Kako u razgovoru da kolegama, drugarima uvek pominjemo neke lepe ture, skupove, druženja, nikako se ne može izbeći Trebinje koji je nažalost otkazan. Ah to Trebinje, godinama unazad, sjajna priča, kada prođe, prepričava se i sprema do sledećeg okupljanja. Kako se polako bliže dani kada se odvijao većina je izražavala poštovanje odluke organizatora ali nikako ne može da se pomiri sa tim da će izvisiti ovaj put za tu lepu uspomenu gde vidim da bi ih baš dosta taj vikend 12,13 - 06. đirnuli do Trebinja. Tako da Ja sa nekim drugarima razmatram takođe ovu priču da se obistini i iz priče sprovede u delo. Naime. Plan je: petak - polazak, noćenje u Trebinju. subota - vožnjica Herceg Novi (da li će biti đir do Dubrovnika, nznm) dakle, H. N. ili okolina, da se osole dupeta, noćenje. nedelja - povratak nazad u surovu realnost. Preko CG, Nikšić-a sa mogućnošću posete manastira Ostrog dalje preko Durmitor-a, Žabljaka, Đurđevića na Prijepolje pa kud koji. Ovakvu priču može da pokvari samo generalno stanje sa virusom, stanje na granicama da ne dave mnogo i da prilikom povratka ne mora da se kampuje 2 nedelje u karantinu i da se stanje oko CG normalizuje. Predlozi za noćenja u Trebinju i H.N. - okolini dobrodošla kao i druženje i vožnja sa svima dobre volje i želje

Lokacija: Beograd - Trebinje (Republika Srpska, Crna Gora, Hrvatska) Duzina puta: 1499km Trajanje: 7 dana (31. jul - 06. avgust, 2006) Poslednji put sam bio u Trebinju 1991. godine pa je bilo vreme da se konacno ode dole. To sto sam bio prezaposlen nije bilo opravdanje da tako dugo ne posetim rodni grad. Na put smo krenuli Slaki (moja zivotna saputnica i saputnica na svim putovanjima), moja malenkost i njegovo visocanstvo Honda Transalp. Nakon manjih problema sa postavljanjem novog lanca resavam stvar i odlucujemo da krenemo u nedelju 30. jula 2006. 31. Jul 2006. Krenuli smo negde oko 9 sati, super raspolozeni za put jer je prognoza rekla da cemo imati pakleno vrucu nedelju pred nama. Startno mesto je bila moja garaza. Put kroz Srbiju sjajan. Bez problema i vecih guzvi se krecemo ibarskom magistralom. Pravimo pauze svakih dva sata kako bi odmorili dupeta i popili po neko picence u kaficu koji nam se svidi. Zbog radova na putu pravimo kratku pauzu ali ja taman prijala. Ubrzo stizemo do Cacka pijemo dve kafice i produzavamo put sa idejom da nam sledeca stanica bude Mokra Gora. Na Mokroj Gori smo odlucili na posetimo Krileta (clana ovog foruma i takodje Transalpera) koji tamo da Kusturicom snima njegov novi film. Pre nego sto smo ga posetili je rekao "Kad dodjete do table Mecavnik samo skrenete desno po kratkom putu od makadama i tu sam". Cini nam se da je Krile nakon 4 meseca boravka u Nedodjiji zaboravio kako izgleda asfalt. Nakon 5 minuta voznje po skoro vertikalnom putu od izlomljenog ostrog kamenja, stena preko kojih je zemlja i ko zna cega odlucujemo da parkiramo motor pored "puta" i da ustopiramo prvi automobil. Imali smo srece, naisla je ekipa Ilustrovane Politike koja je krenula da slika snimanje filma. Nakon nove petominutne voznje "putem" izbijamo na savrsen, tek napravljen put. Put je vodio jos 6 kilometara u brda ali konacno stigosmo do kopije Drvengrada u kome se snimao film. Silazeci prema ekipi smo susreli Kusturicu koji je jurio negde na svom Honda kvadu, jedinom vozilu koje se ovde oseca kao kod kuce. Kratko se zadrzavamo sa Kriletom, svasta mu izgovaramo u vezi njegove ideje o "kratkoj" poseti, pravimo nekoliko slikica u ovom predivnom kraju i vracamo se do motora. Inace, uskoro ce Kusturica na ovom istom mestu napraviti skijasku stazu i ekskluzivne apartmane u stilu Drvengrada. Penjanje motorom je trajalo 5 minuta ali spustanje istim putem je trajalo 15. Nisam smeo da motor sa prepumpanim gumama zalecem jer kocnice u tom slucaju ne bi vredele apsolutno nista. Konacno, stizemo na asfalt, ja ljubim isti i brisem suze radosnice. Odmahujem dvojici stranaca koji prolaze pored nas na Super Teneri i Varaderu. Ubrzo dolazimo do granice i brzo je prelazimo bez problema. Put nas dalje vodi kroz Visegrad pa preko Tjentista. Tjentiste je bio jedini deo puta za koji se moze reci da ne prija. Nismo naisli na rupe ali je put uzak i ima mnogo automobila iz suprotnog pravca koji seku krivine. Vrlo neprijatno ali prodjosmo i taj deo. Predeli kroz koje smo prilazili su bili predivni. Kanjoni, reke, tuneli... zaista uzivanje za laganu voznju motora. Put je bio u odlicnom stanju, nigde nije bilo rupa. Jedino se mora obratiti paznja na odrone jer su na nekoliko mesta zauzeli pola kolovozne trake. Uvece oko 2200 stizemo u Trebinje. Odlazimo do stana mog ujaka gde cemo boraviti u narednom periodu. Nisam mogao da vidim mnogo toga nocu ali sam primetio da se Trebinje dosta modernizovalo od moje poslednje posete. Vreme je bilo za odmor. 01. Avgust 2006. Ponedeljak koristimo da se prosetamo kroz Trebinje. Grad je i dalje lep, cak i lepsi nego sto ga se secam. Zadrzao je izgled primorskog grada iako nije na moru ali ipak blizina (Herceg Novi 32km i Dubrovnik 25km) primorskih gradova je imala znacajan uticaj. Setamo se pored Trebisnjice, najvece ponornice u Evropi. Blizu mesta gde se nekada nalazila Begova kuca je Bodiroga izgradio kosarkaski kamp. Inace, Trebinjci su izuzetno visoki ljudi. Kad budete doli u posetu shvaticete da se neko visok 180cm (kao ja) tamo oseca nizak. Cak su i devojke bile vise od mene Ono sto sam primetio je da u Trebinju za 8 dana boravka nisam video NI JEDNU elegantno popunjenu devojku. Kako su uspele u tome, nemam pojma!? Nakon kosarkaskog kampa nastavljamo setnju pored kupalista i slapova do parka gde se nalazi crkva. Park je renoviran i izgleda odlicno. Pun dece koja se igraju. Prolazimo kroz stari grad koji je potpuno izgradjen od starog uglacanog kamena, kao i veliki broj kuca u Trebinju. Odlazimo do Arslanagica mosta (koji se sada zove Perovica most???) koji je tu premesten iz vestackoj jezera koje je nastalo gradnjom velike hidrocentrale na Trebisnjici. Predvece odlazimo na vrh obliznjeg brda gde je jedan nas bogati gastarbajter iz Amerike napravio takozvanu hercegovacku Gracanicu. Prelep plato na kome je nekad bilo neko staro razruseno utvrdjenje je poravnan i tu je sagradjen fenomenalan mauzolej sa konakom, zvonikom, malim kaficem za posetioce. Odozgo se vidi celo Trebinje i okolina a mauzolej kad je uvece osvetljen dominira celim predelom. Nakon zalaska sunca silazimo u Trebinje i pravimo jos nekoliko fotki i krecemo na dogovoreni sastanak sa najvecim trebinjskim bajkerom, hercegovackim megacarem i clanom ovog foruma Mixom. U sjajom ambijentu rok kafea pijuckamo kafice i sokice, razmenjujemo iskustva i dogovaramo se da idemo zajedno do Ostroga narednih dana. 02. Avgust 2006. Odlucili smo da obidjemo Crnu Goru. Na samom izlasku iz grada put vodi u brda ka granicnom prelazu. Usput nailazimo na krave koje nehajno "pasu" na asfaltu. Nije mi jasno kako ista nadju u onom kamenjaru ali jos da se motaju po afaltu e to je stvarno previse. Na granicnom prelazu prolazimo bosanski punk za sekund a onda nailazimo na kolionu od 10tak vozila na crnogorskom punktu. Nije nam bilo jasno do kraja zasto su uvek toliki zastoji na njihovim punktovima? Uvek su morali da nam uzmu dokumente i da se prosetaju do kucice, zapisuju, proveravaju a to nam niko drugi nije radio, cak ni na hrvatskoj granici. Nakon prelaska granice krece veoma los put (za R-ove) koji se spusta direktno u HN. Meni je bio zanimljiv ali ipak na nekim mestima se ne treba zaletati jer su skretanja pre lakat krivine u neravnom asfaltu i sljunku pa je moguce da proklizate. HN izgleda odlicno. Cisto je, ljudi u kaficima su bili mega usluzni. Kad smo porucili vocne kupove stigli su u roku od dva minuta i to su ih nosila dva konobara. Bili smo veoma zadovoljni. Cene su potpuno umerene i mogu se porediti sa beogradskim a mislim cak i da su jeftiniji. Plaze su ciste, lezaljke i suncobran su po 2 odnosno 1 evro. More je fino ali ipak ako otplivate 20tak metara od obale naicicete na nesto sto pluta a ne znate sta je. U svakom slucaju moj utisak crnogorskog primorja je bio veoma pozitivan. Nakon kratkog kupanja krecemo dalje ka Kotoru. Odlucujemo da idemo zalivom kako bi mogli da uzivamo prirodi a da se vratimo trajektom. Stizemo u Kotor i ljubazni policajac me zamolio da ne parkiram tu vec da premestim motor medju ostale motore koji su parkirani ispred tvrdjave. Jos jednom se odusevljama jer sam ocekivao da mi naplati kaznu odmah, kao sto su uradili pre nekoliko godina kad sam sisao u CG kolima. Preparkiravamo se i krecemo u setnju Kotorom. Zaista lep grad ali mislim da je moguce napraviti jos vise turistickih atrakcija. Slaki odlucuje da je pametno popeti se na tvrdjavu sto i radimo. Pogled je fantastican ali Slaki odustaje na pola puta, pored crkvice, a ja joj to naravno ne oprastam i drobim joj sve vreme silaska dole . Nakon penjanja, sedamo na motorce, trajektom prelazimo zalim i vracamo se kuci. Nakon povratka krecemo u stari grad u Trebinju u Piceriju Castello i porucujemo lazanje po preporuci mog prijatelja iz Beograda. Kao sto se da primetiti, nisu nam se dopale. 03. Avgust 2006. Danas je dan za Dubrovnik. Poslednji put sam bio dole kao klinja. Jedva ga se secam. Bili smo malo zabrinuti kako ce sve proci jer imamo BG tablice. Nakon 15tak kilometara smo na granici, prelazimo bosansku brzo a na Hrvatskoj granici nas ljubazni carinik pita gde idemo, pecatira pasose i zeli nam sretan put i lep provod. Cak nas nisu ni proveravali, kao sto su crnogorci redovno radili. Posle kratke voznje pojavljuje se more i oboje smo uzbudjeni. More je plavo, da plavlje ne moze biti. Vidimo obrise Dubrovnika. Po instrukcijama prijatelja se spustamo direktno u centar pred tvrdjavu i ulazimo na parking. Portir na parkingu nam samo odmahuje da ne uzimamo karticu i da udjemo. Posto je ceo "parking" za motore bio zauzet parkirao sam se izmedju dva automobila. Setnja pocinje. Dubrovnik nam je vratio stare uspomene. Zaista lep grad. Turista prepuno, francuza ima toliko da se mozete osetiti kao u sred Pariza. Setamo se kroz grad, atmosfera prijatna. Po ulicama se setaju mladic i devojka obuceni u tradicionalne dubrovacke nosnje. Iz daljine se cuje dobosar i uskoro se pojavljuje zajedno sa smenom straze. Oseca se miris mora. Malo dalje, na drugom ulazu, trio (gitara, violina, flauta) u tradicionalnim nosnjama izvode klasicnu muziku. Sve je odlicno organizovano. Posecujemo sve bitne lokacije, odlazimo i do akvarijuma. On je bio malo razocaravajuci. Moglo bi se uloziti vise novca u njega. Recimo, natpisi iznad nekih akvarijuma su samo na hrvatskom ali u svakom slucaju je zanimljivo videti sta sve moze da se nadje u Jadranu. Odlazimo u cuvenu Gradsku Kavanu i pijemo picence. Cene u Dubrovniku su umerene. Ako hocete da rucate u starom gradu, veoma je skupo, ali cim malo izadjete iz grada cene su kao u Beogradu. U gradskoj kavani su cene iste kao i u Crnoj Gori ili Beogradu. Nakon nekoliko sati boravka se vracamo nazad za Trebinje. Nismo imali nikakvih problema sa BG tablicama a na izlazu iz hrvatske carinik je ponovo bio ljubazan. Posto smo se vratili u Trebinje za vreme dana oducili smo da obidjemo jos par lokacija. Prvo smo svratili do renovirane robne kuce u kojoj smo u javnoj kuhinji klopali full rucak za 6 evra. Stvarno odlicno i ukusno. Zatim krecemo duz Trebisnjice ka maloj a posle i velikoj brani. Iz jezera viri samo krov kuce gde je nekada stajao Arslanagica most. Nastavljamo put na drugu stranu Trebinja ka Mostaru i uskoro nailazimo na manastir Tvrdos koji je nedavno restauriran. Predivna lokacija, dostoljubivi domacini, pravo mesto za predah. http://cdn.bjbikers.com/images/imported/MX/kmDWg_img5149tm1.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/6M/K0610_img5152cq1.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/a2/luGjl_img5154ue6.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/LM/qQyQt_img5159ne1.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/1p/Sxki2_img5168fv6.th.jpg Vracamo se u Trebinje i idemo do diskoteke na otvorenom u starom gradu. Tamo je Slaki pokazala ko je kraljica diskoteke. Picence, krsne djevojke, svi mladi i lepi a ne ko ja. U 23 sata su poceli tradicionalni skokovi sa starog mosta. Celo Trebinje je bilo na reci da vidi ko je pobednik. Iz obliznjeg fensi kluba su svirali Flamingosi live (ko voli nek izvoli). Atmosfera je bila fenomenalna. Nesto iza ponoci je bilo vreme da krenemo kuci kako bi se odmorili za sutrasnju voznju do Ostroga. http://cdn.bjbikers.com/images/imported/2g/IXzRf_img5174wc5.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/V8/YBhq9_img5178ac1.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/Yy/Yx9oG_img5181ju0.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/FU/UvCxY_img5182du1.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/MV/eueKT_img5189cc7.th.jpg 04. Avgust 2006. U 9 sati se na dogovorenom mestu srecemo za Mixom i polazimo za Ostrog. Put je odlican, brzo prelazimo granice. Usput nam malo hvata kisa ali nista strasno, to smo i ocekivali u planinama. Na putu smo naisli samo na jednu patrolu sto je bilo neocekivano. Brzo stizemo do uspona na Ostrog gde put postaje prava avantura. Slaki gleda samo u levo ka brdu jer ne sme da baci pogled desno preko ivice u provaliju. Prilicno neprijatan put za motor jer prakticno nema sta da vas zaustavi ako krenete tamo gde ne treba. Nakon dosta mimoilazenja i krivina stizemo do donje crkvice gde se parkiramo i krecemo peske ka vrhu. Vreme odlicno, oblaci taman zaklonili sunce da ne prizi. Stizemo do vrha gde pravimo kratak odmor. Kroz 10tak minuta krecemo u obilazak. Mala guzva, ali to je bilo za ocekivati. Uvek je fantastican dozivljaj doci ovde. U silasku svracamo i do novoizgradjene crkvice gde je upravo bilo u toku krstenje. http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/w8/u3dcg_img5267rv8.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/wR/7P6Il_img5268wi0.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg Krecemo dalje i na Mixinu preporuku se zaustavljamo kod Konobe Koliba koja se nalazi na samom pocetku uspona ka Ostrogu. Odlican etno ambijent. Prijatna atmosfera. Nakon sto je konobar doneo glavno jelo doslo je do prekida filma, pao je mrak na oci, pomracilo se sunce i mesec i zveze kad smo videli kolike su porcije. Jedemo mi njih, jedu one nas. Miksa se nekako izbori sa njegovim cevapima (???) a ja i Slaki nismo uspeli da pojedemo ni pola porcije punjene i rolovane vesalice. Svo ovo zadovoljstvo je dostalo 38 Evra a verujte mi da su mogli njih 6toro da jedu opusteno i da se najedu. Ovo su najvece porcije koje sam video u zivotu. Mixo, hvala na preporuci http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/da/ZNii8_img5284lv4.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/Vq/Uniml_img5291ym2.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/qP/oUIic_img5298um3.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/2F/rU8C4_img5299tx0.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/G4/a9gtF_img5300sa4.th.jpg Vracamo se za Trebinje i hvatamo prvi sumrak da napravimo jos fotki a kasnije da sa prijateljima izadjemo do kafica. Krecemo kuci posle ponoci kako bi se odmorili za sutrasnji put. Planirali smo da se sutra uvuce pojavimo u Beogradu. http://cdn.bjbikers.com/images/imported/1w/i8xQ5_img5302yn5.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/Ak/z8Wa4_img5323ud7.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/ks/m9WKb_img5331xo8.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/VQ/l13Au_img5334ge1.th.jpg 05. Avgust 2006. Nakon lenjog ustajanja, dorucka i kafice krecemo za Beograd. Vreme je dobro ali vidimo na prognozi da se u Srbiji valjaju oblaci. Sve racunamo nece to nas, kratka je to kisa. Odlucili smo se da idemo kanjonom Pive kako bi napravili lepe slikice i videli kako izgleda jer ga nikad nismo prosli. To je znacilo da cemo 3 puta preci granicu ali to i nije strasno. Brzo se krecemo kroz CG jer je put odlican. Penjemo se na vrh brda pred kanjonom i vidimo u daljini kako se valja oblak koji lije kisu kao kofama. Nakon sto smo sacekali 15tak minuta da prodje nastavljamo put. Iznad nas oblaci ali za sad nista. Dolazimo do mesta gde je malopre prosao oblak i sve je mokro. Za sad nista strasno. Ubrzo pocinje da pada kisica i to opet u naletima. Kratko se sklanjamo u jedan tunel i nadamo se da ce nas vozaci na izlasku iz tunela primetiti. Kakvi su to zvukovi iz tunela kad idu kola, imate utisak da ce sleper sa 18 tockova da protutnji pored vas 160 na sat, kad ono izadje neki prdavac od keca. Prezivesmo mi nekako sve to a da se ne nakvasimo mnogo, prodjosmo kanjon i udjosmo ponovo u Republiku Srpsku. Tu smo odmah videli rafting klubove i splavare koji se spremaju da krenu u spustanje. Fantastican prizor. Nastavljamo dalje u nadi da nas nece uhvatiti kisa ali avaj. Zaboravivsi upozorenje nekoga sa foruma da je put od granice do Srbinja (Foce) u izgradnji krenusmo bas tuda. Naravno, Marfi nas je pratio u upravo je to deo bio gde je pocelo da pljusti. Put katastrofa, kao posle bombardovanja, ponekad se naleti na aflat, autobusi i automobili koji nas zasipaju vodom iz suprotnog pravca. Prezivesmo pakao i dovukosmo se do Srbinja gde smo u nekom kaficu popili caj i kaficu i promenili mokre carape. To je bio momenat kad sam proklinjao sve na svetu sto nisam kupio pantalone i cizme. Nakon polusatnog susenja i nakon sto je prestala kisa krecemo dalje. Nazalost kisa je bila dovoljna da se ja potpuno smrznem na motoru tako da se jedva dovukosmo do Zlatibora i ugledasmo spasonosni motel brace Sekulic. Tu smo uzeli sobu sa bracnik krevetom. Nismo mogli dalje. Vecera, kafica i dorucak su prijali. Kad smo ustali sunce nas je obasjalo i bilo je idealno vreme za put. Krenuli smo oko 10 sati i Ibarskom magistralom smo stigli do Beograda za sekund. Usput smo morali da preteknemo par kolona ali nista strasno. http://cdn.bjbikers.com/images/imported/WV/Xy1bW_img5342uf2.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/D3/fn0eN_img5347ov4.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/r5/GYiAU_img5350hs5.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/nb/3miFK_img5353pg5.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/BT/74uha_img5360xm2.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/Ru/2jI0d_img5364xa3.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/6Q/jibRT_img5392np3.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/imported/3r/JNubo_img5397rs7.th.jpg http://cdn.bjbikers.com/images/404.jpg I jedna bonus slika, a vi procenite da li sam imao srece http://cdn.bjbikers.com/images/imported/x7/Pixuw_img5358va6.th.jpg

Proslo je vec pune dve godine od ovog puta, ali ne moze da skodi. A ako ne skodi znaci da koristi. Moj drugar Muta i ja isli smo u Hrvatsku, na neki seminar, pa smo krenuli motorim. Destinacija nam je bila Trogir. Posto nam je to bila prva tura molim da uvazite nasu rumunsku opremu kao i kompletnu pojavu Krenuli smo iz Bgda auto putem, pa preko Zenice, Ploca do Trogira. Posle provedene dve nedelje u Trogiru, otisli smo malo do Zanjica u CG, pa na Kopaopnik preko Komova i kuci. Evo slika: Na granici Srbije i Hrvatske Moj stari voljeni Suzuki Jasno vam je sta se desilo na ovoj pauzi... Malo pritezanje rumunske opreme DR odmara Dok se gazda u kafani igra hirurga... usput smo naisli na ovo cross takmicenje... Malo slika iz Trogira... Konvoj od 50 Spaceka, ljudi krenuli iz Francuske u Grcku na more... Malo luksuza... Onda smo za te dve nedelje malo promenili prevozno sredstvo... Most Dr. F. Tudjmana... Kod majstora u H. Novom, pukla mi sajla gasa... Stigli kod drugara u kamp na Zanjicama Prespavali noc, malo u stilu Paris Dakara od pre dve godine Put preko Komova ka Kopaoniku... Ko kaze da bog ne cuva budale, pukla mi guma 200m od vulkanizera, taman kada smo se spustili sa Komova... Mala tura po Kopaoniku Dno Gvozdaca... Vrh Bele Reke II Ka Knezevim barama Od dna Duboke II ka Junioru i vodopadu... I naravno uz ovu sliku ide poseban pozdrav za mog druga VASU Malo uz Belu reku I Na Pancicevom vrhu (tj. Suvom rudistu) Vrh KGB-a Na kraju napornog dana, pivce ispred Rtnja i naravno kukanje drugarima preko telefona kako se tesko zivi... I posle povratak u Bgd!