NAPOMENA pre citanja: fotoaparat nismo puno koristili i uglavnom je koriscen u toku voznju od strane saputnice tako da slike nisu lepo kadrirane i ne prezentuju najbolje okolinu. Prezentovanje je vise fokusirano na video sadrzaj. Posle par saveta od strane kolega sa sajta (ima posebna tema) odlucih da svoj prvi godisnji odmor u dosta godina odvojim na voznju do Rijeke i okoline. Motor je stara krmaca Honda st1100 1991 god, a putnici moja malenkost i moja cura Milica. Dva dana sam sastavljao plan kuda cu i sta cu i odlucio sam na put krenuti 12.08 rano rano ujutro i ostati tamo ravno sedam dana. Vremenske neprilike koje su zadesile hrvatsku tog dana je odlozio put za nedelju, tako da smo krenuli 13.08. iz Kule pre jutra. Bilo je dosta oblacno i kisa je padala do pola sata pre pocetka putovanja. Probudio sam se nervozan, prvo zato sto sam morao da odlozim put za jedan dan a drugo zato sto vreme nije obecavalo. Nismo se dali obreshrabriti jer je google rekao da kise nema u HR i da se najavljuje 5-6 dana bez kise. Prvi dan je cilj bio da stignemo do Rijeke, izbegavajuci autoput a posle kako nam se svidi. Nemam nikakvih obaveza sem da se vratio do kraja sledece nedelje. Jedina ozbiljna "obaveza" je da se u utorak, 15.08., ode na Mangart i Bled u Sloveniji. Do granice smo brzo dosli i prosli jer nije bilo guzve (iako je na autoputu tih dana bila kilometarska kolona). Odabrali smo put Osijek - Virovitica - Kutina - Sisak - Vojnic - Karlovac - Delnice - Rijeka. Put je jako dobar, vozi se brzo i nije bilo guzve. Put do Gorskog kotara je nista posebno, ali i to mora da se prodje. A kada se udje u gorski kotar tada pocinje veca zabava. brda, planine i krivine. Prvi ozbiljan odmor je bio u restorani blizu Vojnica. Zove se Karan i nije skupo. Hrana ok ali sam morao da prigovorim na salatu koja je toliko slana bila da mi je lakse bilo sisati grumen soli. Posle rucka nastavljamo dalje i krivine postaju sve lepse a put sporadicno bude jako dobar pa onda malo losiji. Nema rupa ali ima jako puno zakrpi. Moze da se vozi malo brze. Miliciju nismo primetili nigde a motorista ima u velikom broju (generalno nije bilo guzve na celom delu puta). Prolazimo Delnice i nastavljamo za Rijeku. Kilometri prolaze, masina prede, nije prevruce. Delnice su prica za sebe. Najvisi grad u HR i okruzen sumom sa svih strana. Kada smo stigli do planije Gornje Jelenje znali smo da smo blizu. Uskoro je na vidik izaslo i more po prvi put sto nam je dalo snage da nastavimo dalje sa obnovljenim elanom Ceo put sa planine prema Rijeci je dobar i motora ima bas dosta. Tu je i Grobnik pa nije ni cudo sto je ova destinacija toliko poznata. Ubrzo stizemo i u Rijeku. Mala voznaj po gradu u kojem sam proveo veliki deo svog detinjstva i prisecanje sve toga. Mnogo se izgradilo. Od industrijskog grada postao je turisticki. Mnogo se ulagalo u puteve i cistocu. Stizemo do odredista. Do prijatelja kod kojih ostajemo i koji su nasi domacini. Prvi dan pa odmah na more. Stigli smo oko pola 4 tako da smo imali vremena da se okupamo. Otisli smo na Krk i umocili dupe tamo TU oko Krka smo naleteli na prve guzve u saobracaju ali nista strasno. A i bio je topao dan i svu su trazili mesto za kupanje. Svi dani su nam bili obelezeni putovanjem na neku destinaciju oko Rijeke. Islo se i na jezera, i na planine, i u opatiju, i u zoo vrtove, i na more, vozalo se brodovima...sve u svemu od 8 ujutro pa do spavanja dan nam je bio 100% popunjen. Najvise zahvaljujuci nasim gostima koju su nas domacinski setali na sva najlepsa mesta u okolini Nisam se opterecivao fotografijama. Cilj mi je bio uzivanje i da vidim sto vise toga a fotografisanje sam ostavio drugima Par napomena. Opatija je nemoguca za parking. Previse turista za moj ukus. Nije mi se svidelo. Lepo je sve to ali kada nemas gde dupe smestiti i odmoriti noge..jebes ga..nije to za mene. daj mi planinu i prazan put i ja zadovoljan Cene malo jace ali se nasla koja kuna za one magnetice, sladoled i tako neke sitnice. Sa druge strane penjanje na Ucku je VRH !!! Put je odlican a krivine dosta zahtevne. Kakvi crni putevi po Istri i "Y"-oni i kojekakve gluposi. Ko zivi u Rijeci penjanje na Ucku je sve sto im treba Nazalost video tog puta nemam, jer nisam znao sta me ocekuje pa nisam ni nosio kameru. Pogled sa Ucke je, pa u najmanju rec "sirokougaon". Vidi se sve kilometrima okolo. Kazu da se posle kise moze i Venecija videti sa dvogledom a Triglav bez dvogleda. Krk, Cres pa i Goli otok su tu "nadomak ruke". Sad stizemo na zanimljiviji deo ovog putovanja. To je voznja kroz Sloveniju i penjanje na najvisi put u SLO. Mangart je jedan od vrhva Alpa i nalazi se na granici izmedju SLO i IT. Krenuli smo na put u utorak 15.08. i plan je bio da se ide Rijeka - Kozina - Postoja - Tolmin - Mangart - IT -Kranjska gora - Bled - LJubljana - Logatec - Pivka - Ilirska Bistrica - Rijeka. Put je dugacak oko 550-600km i vozi se kroz jaaaaako lepe krajeve. Jedini los put je bio oko LJubljanje, koji je spor, ruzan i los. Sve ostalo je za cistu destku. Put uz reku Socu u Sloveniji je napraljen za motore. Gde god da bacis pogled nesto imas lepo videti a opet,a asfalt je tako dobar da te tera na jaci gas. E sad, put za Mangart je poseban deo puta i odvaja se od magistrale koja ide za Italiju. Na jednom delu puta postoji rampa i ulaz se naplacuje 5eura. Vredi i mnogo vise da se obidje ovo mesto Od cuvara smo obavesteni da ima odron na jednom delu puta (vidi se na sledecem videu) i da idemo na svoju odgovornost. Put je jako uzak i zajeban za voznju. Dva auta ne mogu da se mimoidju i naleteli smo par puta na prepreke gde smo cekali da se jedno auto vrati na deo gde ima prosirenje da bi ostali mogli proci. Nije sto je moj video, ali treba da pogleda svako ko voli planine i voznju uz stme litice Na vrhu smo stali. Malo prosetali, slikali, rucali i jos neke stvari, ali malo o tome na kraju putopisa. Vreme prijatno. Suncano bez oblaka i vetra. Kao iz slikovnice. Mangart je najvisi vrh tog dela Alpa sa nekih 2670mnv. Sa jedne strane puca pogled na Italiju i Fuzinska jezera. Na drugoj strani pogled puca na vrhove alpa. Ima tu i neki planinarski dom do kog nismo islo jer je na malo nizoj nadmorskoj visini i bilo nam smorno da se spustamo i ponovo penjemo (morali bi peske zbog velikog nagiba i makadama gde nisam smeo ici motorom). Put prema Italiji je nov izazov. Ovaj put za kocnice. Lako je popeti se na planinu ali treba i sici Ali lagano, kilometar po kilometar i zavrsili smo u Italiji. Malo voznja Sella Neve pa Tarvisio pa nazad u Sloveniju. Slika nemam puno a i kamera je odsluzila svoje i obe baterije potrosene pa nemam puno slika iz Italije ali u principu isti ambijent kao i Sloveniji samo sa vise maxi skutera i daleko ludjom voznjom. Granica nema pa se prolazi dosta brzo. Sve je predodredjeno motorima. LJudi se sklanjaju ali u principu nema potrebe. svi voze iznad ogranicenja i ludost je ici i preticati kolonu koja ionako ide preko 100 na sat. Slike sa ovog dela puta su sve slikana sa mobilnim aparatom. Morali smo cuvati bateriju za Bled koji nam je bio sledeca destinacija. Do Bleda smo brzo stigli ali nas je na Bledu docekala kolona od par kilometara. Sva sreca pa smo motorom pa smo se provukli dosta brzo, nasli parking na trotoaru i proveli par sati na jezeru i na samom ostrvu. To nam je bilo kao slag na tortu celog ovog putovanja. Mene inace ne odusevljavaju jezera, gradovi i tamo gde ima guzve ali se mora priznati da Bled, iako sve to u jednom, ipak ima svoju car i svoje lepote. Brodic do ostrva izadje 10-12eura tamo i nazad, stim sto se na ostvru ostaje sat i po. Na ostrvu ima restoran, crkva i radnja za suvenire. Brzi rucak i kretanje nazad. Taj dan smo presli oko 600km. I to kakvih. Planina, krivina, dobrog puta...uff. Svaka preporuka za ovaj put. Sve sem dela oko LJubljane, koji je smor i los, je odlican. Vratili smo se u Rijeku tacno pre mraka. Malo je reci da smo taj dan spavali ko male bebe ali je ujutro palo budjenje u 7 sati i dolazak na plazu Uvek smo isli na drugu i isli smo sto ranije zbog guzve i sunca koje vec u 10 dosta jako przi. Evo jednog podvodnog videa. Posto sam imao opremu za plivanje/ronjenje malo sam sebi dao oduska da snimam pod vodom. More oko Rijeke je jako cisto i uzivanje je roniti u tom ambijentu. Par napomena za zavrsetak putopisa: Ukupno predjeno..ne znam ni sam izmedju 1700-1900km. Benzin sipan po potrebi i nisam birao ni cene ni mesto gde cu sipati. Potrosnja u granicama normale. Oko 5.5l sem na autoputu kroz HR kada smo se vracali kuci gde je trosio malo iznad 7 po slobodnoj proceni (Izabrali smo vracanje auto putem i stigli smo za 5 i po sati kuci) . Ali to je zbog brzine koja se kotrljala konstantno negde oko 140-150 na sat. E sad, nekako mi se cini i da je do pumpe jer kada sam sipao iza Zagreba opet kao da je pala potrosnja na ispod 7 litara. 3km pred Zagrebom smo naleteli na kolonu ali smo po razdelnoj liniji za par min stigli do naplatne. Samo jedno govedo nije htelo da nas pusti i namerno je preprecilo put. Sva sreca covek iz druge trake nas propustio pa smo prosli i ostavili "problematicnog" iza nas. Motor bez problema i bez stucanja. Nije potrosio ni gram ulja. Jedino sto sam propisno istrosio zadnju gumu. Izravnala se na rubovina dok na sredini ima jos 3mm saru Malo sam se bojao kise da nas ne uhvati jer bi onda skretanje bilo problematicno sa cosavim stranicama zadnje gume. I za kraj. Naslov ovog putopisa je Mangart i PRSTEN (sto i jeste jedini i glavni cilj celog ovog putovanja). Ukratko: rekla je DA. PS: posto imam dosta sati video snimka morao sam dosta toga da izostavim. Ali ako nekog interesuje mogu uploadovati jos sadrzaja. Imam ceo Gorski kotar spremljen i tu se malo brze vozilo dok Milici nije postala muka od krivina PPS: like i sub ako vam se svidjaju snimci.

Drage kolege, Svako putovanje zaslužuje da osim u pamćenju putnika ostane zabeleženo i u formi koja obezbeđuje trajanje. Upravo iz tog razloga sa sobom nosimo onu silnu tehniku i trudimo se da nam ništa ne promakne. Sa druge strane, sve te silne fotografije i video klipovi ne mogu da dočaraju stvarnost, jer im bez obzira na tehnološku savršenost nedostaje ono najvažnije – reč. Zato se trudimo da ovaj forum ne bude obična „izložbena galerija“ već da svojim sadržajem zadovolji i one koji od njega očekuju nešto više. Ovo će biti moj skromni doprinos velikoj kolekciji putopisa koji se već više od jedne decenije svakodnevno pojavljuju na ovim stranicama ... Iako se neki sa time neće složiti, smatram da svako putovanje mora da ima svoj cilj. U konkretnom slučaju je ovaj uslov višestruko ispunjen, jer postoji pregršt stvari koje sam želeo da obiđem. Na vrhu liste se naravno, nalaze Grossglockner i Stelvio, a tu je i čitav niz manje poznatih prevoja i vidikovaca koje nikako ne bi trebalo preskočiti. Ako se na to doda želja moje saputnice da vidi barem jedno od onih čuvenih talijanskih jezera i moj predlog da zakačimo malo Švajcarske, lako dolazimo do zaključka da to neće biti baš jednostavan zadatak. Pored toga, plan mora da zadovolji i neke "sporedne" uslove kao što su maksimalno trajanje putovanja (do 7 dana) i planirani budžet (do 100 € po danu). Na kraju, tu je i faktor koji lako može da bude presudan - vremenski uslovi tj. potpuno odsustvo bilo kakve pouzdane vremenske prognoze. Posle nekoliko dana sam zaključio da se ovaj problem može rešiti samo ako se na put krene sa maksimumom optimizma, što u praksi znači - nadaj se najboljem, pa će tako i biti! U svojoj konačnoj verziji, plan je obuhvatio nekih 2,700 Km krivudavih puteva što nije nikakvo čudo ako se ima u vidu da je za trasiranje korišćen sajt koji je posebno prilagođen željama motociklista – Kurviger. Pri njegovoj realizaciji je doduše, došlo do nekih promena, pa su u cilju postizanja planirane dinamike korišćeni i autoputevi, a to nam je omogućilo da njihov kvalitet uporedimo sa onim što se kod nas naziva „Evropskim koridorom“.

evo malo da napisem o ovom putovanju. 3 dana puta,ukuno 1650km,Bg,Zg,Slovenija,Austrija dakle istice mi viza pa reko da odem da je iskoristim a posto je lepo vreme kako nego motorom.Bezim sa posla u petak i oko 10h krecem put Ljubljane..Gume za motor sam narucio i cekaju me kod Furlana u Sloveniji..moja guma katastrofa,nema ni malo sare a kada sam kretao na jednom mestu se pojavile i zice :lol: krece najdosadniji deo puta,BG-ZG..j ane znam kako ostali mogu da putuju autoputem ali ja hocu da se zapalim svaki put kada krenem njime..narocito je dosadan ovaj deo do Zagreba jer i da vozis 400 ima da se naviknes i da se smoris...usput ne prelazim 130 jer ce guma da se razleti i vozim slalom u svojoj traci da bi sto manje bio na njenoj sredini...usput srecem Slovenca na GS koji me obilazi i zove na pice jer je vidieo da mi je guma u raspadu i ne mogu brze..covek je sjajan,pozdrav :kul: put nastavljam i nalazim se sa genijem koji se zove DR.CHALA :prayer: :prayer: :prayer: sedim sa doktorom uz pice i menjam plan ..ja sa mislio da idem do Graza na dan i da se vratim ali me iskusno savetuje da idem u Vilah...hvala na savetu ..odlazim put granice ali onda nastaje agonija :lol: dakle hoce Srbin da predje granicu i udje u EU a fali mu samo par stvari : 1. ISTEKLA MI JE VOZACKA DOZVOLA PROSLE GODINE,mrzi me da odem da produzim a to sam se setio kada mi je zatrazio policajac na granici,srecom bio Hrvat pa me pustio 2.NEMAM MIGAVCE,planiram da ih uzmem u Luisu ali do tamo idem bez 3.ZADNJA GUMA SE RASPALA I VIRE SVUDA ZICE kaze mi Slovenac pa decko gde si bre ti posao,gde ces sa tim gumama...poce da mi prica o dubini sare,ma reko sine daj da predjem granicu imam jos 10km do Furlana gde me cekaju gume...naravno nece da cuje mladi kreten i vrati me sa granice,kaze ostavite motor i predjite bez njega...naravno da sam popizdeo najstrasnije ali idemo dalje...Zovem Chalu koji mi je logisticka podrska i kaze mi da probam na prelazu pored ,ja tamo a ovaj kaze decko ajde lepo na glavni prelaz,ovo je samo za Slovence i Hrvate...ja se opet kao napravim lud i opet sa Chalom pravim plan da probam na treci a ako ne uspemo nista onda spavanje kod Doktora srdacnog domacina ,pa da se kupe neke gume u HR pa za Austriju ...na trecem prelazu ista stvar ,ne moze da se predje na njemu ..ali taj prelaz je udaljen od vulkanizera da su mi stigle gume samo 2 km... onda novi plan,nece Srbin da popusti ..Zovem Furlana i objasnim da ako hoce da uzmem gume da mora da dodje da uzme tocak preko granice,da ga odnese,namontira gumu,da ga vrati nazad a onda ja preko glavnog prelaza da dodjem da namontiram prednju gumu...sve je tako i bilo jer je Furlan PROFESIONALAC!!!! skidam tocak na granici pun gas okolo na glavni prelaz,momci me cekaju sat prek oradnog vremena i sredjuju i prednju pun gas sa novim gumama a Ljubljanu .. subota lep dan,rano krecem ka Austriji,putevi u Sloveniji su bolesni za motore,kultura u saobracaju se ne moze opisati,sto se tice tih stvari sve najbolje.. svracam na sokic i sendvic na Bled i pravac Karavanke tunel,pa u Vilah u Luis.. Tu sam se smorio kao zmaj od guzve i vrucine i resio sam nista da ne kupujem nego pare da sprcam na benzin i obidjem jos jedanput Sloveniju..idem preko Alpskog prevoja ka Kranjskoj Gori onda Vrsic onda silazak na Socu ,to je najlepsi deo koji sam vozio do sada,250km krivina do Ljubljane,sve puno motora,lepo vreme,ranije sam prosao tu Dominatorom sa devojkom ali sa Stromom je totalno drugaciji osecaj ...nisam stajao da slikam jer sam samo sipao benzin i cepao koliko sam mogao... dakle sve vreme su ovakve krivine Spavanje u Ljubljani i onda za Beograd...krece opet najdosadniji deo puta...do granice sa HR i ok,jer ima malo krivina tako da 190 postaje zanimljivo ali zato kroz HR i Srbiju strasn koliko je dosadno..u jednom trenutku sam skrenuo na magisralni put koji je bio oznacen kao glavni put a evo sta sam nasao,15km sam isao u jednom pravcu u nadi da ce krenuti asfalt ali sam se onda vratio nazad jer sam video da necu nikada stici do BG ali nije bio los off road trening..vracam se na autoput i pun gas za BG.. eto to je to ..moja preporuka je da se nabace motori na prikolicu do slovenije pa onda pun gas jer ja barem odlepim na autoputu...U SLO treba ici dolinom Soce,pa na Logatec,pa Ljubljana,strasan put i uzivanje neopisivo.. Hvala Chalo na pomoci