Nadahnuti velikim idejama NOB-a i socijalističke revolucije, pre svega socijalističke revolucije, više socijalizma nego revolucije, formirasmo ne trojku , već sedmorku. Ne po ugledu na Blejkovu sedmorku, već na sedam sekretara SKOJ-a . Akcija je bila planirana za 25.12.2015. Ideja je bila Sashe P. (Mr. Jack D.), a dobrim delom i realizacija. Svi deda mrazovi iz ove akcije redovno učestvuju u tradicionalnoj dedamrazijadi poslednje subote u godini, tako da je naša mala odeljenjska zajednica i ove godine bila u Sremčic u organizaciji BJB - a. Međutim, želeli smo da obradujemo još neku decu, imajući u vidu da ustanova za decu ometenu i razvoju ima, na žalost prilično, i da se retko kojoj poklanja značajnija pažnja. Zato smo posetili onu koja nam se učinila prilično „zapostavljena“: Centar za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju – Dnevni boravak Barajevo – Šiljakovac. Dakle, u Sashinoj organizaciji, sponzori su donirali lepu količinu različitih slakiša, on će reči ko i šta, Dok je Dejan ADV zaslužan što je svako dete dobilo po jednu loptu od firme Sport vision. Na žalost, naši drugari Mimi Vinča, Жарић i Čiča, ovaj put nisu mogli da nam se pridruže - bio je petak, radni dan. Ali - biće dana... Dakle u petak ujutro, sedam sekretara SKOJ-a se okuplja kod PRAVOG DEDA MRAZA, u firmi BIG PRINT , i pakuje 16 poklona: Usamljeni jahač je inače zvanični, licencirani Deda mraz – njegove su one sanke sa nekim delovima motora. To je tako samo zato što nema snega ove godine, inače sve je pravo, i sanke i Deda mraz. Imao sam prilike da se uverim da je vratio veru u Deda mraza čak i nekim majkama, koje su odavno „popušile“ priču da Deda mraz ne postoji... Sa druge strane, deca odmah prepoznaju da je pravi i autentičan. Njih ne možeš da prevariš.... Zaustavljao je saobraćaj gde god da se pojavi, imao uvek po koju čokoladicu za svako dete, i beskrajno strpljenje da se slika sa decom i mamama koje su ga prepadale gde god se pojavi. Mi smo glumili vilenjake, odnosno santa's little helpere. Zaista smo uspeli da obradujemo tu decu, iznad svih očekivanja. U Sremčici smo narednog dana sreli jednog od njih, sada već našeg drugara, i njegova majka nam je prenela utiske – on je bio oduševljen, a mama srećna, zbog naše male akcije. Naravno, nije propustio da se opet slika sa Deda mrazom. Tamo smo lepo dočekani, a jedan od poklona je bio personalizovan. Priređena nam je i priredba. Ali da ne pričam celu priču, nadam se da će razredni drugovi da daju svoje utiske, pojedinosti i fotke. Ovo je više uvod.... Ajmo, ajde....