Evo drugari prodje i ova avantura, pa bi bio red da otvirim jedan lep putopis. Iz ove voznje smo izvukli veliku pouku, da i pored svih priprema, na neke stvari se ne moze uticati, te da su vozaci koji idu na jedan veci put - ne raskidiv tim. Te ce ovaj putopis biti podeljen u dve etape, prva je sam nas put i sve sta smo zeleli da obidjemo, a drugi deo avanture ce biti opisan kroz sve situacije i probleme koje smo imali nakon nezgode. Tako smo drug Juka-Afrika (Jukic Zoran) i ja krenuli u nasu avanturu 30. avgusta 2015. Plan je bio da se najvise zadrzimo u Iranu kao sto se sa karte vidi, mada bi vozili kroz: Bugarsku, Tursku, Iran, Gruziju, Rusiju, Belorusiju, Poljsku, Slovacku, Madjarsku i kuci (Srbija). Pocetak nase avanture ide po planu puta koji je nalagao da prva dva dana izvozamo vise od 2000km, jer sam ja jako ogranicen sa godisnjim odmorom. Drug Juka mi je izasao u susret i pristao da odradimo ta dva dana tako. Prvi dan: Krenuli smo iz Valjeva napakovani i zaputili se ka Beogradu. Plan je da predjemo 1100km, tj. da prodjemo Istanbul u Turskoj. Iz Valjeva, uputili se za Beograd i odmah nakon ukljucenja posle Lajkovca na Ibarsku magistralu, kod OMV-a pit stop, da se popusi cigareta. -Mislimo u sebi "aaaaa joj vozili 15 minuta, i gotovo, vec cigareta, pauza, ko ce izvozati ovoliki put " Medjutim Juka i ja smo reseni da izguramo po planu koji imamo te krecemo da gazimo i koristimo prednost ogromnog rezervoara Advencera. Zgazili smo relativno brzo Bugarsku, ulazimo u Tursku i nastavljamo da peglamo ka Istanbulu. Izgurasmo do Istanbula eto, proslo je prvih 1120 kilometara. Zbog pretovarenih motora max brzina kojom smo se kretali bila je 140 i mogu Vam reci idealno, na putu smo ne na trkama. Uz otpadanje go pro kamera na auto putu, sve ostalo je proslo sjajno. Prosli smo Istanbul, uz Jukino pobednicko podizanje ruke dok smo prolazili pored table "Azija". Ekipa sutra nastavlja na Istok Turske, jos 1200 km predvidjeno za sutra te nakon toga sledi zasluzen odmor. Jukina fraza dana: "Joco bre, jeb*na ova Azija" Prosli smo istanbul auto putem O-3 ili nasim E80, koji nas vodi dalje od centra, odmah 50 km od grada udaramo na Gebze, mestasce koje je nase finalno odrediste tog dana. Drugi dan: Ustali ujutru, doruckovali u hotelu, i samo vatra od nasih propelera., peglaj, peglaj, peglaj.. -Ohooo polako Juka" - danas smo prevezli jos 1200 kilometara. -sta reci osim ponosan sto sve ide po planu uprkos losem putu i uslovima saobracaja... -Istocna Turska je zaista ostavila jak utisak, ali nismo zbog toga krenuli. Nakon 1200 predjenih kilometara, dosli smo i do finalnog odredista za danas- Erzuruma, nepisana granica sa Kurdistanom. Odmah na ulasku iza dzakova sa peskom, civilno obucen lik sa automatskom puskom... -sto nas odmah vraca u realnost sto se tice PPK i Istocne Turske danas. Sutrasnji dan je bio u planu kao mali predah bez voznje, posvecen informisanju, gde cemo nakon toga doneti odluku da li nastavljamo dalje ka Iranu ili se kompas mora okrenuti na drugu stranu. Treci dan: Do sada smo samo peglali...bez ikakvog razgledanja, zaustavljanja itd.. Ovaj dan je posvecen odmoru i informisanju mozemo li nastaviti dalje. U nekoliko navrata pre putovanja kontaktirao sam ambasade u Ankari i Teheranu oko situacije u Kurdistanu, jer su incidenti u tom periodu ucestali. - Dobijao sam negativan odgovor sto se tice voznje ovuda... Predlagali su da se ide alternativnom marsrutom medjutim mi smo bili vezani za ovaj put te nismo mogli nista menjati zbog dokumenata, samo odustati od Irana... Odmah da skratim, dogovoreno je da idemo dalje, plan je da "proletimo" kroz Kurdistan, bez stajanja bilo kome... Ljudi su onako malo sumnjivi, uz napomenu "nikako da vas tamo uhvati mrak"itd... Teroristicke akcije su bas u avgustu ucestale zbog Turskog bombardovanja polozaja PPK i ISIS-a u Siriji i Iraku. Tako da tu deonicu planiramo da preletimo iskljucivo glavnom saobracajnicama i naravno da iskoristim o svu konjazu 1200 GSAdv... Ostatak dana je prosao u voznji po brdima oko Erzuruma, da se ostane u formi Cetvrti dan: Ustali smo rano da bi spakovali motocikle na vreme, dorucak, i cekamo da se razdani... oko 9 sati vec se upucujemo ka Iranskoj granici. Danas je u planu da se predje granica i nocenje u Tabrizu (Iran), odakle treba da krenu lagane kilometraze i vreme za obilazak svega sto smo isplanirali. Gazili smo do granice sto smo brze mogli. Automobila u istom pravcu ili nama u susret nema. Sami na putu, sto je meni bilo izuzetno cudno. Ali sada smo krenuli, nema nazad, samo vozi. nakon 250 predjenih kilometara stizemo i do granice. Granicni prelaz kako sam ga i zamisljao, resetke, Homeini na plakatu... prosli smo Tursku i prepazimo na Iranski deo, gde Jukin motor uzimaju na skener... cekao sam ga pola sata... on inace drzi poslasticarnicu izuzetnu da naglasim, pa pomislih da mu je u koferu ostao secer u prahu i da smo gotovi :D Pustise mi na kraju Juku i uputismo se kroz Islamsku drzavu ka Tabrizu. Ljudi evo ovo je pocetak. Nista posebno ili interesantno, samo smo gazili jer sam ja bio kratak sa vremenom da sto pre dodjemo do Irana. Nastavljam kasnije putopis, do tada evo amaterski sam namontirao jedan snimak da zagolica mastu meni a verujem i Vama. Uskoro produzavam sa putopisom! Veliki pozdrav! Da ne zaboravim, film se montira pa cu ga ubaciti kada bude gotov. Do tada kao sto rekoh evo kao blok reklama: https://www.youtube.com/watch?v=YJLu6mxdYRM

Najpre da pozdravim sve a posebno tebe koji si se zainteresovao za ovu avanturisticku pricu! Zeleo bih da Vam predstavim ovogodisnju Avanturu. Sest meseci nazad grupa istomisljenika i zaljubljenika u putovanje na dva tocka, kreirala je ovu zanimljivu pricu. Pa da krenemo lagano: