo te misticnosti koje su magla i oblaci stvarali...Od sutra najavljuju bolje vreme u Sloveniji... 5 dan Za razliku od prethodnih dana,danas znamo gde idemo...Najavljivali su suncano vreme,29C,gde onda nego....MORE!!! Ustajemo oko pola 9,suncano jeste ali ladno brate...Da li je pametno da krenemo na more po ovakvom vremenu?Ma idemo,ako nista drugo bar cemo videti nesto...Slovenci nam govorili vece pre da nas vreme ovde ne obeshrabruje jer dole na moru je totalno drugacija prica.... Oblacimo se onako zimski,ipak je 12-13C i krecemo...Autoput...Kao terminatoru meni se pojavljuje ono prozorce pred ocima gde kaze da je ovaj put okarakterisan kao put na kome se vozi 170km/h+ pa tako i postupam...Brzo prelazimo Ljubljanu i malo kasnije radovi na putu,kilometarske kolone,zadnji vikend pre pocetka skolske godine,ja prebacim u Royal Jordanian mode i samo peglam izmedju...E sad krece ono...U roku od 45min temperatura je skocila sa 12C na 25C a mi obuceni kao polarni medvedi,na svaka 2min prema moru temperatura skace za po jedan stepen tako da kada smo stigli dole bilo je prijatnih 30C+...Stizemo u Portoroz,parkiraj se,skidaj sve sa sebe,kacige ostavljamo u top case-u ali jakne moramo da nosimo sa sobom,kako je to lose delovalo na mene,prakticnost motora....Doslo mi je da ga prodam i kupim auto,u tom trenutku bi mi sigurno vise znacio.... Nakon krace setnje na +30C sa tank torbom,jaknama itd, sedamo u neki kafic gde semo se svuci i malo okupati u moru...Na nas Portoroz nije ostavio neki poseban utisak,fancy hoteli,plaze nacickane suncobranima,previse podseca na Budvu a mi Budvu i ne gotivimo previse...Ja ipak odlucujem da iskuliram u kaficu dok se Seka kupa... Sta sada?U nekom putopisu,cini mi se da je autor Furious Panda,sam procitao da je Piran zanimljivo i lepo mesto,ukucavamo u navigaciju i 3-4km kasnije eto nas u Piranu...Na ulazu u grad naplatna rampa kao na autoputu,stajem da uzmem listic kada mi redar pokazuje da prodjem pored,za motore se ne naplacuje....Vec mi se svidja Piran....Parkinga za motore koliko hoces i jos su besplatni,pa gde ces lepse...Ovaj put jakne idu u top case a tank torba koja se pretvara u ranac na ledja pa se na nju nakace kacige...Tako je mnogo lakse i sada uzivanje moze da pocne... Piran je vec druga prica u odnosu na Portoroz iako je samo 3-4km udaljen,stari grad,sve poplocano i sredjeno bas kako mi volimo... Nakon setnje idemo do obale,ovde ne postoje klasicne pescane plaze (bar ih mi nismo videli) vec betonski dokovi ali voda je cista i bistra tako da se ipak i ja banjam ove godine u slovenskom moru... Setamo jos malo promenadom i vidimo kako od ovih stena uz obalu prave skulpture... I doslo je vreme da se krene nazad,autoputem expresno dolazimo do iskljucenja za Posavec gde odlucujem da ipak nastavim jos par km dalje...Sta mislite gde smo otisli? Bled...Sada smo vec domaci tu...Stajem kod znaka zabranjeno parkiranje,parkiram bas onako bahato kako volim,ostavljamo svu opremu na motoru jer ovo je Slovenija,kome ovde pada na pamet da nesto ukrade,i sedamo jedno 50ak m dalje u kafic...Mnogo nam je lepo u ovom trenutku!!! Kasnije tog dana odlazimo kod Matica na veceru,nista fancy,prebranac sa topljenim sirom i kobasicama,koliko god cudno da zvuci taj spoj ukus je fenomenalan... Jos jedan savrseno ispunjen dan...Slovenija 10/10!!! Nastavice se....

Par dana pre nego sto smo krenuli u Sloveniju ja sam napravio raznorazne planove...Grossglockner nam je blizu,svega 180km od Posaveca, a kada smo vec tu mozemo jos nekoliko planinskih prevoja da predjemo ali kako god okrenes taj jednodnevni izlet nije ispod 500km a to znaci da bi sve to morali da preletimo a to nam nije merak...Sve sto smo videli u Sloveniji je fantasticno,kontam da je bolje sada istrazivati nju a za ovo drugo ima vremena,ne ide bas ni sve videti od jednom... Ponedeljak,najavljuju kisu za taj dan,ustajemo oko 8am a napolju maltene mrak...Opet ja i Radovan III :"A mene bole nogeeee..." sto se napolju sprema pljusak,sigurno necemo da presedimo kod kuce...Pijemo kafu a i dalje ne znamo gde cemo,sto je u sustini lepo kad je sve otvoreno,postoji nekoliko opcija i mi odaberemo onu koju nam je preporucio Matic a to je Zgornje Jezersko,kaze zanimljiv planinski prevoj preko koga ulazis u Austriju,ima mnogo bajkera tamo sto znaci da ne moze da bude lose? Meni bajk na rezervi,pitam Joska jel ima neke benzinske pumpe u narednih 50km prema Zgornje Jezersko,kaze ima nemoj da brines...Popismo kafu i krecemo prema Kranju,ja palim navigaciju na telefonu iako mi u 90% slucajeva ne treba,neka je nek se nadje ako zatreba...Idemo magistralnim putem,hebes autoput,ja zaboravio da treba da sipam gorivo i setim se nekoliko km posle Kranja...Kucam u navigaciju petrol station i ona kaze da ima 4km dalje u mestu Hrib.Ulazimo u Hrib,vodi nas nekim malim putem uzbrdo,nema logike da je tamo pumpa ali ja pratim sta mi ona kaze....Za 50m stigli ste na vase odrediste...Stajem ja,parking,hotel,neko jezerce,sta koj k...Ja vec vidno iznerviran,idem u brda sa benzinom za 20km,ajde da izgorim jednu i da smislim sta cemo dalje,lepo izgleda ovo jezerce,mozda i nije to losa stvar sto nas je navigacija bacila ovamo jer u suprotnom nebismo videli jezero... Hotel se zove Bor...A mi iz Bora...hehe...Pitam ja nekog lika da li ima petrola negde,kontam petrol svuda znaci isto a ne shvatam da se kod njih pumpa zove Petrol, on mi odgovara da moram da se vratim u Kranj...Ma daj ne zajebavaj me,sta svi idete u Kranj da sipate benzin?A benzin ti treba?Pa toga imas 200m dalje.... Natankamo bajk,nego se smrcilo uskoro ce kisa...Cim smo dosli u Slo odmah su nam rekli da se ovde ne zajebavamo,vozi po ogranicenjima jer vrlo lako moze da ti ode mnogo para iz dzepa....Tako i radimo,vozim lagano sto mi i prija jer mogu da vidim sve i svasta,gledam levi retrovizor i nema nikoga kad 2 sec kasnije u desnoj krivini mene preticu dvojica na Ducati-jima (inace moj omiljen motor), peglaju one krivine kao da sutra ne postoji a ja se razmisljam da li cu ja nekada znati da vozim tako dobro...Tesim se,znaces... Posle par minuta pocinje i kisica,Seka je vec u kisnom odelu,da se ona pita spavala bi u njemu,stajem da navucem i ja ovo svoje poljoprivredno taman da iskuliram u lepim prizorima.... Nastavljamo dalje,priroda fenomenalna,asfalt odlican i taman kad krecu tih par serpentina sto ih ima na ovo putu ispred nas kamion koji ga mrci...Dobra je nasa Kawa ali nema dovoljno snage da uzbrdo na uzanom putu samo prozuji pored kamiona,smisljam ja sta cu i setim se svog prijatelja Royal Jordaniana i na sledecoj levoj serpentini koristim njegovu foru...Gledam gore,nema nikoga i dok kamion ide trakom kojom i treba ja secem pored njega i eto nas ispred....To Nele,jos jednom sam ponosan na sebe,gazda na serpentine!!! Stizemo na vrh gde je nekada bila granica izmedju Slo i Aus,slikamo se i nastavljamo dalje.... Odmah se primecuje da je asfalt bolji nego u Slo,a za mene je asfalt u Slo nesto najbolje sto sam video u zivotu...Vozimo dalje i u nekom malom mestu (ne znam stvarno kako se zove) stajemo na kaficu... Srecni smo,u Austriji smo i to ni manje ni vise nego nasom Kawom...A Kawa ni da stucne....Idemo dalje, prolazimo pored Klagenfurta i magistralnim putem odlicnog kvaliteta prema Villachu...Lepa je Aus ali nam se cini da je Slo mnogo zelenija bar ono sto smo mi videli,ono sto je nama najinteresantnije je kako je sve cisto i sredjeno ma milina....Na svako malo tabla pored puta koja pokazuje da se tu skrece za neko See iliti jezero,nismo svracali na svako jer bi nam trebalo 3 dana ali na neka jesmo... Vreme se prolepsalo,mi se vozimo i uzivamo i komentarisem ja da nam je ovo najbolja voznja do sada,da li dan moze da bude savrseniji?Seka mi govori da sacekam da se zavrsi dan pa da to kazem,nisam trebao vec sada...Sto,sta moze da se desi?Hehe... Rekoh zeno hoces da svratimo do Faaker See,to nam je usput do Villacha a to je jezero gde se odrzava neki veliki moto skup...Naravno da hoce...Auuu covece kakva boja vode,neka svetlo plavo zelena,da ne poverujes da jezero moze da bude takve boje,izblejasmo malo tu gde pravimo plan da sledeci put kada budemo u okolini,a bicemo,da provedemo malo vise vremena na ovom jezeru... Villach...Villach nas i ne interesuje previse osim jedne stvari a to je : Kao sto rekoh,na ovaj put smo krenuli sa ogranicenim budzetom ali ovi nasi slovenci se stvarno pravi domacini,ne dozvoljavaju mi da izvadim novcanik uopste tako da mozemo sebi da priustimo nove zimske vodootporne rukavice...Ja dobijam Sekine a ona nove...E tu smo vec prokuvali u odelima za kisu i skidamo ih...Iz Villacha ulazimo preko Korenskog Sedla u Sloveniju,zacudjujuce los kvalitet puta ali desava se i najboljima... Ono sto nam se obicno ne desava desilo nam se sada,krenuli smo na voznju a nismo jeli u nameri da nesto calabrcnemo usput...5pm je a mi jos nismo jeli jer smo totalno zaboravili na to...To govori koliko je bila dobra voznja!!! Stizemo u Lesce,mesto pored Radovljice gde se nalazi Lidl.Ja a i Seka,volimo Lidl jer em sto je jeftin em sto ima veliki izbor raznoraznog junk food-a iliti totalno nezdrave hrane koju ja volim da jedem...Kupujemo sve i svasta i onda na scenu sledi majstor Nele (to je ono na sta me je Seka upozoravala da ne govorim da je savrsen dan a jos uvek traje). Izlazimo iz Lidla i dok se pakujemo ja iskljucujem navigaciju,koj ce nam djavo sada kada odavde znam zmureci do Radovljice a prosao sam tu 2x...Kisica polako pocinje,rekoh taman dok stignemo u kafic na kafu gde cemo ako pocne jaca kisa da obucemo kisna odela...Ne znam kako eto nas na autoputu,nema nazad a da stvar bude jos gora pocinje pljusak i lije kao iz kabla...Prvi izlaz Jesenice 15-20km dalje,a ja besan na sebe kao nikad,sada smo vec mokri do gole koze a mi pravimo 30-40km viska...Stizemo u Radovljicu u kafic gde nam radi drugarica,nije mi ni do cega,ae da popijemo kafu pa da bezimo u Posavec gde cemo se istusirati,jesti i presvuci,sada da oblacimo kisna odela vise nema svrhe... Nele majstor ponovo stupa na scenu!!!Necu ja ni sada da palim navigaciju,pa ipak sam prosao tu 2x vec...I opet ne znam kako mi po najvecoj kisi zavrsavamo na nekom rizlanom putu koji vodi kroz sumu sve nizbrdo...Ok,sad padamo sigurno,od kise nista ne vidim,ne smem ni da kocim po onoj rizli niti znam gde idemo...Sada palim navigaciju koja ne zna gde smo...ahahaha...Extra!!!Spustamo se i spustamo kad dodjemo do nekog naseljenog mesta gde ja pitam nekog momka kako do Posaveca...On se lik smeje,pa gde ovim putem,moze ali gde se nasao ovaj put...Nekako mi stignemo,sada kad sam se tusnuo i jeo,sada je i meni smesno,kaze Josko da tim putem idu ljudi koji su popili pa se kriju od milicije,inace slabo se koristi. Znaju slovenci da mi volimo da popijemo po neko pivo i veceras nas vode u beer pab na Bledu,specijalizovanom samo za inostrana piva.Ja se drzim samo belgijskih piva,znam sta je dobro,dok oni isprobavaju sve zivo... Tvrdjava na Bledu nocu Svasta se moze videti i po Radovljici... Jos jedan dan maximalno ispunjen,bas kako mi volimo... Nastavice se...

Da se nadovezem na prethodni svoj post,pisao sam kako je kisa non stop lila a nisam postavio ni jednu sliku pa da to potvrdim i slikom ZEMLJA BAJKERA Jos prethodnog dana primecujemo neverovatne kolicine bajkera,nikada nismo videli toliko motora da cirkulise...Nedelja,nas drugi dan u Sloveniji,oko 8am nas budi rika raznoraznih motora koji prolaze ispod naseg prozora...Josko jos uvek spava,sta ces ipak je vikend i ne ide da ga budimo te Seka i ja idemo da malo prosetamo po Posavecu, malom sredjenom selu, da vidimo sta i kako... Odmah ispod Joskove kuce, nekih 50-100m dalje, tece reka Sava, tako da nam je to prva stanica...Selo nije veliko i mozes ga za 15min pesaka obici ali je sve lepo uredjeno,svako dvoriste ima lepo podsisanu travu i sve deluje mnogo drugacije od onog na sta smo navikli... Ja zapalio cigaretu ali nemam gde da je ugasim,na ulicama ni jednog jedinog pikavca, sto je btw jako lepo, vadim papirnate maramice i pikavac u dzep...hehehe...Jos jedna stvar koju nikada nisam uradio u zivotu... Seka je inzenjer reciklaze pa je njoj zanimljivo (a kada je njoj onda je i meni jel da? ) kako vrse separaciju otpada, nesto cega kod nas jos nema... Josko nas ceka i sta cemo gde cemo pre nego sto odemo na rucak kod drugarice,idemo prvo u Radovljicu na kafu gde cemo se naci sa jos jednim drugarom Maticom.Matic se bas juce vratio sa uspona na Triglav,njegov drugi put kako je to uradio, kaze da nisi pravi slovenac ako se ne popnes na Triglav.Pokazivao nam je slike i iako ne moras da imas vodica do vrha,ono ne izgleda ni malo naivno,trebalo mu je 3 dana za celokupni poduhvat...Hmm...Jos jedna stavka na must do listi? Nakon kafe krecemo prema Kranjskoj Gori gde cemo otici na jezero Jasna a pritom i upoznati Jozinu sestru koja zivi u Kranjskoj Gori... Jezero je fantasticno,sastoji se iz 2 dela koje spaja drveni most,planine okolo,ma sve je super...Gde god da odes vidis po nesto sto ti se svidja i nesto sto ti se ne svidja, sve sto smo do sada videli u Sloveniji nam se svidja i prosto ne mozemo da verujemo da toliko lepote postoji na toliko malom prostoru... Pre nego sto se nadjemo sa Jozinom sestrom idemo do mesta Zalenci gde je i izvor reke Save... Ova bela tacka u vodi je mesto odakle voda izlazi iz zemlje... Kod ovih mojih slovenaca je sve blizu i sve je na 5min tako da kada smo vec tu idemo da vidimo i Planinice, mesto gde se odrzavaju svetska prvenstva u skakanju sa skakaonica?Tu se sada uveliko gradi,prave se hoteli,VIP loze i sta ja znam...Zadesili smo se tu bas da gledamo kako klinci treniraju na nekim manjim skakaonicama gde se ja razmisljam WOW covece koliko lete,kolika je ova skakaonica na sta mi slovenci kazu da je ona medju najmanjim a da cu tek videti onu glavnu....A ta glavna je ogromna... Glavna skakaonica... Mogao sam i da se popnem do vrha te najvece skakaone,ali kada sam uzeo u obzir moju kondiciju vrlo brzo sam odustao od te ideje... A sada na scenu nastupa nas los menadzment za vreme jer je dogovor bio da svratimo kod druga na dorucak u Jesenicama koji smo odlozili za rucak a rucak kod drugarice smo pomerili za veceru...Posle Planinice mi u Kranjskoj Gori na picu sa Jozinom sestrom a vec je pola 6... Jbg,ne preostaje nam nista drugo nego da veceramo sada 2x za 2h...U Jesenicama smo oko 6 gde nas ceka chimichanga, pilece belo meso sa raznim sirevima sosovima itd u buritu... Sat vremena kasnije eto nas na veceri #2 a to je pecenka,rolat od mlevenog mesa sa kuvanim jajima u sredini...Ja nisam imao problem da veceram 2x u tako kratkom vremenskom roku a vidim da se i Seka nije zalila...Veoma ispunjen dan,odlican dan... Sutra je ponedeljak,dan kada svi nasi prijatelji rade a mi...A mi na motor pa gde god.... Nastavice se...

I dodjosmo mi kuci...Odmaram jos jedan dan i 19og jula krecem da radim...Ne mogu da prezalim sto nam se izjalovio plan,taj veliki put na koji smo trebali da krenemo,ubija me sto sve sto mi ostaje sada je posao...Godinu dana sljakas kao majmun,cekas taj dan,odbrojavas sate i nista...19og jula krecemo ponovo novi ciklus gde ce da radimo jos godinu dana,jos godinu dana da cekamo na neko putovanje...A ne ne ne....zajebi ti to!!!MI NISMO OVDE NA OVOM SVETU SAMO DA BI RADILI I PLACALI RACUNE!!! Para nema mnogo (kao i uvek),ali snacicemo se nekako da pobegnemo negde barem na kratko,sada sve sto ostaje je da nadjemo i vreme...Kao sto rekoh,sav godisnji odmor i zaradjene dane sam ispucao tako da mi nije preostalo nista drugo vec da se dogovorim sa sefom da mi spoji naredna 34 dana da radim i na kraju avgusta da mi da 10....I tako i bi,sta cemo da radimo sa tih 10 dana ne znamo ali neka,nek su oni tu a mi cemo izmisliti vec nesto... Pocetkom avgusta meni padne na pamet strasna ideja ali strasna ideja!!! Kazem ja Seki :Je li zeno... (Seka prosto obozava kada ja glumim balkanca i stalno mi govori da je ona meni supruga...Kako moze da mi bude supruga kada ja nisam suprug vec sam MUZ? ).Dakle kazem, je li zeno a sta mislis da mi zapalimo za SLOVENIA ? U Sloveniji imamo prijatelje,imamo gde da budemo a i ona je pored Ita i Aus tako da nam je sve na dohvat ruke....A a a?Seka, moja zena (razbice me kada ovo bude citala),pristaje na to sa odusevljenjem.Javljamo nasim slovencima da nas ocekuju 22og avgusta.Sada kada imam neki cilj,nikada mi lakse nisu pali 34 radna dana. Ono sto se promenilo od pocetka avgusta kada smo doneli odluku da palimo u Slo je vreme...Sa 30C+, 15og avgusta pada temperatura i pocinju neke blesave kise...Seka ima profi kisno odelo Dianese,ja imam profi jaknu,Seka ima polovne HD cizme,ja imam goretex patike,Seka ima zimske vodootporne rukavice,ja imam neke kineske od 500din....Vrlo smo sareni sto se tice opreme,kako god da okrenes mi nismo kompletno vodootporni... 2 dana pred put,kao najjeftinije resenje,odlazim u poljoprivrednu apoteku i kupujem kisno odelo za 1200din.Sto bi ameri rekli we are ready as we ever gonna be!!! 21og avgusta,petak, zavrsavam i begam sa posla oko pola 1,pichi kisa u gradu Boru a meni muka...Volim da vozim po kisi,ali ovo nije ona fora ajde malo cu da pokisnem pa sam za pola sata kuci...Krecemo oko pola 3 i idemo za Sabac,tamo cemo prespavati kod drugara koga nisam video godinama,em cu videti njega em cu skratiti put sutra za jedno 300+km... Mi krenuli,nebo i zemlja se spojili,kisa sada nije toliko jaka ali u sred dana je mrak i sve tako do Paracina gde sija sunce.Nista cudno,Bor je oduvek imao neku svoju mikroklimu zbog polozaja,planincuga medju kojima se nalazi... Izlazimo na autoput...ZLO I NAOPAKO!Mrzim j****i autoput.U teoriji je sve to ok,izadjemo na autoput,pichimo 150-200km/h i brzo stignemo gde god da smo krenuli...Da,to mozda i jeste tako kada ne vozis naked motor...2min posle Paracina ponovo kisa,ok nije strasno,vidim neki BMW ima solidan tempo oko 180-190km/h i ja odlucim da pichim za njim...I sve to traje dobrih 10min kada vise vrat nisam osecao,borba sa vetrom je prevelika i teska srca spustam na 150 gde je i granica dokle moze normalno da se vozi a da sutra ne moram da drzim glavu uspravno rukama. Negde posle BG rampa gde uzimas onaj papiric kada se ukljucujes na autoput...Kisa sada vec lije da jedva vidim bilo sta pred sobom,tank torbu sam umotao u vodonepropusnu navlaku a da se otkopcavam po onoj kisi ne ide....I gde cu sada sa onim papiricem?Tada Ajnstajn Nele odlucuje da je najbolja opcija samo da ubaci u spoljasnji dzep one poljoprivredne kabanice i to ce tu da bude sigurno.Na naplatnoj rampi ruka u dzep i...i naravno da papiric nije tu,sta sad?Kaze lik moram da ti naplatim 530din umesto 100 i kusur...Kada sam platio on mi kaze da sam mu ja prvi kome je to naplatio...Rekoh mu ja,sta jel sam trebao da zbrisem?Kaze nije moje da ti kazem ali trebao si....Jao Nele majmune,muka me pojela,ne zbog para vec sto sam ja taj streber koji placa to... Stigosmo u Sabac,malo prosetali gradom i spavaljac,ujutru u 4am krecemo... Da li cemo ikada da krenemo u 4am bilo gde???4am a kisa napolju nikad jaca,okrecemo se i spavamo do 5am...5am kisa i dalje sabija ali sta da se radi,spremamo se i u 6 krecemo...Izlazimo na autoput,koji mrzim najvise na svetu, i posle 10ak km ja vidim pumpu i kazem ja Seki,ovde stajemo da sipamo gorivo jer ja sam gledao SAT patrolu i ovo je zadnja pumpa u Srbiji a u HR je gorivo dosta skuplje....Na pumpi koja je jedno 50km od Sapca,gledamo se i gotovo u glas:Ja sam skroz mokar/ra!Dobro je,imamo samo jos 500km do Slovenije...U glavi mi se mota Beogradski Sindikat i text neke pesme:Kada pozitivno mislim i Mont Everest je ravan.Da stvar bude jos bolja,gorivo na toj pumpi je 18din skuplje po litru nego na zadnjoj pumpi gde sam sipao...i naravno da smo nakon toga do Hr granice videli jos 3 pumpe! Sada ovaj deo putopisa moze da se zove Royal Jordanian...Ko ne zna ko je RJ,to je jedan lik koji zivi u Londonu i poznat je po tome sto svakodnevno filtrira izmedju automobila u neverovatnim guzvama te metropole. Stizemo do nekoliko km pred granicu kada krecu kolone...Dan pre ovog,na bubanj potoku je isto bila neka neverovatna guzva,mi idemo izmedju vozila,stranci kulturni pa nam prave mesta automobilima da bi 100tinak metara pred rampu neki majmun nasih tablica kada je video da mi dolazimo skrenuo u nas i retrovizorom nas udario u koroman,jedva ostasmo na 2 tocka.Da li da sidjem sa motora?Ma ko ti....ja za min odoh a ti tu cami... E sada na granici mi je bilo malo mrsko da filtriram da se ne bi ponovila ta situacija,ali izbora nije bilo,ili filtriranje ili da cekamo 2 dana da predjemo...Kilometarska kolona a svi zatvaraju vrata,pomeraju automobile,oni koji setaju se sklanjaju dok mi cujemo kako govore blago njima...Stizem do granice ali kako sada da se ubacim a da mi neko ne otkine glavu?Dolazim do drugog auta u koloni,kisa i dalje lije,rukama zamolim lika da stanem ispred njega na sta on odgovara bez problema...Hmm...pa ovo je bilo i lakse nego sto sam mislio...Isti taj rad i na Hr granici...Odlicno,za manje od 1h smo presli ceo taj haos a sada peglanje ovog zla zvanog autoput... Trudio sam se da nam brzina ne spada ispod 160 ali smo morali da pravimo cesce pauze,jer ono fizicki ne moze da se izdrzi.Kontam kad sam vec na autoputu necu da vozim 130,vec da peglam...Dolazimo do Zagreba kad i tamo kilometarske kolone...Sada vec rutina,skupi retrovizore i lagano izmedju...Kako sam tada bio ponosan,ovi ljudi zatvoreni a ja filtriram i to sa Sekom...Na naplatnoj rampi posle Zagreba ja pitam radnika koliko jos ima do granice sa Slovenijom...Jel me ti zajebavas?Evo ti je granica 100m iza....Hehehe...A kao da je neko povukao crtu,kroz celu Hr nas je ubijala kisa i tu na granici krece sunce...Kupujemo vinjetu,moral nam se podigao,prebacujemo u Valentino Rosi mod i peglamo...Lep autoput kroz Sloveniju nema sta,opet dosadna kolona oko Ljubljane,sad vec zmureci prolazimo izmedju palimo prema Kranju tj nasoj krajnjoj destinaciji Radovljici ili da budem precizniji selu na 5min odatle koje se zove Posavec. Stizemo nesto pre 12 tj podneva i ja parkiram ispred prve kuce na ulazu u selo,rekoh ajde da ispusim cigaretu,da skinemo kisna odela pa cemo da vidimo gde je kuca naseg prijatelja Joze...Silazimo sa motora,a srecni smo neopisivo,gledamo one kuce,travnjake,kako je sve pod konac....Pa jbt mi smo u Sloveniji!!! Izgaram ja cigaretu i okrecem se ka kuci ispred koje sam parkirao i vidim prezime na vratima i to ne bilo koje vec prezime svog prijatelja...ahahaha...da li je moguce,kucam ja,on otvara zacudjen,nije nas ocekivao tako rano... Pijemo kaficu,dosla nam je i drugarica i sta cemo sada?Idemo do Radovljice na klopu pa onda naravno na Bled da nam pokazu to cuveno Blejsko jezero... Dok smo cekali klopu dolazi nam jos jedan drugar... Posle klope palimo na Bled...Kako slovenci kazu na Bledu je veliki problem naci parking a i kada ga nadjes on je skup,valjda 2-2.5e/h,ali kazu da za motor to nije problem,mozes da parkiras gde hoces... Prvi nas utisak Bleda je jedan veliki WOW...Kako je sve sredjeno,svaki milimetar oko jezera,samo jezero deluje veoma cisto sa svim onim labudovima i patkicama koje plivaju naokolo...Odlucuju da nas vode u krug oko jezera za koji ti normalnim tempom treba oko 1h a Neletovim 3h jer sam ja stalno stajao da slikam,gledam unezvereno na sve strane,jednostavno uzivam... Bled...ovako nesto jos nismo videli,sve je uredjeno,prija ali bas prija...Dok smo setali,pokazuju oni nama Titovu vilu...E vala izabrao je najlepse mesto na celom jezeru,pogled puca direktno na ono malo ostrvce sa crkvicom na njemu...Kazem ja,pa dobro,lepa mu je vila na sta oni odgovaraju da to sto ja vidim nije vila vec kao neka terasa a vila se nastavlja dalje u sumu sklonjena od svacijih pogleda...Bas je blesav bio Tile... Dan se polako blizi kraju,sta smo sve prosli danas,videli,cini nam se da se to sve desilo u 5 dana a ne jednom,odlazimo zaljubljeni u jos jedno mesto a to je prelepi Bled... Odlazak do Lidl-a gde kupujemo razne namirnice,Josko sprema veceru i uz neko budzet pivo i razgovor zavrsavamo dan...Sta cemo sutra pojma nemamo,znamo da idemo na rucak kod drugarice a sta pre i posle... Nastavice se...

Sta je ovo sto ti odbrojava dane na screen shotu?15 days,56 days?

Dobro jutrooooo.... 8am a mi vec pijemo kavicu...Ja ne volim da prespavam jutro,i kada ne radim ustajem oko pola 8,prosto mi je zao da mi dan propada a kamoli jos kada sam na odmoru,u 5 da legnem ustajem u 8-9 najkasnije.Odmaracu kada umrem,zivot je kratak i iskoristi ga i ostali klisei....A i Seka se ne razlikuje mnogo od mene po tom pitanju... Bleja na terasi i sa kumovima pravimo planove sta cemo danas...Oni imaju gliser i predlazu nam da odemo do Francuskog ostrva,tamo se usidrimo i iskuliramo,malo se vozimo na gumi pa cemo videti sta dalje... Krecemo!!!Voznja gliserom je jos jedno novo,lepo iskustvo,stvarno uzivancija... Obilazimo ostrvca Gospa od milosrdja,ostrvo cvijeca,Sveti Marko iliti Francusko ostrvo za koje saznajemo da je zasticeno i da nista nije dozvoljeno da se gradi na njemu,cak i da je Ceca pokusavala da ga kupi ali nije uspela... Nakon izlezavanja na gumi i suncanja i plivanja i i i ... krecemo i da se vozimo na gumi... Prilazimo i Porto Montenegru da izbliza vidimo novo izgradjeni "Monaco Kotorskog zaliva",i da kazem da lepo izgleda ovako gledano sa vode... Vracamo se na veceru i sta dalje?Sta dalje...pa Kotor naravno,sta dalje...Kotor pamtim jos kao klinac sa 3-4 godine kada me je cale vodio i znam da mi se tada mnogo dopao,zar postoji sansa da sada nece?Uostalom ni Seka nije bila u Kotoru pa je red da ga posetimo... Ulazimo u Kotor,dolazimo do ulaska u stari grad na cuvenom trgu sa palmama na kojem svi parkiraju motore od koga sam video slike i slike po raznim putopisima...I zence moje a i ja volimo te stare gradove tako da smo sa velikim nestrpljenjem cekamo da vidimo sta nas ceka iza zidina starog grada.Odmah na ulazu ja odusevljen Titovom recenicom uklesanom iznad kapije:"Tudje necemo - svoje ne damo". Tu u marini stoji parkiran prekookeanski brod,impozantan,vidim svi nesto odusevljeni a ja i ne toliko zbog cinjenice da sam radio jedno kratko vreme na jednom i nisam se najbolje proveo.Ako nekada budem otisao kao gost mozda i promenim misljenje.Takodje bilo je dosta "jahtica" usidrenih tu sa vrlo zanimljivim imenima tipa "World is not enough" ili "Nikad dosta" itd...Onda ja pustim svojoj masti na volju i razmisljam kako bi se moja jahta zvala...Mozda "Pisanje po sirotinji"? Od svih tih jahti meni se najvise svideo ovaj katamaran... Stari grad kao stari grad,nema tu mnogo sta da se pise...Uske ulice,sve poplocano,od kamena pravljeno,tornjevi i crkvice,jednostavno mesto gde mi uzivamo i osecamo se lepo... Sledeceg jutra ista rutina,kafica i dogovor sta cemo danas...Dogovor je pao,idemo sada do Kotora ali gliserom...Gliser vec sada pocinje opasno da mi se svidja,saobracaj u zalivu nije veliki tako da imas osecaj da je more jedno veliko TVOJE igraliste....Dolazimo do Gospe od Skrpjela i Svetog Djordja,pravimo lagane krugove oko oba ostrva da bismo Seka i ja sve videli... Onda glisiramo uz obalu pored Perasta koji mi se takodje cini kao lepo mesto do skoro Kotora tj bas pred Kotor postoji neki kafic koji ima i svoje bove na koje mozes da se prikacis,kupas se,blejis i popijes pice kad god hoces...Posle jos jednog sjajno provedenog dana na moru vracamo se na veceru i kumovi predlazu da odemo do Igala sto naravno mi prihvatamo jer ni Igalo nikada nismo videli...Igalo uvece,zanimljivo mesto,lepa promenada,pronasli kafic gde su 2 lika,braca,na akusticnim gitarama odlicno svirali ex yu rock.Popili neko pice,smazali neki sladoled i nazad na spavanje jel sutra nas ceka svasta nesto.... Sledeceg dana znam sta me ceka...Da odrzim obecanje koje sam obecao Seki a to je da je odvedem u Dubrovnik,grad o kome sam joj toliko pricao od kada sam tamo bio sa Ackom.To je bio prvi dan kako cemo sesti na motor od kada smo dosli u Bijelu,dupeta su nam jos utrnuta ali ne strasno (ipak nas motor nije namenjen duzim putovanjima).Odlucujemo da od opreme na sebi imamo - NISTA!Ne bas nista,imacemo kacige i prazan kofer gde cemo te kacige da zakljucamo a ne zelimo apsolutno nista da secamo u rukama vec da sa uzivanjem setamo.Odlucujemo da predjemo u Hr na manjoj granici jer kako smo culi tamo nema guzve i to i radimo pa kod Igala umesto pravo skrecemo levo,dolazimo na granicu gde nema zive duse,masu nam rukom da prodjemo,na Hr strani samo pitaju jel se ovde isto vracamo i kada smo rekli da i oni odmahuju rukom da prodjemo,2min posla.To je verovatno bio jedan od najtoplijih dana u godini te se nase ne nosenje opreme zestoko osetilo da ne kazem da su nam ruke i noge izgorele neverovatno jos kada se doda da su nam prethodnih dana izgoreli i ostali delovi tela - sada smo kompletno peceni! Do Dubrovnika blagi uzas,mnogo saobracaja,sve ide sporo,ona vrelina sunca a i motora samo dodaje nervozu...Ulazimo u grad a tamo kolone i kolone do starog dela grada,ja se zalepim za nekog skuterasa lokalca i filtriram za njim i kada smo stigli ispred glavne kapije Pile i ja uspeo da parkiram medju sve one motore,ponosan na sebe sto zbog filtriranja to i zbog filtriranja sa suvozacem tj Sekom sto dodatno otezava stvar a ja like a boss resavam situaciju bez problema.Bravo Nele!!! Stali da jedemo ispred starog grada,2 hamburgera i jedna Coca Cola skoro 10e...Ok,malo skupo ali vredi,Seka i ja se slazemo da su to bili najbolji hamburgeri koje smo jeli ikada u zivotu.Krecemo u setnju,vodim je do mesta gde sam se ja kupao 2 godine ranije,tamo uzivamo neko vreme gde sam ja skupio kohonas da skocim sa neke stene visoke jedno 7-8m,big adrenalin jump.Stari grad je stvarno prelep, Seka odusevljena ali mislim da je za mene bilo jos uvek prerano da ponovo dodjem tamo.Poceo sam da mu trazim mane ili da kazem da je ta jedna velika mana sama nasla mene a to je SKUPOCA! I dok setamo vidimo da je sada sve u fazonu "Game of Thrones",svaka turisticka agencija nudi ture da te vode na mesta gde je snimana serija,mnogo ljudi obucenih u kostime iz serije,radnje sa raznim suvenirima sa logo-om GoT (bezobrazno skupe radnje) itd.Setamo mi gradom u moru Japanaca,Koreanaca,Indijaca itd koji su sisli sa onih prekookeanskih brodova,odlucujemo da sednemo negde na pice da se malo rashladimo jer ipak je 35C+.Nalazimo kafic koji ima pogled na more,sedamo i ja gledam u kartu pica...Coca Cola 0.25l =50kn (75kn=10e)...Ajmo sada lagano ustaj i trcecim korakom begaj odavde...tolike cesme sa besplatnom vodom a nama bas Coca Cola treba da se osvezimo... To make a long story short,Dubrovnik stvarno jeste lep grad,pravo turisticko mesto sa turistickim cenama ali ne mari,pa ne ide se toliko cesto tamo,bar ne vecina... Vracamo se preko istog granicnog prelaza,procedura gotovo ista kao i ranije tog dana,2min kasnije mi smo u CG...Dolazimo do kuce u Bijeloj oko 9 uvece i kontamo da bi dobro bilo da se ode do marketa koji je promenadom udaljen jedno kilometar.Ajde kad smo vec na bajku idemo njim do marketa kazem ja,vidis da i nema mnogo ljudi sada na sta Seka pristaje...Kako sam se zeznuo,200m iza krivine kilo ljudi,porodice sa decom setaju a mi ili da kazem ipak ja kao majmun vozim kroz onu guzvu 2km/h pazljivo pazeci da ne pregazim nekog.Majko moja mila kakav pakao a oduvek sam mrzeo te majmune koji voze promenadom ili bilo kojom pesackom zonom...Prezivesmo nekako i to. Good morning Vietnam...Ovaj Boko Kotorska!!! Cetvrti dan ili nas poslednji dan na moru...Zna se vec,jutro kavica i dogovor sa kumovima gde cemo i sta cemo...Dogovor je pao,idemo na Miriste a to je jedna uvala na otvorenom moru kada se izadje iz Boke...Sada sam vec samoproklamovani asistent kapetana,znam kako sta ide,ukrcaj se,izvadi bokobrane iz vode,uzivaj....Izlazimo na otvoreno more prolazimo pored ostrva Mamula i stizemo do Mirista.Zanimljivo mesto,dodjes do obale na jedno 50-100m,vezes se za bovu,kupas se radis sta hoces i onda kada pozelis da odes do restorana ili kafica dozoves lika koji radi za te ugostiteljske objekte,koji motornim camcem dolazi po tebe i odvozi te navedenog.Bas zanimljivo,na trenutak sam se osetio kao Novak Djokovic. Pridvece kada smo se vratili odlucujemo da veceras blejimo tu na relaciji Bijela Baosici,ipak sutra Seku i mene ceka duga voznja...Hvala nasim kumovima jer su nam ucinili ovaj odmor izuzetno zanimljivim i prijatnim,ovo je Boka iz drugacije perspektive. Sutra ujutru u 6am polazak... Ajde da natocimo gorivo tu u Bijeloj i ne brinemo do Srbije...Dolazimo do pumpe,ona zatvorena,cisterna na njoj toci gorivo...Ok,idemo dalje kad ni jedna pumpa do kruznog toka koji nas vodi iz Boke tako da smo morali da nastavimo ka Kotoru...U Risnu ja vidim pumpu sa leve strane,skrecem sa jedno 50km/h kad 10m ispred sebe vidim lanac,ja na prednju kad blokira tocak skripi guma,ja pustim kocnicu pa opet na nju i mi jedva ostadosmo na 2 tocka...E tu sam popizdeo,lanac na kome je znak koji pokazuje da nema dalje,epa taj znak je stojao paralelno sa zemljom i nije se video.Silazim sa motora je**m im sve po spisku a radnik pumpe me gleda retard i kao da se smesi.I tu j***na cisterna toci gorivo.Parkiram motor sa druge strane pumpe,ulazim unutra i pitam koliko jos,kaze 30min,rekoh a druge j***ne pumpe verovatno nemate do Niksica?Nemoj da si na kraj srca,imas u Kotoru....Ima ali verovatno i tamo stoji j***na cisterna! Izgubimo mi tu 1h i krenemo u 7 a do kuce je sve vec proslo rutinski,od Uzica do KG smaracina od puta,avioni kamioni i kolone ali sta da se radi...Stizemo do Grze gde odlucujemo da jedemo sendvice sa kajmakom (koji su inace bolji nego od ovih sto smo jeli na Zlatiboru).Od Grze pa do Bora vec dobro poznat put za tili cas opeglan... Back to reality Nastavice se...

Dogodilo se sta se dogodilo,Seka i ja ostajemo ne sa mnogo para i bez slobodnog vremena - savrsen recept ni za sta!Uspevam da izboksujem 4 slobodna dana na poslu,sta cemo gde cemo,ajdemo do Sekine sestre u Vojvodinu,nije daleko a nece ni mnogo da nas kosta.I tako,4og jula palimo za Mol,2 dana u putu 2 dana bleja...Odlucujemo da na Kladovo predjemo u Rumuniju i putevima koje je preporucio Severian dodjemo do Vojvodine. Odatle idemo dosta opterecenim putem do banje Herkulane pa zatim i do Plugova gde skrecemo na jedan planinski put koji je odlican za voznju a vodi do vodopada Bigar koji nam je bio u planu da vidimo. Takodje zanimljivim planinskim putevima preko Anine i Resite dolazimo do Temisvara gde nikako ne mogu da nadjem gde da izadjem iz grada i dodjem do granicnog prelaza kod Kikinde.Tu gubimo dobrih sat vremena jer koga god da pitamo kaze da nema tog granicnog prelaza i da mora da se vratimo dole i predjemo kod Vrsca...Rekoh vi ljudi mora da ste blesavi,nema te sile da se vratim,odem da benzinsku pumpu,nadjem wifi pogledam Google Maps i nekako se iskobeljam iz grada i nadjem taj prelaz koji sam zeleo. Subota popodne,oko 4-5h,ajde da popijemo kafu u Kikindi kad smo vec tu,dolazimo do centra sedamo u kafic i prvo sto primecujemo je da nema zive duse!Prazan grad.Sta je ovo?Nema veze,palimo dalje blizu nam je Mol.Posle jedno 10ak km pogledam ja u retrovizor i vidim 2-3 motora na celu sa crvenom Hondom VFR,lik mi prilazi sa leve,dodje do mene mahne i vrati se iza.Nakon pola minuta on prelazi ispred mene i podize ruku u fazonu da se zaustavim,Seku vec hvata frka,izgledaju kao neka banda,sta hoce,da se trkaju? Prilazim sada ja njemu sa leve,pruza ruku,upoznajemo se pri 40-50 km/h,pita odakle mi iz Bora cak ovde i onda nas pozove da ga pratimo i da odemo sa njima na pice.Ja na to pristajem jer mi je lik delovao skroz ok ali kada su krenuli ja njihov tempo nisam mogao da ispratim,oni su vec napravili dobar razmak izmedju nas i kod mesta Padej nastavili za Sentu a mi se odvojili za most koji vodi u Mol.Kasnije sam saznao preko lika sa foruma da ga zovu Cale i da je iz Sente,pozdrav za njega ovom prilikom ako slucajno cita. Sledeceg dana su nas svastika i pasa vodili u Adu na najlepsi bazen u Srbiji kako oni kazu.Ok bazen kao bazen,sta tu moze toliko posebno da bude ali tu sam pogresio...Na velikoj povrsini jedan da kazem prelepi park sa raznim zivim ogradama,mnogo trave i zelenila i na sred toga 3 bazena.Nazalost slika odavde nema jer sam zavoravio i kameru i telefon kod kuce. Sledeceg dana sta drugo nego kafa (za nekoga pivo,jbg na odmoru sam) na Tisi,di ces lepse... Popodne krece ceremonija,ja pijem pivo a pasa sprema perkelt iliti pravi madjarski govedji gulas...Nesto najlepse sto sam ikada jeo... Krecemo kuci,vozimo preko Bele Crkve gde smo blejali jedno 2h cekajuci skelu koja ce da nas prebaci preko Dunava.Kada smo ga presli sada vec poznatim putem preko Dunavske magistrale. SELFIE STICK ERA Zasto?Zato sto sam kupio action cam i uz nju i selfie stick,deluje mi jako prakticno za ono sto meni treba a to je da posto smo Seka i ja uglavnom sami na putu a i mrsko mi je da pitam druge da nas slikaju.Tako da ce te od sada gledati dosta slika sa stapom na njima. 2 dana nakon sto smo se vratili iz Vojvodine ja na poslu a ne radi mi se nikako,istrosio sam sav godisnji odmor zbog gore pomenutih vanrednih okolnosti,Seka se cuje sa nasim kumovima koji su tada bili u Cg i pitaju da li hocemo do njih?Sto bi rekao Radovan III :"On mene pita dal sam cit'o".Pa naravno da hocemo,izmuvam ja sa svojim sefom i dobijam 7 dana.PALJBA!!! Plan je da idemo preko Zlatibora i stanemo na Zabljaku gde cemo posetiti Crno jezero koje Seka nije videla a ja jesam 2 godine pre toga sa svojim kumom Ackom dok smo skuterom harali Balkanom.Rutinski stignemo do Zabljaka,dodjemo do rampe odakle nema dalje motornim vozilom i neki fini cika kaze 6e...Sta bre 6e?Ulaz za dvoje,khmm,jel to nesto novo?Kaze da se od 2007 naplacuje ulaz...Epa druze ja ti 2013 nisam platio cisto da znas... Dogegasmo se do jezera gde smo pravili vecu pauzu,Seka odusevljena a bogami i ja,jezero je stvarno perverzija. Vidim na Google Maps neki krivudav put preko planina da izlazi na jezero Pluzine i odlucujem da bi tamo trebalo da prodjemo,mora da je zanimljiv a cini mi se da sam i u nekim putopisima video slike i delovalo je super. Put je stvarno fantastican,pomalo i strasan kada se uzme u obzir koliko je uzak a sa strane pad od mnogo metara...Taj put od 50ak km smo putovali oko 3h,stani,slikaj,cigara,uzivaj...Stizemo na jezero pluzine ali nas je vec stigao umor,nije nam do razgledanja,kratka pauza i paljba do Bijele koja nam je ciljna tacka. Do Bijele smo opeglali za cas,neko pivce razgovor sa kumovima i spavanjac,danas smo presli oko 700 km i to nam je rekordna kilometraza koju smo presli u jednom danu... Nastavice se...

20.11.2014 Da,mislim da je doslo vreme da se motorce garazira,vreme postaje previse lose,ulice su zaledjene ujutru,dosta je bilo za ovu godinu.Prva sezona na motoru i nije toliko lose prosla,ucili smo se da vozimo (uglavnom po kisi),bilo je par pehova ali cool...Cak sam stigao da odvozim Transfagarasan i Transalpinu i to 2x... 10.02.2015 Ok,sneg je sada na trotoarima a ulice su dovoljno suve...Vreme je da se istera motorce i zapocne nova sezona.Uzeleo sam se motorceta.Negde krajem marta pre posla oko 6am krenem do banke da na bankomatu podignem neki novac.Hladno je ali suvo,izlazim iz U krivine dodajem lagano gas kad ono SURPRISE iliti iznenadjenje.Neko gradi kucu pored puta pa je ostavio neko crevo sa pustenom vodom na ulicu i to je preko noci zaledilo (sve mu j***m da mu j***m) i to jedno 50ak metara ulice ...Krecem se 40-50-60km/h i pocinje rodeo,zadnji tocak levo desno levo desno...Sledeca slika ja lezim na ulici,Kawa jedno 10ak metara od mene...Ustajem,nije mi nista,oprema full osim pantalona,staje lik sa autom i pomaze mi da dignem motor.Steta-iscepane pantalone i iskrivljena aluminijumska tabakera u dzepu a na motoru prednji i zadnji slider i rucica kvacila (jos jednom ne mogu da verujem koliko su ti slajderi korisna stvar). 16.04.2015 Montiram nove gume Michelin Pilot Road 4 i sa Sekom odlucujem da odvozamo Dunavsku magistralu da ih malo razgazimo...Dan perfektan,20ak stepeni,stvoren za voznju... Otisli do Golubacke tvrdjave i onda nazad do Kladova.Kada smo vec u Kladovu razmisljamo i odlucujemo da odemo do Rajackih pimnica,da vidimo to a i znam da tamo postoji vinarija Prvulovic (kako se i mi prezivamo) pa bi lepo bilo da kupimo vino sa etiketom na kojoj pise Prvulovic. Nazalost vlasnik nije bio tu tako da je ta pimnica bila zatvorena,ostadosmo bez tog vina ali smo ipak videli Rajacke pimnice koje su nam se svidele za to kratko vreme koje smo tamo proveli. I ubismo mi 400km taj dan,taman dovoljno da se gume razgaze.Posle te voznje nije bilo mnogo motorisanja,moralo je da se radi jer je u planu bio jedan veliki put koji je iziskivao dosta vremena i "vremena".Par jednodnevnih voznji oko Bora i to je to... Sredinom maja mi javljamo prijateljima po Sloveniji,Svajcarskoj,Nemackoj kog datuma u julu cemo biti kod njih jer tura na koju krecemo prolazi izmedju ostalog i kroz te zemlje.Sada da ne davim mnogo,zivot se u sekundi okrece za 180 stepeni,zbog vanrednih okolnosti doslo je do promene plana tako da od tog velikog putovanja koje smo toliko cekali nema nicega a i bilo koje drugo putovanje se ne nazire u tom trenutku....Jbg. Mada nije sve propalo... Nastavice se...

Hvala drugari na odgovorima,videcemo sta cemo i kako cemo...

Pozdrav drugari, Svratio bih do Venecije na 1 dan pa me zanima gde bih mogao da ostavim bajk tipa od 9am do 6pm?Pretpostavljam da ima parkinga za motore?Takodje ako neko zna koliko bi me to zadovoljstvo izaslo u €?