Petak 22.12.2017. Otišli na happy hour posle posla. Zvoni mi telefon u 23h ortak ništa manje trezniji kaže mi "Ćomi idemo za Beč po opremu". Ja potvrđujem. Uzimam od kolege 25e za vinjete i dižem sa bankomata ostatak (u nedozvoljeni minus jednom se živi). Stigli smo za 6 sati sa FIAT puntom abarth od 150KS na plin. Parkiramo ispred Louis radnje u 08h. Otvara se u 09h. Čekamo sat vremena u kolima tj leškarimo. Ulazimo u radnju. Prvi utisak - preplavile nas emocije. Posle određenog perioda saznamo da je to mini Louis i da to nije najveći. Istog trenutka ostavljamo robu što smo bili uzeli i krećemo na drugi kraj grada do veće prodavnice (usput svratili do POLO motorrad gde sam probao najbolje rukavice u mom životu Alpinestars naravno. Mekane kao duša. Nosim full rukavicu a kao da ne nosim ništa, to je moja ruka. Nisam uzeo jer štekam za Louis) Ulazimo unutra, i izlazimo za 3 sata sa osmesima na licima. Ortak uzeo kacigu za svog čopera kakve nema u srbiji ROOF. Ja uzeo za TDM lanac & lančanike + pločice za sve diskove. Naravno sitnice za drugare (privesci, koja potkapa, pojas i kalendari) Pošto je bio Božić svaka kupovina preko 250e i preko ostvaruje automatski popust od 50e. Nas dvoje smo pokrili put sa tih 100e popusta što nam dali. Krećemo nazad. Na ulasku u Mađarsku primetili smo da se autoput kreće prosečnom brzinom od 35km/h da ne kažem da stoji od gužve. Nismo mogli da verujemo da je tolika gužva (dan pred katolički Božić, pročitamo da se na Horgošu čeka prosečno 6h). Šta ćemo isključujemo se na prvom skretanju i pun gas preko sela. Na Kelebiji isto gužva ali mrda se. Zalepi nam kvačilo guramo ga poslednjih 1.5km do rampe. Odlepilo se kada smo ga ponovo upalili i pun gas do Subotice. Stigao nas je umor, prespavali kod drugarice koja nas je odvela na vruć burek pre nego što smo se komirali. U nedelju ujutru ustajemo odmorni i autoputem za BG, pa za rodno Pančevo. Iskustvo neprocenjivo. Slike su ispod. Živeli.