Sezona 2024. uveliko traje. Prvobitni plan da se vozi balkan ove godine je otpao, druge bitnije stvari su dosle na red - mami se vratio rak i posvetio sam to vrijeme da budem uz nju i da je svakodnevno vozim na zracenje. Ima vremena, vozit cu nekad balkan, posjetit cu sva mjesta i bice sve ok. Uvijek ima 2025. ili 2026? Vidjet cemo sta ce biti. August je mjesec, terapije zracenjem u julu su bile uspjesne, rak se smanjio, nema metastaza, stvari su dobre za sada. Mama je dobro, Fantasticne vijesti!!! Razmsiljam o godisnjem, gdje i sta, kako da uklopim sve, koliko odmora imam, racunam, planiram a vrijeme ide... Posao sam izgubio jos pocetkom ljeta, trenutno sam u novoj firmi, probni rad, ogroman stres i napor. U medjuvremenu, nakon sto sam dobio otpreminu iz prosle firme (kriza na IT marketu, pogodila i moju firmu, otkazi isli redom), odlucim da promjenim motor. Kao sto nekki znaju, vozio sam Hondu NC750x 2020, manuelac, ali san mi je bio da uzmem cuvenog GS-a. Otpremnina koju sam dobio nije bila dovoljna da investiram novac u nesta konkretno, ali je bilo dovoljno da uz svoju Hondu, mogu da doplatim za GS-a. Tako i uradim i kupujem bijelog BMW R1250GS rallye. Honda: GS: Kompletan stres, sva desavanja sa mamom, aktivno konzumiranje cigara, sve je to dovelo da dobijem povisen pritisak. Tobijam terapiju lijekova i kontrolu za 4 sedmice uz svakodnevno mjerenje i zapisivanje vrijdnosti da se vidi kolilko pomaze terapija. Ajde, ok, sa 41 godinom, nekako mi je i prihvatljivo da eto nesta imam, terapiju dozivotnu za krvni pritisak. Vrijeme prolazi, dodatna oprema i stvari za novi motor stizu, sarafam, planiram i sanjam.. Blizi se kontrola za prtisak, idem kod doktora i vadim krv, cisto da se prekotrolise stanje. Ponedjeljak, 2.9.2024., 09:00, dajem krv i vracam se kuci i nastavljam da radim. Pinggg - stize e-mail, u 11:00h imam informativni razgovor sa svojim menadzerom. Tu me obavjestavaju da se moja pozicija mijenja i da za novu poziciju i nove potrebe, moje znanje i vjestine nisu dovoljne te da me zvanicno obavjestavaju da cemo prekinuti probni rad i da ne trebam vise da radim. Ja u potpunom soku, ali sta je tu je. Probni je rad, zakonski mogu da otkazu cak i bez razloga, nista tu ja ne mogu. Ali u svemu tome, golica me jedna ideja, ako vec nemam posao, znaci imam slobodno vrijeme! Idem ja sutra na motor, pa za balkan, sloveniju gdje god! Jeeeee!!! No medjutim..... Isti dan, 16:00, montiram givi kofere i nosace (tek stigli novi), zvoni telefon, moja doktorica. Kaze hitno dodji kod nas da podignes uputnicu, moras odmah u bolnicu, kreatinin ti je strasno visok. Sjednem na motor, pokupim uputnicu, jedna bolnica, posalju me u drugu, ja tamo - kad kazu "e moraces ostat". Kontam sta je vama koji klinac, ja dobar k'o lampa, nit' me sta boli nit' me sta zulja, 'ocu da vozim na odmor ljudi sta vam je?! Ali eto, ostah ja u bonici ukupno 4 dana. Radjena mi je biopsija bubrega, nista nije dobro. lijevi bubreg k'o grozdzica. Kazu u bolnici, iduce godine ce morati dijaliza, 3 puta sedmicno po 4 sata. Sok, nevjerica. Kontam ovo neka skrivena kamera, sta li je?! Tek sto sam kupio motor o kojem sanjam, tek sto se sve poklopilo, svi snovi za Nordkapp, balkan, raznorazne prevoje od Alpa preko Francuske do Portugala, sve to pada u vodu... Stanje je slijedece: Bubrezi i stanje ce se morat mjeriti redovno, moram naci neki dijalizni centar i nefrologa koji ce pratiti moje stanje. Tako i uradim, svaki mjesec moram da idem da dajem krv i urin, rade se nalazi, pa onda ajd ponovo za 4 sedmice isto to. Stanje se pogorsava (zadnje 3 mjeseca prije nego odem na ovaj put), ali ajde, nekako sve se polako slaze i prihvatam cinjenicu da zivot vise nece biti kao prije. I dalje sam ljut, ne znam cime sam to zasluzio, jbg djetinjstva normalnog nisam imao, rat 90tih me je gazio, poslijeratno stanje i "drzava" kao sve na nasem lijepo balkanu je otislo u qrac i sad mi je samo jos ovo falilo... Jedini pravi lijek je transplatacija bubrega. Kada pocne dijaliza, treba da se upisem se na listu cekanja i onda se u prosjeku ceka 8-10 godina do transplantacije. Moze to puno brze ako imas donora (a ja ga nemam). Ako bude srece, u nekim svojim 50tim cu moci opet normalno da zivim i vozim. Moci cu i do tada, ali uz striktno planiranje i ne tako opusteno kao do sada. Srecom, ja kao pacijent, mogu da dogovorim dijalizu u EU zemljama, sto znaci da mogu ici negdje i voziti dane kada nisam na dijalizi i vikende. Ograniceno ali izvodljivo. Vrijeme ce pokazati sta ce biti, ja se fokusiram na sadasnjost. Poceo sam da se vise krecem, bacio sam cigare, izbacio sol iz hrane i promojenio nacin ishrane, pokusavam da razvucem ovo malo funkcionalnosti bubrega sto je ostalo da potraju sto duze. Pa da krenemo sa putopisom, oprostite na maloj digresiji i dugom uvodu u putopis[emoji846] Kraj je Septembra i ja razmisljam ovako, imam 2 sedmice vremena izmedju termina sa doktorima, vrijeme je jos uvijek ok, sve sto mi treba imam, idem ja malo na put, malu turu na novom GS-u, bas onako kako sam i uvijek sanjao. *ebes ti ove neke bolesti i doktore, moto avantura je najbolji lijek za dusu i psihu covjeka! Odluka je pala, idem u Sloveniju na posjetim mamu i sestru, tu ce mi biti baza, a odatle cu da vozim jednodnevne ture po okolini, ima svasta da se vidi. Ko zna kakva ce 2025-ta biti, da li cu vec krenuti sa dijalizom ili ne, kako i gdje cu moci putovati motorom, sve je jedan veliki upitnik. Da ne spominjem da nemam posao i da cu morat traziti posao sa skracenim radnim vremenom jer 3 put sedmicno po 4 sata cu morati da budem na dijalizi. Nema druge nego vozi miske kao da ti je zadnja voznja u zivotu! Zato i pisem u naslovu “oprostajna”. Prvi dan: 03.10.2024. 08:30 konacno krecem. Sa novim motorom sam do sada napravio ukupno 300 km, jos uvijek se upoznajemo i mirisemo jedan drugog. Ajde, nije prvi put da vozim veliku turu ali jeste prvi put da vozim veliki motor, tezi i sa 3x vise snage nego sto sam navikao. Zvuk bokser motora mi podize otkucaje srca, izlazim iz garaze, gps dobija signal, prva i hajmo! Sa starta: Buduci da nemam previse vremena, odluka je da vozim 1 dan autoput, nocim na granici izmedju Njemacke i Austrije, pa naredni dan vozim za Novu Goricu u Sloveniji. Plan je da drugog dana vozim lokalnim cestama, idem na Grossglockner, pa Mangart i onda dolinom Soče da se spustim do Nove Gorice. Ali buduci da su bile strasne poplave u Austriji i Sloveniji, odlucujem da to preskocim i da vozim direktno autoputem u Ng sto je i bila dobra odluka, jer kasnije saznajem od zeta da je dolina Soče bila poplavljena i nije bila prohodna. Prvi utisci sa voznje na autoputu i poredjenje sa prethodnim motorom (Honda NC750x manuelni, 2020 gp prije facelifta): Udobnost na gs-u (fabricko sjediste) je osjetno veca nego na sjedistu od nc-a, sa gs-om vozim duze prije nego sto me podje bolit zadnjica. Polozaj sjedenja je dosta slican na oba motora (oba motora su imali podizace kormana), vrlo blago prema naprijed nagnut, mada vise uspravan nego nagnut nacin sjedenja. Udobnosti doprinosi i zastita od vjetra, oba motora su imala poviseni vizir, s tim da na gs-u nema nikakvih primjedbi dok za NC, uvijek su mi stradala ramena (zbog samo oblika vizira), kaziga je bila uvije zasticena ali vjetar bije ramena i samim tim se borim sa vjetrom na vecim brzinama. Kada vec spominjem putnu brzinu, sa NC-om se masina patila na 140-150, na 160 motor ide na sve strane i pogotovo ako preticem kamion ili autobus, nalet vjetra se itekako osjeti. Prednji tocak je uvijek davao osjecaj kao da je previse lagan, i da motor viori zbog toga na vjetru. Sa GS-om je prica totalno drugacija, motor je izuzetno miran, stabilan i udoban sa 160-180 km/h (u oba slucaja, motor je natovarn sa 3 kofera). Jednu veliku razliku za mene licno pravi i snaga motora, NC je bas dusu davao na autoputu, dok GS sa pola gasa leti i izuzetno je stabilan sve do 220km/h (brze od toga nisam vozio). Potrosnja je na GS-u logicno veca kada se poredi sa NC, alli nije prevelika razlika sa mojim stilom voznje. Ono sto sam primjetio na GS-u je da kada se vozi bas brzo (170+) bas brzo se mora tankat ponovo. 7.34 l/100km je najveca potrosnja koju sam imao sto znaci da sam sa usutih 16 litara, presao 218 km. Kada se vozi 180 to je strasno malo vremena izmedju 2 sipanja. Taj jedan put je jedini put gdje sam pomislio da bi bilo bolje da sam uzeo GS adventure jer on nosi vise goriva. Realno, nema potrebe jer nisam nikad toliko daleko od pumpe da mi treba toliko goriva i isto tako ne zelim da sa sobom nosim dodatnu tezinu bez potrebe. Kad se gs vozi normalno 130-160, potrosnja je osjetno niza, moja najniza na autoputu je 5.16 l/100km (16 litara usuo, presao 310KM). Jos 2 stvari koje su bile veliki plus sa udobnost su tempomat i glave cilindra od motora. tempomat je odlican jer ti daje sansu da odmoris i desnu ruku, mozes da vozis "bez ruku", a crash bar koji ide oko glave cilidra motora sluzi odlicno kao dodatni fuzaster, jer mogu da ispruzim noge i naslonim ih kao da sam na nekom coperu ili u fotelji. Kvacilo je hidraulicno tako da je vrlo ugodno i lagano za guzve. Oba motora (NC i GS) su jako upravljivi i voze se kao biciklo. GS je osjetno tezi zamo kad se pomjera bez voznje, cim se krene voziti sav osjecaj tezine motora nestaje i vrlo je lagan za upravljanje. GS bolje drzi krivinu, daleko stabilniji od NC-a (barem je meni takav subjektivan osjecaj). Velika razlika je i u ovjesu, GS ima automatsku regulaciju i sam racuna potrebne parametre bazirajuce se na tezini koju nosi, dok na NC je bilo sta dobijes iz fabrike, tako ti je. Nisam nikad stimao zadnji amortizer. Jos jedan neobican osjecaj kod GS-a je taj sto nema propadanja prednje dijela motora pri jacem kocenju, jer ima drugaciji ovjes. Gs je premasio sva moja ocekivanja. Necu da kazem da je NC sad los motor, daleko od toga, motor je fantastican, samo je meni uvijek falilo malo snage i malo vise stabilnosti na velikim brzinama. Ljudi su obilazili cijeli svijet na NC-u bez zelje da promijene motor za veci i jaci, dakle moja zelja i moj "to je to" momenat je definitivno bio sa GS-om. Nakon 934 kilometra, stizem u svoj smjestaj koji sam bukirao preko booking.com i platio sam 55eur. Vrijeme je bilo ok do sredine njemacke, dalje je bila kisa. Nakon sto se smracilo, vidljivost je bila strasno losa jer sva prljavstina i masnoca su zavrsile na mom viziru i na viziru od kacige. Vozila is suprotnog pravca prave katastrofalan odsjaj i vrlo cesto imam samo svjetlosnu zavjesu ispred sebe, ne vidim ivicu ceste niti vidim trake na cesti. Jedini orjentir su svjetla auta ispred mene. Smjestaj je ok, to je kao kuca koja je pretvorena u mali hotelcic, tzv. gasthof. Udobno, toplo, cisto, sa svojim privatnim tusem i wc-om. dvoriste ispred smjestaja gdje sam parkirao motor preko noci: Soba: Dobro sam se naspavao, ustajem ujutro rano, krenuo sam dalje oko 07:30.

4 dana spakovana u 4 minuta ! Ovaj predobri video napravio je @Nenadbg88 ! A evo detalja.. Viber grupa , nekoliko nas , nazvali smo se "junci" ! Ne ne , nije ono sto mislite !! Junci u smislu , resili da meseca juna imamo jednu ozbiljniju voznju i da to postane tradicija . Da prvi ili drugi vikend juna bude tradicionalna nasa visednevna voznja. Odlucili smo gde cemo ! Beograd - Ljubljana - Logarska dolina - Bled - Grossglockner - Vršic pass - Mangart - dolina reke Soče - Ljubljana - Beograd ( ako se secam svega ) Tako je počelo Ekipa : Dusko ( @Krmco ) i zena mu , Miki ( @m.milivojevic ) i zena mu , Stefan ( @ProMaster ) , Nenad ( @Nenadbg88 ) i ja i moja skvo. 5 motora , 8 ljudi 09.06.2022 - četvrtak, resili da nam dan sluzi samo da se prebacimo do Ljubljane , pa krecemo posle posla , oko 15h sa Zmaja Kako smo usli u Hr , krece kisa. Ali ne kisa , POTOP ! Nalazimo neki hotel u Ljubljni , oko 22h ulazimo. KLopa , spavanje... Svi zeljno cekamo sutra...

NAPOMENA pre citanja: fotoaparat nismo puno koristili i uglavnom je koriscen u toku voznju od strane saputnice tako da slike nisu lepo kadrirane i ne prezentuju najbolje okolinu. Prezentovanje je vise fokusirano na video sadrzaj. Posle par saveta od strane kolega sa sajta (ima posebna tema) odlucih da svoj prvi godisnji odmor u dosta godina odvojim na voznju do Rijeke i okoline. Motor je stara krmaca Honda st1100 1991 god, a putnici moja malenkost i moja cura Milica. Dva dana sam sastavljao plan kuda cu i sta cu i odlucio sam na put krenuti 12.08 rano rano ujutro i ostati tamo ravno sedam dana. Vremenske neprilike koje su zadesile hrvatsku tog dana je odlozio put za nedelju, tako da smo krenuli 13.08. iz Kule pre jutra. Bilo je dosta oblacno i kisa je padala do pola sata pre pocetka putovanja. Probudio sam se nervozan, prvo zato sto sam morao da odlozim put za jedan dan a drugo zato sto vreme nije obecavalo. Nismo se dali obreshrabriti jer je google rekao da kise nema u HR i da se najavljuje 5-6 dana bez kise. Prvi dan je cilj bio da stignemo do Rijeke, izbegavajuci autoput a posle kako nam se svidi. Nemam nikakvih obaveza sem da se vratio do kraja sledece nedelje. Jedina ozbiljna "obaveza" je da se u utorak, 15.08., ode na Mangart i Bled u Sloveniji. Do granice smo brzo dosli i prosli jer nije bilo guzve (iako je na autoputu tih dana bila kilometarska kolona). Odabrali smo put Osijek - Virovitica - Kutina - Sisak - Vojnic - Karlovac - Delnice - Rijeka. Put je jako dobar, vozi se brzo i nije bilo guzve. Put do Gorskog kotara je nista posebno, ali i to mora da se prodje. A kada se udje u gorski kotar tada pocinje veca zabava. brda, planine i krivine. Prvi ozbiljan odmor je bio u restorani blizu Vojnica. Zove se Karan i nije skupo. Hrana ok ali sam morao da prigovorim na salatu koja je toliko slana bila da mi je lakse bilo sisati grumen soli. Posle rucka nastavljamo dalje i krivine postaju sve lepse a put sporadicno bude jako dobar pa onda malo losiji. Nema rupa ali ima jako puno zakrpi. Moze da se vozi malo brze. Miliciju nismo primetili nigde a motorista ima u velikom broju (generalno nije bilo guzve na celom delu puta). Prolazimo Delnice i nastavljamo za Rijeku. Kilometri prolaze, masina prede, nije prevruce. Delnice su prica za sebe. Najvisi grad u HR i okruzen sumom sa svih strana. Kada smo stigli do planije Gornje Jelenje znali smo da smo blizu. Uskoro je na vidik izaslo i more po prvi put sto nam je dalo snage da nastavimo dalje sa obnovljenim elanom Ceo put sa planine prema Rijeci je dobar i motora ima bas dosta. Tu je i Grobnik pa nije ni cudo sto je ova destinacija toliko poznata. Ubrzo stizemo i u Rijeku. Mala voznaj po gradu u kojem sam proveo veliki deo svog detinjstva i prisecanje sve toga. Mnogo se izgradilo. Od industrijskog grada postao je turisticki. Mnogo se ulagalo u puteve i cistocu. Stizemo do odredista. Do prijatelja kod kojih ostajemo i koji su nasi domacini. Prvi dan pa odmah na more. Stigli smo oko pola 4 tako da smo imali vremena da se okupamo. Otisli smo na Krk i umocili dupe tamo TU oko Krka smo naleteli na prve guzve u saobracaju ali nista strasno. A i bio je topao dan i svu su trazili mesto za kupanje. Svi dani su nam bili obelezeni putovanjem na neku destinaciju oko Rijeke. Islo se i na jezera, i na planine, i u opatiju, i u zoo vrtove, i na more, vozalo se brodovima...sve u svemu od 8 ujutro pa do spavanja dan nam je bio 100% popunjen. Najvise zahvaljujuci nasim gostima koju su nas domacinski setali na sva najlepsa mesta u okolini Nisam se opterecivao fotografijama. Cilj mi je bio uzivanje i da vidim sto vise toga a fotografisanje sam ostavio drugima Par napomena. Opatija je nemoguca za parking. Previse turista za moj ukus. Nije mi se svidelo. Lepo je sve to ali kada nemas gde dupe smestiti i odmoriti noge..jebes ga..nije to za mene. daj mi planinu i prazan put i ja zadovoljan Cene malo jace ali se nasla koja kuna za one magnetice, sladoled i tako neke sitnice. Sa druge strane penjanje na Ucku je VRH !!! Put je odlican a krivine dosta zahtevne. Kakvi crni putevi po Istri i "Y"-oni i kojekakve gluposi. Ko zivi u Rijeci penjanje na Ucku je sve sto im treba Nazalost video tog puta nemam, jer nisam znao sta me ocekuje pa nisam ni nosio kameru. Pogled sa Ucke je, pa u najmanju rec "sirokougaon". Vidi se sve kilometrima okolo. Kazu da se posle kise moze i Venecija videti sa dvogledom a Triglav bez dvogleda. Krk, Cres pa i Goli otok su tu "nadomak ruke". Sad stizemo na zanimljiviji deo ovog putovanja. To je voznja kroz Sloveniju i penjanje na najvisi put u SLO. Mangart je jedan od vrhva Alpa i nalazi se na granici izmedju SLO i IT. Krenuli smo na put u utorak 15.08. i plan je bio da se ide Rijeka - Kozina - Postoja - Tolmin - Mangart - IT -Kranjska gora - Bled - LJubljana - Logatec - Pivka - Ilirska Bistrica - Rijeka. Put je dugacak oko 550-600km i vozi se kroz jaaaaako lepe krajeve. Jedini los put je bio oko LJubljanje, koji je spor, ruzan i los. Sve ostalo je za cistu destku. Put uz reku Socu u Sloveniji je napraljen za motore. Gde god da bacis pogled nesto imas lepo videti a opet,a asfalt je tako dobar da te tera na jaci gas. E sad, put za Mangart je poseban deo puta i odvaja se od magistrale koja ide za Italiju. Na jednom delu puta postoji rampa i ulaz se naplacuje 5eura. Vredi i mnogo vise da se obidje ovo mesto Od cuvara smo obavesteni da ima odron na jednom delu puta (vidi se na sledecem videu) i da idemo na svoju odgovornost. Put je jako uzak i zajeban za voznju. Dva auta ne mogu da se mimoidju i naleteli smo par puta na prepreke gde smo cekali da se jedno auto vrati na deo gde ima prosirenje da bi ostali mogli proci. Nije sto je moj video, ali treba da pogleda svako ko voli planine i voznju uz stme litice Na vrhu smo stali. Malo prosetali, slikali, rucali i jos neke stvari, ali malo o tome na kraju putopisa. Vreme prijatno. Suncano bez oblaka i vetra. Kao iz slikovnice. Mangart je najvisi vrh tog dela Alpa sa nekih 2670mnv. Sa jedne strane puca pogled na Italiju i Fuzinska jezera. Na drugoj strani pogled puca na vrhove alpa. Ima tu i neki planinarski dom do kog nismo islo jer je na malo nizoj nadmorskoj visini i bilo nam smorno da se spustamo i ponovo penjemo (morali bi peske zbog velikog nagiba i makadama gde nisam smeo ici motorom). Put prema Italiji je nov izazov. Ovaj put za kocnice. Lako je popeti se na planinu ali treba i sici Ali lagano, kilometar po kilometar i zavrsili smo u Italiji. Malo voznja Sella Neve pa Tarvisio pa nazad u Sloveniju. Slika nemam puno a i kamera je odsluzila svoje i obe baterije potrosene pa nemam puno slika iz Italije ali u principu isti ambijent kao i Sloveniji samo sa vise maxi skutera i daleko ludjom voznjom. Granica nema pa se prolazi dosta brzo. Sve je predodredjeno motorima. LJudi se sklanjaju ali u principu nema potrebe. svi voze iznad ogranicenja i ludost je ici i preticati kolonu koja ionako ide preko 100 na sat. Slike sa ovog dela puta su sve slikana sa mobilnim aparatom. Morali smo cuvati bateriju za Bled koji nam je bio sledeca destinacija. Do Bleda smo brzo stigli ali nas je na Bledu docekala kolona od par kilometara. Sva sreca pa smo motorom pa smo se provukli dosta brzo, nasli parking na trotoaru i proveli par sati na jezeru i na samom ostrvu. To nam je bilo kao slag na tortu celog ovog putovanja. Mene inace ne odusevljavaju jezera, gradovi i tamo gde ima guzve ali se mora priznati da Bled, iako sve to u jednom, ipak ima svoju car i svoje lepote. Brodic do ostrva izadje 10-12eura tamo i nazad, stim sto se na ostvru ostaje sat i po. Na ostrvu ima restoran, crkva i radnja za suvenire. Brzi rucak i kretanje nazad. Taj dan smo presli oko 600km. I to kakvih. Planina, krivina, dobrog puta...uff. Svaka preporuka za ovaj put. Sve sem dela oko LJubljane, koji je smor i los, je odlican. Vratili smo se u Rijeku tacno pre mraka. Malo je reci da smo taj dan spavali ko male bebe ali je ujutro palo budjenje u 7 sati i dolazak na plazu Uvek smo isli na drugu i isli smo sto ranije zbog guzve i sunca koje vec u 10 dosta jako przi. Evo jednog podvodnog videa. Posto sam imao opremu za plivanje/ronjenje malo sam sebi dao oduska da snimam pod vodom. More oko Rijeke je jako cisto i uzivanje je roniti u tom ambijentu. Par napomena za zavrsetak putopisa: Ukupno predjeno..ne znam ni sam izmedju 1700-1900km. Benzin sipan po potrebi i nisam birao ni cene ni mesto gde cu sipati. Potrosnja u granicama normale. Oko 5.5l sem na autoputu kroz HR kada smo se vracali kuci gde je trosio malo iznad 7 po slobodnoj proceni (Izabrali smo vracanje auto putem i stigli smo za 5 i po sati kuci) . Ali to je zbog brzine koja se kotrljala konstantno negde oko 140-150 na sat. E sad, nekako mi se cini i da je do pumpe jer kada sam sipao iza Zagreba opet kao da je pala potrosnja na ispod 7 litara. 3km pred Zagrebom smo naleteli na kolonu ali smo po razdelnoj liniji za par min stigli do naplatne. Samo jedno govedo nije htelo da nas pusti i namerno je preprecilo put. Sva sreca covek iz druge trake nas propustio pa smo prosli i ostavili "problematicnog" iza nas. Motor bez problema i bez stucanja. Nije potrosio ni gram ulja. Jedino sto sam propisno istrosio zadnju gumu. Izravnala se na rubovina dok na sredini ima jos 3mm saru Malo sam se bojao kise da nas ne uhvati jer bi onda skretanje bilo problematicno sa cosavim stranicama zadnje gume. I za kraj. Naslov ovog putopisa je Mangart i PRSTEN (sto i jeste jedini i glavni cilj celog ovog putovanja). Ukratko: rekla je DA. PS: posto imam dosta sati video snimka morao sam dosta toga da izostavim. Ali ako nekog interesuje mogu uploadovati jos sadrzaja. Imam ceo Gorski kotar spremljen i tu se malo brze vozilo dok Milici nije postala muka od krivina PPS: like i sub ako vam se svidjaju snimci.