Rumunija je velika. Svašta tu ima. Za početak (pošto će ovo biti dugoročna tema), ono što je jako blizu i što su članovi foruma već potvrdili kao vrlo interesantno. Kanjon Nere. Od graničnog prelaza Bela Crkva do ulaza u kanjon oko 20 km. Odmah posle Rumunske granice asfaltni put vodi levo. Ja hvatam dobar makadam kroz njive. Na ulazu u park gužva. Gomila automobila se stiska sa strane uskog puta. Dežurni rendžer (naplati ulaz par eura), me uputi na krak kanjona koji najviše turista obilazi. Greška! Uzak makadamski put pored rečice vodi krog listopadnu šumu. Ispred mene kolona putničkih automobila koji voze jedva 5 km/h i mimoilaze se sa mukom sa onima koji dolaze iz suprotnog smera. Shvatam da sam se zajebo, al šta je tu je, kad jedeš g...a, barem mljackaj da izgledaju ukusna. Posle jedno 30 min takve vožnje (za nekoliko kilometara), stižem na proširenje gde je izgleda neki vašar. Lepu Brenu ne vidim nigde, znači da je nešto vanredno u toku. Svi ti ljudi su došli da vide ovo: Jako je toplo. Ventilatori rade non-stop, osećam miris sagorelog ulja. Brza provera pokazuje da mi je crevce iz Scotoiller rezervoara ispalo i sad ulje slobodno kaplje na vrelu izduvnu granu. Za svaki slučaj se primaknem potoku, cenim bolje da ga zaronim u vodu nego da izgori na putu. Dok se malo ne ohladi ne mogu da gurnem ruku i vratim crevce na mesto. Ne volim gužvu, ali cenim rumunske običaje da provode vreme u prirodi. Zato sa zadovoljstvom napuštam vašarište i vraćam se na početnu tačku. Sada idem na jugo-istok stazom kojom srećom nema automobila ali ima po neki planinar, pa se ne zalećem.. Posle nekoliko kilometara nailazim na neki polu-srušeni objekat i stazu koja koz koprivnjak vodi dalje.. Parkiram pored par 4 wd vozila, presvučem se u planinarsku opremu (majica sa dugim rukavima, trekerice i bermude.. ), i nastavim peške. Greška br. 2! Kroz more kopriva trebaju duge pantalone! Sećam se, ko dete sam se divio mom pokojnom dedi koji je koprive brao i trsio golim rukama kako bi mi kao deca mogli da prođemo preko livade a da ne kenjkamo. Jbga, dede nema znači džabe plačem, nego kao pravi mačo Srbin hrabro napred! Malo kasnije koprive srećom utanje i počinje staza glavnim kanjonom reke Nere. Uz put srećem gomilu turista, uglavom Rumuna većinom dobro natovareni hodaju u mom smeru. U stvari, kanjon je dugačak 20-tak kilometara i rumuni uz put spavaju u šatorima, zato i toliki rančevi. Odlična ideja za drugi put! Evo i malog vidoja! Pošto nisam imao organizovan prevoz na izlasku iz kanjona, posle par sati se vratih na početnu tačku gde sam ostavio motor. Ali drugi put ću se bolje organizovati! Rezime: Lep je kanjon Nere, daje velike mogućnosti za neki enduro u okolini, ali.... Ništa spektakularno, naš Kučaj i Đerdapski nac park su isto toliko lepi i spektakularni ako ne i (znatno), lepši. Ali pošto je tok početak velikog Karpatskog masiva, u nekoj budućnosti imam nameru da se prošetam šumskim putevima prema istoku pa se i nadam boljim utiscima.