Opet jedna neradna nedelja i opet lepo vreme za voznjicu. Ovaj put ima jos jedan raspolozen za voznju. Naravno vozi apriliu. Tankanje goriva i polazak. Ovaj put pravac Sjenica. Od Ivanjice do Sjenice sve krivina do krivine. Aparat sam greskom poneo samo veliki, pa slika iz voznje i nemam. Zao mi je zbog toga, ali sad bar imam razlog vise da ponovim turu. Prvo stajanje smo napravili na planini Javor. Sunce, cist vazduh, lepi neki vetrovi... Ko ima problema sa bronhitisom, astmom itd. trebalo bi cesce da posecuje ovaj kraj. Tu se nalazi i spomenik majoru Ilicu i groblje boraca koji su zajedno sa majorom izginuli u bitkama za srpsku nezavisnost 1876. i 1877. godine Odatle nastavljamo dalje prema Sjenici. Ono sto na vestima pricaju da je najhladnija opstina u Srbiji nije laz 100%. Sa nekih 10+ stepeni smo usli u dve-tri krivine gde je imalo slane po putu, a voda koja tece bankinom je bila zaledjena. Sreca pa smo posle par stotina metara opet izasli na sunce. Malo pre samog usca Vape i Uvca nalazimo jedan put koji se odvaja desno. Put vodi u selo koje se zove Druzinici. Vozimo jedno 2-3 kilometra po dosta dobrom makadamu. Posto gore ne vredi citati kartu, nalazimo seljaka i pitamo ga kuda dalje... "Vidis silo, sidjes niz ovaj put, pa na raskrsnici levo, pa pravo u potok, iz potoka ponovo na brijeg, pa na jednoj ostroj krivini desno i onda pravo gore u onaj krs..." Odatle pocinje tezak off. Put jako los, krupan, nepovaljan makadam, stene, krateri, izliveni potoci, blato, livade... milina za nase enduro masine. Iskreno receno da sam bio nekim drugim motorom mislim da ne bih prosao. Stizemo u selo. Nigde zive duse. Izveli ljudi stada na ispasu. Samo stara arhitektura. Kuce od slame, pruca, blata... i po nekog kamena. Negde ih zovu sojenice Iz sela nastavljamo dalje prema "krsu" takodje tezak off. Stizemo na vrh koji mestani inace zovu Molitva. Tamo gde smo krenuli vise nije moglo na tockovima, pa smo morali da parkiramo svoje konjice Pardon, konjice Sa Molitve pogled puca na sve strane. 18mm mog objektiva je bilo preusko da uhvati svu tu milinu Ispod Molitve se krije poslastica dana. Kanjon Uvca sa sve svojim velicanstvenim meandrima Kakav je to raj na zemlji! Cist vazduh, greje sunce, apsolutna tisina... Nema reci ni slike koja moze to da opise. U prilog stavljam jos ovu jednu koju sam nasumice odabrao, a imam ih jos nekoliko desetina. Tu smo malo dremnuli i posto je vec poceo da pada mrak posli polako nazad. Masine nas spremno cekaju Pakovanje i polako uz ovo brdo nazad kuci Blazi deo off-a i pakujem aparat nazad u kofer i pun gas kuci. Vise slika drugi put kada budem nosio neki manji aparat. Ako neko ima raspolozen da obidje ovu destinaciju neka se organizuje i javi, rado cu ici opet. Ako nekom treba vodic, tu sam. Nemojte propustiti ovakvu voznju. Vidimo se u nekoj novoj avanturi