Zdravo svima! Pre nekoliko dana vratio sam se sa jedne nezaboravne solo avanture kroz Mađarsku, Austriju, Nemačku, Francusku, Švajcarsku, Italiju, Sloveniju, Hrvatsku, pa nazad za Beograd. Putovao sam svojim Qj SRT 550x, kupljenog novog na sajmu ove godine. Moram da priznam, nisam profesionalni fotograf, ali svaki deo mog putovanja bio je čista magija. Vozeći kroz Austriju i Nemačku, imao sam priliku da doživim one idilične seoske puteve – sve je bilo tako uredno i čisto. Kada sam stigao do šuma oko Štutgarta, nisam mogao da odolim – vozio sam čak i biciklu! Kolmar je pravo otkrovenje – prelep grad s toplim, nasmejanim ljudima. (Slika: 50tak km od Linca, posle izlaska s autoputa) A onda, Švajcarska i njeni Alpi. Vozio sam 104 km, ali mi je trebalo četiri sata! Zaustavljao sam se svakih 15 minuta da upijem prizore, gledam u tu netaknutu prirodu i jednostavno uživam u svakom trenutku. Putovao sam sam, jer moji prijatelji nisu mogli da se pridruže zbog vremena i troškova, ali da nisam krenuo, sigurno bih se pokajao. Ova avantura je bila vredna svake sekunde. (Slika: St Moritz) Što se tiče tehničkih detalja: vozio sam SRT od 550 kubika sa 48 konjskih snaga. Preferiram zadnji kofer i bočne torbe umesto bočnih kofera – tako mi više odgovara. Na autoputu sam držao prosečnih 115 km/h, a na ostalim putevima sam vozio onoliko koliko su uslovi dozvoljavali, ili ako je ambijent bio lep, što sporije da bih mogao duže da uživam. Potrošnja goriva je bila 4.6 L/100 km, a svaki put kada bih sipao gorivo, pažljivo sam beležio kilometražu. Pravljenje pauza na svakih 200 km bilo je pravilo, osim na relaciji Ljubljana-Beograd, gde sam bio toliko smoren da sam vozio dok mi rezervoar nije počeo da signalizira kraj. Ispod možete videti kratku agendu putovanja i nekoliko fotografija koje sam zabeležio. Moja avantura od 3800 km počela je rano ujutru u Beogradu, a prvi deo puta do Linca sam prešao vozeći autoputem. (Slika: Polazak iz Beograda) U Lincu sam prenoćio, a zatim krenuo ka Štutgartu. Međutim, do Minhena sam se držao dalje od autoputa i umesto toga vozio kroz prelepa austrijska i nemačka sela. (Slika: Stari put od Linca ka Minhenu, konkretno slikano 20tak km od Nemacke granice) U Štutgartu sam prenoćio i iskoristio priliku da obiđem familiju u Štutgartu i Manhajmu. Vreme me je odlično služilo – bilo je toplo, ali bez ikakvih nepogoda. Usput, snimao sam deo vožnje kroz Austriju Nakon toga, put me je vodio kroz Francusku, gde sam posetio Strazbur i Kolmar, a za ručak stigao u Cirih. Ovde počinje najlepši deo avanture. Sledeća dva dana proveo sam vozeći se po predivnim švajcarskim Alpima. Iz Ciriha sam krenuo ka Lihtenštajnu, zatim prošao kroz Davos, a noć proveo u St. Moritzu. (Slika 1 i 2 su iz St. Moritza, Slika 3 sam na 2500m nadmorske visine, vrh pre spusta ka St. Moritzu) Uspeo sam da se popnem na 2500 metara nadmorske visine! Iz St. Moritza sam nastavio vožnju, ponovo prelazeći Alpe, i stigao do Lugana. (Slika 1 i 2: Marmorera, stari put od St Moritza ka San Bernarndino) Na kraju, iz Lugana sam se uputio ka Ljubljani, gde sam prenoćio, a zatim autoputem nastavio put nazad kući. Usput sam pronašao i saputnika za vožnju! Vidimo se na sledecem putovanje, uz jos mnogo zastavica! (Slika: Hrvatska pumpa kod Slavonskog Broda) (Slika: Davos) (Slika: Fluela)

Poštovani prijatelji i kolege, ovom prilikom želim da vas obavestim o mom velikom putu oko Evrope (40-50 dana, 10 000km) na motoru (Honda VF750 CafeRacer), koji sam sam napravio. U prilogu se nalazi PDF document sa detaljima ovog puta... svaka pomoc mi je dobrodošla (u vidu saveta, nekih vaših iskustva) PONUDA-ZA-SARADNJU.pdf

E ovako... Drug i ja smo se dogovorili da idemo u Horgos da gledamo moto kros, ali eto ti nesrece, bas taj vikend temperatura padne za nekih 10 stepeni, kisa i vetar. Sto je najgore meni se bas vozilo tamo, jer sam prosao sve i svasta kamionom sa tatom, (ali ovamo smo isli samo auto putem) i na kraju se ipak dogovorimo da idemo sledeci vikend, ali u Segedin. Putanja je bila: Zabalj - Curug - B. Gradiste - Becej - B. P. Selo - Mol - Ada - Senta - Kanjiza - Horgos - Segedin. Tako dodje i taj dan, pa ajd polako...Iz Zablja smo krenuli oko 9h i vozili sve do Mola (il Ade) gde smo stali u neki parkic onako malo (bilo crveno na semaforu, a sa desne strane trotoar i neki park, pa malo skrenuli) Posle kratke pauze smo nastavili preko Sente, Kanjize i Horgosa, posle kojeg smo izasli na auto put i stali na pumpu kod granice da pripremimo dokumenta. Tamo smo malo popricali sa komsijom iz Zrenjanina koji je bio sa zenom i detetom (video NS table i tako poceli pricu) koji nam je spomenuo vinjete, pa smo ih i kupili tu na pumpi. Najjeftinije za motor su Segedin 10 dana (650 din), a za auto ta ista je (1200 din). Dok je Pera otisao do WC-a ja primecujem na Tomosu da je lanac nesto zategnutiji nego kad smo krenuli na put. Probali smo tu par krugova na parkingu i bilo je ok, ali nam je pravilo problem jer smo stalno mislili sta ce biti sa njim, kako se dotegao sam od sebe...Ali srecom nije bilo nista ceo put. Na granici nije bilo guzve, trazili su samo pasose, eto Pera je dzabe dao 1500 din za ovlascenje, jer mu je motor na tatinom imenu Posle granice selfi i nastavak puta Evo mene Evo ga Pera Posle granice smo vozili auto putem skroz do Segedina, bilo je jos neko iskljucenje odma posle granice ali smo taj put ostavili za povratak. U Segedinu smo dosli do glavnog trga i univerziteta gde smo ostavili motore pa krenuli peske u obilazak. Prvi put smo zakljucali motore tamo gde zakljucavaju bajseve, kasnije smo ih samo parkirali u neku pesacku zonu jer smo videli jos par motora tamo Evo ga univerzitet ispred kojeg je lepo uredjen park prepun raznih biljaka, cveca i likova sto leze na sve strane, nebitno jel na travi il na betonu Evo jos par slicica Evo ga plan grada na kojem smo videli neku "ajfelovu kulu" pod brojem 21 koju smo pokusali da nadjemo ali bezuspesno...Na kraju se ispostavilo da to i nije tako visoko iako smo pokusavali da je uocimo sa brdasceta preko Tise Evo me na Tisi A evo i motora kod spomenika na Tisi Evo i menjacnice u kojoj smo zamenili pare Na kraju smo se provozali jos jednom onako na slepo, i zavrsili u nekoj slepoj ulici, na zeleznickoj stanici Negde oko 15.30h smo krenuli nazad. Sipali smo gorivo da potrosimo nesto malo forinti sto nam je ostalo (jbg ne znam sta cu snjima). Uglavnom ja sam nasuo "celu" litru. Na izlazu iz Segedina se Pera gubi u retrovizoru, ja odma pomisljam neki problem sa lancem, kad ono on staje da se slikamo kod znaka Vratili smo se magistralom skroz do granice. Na grani su nam madjari trazili jos i saobracajne (valjda da provere da li smo kupili vinjete). Kada smo usli u Srbiju odlucili smo da idemo nazad okolo. Isli smo preko Palica, kroz Suboticu, Backu Topolu, pa pored Fantasta kroz Becej do Zablja. Ovde nema nekih zanimljivih slika osim Brazilije. Na kraju kad smo stigli u Zabalj na satu je bilo 340 km, nasuo sam na pumpi do vrha da izmerim potrosnju i bilo je 8.5l (+ ona jedna litra iz Segedina) znaci 9.5l na 340 km sto bi bilo 2.8l na 100 km Da napomenem da smo vozili bukvalno kolko moze motor, negde sam ga cepao i preko 100 (znaci pun gas), ali uglavnom 90 km/h. Sve u svemu nalozio sam se sad na vece ture i ide mi se na more