Dragi moji bajkeri! I jos draze, bajkerice!!! Ja sam Kalas iz Kosjerica. Rodjen 1979 u Uzicu. Kao mali, cekao seoskog postara da dodje u kafanu kako bi mu ukrao APN6. Zeleni. Par godina kasnije, kupio JAWA Twin Sport, ali mi, moji, prodali dok sam bio u vojsci. Sad Skoro 20 godina zivim u Dominikanskoj republici. Bavim se digitalnim marketingom i e-commerce uopste. Jedne Subotnje noci... 18 decembar 2016. Izmedju 2-3 u jutro, dok sam vozio Moj R1200RT, udari me gospodja od pozadi (isao 30km/h) i otkine mi nogu ispod kolena. Ona kucala poruku na telefonu i nije me videla. Uz put me zakaci infekcija (sepsa), pa ostanem i bez desnog oka. Posle dugog i teskog oporavka, poceo sam ponovo da vozim. Za povratak sam odabrao KLR650. Secam se, prvi put put kad sam seo, da vidim jel mi ide uopste bez noge i oka... nisam silazio narednih 10 dana. 3000km iz taka! Posle par meseci, vratio sam se na meni poznati boxer i sad vozim R1200GS. U garazi je i Harley Road King... ali GS mi je najzabavniji. Trenutno sam u zavrsnoj fazi rehabilitacije od poslednjih fraktura od pre dva meseca. Posle celog dana na motoru, dodjem u hotel i kad sam zavrsio sa kupanjem izlazeci iz kupantila, padnem i polomim ruku i kuk. Opasno je kad skakuces na jednoj nozi pa uskocis u baricu na plocicama Opet operacije i sve sta nosi, ali hvala bogu Jos par nedelja pa da nastavim sa planiranim rutama. Ceka me dosta ruta po Dominikani, a za leto spremam rutu od 5,000 km po Evropi. Ako nekoga navede put na Karibe, Centralnu ili Juznu Ameriku, ili bi neke Rute na ovom delu sveta... Ovde imate brata.

1. dan - Beograd-Kosmaj-Aranđelovac, starim Aranđelovačkim putem. Magare napakovano sa svim što njemu i meni može da zatreba u narednih deset dana. Rešili smo da se spuštamo u civilizaciju samo po potrebi, za benzin i hleb Stari hrast iznad Ranilovića, na starom Aranđelovačkom putu. Uvek kad idem na tu jednu godišnju turu od nekoliko dana, koristim rodbinu i plac koji imam u okolini Aranđelovca, kao odskočnu dasku. Taj prvi dan iskoristim da se uverim da nisam nešto zaboravio i da je sve upakovano kako treba, raspored težine, balans, ponašanje motora. Višak izbacim i ostavim kod brata, u povratku kući pokupim. Između ostalog, na taj način 'preskačem' onaj najdosadniji deo putovanja, polazak od kuće i najdosadnijih prvih 100km koje sam vozio zilion puta do sad Ne računajući povratak...