Jump to content

Moto Zajednica

Orthodox Viking

Članovi
  • Broj tema i poruka

    17
  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

Reputacija u zajednici

15 Neutral

O članu Orthodox Viking

  • Rank
    U prolazu
  • Rođendan 17.08.1978.

Profile Information

  • Pol
    Muškarac
  • Lokacija
    Makedonija, privremeno Afganistan :)
  • Motocikl
    BMW R1200GS 2015 Triumph Street Triple R 2009
  1. Paaa... ima novi motor! :D

    1. Prikaži prethodne komentare  3 more
    2. Momentum

      Momentum

      cestitam, mnogo kilometara provozao na njemu

       

    3. shlem

      shlem

      Eto nešto lepo, sa srećom vozio.

       

    4. IvanNBGD

      IvanNBGD

      Svaka vast. Puno bezbednih kilomatara sa osmehom na licu

  2. Cekam nastavak! A i knigu, uskoro! Bio sam u Beogradu proslog oktobra, i prvo sto sam uradio - kupio Putevima i dzadama... par ljudi je procitalo u Makedoniji, i sad traze josh Dobrovoljno se javljam da promoviram i distribuiram tvoju kad bude gotova! Svaka cast!
  3. Dan 5 Pere je morao nazad na posao sutra, a i ja sam imao neke neodlozne obaveze u Skopju, znaci - pakujemo se i krecemo nazad. Rutu necu postavljati, ista je kao i prvog dana, samo u obratnom smeru. Kako je lepsa polovica bande (brat i Pere) dosla u stan tek ujutro odgodili smo polazak za kasno popodne. Sofija i ja smo ustali ranije, i prosetali malo Ohridom, al smo zaboravili ponjeti aparat, tako da nema fotki. Kad smo se vatili u stan, Pere je vec bio spreman. Pakujemo stvari na motore, i spremni za pokret Sledeca slika vredi vise od reci! Zaista je krajno vreme da Triumph dobije drzace i torbice, i veci tank bag! Ovako e je skoro nemoguce ponjeti prtljag (osnovne stvari) za dve osobe za vishe od par dana. Kad putujem sam, tank torba i ranac privezan na suvozacko sediste je sasvim dovoljno i za nedelju dana. Al kako Sofija insistira da svugde ide samnom, moram naci neko resenje. U planu su Givi torbice i velika Givi tank torba, samo diler Givija u Makedoniji je strasno neozbiljan, tako da prvom prilikom idem u Solun da pazarim. Ili krajna varijanta - narucicu online. U planu sam da street bike pretvorim u adventurera, pa ce mo videti kako ce se sve to uklopiti Ubrzo smo izasli na put prema Kicevo. Prvo ravnica A posle je poceo uspon, i krivine. Kako nije bilo puno soobracaja u nasem pravcu, malo smo brze vozili Dan je bio suncan, a priroda prelepa! Posto smo napunili rezervare benzinom na izlasku od Ohrida, odlucili smo da ne pravimo pauzu na Strazi, nego da stanemo na prevoju izmedzu Ohrid i Kicevo - Preseka. Odma posle prevoja je parkiraliste sa cesmom, pa smo stali da protegnemo noge. I naravno da se slikamo Dok je Sofija pokusavala da napravi neke umetnicke fotografije Mi smo probali da krisom pobegnemo al nas je odma ulovila foto aparatom Pokupili smo je, i poceo spust prema Kicevo. Sofija se vec dovoljno opustila na motoru, i pocela je lepo hvatati krivine aparatom I naravno, obavezna fografija senki - mora je imati u svakom slikopisu! Sofija se toliko opustila, da pravi umetcki fotografije cak i u voznji! Kroz Kicevo smo samo prozujali, cak smo i semafore na magistralnom putu koji prolazi kroz centar grada uhvatili na zeleno I posle slede - krivineeee! Na prevoju Straza nismo stali, kako je i bio dogovor, a i nismo mnogo slikali, jer smo to odradili prije dva dana. Posle toga sledi autoput Gostivar - Tetovo - Skopje, dosada prava. Tu je mozda Pere malo vise uzivao, nagazio je Yamahu. Jedino "interesantno" je sto ima 4 putarine na deonici od 70tak kilometara! Na jednoj putarini smo stali, i opalili zadnju fotku ovog putovanja Daljni put do Skopja je prosao bez neceg vrednog pomena. Stigli kuci s osmehom na licu, i punih baterija, spremni da se uhvatimo u kostac sa obavezama koje su nas nestrpljivo cekale, nagomilane! Posle ovog dzira bilo je jos par kracih voznji, al nedovoljno za putopis. Kako stvari stoje, bicu u Makedoniji pocetkom Oktombra. Obavezno se vozimo, bar jedna malo duza tura, pa makar i kisa padala citavo vreme! Ovaj put cemo planirati i putopis, pa ce biti i vise slika Nadam se da vam se ovaj moj prvenac dopao, o obecavam da cu se potruditi vise sledeci put!
  4. Dan 4 Kako sam vise puta najavio, za danas je bila predvidzena poseta manastira Sv.Naum. Evo rute Ustali smo oko 8 sati, al lagano, kafica i kroasani da nas okrepe... Kad smo krenuli, sunce je vec dobro przilo. Stali smo blizu centra grada, Pere otisao do banke da izvuce lovu, a Sofija slikala cudno vozilo koje nam se pridruzilo Pere se vratio, i krenuli put jezera Odlucili smo da ne svracamo na shank sada, pa smo prozujali pored Pogled ka jezeru je bio divan! Dok smo tako uzivali, primetio sam da mi je Pera nestao u retrovizoru. Nama se cesto desava da se izgubimo, al obicno kad on ne zna put, a oce da nagazi i vozi prvi. I naravno, uvek uhvati pogresan pravac! Al sad mu je najverojatnije telefon dosadzivao, pa je morao stati da odgovori. Zato sam i ja stao na prosirenje pored puta da ga sacekam I posle par minuta, stize mobilni operator Ono sto vidite dole na jezeru je Muzej na vodi. Al bilo nam je mrsko da se po suncu spustamo dole i opet penjemo nazad. Kako su radovi na prilaznom putu bili u toku, moglo se samo peske, a nismo bas bili raspolozeni da ostavimo motore da se prze na suncu. Pokret, idemo dalje Pored puta koji vodi prema Sv.Naum priroda je predivna, i krivina za krivinom. Al je uzasno tesan, i kako je bio spic sezone, krcat autima i autobusima. I povrh svega, ulje na svakoj krivini! Kako smo bili bez opreme, vozili smo veoma pazljivo, i nismo uzivali bas. Obecao sam sebi da cu se jednog dana ovde vratiti, sa punom opremom i bez saputnika, i van sezone - da se iznauzivam po krivinama! Stigli smo u manastirski komples, ciji je dio pretvoren u moderni hotel, ali je ipak zadrzao svoju lepotu. Prosli smo kroz vashar ispred manastira, i seli u dvoriste da malo odmorimo i naravno, da se islikamo. Jedna od retkih "grupnih" fotografija Stvarno pojma nemam sta radimo ovde I naravno - pozerka Kad smo se naslikali, resili smo pojesti nesto. Svratili smo u jedan od restorana pored manastira, stvarno divno uredzeno mesto. Al, kako sto to obicno biva u eku turisticke sezone, usluga katastrofa! Ganjali smo kelnera bar pola sata, cekali rostilj bar jos sat vremena u polupraznom restoranu i dobili porcije koje su bile male cak i za Sofiju! I sve to posteno preplatili! Imam negde slika od tamo, al namerno necu postirati u znak revolta. Naravno, nismo dozvolili da nam ovo pokvari dan, nego smo krenuli nazad ka Nemo Beach. Malo smo se jurili po putu A Sofija je bila bas fina, pa je slikala lepote Ohridske rivijere Zadovljni voznjom, usli smo na plazu ko da smo oslobodili Ohrid od turaka! A Sofija je fotkala, da mozemo posle vidjeti da nije bas sve lepo na plazi Hvala Sofija! Resili smo da ostatak dana provedmo na plazi, i svako je radio ono sto mu je drago. Ja sam zauzeo separe, u sjeni drveta - postujem decke iz grupe SARS - Oj debeli lade, zasto ljudi rade? Ova zaba moze provesti citav dan u vodi! A ovu sliku necu komentarisati Posle smo se povukli u stan kod brata, odmorili i pregledali slike po aparatima i kamerama. Posto su Pere i brat ugovorili sudar s nekim inostranim ribama koje su upoznali na plazi, nama nije preostalo nista drugo no da odemo u potragu za vecerom. Kako nismo nista jeli od posete manastiru, odlucili smo da jedemo nesto dobro. Odveo sam Sofiju u jednu piceriju gde sam jeo prosle godine, jer znam da oni imaju specijalitet "topeno sirenje". To je ona prvi put probala, i dopalo joj se Kako smo bili stvarno gladni, setio sam se da slikam tek kad smo presli na pivo Posle smo se prosetali kroz grad, bilo je divno vece. Sofija je dobila priliku da dokaze svoje vozacke sposobnosti a kad smo krenuli prema stanu, umalo da "pazari" copera Moram priznati da joj dobro stoji, iako znam da je "street bike" vise po njenom ukusu Dragi citaoci, to bi bilo sve za danas, nastavak sledi sutra!
  5. Pravim ture i kroz Avganistan, al ne sa motorom Evo par slicica, za one koje interesuje kako to izgleda Kabul Herat - Adraskan I moto radionica u Avganistanu, sve ljute mashine!
  6. Dan 3 Probudio sam se vec prije 7 ujutro, skuvao kafu i probudio alarm na mobilni Laganica se spremio i proverio rutu za danasnji dan. Ruta je ista od prvog dana, s razlikom da nekolkio kilometara prije prevoja Straza, skrecem desno, i ulazim u Nacionalni Park Mavrovo. Sofijin prijatelj ima vikendicu tamu, pa je mala ekipica uzivala tamo zasluzeni odmor posle ispita na faxu. Evo rute, to jest skretanja: Spakovao sam jaknu i kacigu za Sofiju, i par sitnica za sebe. Spustio sam se u kafic pored zgrage, da popijem jos jednu kafu, i pokupim jos neke stvari za Sofiju, od njene drugarice koja radi tamo. I naravno, da uslikam motor pre polaska: Probao sam da nazovem Sofiju, da joj kazem da krecem, al kako ustajanje ujutro nija njena jaka strana, normalno bez uspeha. Srecom imam broj od Denija, njenog druga, pa sam nazvao njega da je probudi, jer nisam planirao da cekam par sati u Mavrovo, dok se ona sredi- ovako cemo ustedeti bar sat vremena! Danas je bilo manje guzve kroz Skopje no prije dva dana, danas subota i svi vec zbrisali na vikend, ili se kriju kuci i odmaraju od posla. Izasao sam na autoput, i nagazio... Baterije na foto aparatu sveze napunjene, jedna fotka kad sa poceo da se penjem ka Strazi Nazvao sam drustvo kad sam skrenuo prema Mavrovo, i uz pomoc telefonske navigacije nasao vikendicu bez problema. Svi su vec bili budni, cak je i Sofija bila spremna! Jos jedna kafica, i spremni za pokret! Nisu bas bili sretni sto im odvodim jedinu curu koja je bila s njima, a Sofija nije mogla da skine osmeh s lica - prva duza voznja ove sezone, i prvi put u Ohrid ove godine Kako sam obeceao, Sofija je dobila aparat, i sad slede slike. Naravno, prvo ona: pa onda slede prirodne lepote Nacionalnog parka Mavrovo - Mavrovsko Jezero: Put vodi preko brane na jezeru Susret sa vikendasima A i mali offroad, sto nije nikakav problem za Triumpha Izlazimo iz Nacionalnog Parka I spustamo se prema prikljucku na put ka Ohridu Tu sam rekao Sofiji da malo olabavi sa slikanjem, bar dok ne prodzemo spust sa krivinama, jer je put u ocajnom stanju, a povrh toga, mastan od ulja zbog kamiona koji dovlace drva za ogrev sa planine. Sve je proslo bez problema, i stigli na Straza da tankujemo benzina, i pojedemo kiflu za dorucak. Sofija se ogledala da nadze udobniji prevoz do Ohrida Ali je ipak odlucila da je motor veca avantura Slike za fejzbuk Obratite paznju na Sofijinu tashnu na prethodnim slikama Uvek je zezam da nam je taj detalj pokvario sve slike sa putovanja. Jednostavno, ne pripada tu! Evo sada i javno kazem, ako je ponese jos jednom, tashna ce neslavno zavrsiti u nekoj reci ili sl! Naravno, posle ce dobiti novu, al kad placam, imam valjda pravo glasa pri izboru, pa ce biti prikladnija za na motor Bilo je i drugih motorista na pauzi tu Al dok smo mi bili zabavljeni sa kiflama, i slikali tashnu, oni su se vec spremili za polazak, tako da nismo stigli da se upoznamo Sta je znacilo da je vreme da i mi krenemo. I krecemo - Sofija aparat u ruci, ja gaaas kroz krivine! Ovo mi je omiljena slika sa celog putovanja! Najverojatnije je slucajno ispala, al ja vidim neku simboliku u ispruzenoj ruci, ispucalom asfaltu... Mobilni je uporno zvonio, pa sam stao pored puta, da cujem gde to gori! zvao me Pere, kao probudio se, i zabrinuo se za nas. Da prvoveri dali nam mozda treba benzina, ili da krece na plazu. Rekao sam mu da slobodno ide, mi cemo svratiti do stana da se presvucemo, i naci ce mo se za shankom. Ubrzo stigli u Ohrid Otisli u stan, popili po kaficu.Ja otisao do prodavnice, po namirnice za popodne - citaj pivo. Vratio se za 15 minuta, al kako Sofija ne voli kad rano ustane, nasao sam je ovako Aloooo, ustaj, idemo na plazu! I ovo imas: Kratka voznja do Nemo beach, tamo smo nasli brata i Peru, ne bas u dobrom stanju - mamurlak od sinoc Dok se neko muci s mamurlakom, Sofija se vec okupala, popila makijato, i opet gleda prema vodi! Kako jas bas puno ne volim brckanje po vodi, jedno kupanje je sasvim dovoljno. Tako da sam ostao da leskarim u senci (dovoljno sam sunca video u Iraku), a ekipa je otisla - pod vodu! Dok su brat i Pere ganjali delfine u ezerskim dubinama ja se zrtvovao i zashao opet u vodu do pojasa, da spodelim sa vama lepote Ohridskog krajbrezja! Napomena, ribe su lokalne! Kao sto mozete da vidite, vesele i raspolozene za druzenje. Mozete ih naci na istom mestu, svaki dan pose 11 sati. Pa drugovi forumashi, navalite u Ohrid Posle plaze, otsli smo u stan svi skupa, obavezno tushiranje i pravac u grad na veceru. Ustvari, brat je imao neke obaveze pa smo na veceru otsli samo mi gosti - Sofija, Pere i ja. Kako sam ranije ziveo dve godine u Ohridu, znao sam kako da izbegnem zamke za turiste, i gde je dobra klopa, po normalnim cenama Otisli smo na picu u Saraiste, i bili zadovoljni rezultatom, evo Sofija moze da posvedoci Sve ja bilo zaliveno sa pivom po izboru, Amstel i Skopsko. Posle smo navratili u Akvarius, ja jos jedno pivo, ovaj put Lashko toceno, a Sofija i Pere su se odlucili za koktele. Kako sto mozete da vidite na sledecim fotkama, bili smo vec prilicno umorni. Odlucili smo da preskocimo nocni zivot, i odemo spavati. Sutra je u planu bila poseta manastira Sv.Naum, i naravno plaza. Laku noc svima, nastavak sutra...
  7. Dok se svi normalni ljudi vozaju naokolo, koriste blagodete suncanih dana, ja sedim na poslu, bogu iza ledza negde u Avganistanu i citam putopise na BJBikers Forumu... Tamam je sezona zapocela, ja se pocetkom maja otisnuh na "prinudni" rad u inostranstvo! Da sam birao lokaciju, ne bih bolju izabrao! Ovde svako vozi motor, kinez u rasponu kubikaze od 50 do 150cc, al ja im ipak zavidim... No to je vec druga prica. Da se vratim na to kako se rodila ideja za ovoj moj pocetnicki obid da napisem putopis. Znaci, kad sam video da je i ova sezona propala za mene, sto se tice voznji, vratio sam se se na glavnu zanimaciju koj sam praktikovao dok sam bio u Iraku, do prosle godine, a to je naravno - citanje putopisa na moto forumima. I naravno, sortiranje slika razbacanih po raznim folderima (i korpi za otpatke) na laptopu, evociranje uspomena iz proslog leta. I onda sinula ideja - kad vec imam vremena na pretek, zasto da ne probam napisati i ja jednu kratku reportazu, i pridonesem ovom forumu, i zahvalim svima koji su pisali i pisu svoja iskustva, i pomazu mi da ubijem tolike dane ovde! Al nisam ni proslog leta nesto puno vozio, samo par voznji kroz Makedoniju. Razlog - vratio se iz Iraka krajem avgusta, pa me uhvatile obaveze kod kuce, pa mi je motor bio ukraden, pa srecom pronadzen, al u ne bas dobrom stanju (majmun koji ga je ukrao je u gorem ). Prisetio sam se da smo odradili produzeni vikend u Ohridu vec odmah cim sam dosao u Mk, pa sam rovario juce po laptopu, odabrao slicice, i da vidimo bas kako ce sve ovo ispasti. Slika nema bas puno, jer nismo slikali namenski za putopis, a i ruta je malo cudna - nekih dva ipol kruga kroz Makedoniju, al sta je to je, nadam se da ce moje prvence biti dobra osnova za buduce moje putopise. Da pretstavim aktere ove price - moj drug Pere, i njegova voljena Yamaha R6, Sofija -suputnik na Triumphu i glavni fotograf , Triumph Street Triple R, i naravno moja malenkost. Dan 1 Od kad sam dosao u Makedoniji pre par dana, odradili smo par kracih voznji - Kratovo, pa onda Kavadarci - da obidzemo moje i Perine roditelje. Normalno da sam hteo vise, pa nisam se posteno vozio cele godine, a leto je vec bilo pri kraju! Dogovorili smo se da odemo na produzeni vikend u Ohrid. Pere je nekako dobio slobodan dan od posla, pa smo trebali krenuti cetvrtkom kad se vrati s posla. Al kako to obicno biva, ispale su njemu neke neodlozne obaveze za cetvrtak popodne, pa smo se dogovorili da ja idem cetvrtak ujutro, a on dodze sutradan. Sofija je bila u Mavrovo sa drugovima, i plan je bio da je pokupim u subotu, i nedeljom skupa posetimo manastir Sv.Naum u Ohridu, i ponedeljak nazad za Skopje svi zajedno. Ovo vec izgleda zamrseno, a bilo je jos gore! Glavni krivac sam naravno bio ja, jer sam hteo da se vozim sto vise, dok su ostali hteli da odmore za vikend. Znaci, ruta prvog dana Skopje - Ohrid: Ustao sam oko 7 ujutro, bolje reci izleteo iz kreveta! Vec sam bio spakovan, samo osnovne stvari u maloj nepropusnoj vreci, i ono sto je trebalo da bide pri ruci - u tank torbu. Nisam poneo vise, jer sam morao planirati i Sofiju i njen prtljag na povratku, a Triumph jos uvek nije spreman za duza putovanja udvoje, tako da nema kofera i torbica. Prosao sam kroz Skopje, s osmehom na licu probijao sam se niz guzvu imedzu automobila radnih ljudi koji smrhnutih lica zure na posao, i izashao na autoputu prema Tetovo. Nije mi palo na pamet da stanem i slikam, uzivao sam u slobodi! Krajolik oko autoputa je divan, al sam autoput je dosadan, ko sto svi znamo. I tako, prva slika je pala tek kad sam se poceo penjati prema prevoju Straza, posle Gostivara. Prva pauza je bila bas tamo - Straza je nesto kao obavezan odmor na putu Skopje - Ohrid, svi prave pauzu tamo. Gomila ljudi, idu na odmor, vracaju se sa odmora... Lukoil benzinska pumpa, tankiranje, kafica. Prijatna temperatura, cak i usred leta. Opalio jos jednu sliku, i pravac - Ohrid! Tako sam se divno uneo u voznji, da sam opet zaboravio da slikam! Sledeca slika je kad sam stigao u Ohrid, tacnije prosao kroz grad i stigao na Nemo Beach, gde je moj brat imao shank na plazi. Umalo da zaboravim - na nekih 20tak km prije Ohrida, vidim Suzuki Intruder parkiran maltene usred puta, i curu pored njega. Kako je to najtesnija deonica na celom putu, odmah sam skontao da nesto nije u redu. Stao sam, naravno, i bio sam u pravo. Ponestalo im je benzina, jer nisu mogli vidjeti merac od tank torbe na rezervoaru, pa je suprug stopirao neko auto, i otisao do prve benzinske pumpe. Pomerio sam motor pored puta, jer ona nikako nije mogla da pridvizi to cudoviste, i pozurio da pokupim vlasnika i dovezem ga nazad, jer jadnik je pesacio sa benzinske nazad, niko nije hteo da pokupi dvometrasa svog u kozi sa flasom u ruci! Naso sam ga jedno 300 metara dalje, skoro stigao, sav oznojen. Rekao sam mu da je vec blizu, pozdravi li se, i produzim ja ka Ohridu. S osmehom na licu se secam kako se to isto dogodilo proslog ljeta i Peri, bas na istom mestu! Oni su sa jos jednim drugom, Dzurom, tako zestoko ganjali Yamahu, da su potrosili citav rezervoar od Skopje do tamo! Srecom, Dzurina supruga je bila iza nih s autom, pa im donela benzina, nije bilo pesadije. Da sam znao sta ce biti sutra, smijao bih se jos jace! I onda, Ohridsko ezero, Nemo beach! Tamo me je docekao brat, jos uvek mamuran od sinocnog lumperaja, i naravno personal, oni su izgledali puno bolje no brat! Ostatak dana sam proveo na plazi, uzivajuci u pogledu i hladnom pivu, zezajuci se sa konobaracima Popodne otisao sam kod brata u stan, tush, otspavao par sati, i vece proveo sa bratom, da mi isprica sta se sve zbivalo u prethodna 6 meseca, dok sam bio u Iraku. Naravno, uz pivo! Dan 2 Probudio me mobilni, zove me Pere da mi kaze da krece iz Skopje prema Ohridu. I njegova ruta je ista kao moja od juce. Ustanem i ja, i odem na Nemo beach, da popijem kaficu, i lagano se rasanim. Inace ovako izgledam pre prve jutarnje kafe: sav zbunjen i mrgodan, i ne volim nikog, pa ni sebe Posle dva espressa i par cigareta, sve je drugacije, naravno. Tamam sa popio drugu kaficu, kad zazvoni mobilni. Pere me zove, ponestalo mu benzina - pogodite gde!? Hahaha, ne bas, par kilometara prije toga. Kako nema benzinske u blizini, a ne moze ostaviti motor sam, i stopirati do benzinske, moram ici ja po nega. To je znacilo pokupiti se sa plaze, otici do bratovog stana po opremu, jer sam samo kacigu ima samnom, a nekako mi se bas i ne vozi 30tak kilometara u shorcu! Usput sam natocio flasu benzina i pozvao Peru da se pripremi, i naravno, nasao ga u pounoj ratnoj opremi, spreman za jurish! A kad sam mu video izraz lica, morao sam ga uslikati - evo zasto: Kad smo krenuli prema Ohridu, primetio sam ovo: Valjda je neko primetio kako ljudima ponestaje benzina bas ovde, pa resio da bi benzinska pumpa bila dobra investicija. Dobro se dosetio covek, moze i bar otvoriti, motoristi ce mu biti stalni gosti. Znaci Pere, sledece sezone mozes i bez mene, benzinska ti je na dohvatu ruke! Nakon ove epizode, odjurismo na Nemo Beach, i predadoh Peru u sigurne ruke -konobaricama! I dok smo tako fino sedeli za shankom, i uzivali blagodete leta, mene nije drzalo mesto. Nisam se dovoljno navozao za danas! Predlozio sam da se provozamo do susednog grada, Struga, i malo dalje - da obidzemo manastir Kaliste. Al kako smo vec bili tamo prolog leta, Pere je moj predlog glatko odbio! Vise mu se svidilo da sa bratom lezi u senci, i sharmira cure koje su se okupile cim su videle kacigu i tu silnu opremu u kojoj se pojavio na plazi! I naravno, ja ne bi bio ja, kad mi nebi nesto ludo palo na pamet! Prvobitni plan je bio da sutra ujutro odem do Mavrovo, pokupim Sofiju, i vratim se u Ohrid. A zasto da ne krenem danas, odem u Skopje, al sa druge strane - preko Bitole? Vec sam znao da je novi asfalt na prevoju Pletvar, sto znaci divna voznja kroz krivine! Tako cu izbeci da svaki dan vozim isti put, napraviti citav krug kroz Makedoniju, sutra pokupiti Sofiju, i nazad u Ohrid. Kad sam rekao bratu sta planiram, on me je samo pogledao ovako: i rekao mi je da sam lud, a Pere je bio toliko zauzet sa nekim plavusama tamo da je jedva skontao sta mu govorim. Rekao je nesto kao - sretan put i nastavio posao. Kako sam vec bio pod punom opremom, svrati sam samo do stana da pokupim neke sitnice, i krenuo. Danasnja ruta: Prva pauza je bila kad sam prosao Resen, stao sam da popusim cigaru, i opalim par fotki. Posle sam pozurio malo, i nisam fotkao, jer sam hteo po danu da prodzem Pletvar. Put od Bitola do Prilep je dosadan, ravnica... Pletvar je divno proci, sve te krivine i novi asfalt... bar dok kamioni ne pojedu asfalt. Sunce je vec bilo u zalazu kad sam izashao na autoput, jedna fotka i pravac Skopje. Ostatak puta je prosao bez ista vredno za pomenuti, osim sto mi je skoro ponestalo benzina, al srecom benzinska pumpa ja bila blizu. A sutra nas ceka novi dan. I bice vise slika, jer se fotograf pridruzuje ekipi!
  8. Trenutno, u Baladu, sjeverno od Bagdada, najveci vojni aerodrom u Iraku. Tu sam proveo vise od dve godine, ako se ne racunaju odmori Danas letim za Bagdad, a kroz par dana kuci u Makedoniju... i onda, ko sto kazes ti - gasssssssss, da se malo provozamo po balkanu. ;D
  9. Shoei kaciga i Oakley naocare... ;D Oprema glavu cuva... a i vid
  10. Svaka cast Marokanac, potrudio si se Prosto budis u nama zelju za putovanje.... hvala! ;D Pozdrav.....iz Iraka. :-\
  11. Ja stigao do stranice 19 od 116 u podforumu Motori trazeci post o STriple, al kako mi je svaka druga tema bila interesantna, digo ruke od daljeg trazenja, jer sam vec proveo 4ipo sati na netu :-\ Pa onda fino resio da otvorim temu, pa da razmenimo iskustva ;D Jer kod nas u Makedoniji, bak kolko ja znam is ima svega 3 komada, jedan vec otisao u vecna lovista (kupio ga bogati cale sinu, pa ga ovj razbio i sebe i motor, al vise motor nego sebe :'( ), drugi se jos vozi, iako sam ga ja proklizao proslog ljeta (nije moj ;D), al nista seriozno, i treci je moj R. I jos dva-tri komada Speed3, i to je sve... Valjda ih vise ima u Srbiji, i shire, pa bi molio ko ima iskustva s ovim motorom, nek se pohvali! ;D
  12. Odlican put, jos bolji stil pisanja ;D
  13. Odlicno... cekam nastavak Steta sto nisam u MK trenutno, da popijemo kaficu. Napomena - ako se planirate plazu u Ohridu, svratite do Nemo Beach ;D Pozdravite mi brata, on drzi Purple Bar, pice je na moj racun... ;D
×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja