Poslije ne znam ni ja kog vremena, poklopilo se nešto kockica, sklapaju se kockice i za finansije, te počinje zadovoljavanje crva. Crv je bio u zimskom snu, pretežno zbog finansija, ali zbog nekih ličnih i emotivnih dešavanja u poslijednjih dva mjeseca, te bitange jedne sestrinske od mene i ovog mog crva, a koji god da se udruže definitivno pobjeđuju, rađa se plan da se nađe nekoliko slobodnih dana (a ne godišnjeg odmora, jer to se čuva za odmor) i da se malo protegnu točkovi i utrne guzica. Neminovno za ovo dvoje je i kez oko glave, koji srećom sprečavaju uši da se glava ne otkine. :D LM, plan je da se 07.08.2015. godine u vrijeme kada taj dan izlazi sunce, ustane, klopa, obuče i zasjedne na motornog konjića i zapali u pravcu Lugana u Švici. Obzirom da imam nešto da obavim u rodnom gradu, Petrinji, moram tamo da svratim. A od izvora dva putića. Opcija A je da se ide iz Petrinje do Velike Gorice, pa na autoput ili staru riječku cestu Zagreb - Rijeka preko Karlovca i Delnica kroz Gorski kotar do Rijeke, pa onda dalje napad na Trst. Spavanje, pa dalje Autostradom za Lugano. Opcija B je da se ide iz Petrinje dužim putem preko rodnog sela moga ćaleta - Vlahović, pa onda dalje ide Glina - Topusko - Vojnić - Karlovac i onda opet dalje istim putem Zagreb - Rijeka preko Karlovca i Delnica, pa onda dalje napad na Trst. I opet spavanje, pa dalje Autostradom za Lugano. Tražio sam i tražio i gledao svašta nešto i svakakve opcije su dolazile u obzir za prespavati u Veneciji, ali sam na kraju našao džabe opciju u Trstu. Tako da se nekih 650km za jedan dan završava u Trstu. Drugi dan je nastavak putešestvija, samo u za mene dosadnijem i opasnije ritmu Autostrade kroz Italiju, jer je cilj Morcote u Lugano, Švicarska. Tako da, ono spavanje u Trstu dođe kao odlična opcija. Ali, kao i uvijek, uvijek ima neko ali koje curi sreću kvari, dio plana i putovanja i kompletiranja uživanja je da se svrati u Veneciju na sladoled. Znam da nisam normalan, ali za ovo me poslušajte, jer je sladoled boli glava koliko je dobar. U pitanju je Venchi, ali oni ne prave samo sladoled. Sladoled im je zapravo sporedno zanimanje i sporedna ponuda, jer su to počeli prije par godina. Sladoled nije jeftin, ali vrijedi svakog centa koji se plati. Prvi put sam probao Venchi sladoled 2013. godine u Firenci, pa smo ga onda slučajno našli u Veneciji i od tada je plan da nema šanse da idem negdje gdje ima Venchi, a da ne svratim. Ako ne na sladoled, onda na čokoladice i ostale drangulije. Ruta za putovanje je: Plan je gore, ide se po opciji B, obzirom da mi se ne vozi svih 1100+ km autoputem, a 100 km više što ću da napravim mi ne predstavlja nikakvu razliku, već samo zadovoljstvo... Ako ima neko zainteresovan za putovanje, dijelom manjim ili većim, nek se javi, pa da se dogovorimo. Pozdrav. Djole