Par godina vec kako zbog nekih problema nisam isao ni na kakvu duzu voznju, a kuci sam se upustio u nekakve gradjevinske radove. Problemi se polako resavaju, radovi privode kraju pa se nadam da je dosao trenutak da se vratim u neke normalne moto tokove. Posto sam ranije par godina imao tradiciju da sezonu otvaram jednom duzom voznjom, resio sam da tako nesto uradim i ove godine, do duse, sa malim zakasnjenjem, ali bolje ikad nego nikad. Licno, volim da posecujem manastire, ne samo iz duhovnih razloga vec i zato jer su gradjeni u vreme kad je bilo zdravije biti van glavnih puteva i van domasaja turaka. Zato se obicno nalaze u lepom prirodnom okruzenju, a za to je enduro motor izmisljen. Izbor je pao na manastir Crna reka, koji je jedinstven u Srbiji i kao gradjevina, i po tome gde se nalazi. Djura je drugar koji je kupio moj prethodni motor, tako da sam ponovo na putovanju sa Hondom Africom Twin 650. Noc pred put sam zacudjujuce dobro spavao, pa sam se probudio pre alarma na telefonu. Proveren nivo ulja u motoru, gume doduvane na malo tvrdje, sve potrebno spakovano u top-case, sve bitne tacke puta overene na navigaciji. Mesto sastanka je pumpa na Ibarskoj magistrali, rezervoari se pune do vrha. Predlazem Djuri da on vodi prvi deo puta, do prve pauze. Gde ce to biti nismo precizirali, pominjali smo i Dolinu Jorgovana i Cacak i jos neka mesta. To su vec dve greske Djura zeljan voznje drzi tempo oko 120km/h, sto kod mene stvara nelagodu jer vozi na Scout gumama u koje nemam bas poverenja za asfalt. Sem toga, moram da sam cvrsto sa oba oka na kolovozu, bez prilike da zevam sa strane, a zeleo bih da uzivam jer dugo nisam prolazio tim putem, pa makar to bila i Ibarska magistrala. Prolazimo i Cacak, i Dolinu Jorgovana, Djura ne spusta tempo i ne razmislja o pauzi. Koristim priliku da se prebacim napred, te prvu pauzu pravimo u Uscu, posle manje od dva sata od polaska iz Lazarevca. Od Usca na dalje ja vodim i drzim tempo oko 100km/h sto je mnogo prijatnije. Uzivam u brdovitom okruzenju, brzo prolazimo skretanje za Kopaonik, pa Rasku i eto nas u Novom Pazaru. Ulecemo u vrevu koja nas vodi oko centra na put za Ribarice. Brzo napustamo grad i grizemo poslednju deonicu pred Crnu Reku. 25km kasnije smo vec na jezeru Gazivode ciji jedan krak prelazimo preko mosta koji nas vodi u brda Crne Reke. Put do samog manastira je sada asfaltiran, secam se kako je nekada bilo nezgodno doci teskim makadamom do vrha.