Naravno!! Obavesticemo vas na vreme!!

Jako mi je zao sto smo Daki i ja bili spreceni da ucestvujemo u ovoj akciji!!Svima vama svaka cast sto ste ostali nepokolebljivi! Verujem da vam je srce puno posle druzenja sa decicom na Tari!!Puno pozdrava od nas i uzivajte u danasnjoj voznji!!

pa ajde da se i ja upišem !!!

Dobro bre Deni, evo sve priznajemo!!!

Zamisli onda koliki bi nam bio putopis!!!!!!

Dok Bandolerosi stignu kući sa posla da bi postavili slike, ja ću nastaviti priču!! Nego , prođosmo mi sve kučeće patrole uspešno i stigosmo do livade gde su pasle ovce!Idilično, stado ovaca na ispaši. Znam da ih neki već zamišljaju u tanjiru, ali meni je bilo lepo gledati ih dok trčkaraju okolo! Još mi je zanimljivije bilo kako moj teča razgovara sa njima, i one ga slušaju!! Odjednom spazismo fantastičan primerak jarca, malo neobičan za ovo podneblje!Teča nam objašnjava da je jarac Francuz i da se odlično adaptirao na Bosnu!! A kako i ne bi!! Bandolero ih slika, oni poziraju i ajde, vreme je da se vratimo ostalima. Kako smo se okrenuli, tako je celo stado krenulo za nama!! Verovatno da traže pare za poziranje od Bandolera, ili grumen soli Mi zbunjeni, ne znamo da li da trčimo, a već razvijamo taktiku šta će mo kad nas okruže. Moj teča viče " Nataša, poteraj ih ovamo!!!" , ups, kako se beše teraju ovce Iš????? to mi je prvo palo na pamet!! Počesmo da mašemo Deni i ja nešto neartikulisano kao pećinski ljudi i rukama i nogama, i ovce pobegoše!! Valjda rekle sebi, ma ovi nisu normalni!!!! Vraćamo se nazad kad prema nama trči neko braon klupko, šta li je sad ovo, uopšte ne razaznajemo, jedva se vidi od trave!! Gremlini???? Ma svašta možemo očekivati!! Kad ono, najmlađi potomak pasje patrole, štene pekinezera!!! Preživesmo mi posetu farmi i vratili smo se nazad da vidimo da li je razrešen najveći problem koji nam se postavio tog jutra : ćevapi ili pite????? Pitanje je sad!!!

Prvobitna ideja je bila da spavamo u šatorima na livadi oko stričeve kuće. No moj stric za to nije hteo da čuje!! "Pa daj ,bona, pa da mi se celo selo smije što sam vas izbacio napolje!! Ne može, spava se u kući, koliko ima kreveta ima , ostatak na podu!!!" "Dobro striček, ako je zbog sela, ući ćemo u kuću!!" E sad, čudne su se tu stvari zbivale, ja sam otišla ranije da spavam, i u neko vreme me budi tumaranje po kući. Za divno čudo niko nije hteo da spava na krevetu, nego su svi zauzeli parče poda, bilo je tu momenata, da ne prozivam prepoznaće se, tipa, ima li parče poda do tebe i slično !! Voja, koga sam na početku priče i prikazala kao nenametljivog i tolerantnog dečka, iskoristio je svoju nenametljivost, i zauzeo krevet, kad već niko nije hteo!!! Dan 2,,nedelja, naravno budim se u 5 i 45.Sad kao iz onog vica, igram sirtaki između mojih saputnika na podu trudeći se da ih ne nagazim!!Izlazim u dvorište i divim se prirodi. Doboj je inače smešten na tri reke, Bosna, Spreča i Usora. Samim tim, količina vlage u vazduhu je ogromna!! Ali to baš daje čar jutru, zraci sunca koji se probijaju kroz izmaglicu koja se diže sa vlažne zemlje, stvaraju spektar prelepih boja. Nekako sve deluje kao da je Mone naslikao,blage boje u titrajima i izmaglici!!Totalno nestvarno!! Ne baš ubrzo, ali polako počinju da se promaljuju razbarušene glave kroz prozore. odjednom optužbe"Što si hrkao noćas!!"... "Nisam ja, majke mi, Loshmi je"..."Pa jbt, promenio sam krevet!!to utiče na mene" ...i slično!! Već zauzimaju pozicije za stolom u dvorištu , i moj stric pali aparat za kafu!! Kafe stižu, za bosanske uslove, neverovatnom brzinom!! Naravno, Deki je već gladan i padaju pregovori, ja bi na pite, meni se jedu ćevapi......Ok, ajde prvo popijemo kafu, pa ćemo da glasamo, demokratski!! U jednom momentu Deni-Bandolero, izražava želju da vidi farmu mog brata!! Da vidi porodicu onog nesretnog jagneta od juče ( eto to je razlog što ne jedem jagnjetinu, zato što ga stalno zamišljam kako onako slatko, veselo skakuće po livadi igrajući se sa ostalim jagnjićima koji će verovatno doživeti njegovu sudbinu ,jbg. imam bujnu maštu!!) Na prilasku kući, prvo nas dočekuje vučjak, onako malo opasan, laje , bogami dubokim glasom, ali dobro je , na lancu je!! Deni i ja malo sitnimo korak, pošto se čuje još jedan lavež!1Čuje se ali se ne vidi!! Scena, pekinezer, zavezan kanapom oko jednog kolca!! Ali lajeeeeee, kao da ima megafon!! Sledeći pas koji nas sačekuje je Žuća, e njega znam, on je dobar i već ostareo pas, tako da je tu šminke radi!! Već smo se oslobodili i krenuli ka pašnjaku, odjednom prema nama trči i maše repom ŠARPLANINAC!! ŠTENE od 100 kg i visoko kao ja, isplazio jezik i zaleteo se ka nama. Predpostavljate, Deni i ja smo krenuli da se vraćamo u smislu, ma nema veze, ne moramo baš i ovce da vidimo, videli smo ih u slikovnici!! Kad moj teča viče " Ma neće ćuko na vas, on je dobar, mali je još!!".... Mora da se setim sledeće godine da ne prilazim tamo kad više ne bude bio mali, onda neće imati izgovora !!

I tako su neki leškarili u travi, neki se navraćali na jagnje, neki pojeli dvadeset ćevapa, ups!!! 19 jedan im je ukraden :'( , a neki su iskoristili priliku da uživaju u lepotama prirode!! Nadam se da je bar jedna slika uspela ili snimak, ali ono što smo videli ne može se dočarati ni rečima ni slikom!! Kako se tih dana žnjelo žito, polja su bila prepuna svitaca!!! Zamislite našeg iznenađenja, kada smo iznad potoka ugledali prizor od stotine svitaca!! Svi smo oduševljeno gledali i stajali tu duže vreme!! Posle kad smo se sabrali , pitamo se , čekaj pa čemu se mi oduševljavamo??? Pali , gasi, ima svetla, nema svetla, ma poenta je u tome što ja svica, a i većina nas, nisam videla pa sigurno 10 tak godina. A pogotovu ne u tolikom broju!! Kako male stvari mogu da nas učine srećnim!! Vidno oraspoloženi, ponovo sedamo za sto, naravno da je neko spomenuo :" Uh, što bi ja sad neku jagnjetinu!!" i.... jagnjetina se stvorila na stolu!! Sve je bilo kao u bajci, stočiću, stočiču postavi se !!! I tako bezbroj puta!! E, sad je vreme za prepričavanje dogodovština iz života!! Jednoglasnom odlukom, titulu šampiona priča za laku noć poneo je Loshmi , sa pričama " Ja i Ivan Bekjarev na predstavi!" i "Mojih 600 m!!". Definitivno je car!! Ja ću ovde završiti sa obaveštenjem , da smo u neko vreme otišli na spavanje (bar ja), a ostali koji su bili budni neka nastave priču o prvom danu u Bosni!!Naravno, sve ovo što sam ja ispričala, Bandolera će dočarati slikama!!

U nastavku ćeš saznati da smo prošli kroz Modriču u povratku za BGD!! Tako da... molim za plus No dobro, minus što se nismo javili!!

I bi šta bi!!! Utihnu jagnje, ćevapi nestadoše, ja sam bogami morala žestoko da ih branim od ove jagnjeće brigade!! Mario nije bio te sreće pa je bio uskraćen za jedan ćevap!! I kreće zauzimanje trave!! Polegaše naši junaci izmučeni današnjom vožnjom, ićem i pićem, mali predah!! Baš mali, pošto ubrzo svi poskakaše na noge lagane i druga tura jagnjetine!!

Hmmmmm, da li primećujete da neko fali na slici???? Mario, Deni i ja, strpljivo čekamo strica da nam donese ćevape u lepinji jer iz različitih ubeđenja ne jedemo jagnjetinu!!! Tu nam se pridružila i Jaca, koja je za predjelo glockala paradajz iz bašte, neprskan, što bi rekli stranci amerikanci, organic food!!

Mala ispravka, sorry Jasna, specijalitet kuće je "Veseli bosanac", inače ga nemaju na stanju po danu, a kako su Jasni objasnili to je karađorđeva ali s* ništa!!

A sad Bandolerasi i slike!!!

Ulazimo u Doboj i trudimo se da nađemo kafić sa najvećom hladovinom. Tu smo u centru Doboja, naravno odomaćili smo se tako što smo odmah poskidali jakne, kacige, čizme!!! Loshmi, savesno odgovara klijentima na pitanja oko registracije

Uh izvinjavam se , ova je posebna slika za Saleta, naziv Sale prošao kroz Tuzlu na KLE u!!

Kafana prijatnog izgleda, lepa hladovina koja nam je itekako prijala,sa širokim asortimanom muzike: Dragana i Južni vetar, Šemsa i Južni vetar, Mara i Južni vetar...... Konobar ima vremena na pretek, laganim hodom dolazi do nas. Mi svi u glas krećemo, ja ću kafu, ja čorbicu,meni kisela, imate li guaranu..... On nas gleda onako ispod obrva uzima blokče i kaže "Ajmo sad, ko će kafu?????" "Meni čorbica!!", "Gospođo , hoćete vi kafu??", ok meni sve jasno. Čekam svoj momenat kad će doći red da se naručuje čorbica!! Ostadosmo bogami jedno sat vremena, vreme je da se krene dalje!! Lep put, lepa vožnja, jedino što su baš tog prepodneva seljaci imali akciju skupljanja sena, pa je malo bilo teško preticati traktore sa plastovima sena!! Stižemo u Tuzlu!! E sad obratite pažnju na sledeću sliku!! Ovaj mladi gospodin je bio evidentiran na svakoj slici kroz Tuzlu, i posebno smo ga pazili da ne ode ponovo za Bijeljinu!! E posle su mi riknule baterije i kad smo izašli iz Tuzle njega više nije bilo!!! Elem, stajemo mi na izlasku iz Tuzle i fale nam redom, Dekijevci, Bandolerosi i Mikele!!! Ajde uhvatio ih je semafor pošto dok prođeš kroz Tuzlu ima 150 semafora!! Čekamo, čekamo i nema ih!!Zovem Bandolerose i saznajemo da je Mikeleu pukla guma na jednom od tih semafora i da upravo rešavaju taj problem!! Dok stojimo na putu pozdravlaju nas raznorazni svatovi, jer je subota bila udarni dan što se tiče venčanja u Bosni. Već smo se meračili da se priključimo nekoj svadbi, ali bi nam žao jagnjeta što nas čeka u Doboju!!! Naravno, omiljena nam je zanimacija bila brojanje golfova 2 koji su se nalazili u kolonama, posle smo ih razvrstavali po bojama i skontali da ako nemaš golf 2 u Bosni, ne možeš na svadbu!! Pošto smo se nalazili na nezgodnom delu puta, čujemo se sa ekipom koja je ostala u Tuzli i dogovaramo se da se nađemo u Doboju!!

Dolazimo na granicu sa Bosnom, na prelaz Šepak kod Zvornika. Malo je gužva, jer sve mora natenane da se obavi. Pitanja tipa, gde ste , šta se radi, odakle ste došli i kuda ste pošli!! Objašnjavamo mi da žurimo u Doboj, da nas neka jaga čeka, smeše mu se brci!! Ajd uzdravlje, reče on, i prođosmo. U blizini je benziska pumpa te rešismo da se malo odmorimo, osvežimo rešimo neke tekuće probleme i slično Zaokupljeni tankanjem i pričom sa lokalnim življem ni ne primetismo da nam fali jedan član!! Voja, koji je inače iz Bačke Palanke, i kod njih je sve smireno i natenane, tihim glasom dolazi do nas i kaže : Mislim da nam se Mikele izgubio!! "Pa kako izgubio , pa svi smo skrenuli na pumpi, još mašem kao ludak, stala i neka tri motora što idu na moto skup, jedino nas on nije video!!" Ok, kreće zivkanje, konačno se čujemo sa njim. "Gde si, majke ti ???"- "Pa jurim vas i ne mogu da vas stignem!!" "Ajde ti polako okreni se i juri nas ali na ovu stranu ka Zvorniku, a ne ka Bijeljini!!!" Vratio se odbegli jahač, i nastavljamo da se vozimo prema skretanju ka Tuzli. Tamo treba da se nađemo sa Dekijem i Jecom. Ok, tu su i umiru od smeha. Kako smo se svi čuli nešto nabrzinu, Deki je ukapirao da idemo u Tuzlu da nam neki prijatelji ispeku prase !!! Na tu priču, koju je ispričao cariniku, on mu rekao da se nešto grdno preračunao!! I sa srećom, dodao je!! Naravno da su svi gladni, osim Maria, koji se na vreme informisao i doručkovao kod kuće!! Stajemo kod kafane "Dolina mira"

Ok, dalje se vozimo preko Valjeva ka Loznici!! E našeg iznenađenja kad ugledasmo nov put!Sa oduševljenjem poterasmo naše makine i pregazismo put!! Krivine kao stvorene za vožnju, put bez rizle, rupa.....

Pa videli smo da si se zapljunuo kao suorganizator na Vstrom okupljanju, pa nismo hteli da ti pravimo zazubice!! Zvali i Sevea ali nas on ispalio zbog koncerta Amy !!

Moj ćale je iz Bosne.U stvari iz okoline Doboja,selo Rudanka, zaseok Velika Bukovica, tačnije Lužani, kako meštani zovu taj deo sela!!Godinama sam se trudila da popamtim sve ovo i konačno sam shvatila redosled!! Elem, u Vel'koj Bukovici (kako to bosanci znaju da kažu), moj stric je sagradio kuću i mi veoma često idemo kod njega!! Kako je moj ćale prošle nedelje otišao tamo na sedam dana,velikodušno je ponudio da ugosti nas i naše prijatelje!! Nešto se spominjalo,neko jagnje, prase tako da smo se dali odmah u okretanje telefona, ko za tako kratko vreme može da se organizuje da ide sa nama na vikend u Bosnu!! Obrni okreni, skupilo se nas trinaest za to putešestvije!! Već kreće frka pred put, te ovaj nema zeleni karton, te jedan ima vreću, drugi samo šator itd. Da napomenem, planirali smo da razapnemo šatore na livadi da ne bi baš opterećivali domaćine, te je stoga bila frka oko kamp opreme. Pripreme dobro idu što se tiče nas, vreme je da proverim kako bosanci napreduju!! Ja : "Ćale, šta ćete da nam spremite da jedemo?" Ćale :"Pa ćero, šta ufatimo!!! " - (moram reći da na placu do njih moj brat ima farmu ovaca i svinja i da je stvarno bilo ono što uhvate to će i da spremaju za jelo ) Ja :" Dobro ćale, nemoj baš puževe da skupljaš!! " Ćale:" Ma šta se sekiraš, bitno je da ima ladne pive!!!" Što se mene tiče dovoljno!! Ionako postoji opcija ćevapa u lepinji, tako da se ne sekiram!! Smišljamo kuda ćemo, pošto nam baš dojadili svi putevi i pojavljuje se opcija puta preko Tuzle. Prolazili smo tuda kolima ali nikad motorom. Ajde da isprobamo i taj put!! Dogovor pada da krenemo u subotu u 10 h, malo kasnije nego obično, jer smo Daki i ja imali obaveze oko posla!! Standardno mesto okupljanja, OMV pumpa na Ibarskoj magistrali. E sad, meni je već godinama mučno da idem ibarskom, bilo kolima bilo motorom, a ovog puta mi se stvarno smučilo za sva vremena!! Ne znam ni kako da opišem stanje na magistrali, vozi ko kako hoće, žmigavac je precenjena stvar, pešaci se šetaju i to u fila papučama sa kojima ne mogu ni da potrče, po sred ulice, a šleperi pretiču šlepere!! pored gomilu situacija koje su nam se desile izdvojiću dve koje su mi se baš dojmile. Prva situacija : dvojica meštana u papučicama i gilipterkama, veselo čavrljaju i pokušavaju u što sitnijim koracima da pređu magistralu, njih zaobilazi auto koji pod pravim uglom skreće levo i to naravno bez žmigavca!! Mi :, kočenje manevrisanje i čitanje misli automena, te srećno izbegavanje svih tih prepreka na putu!! Naslov u novinama bi bio : razulareni motociklisti, sa dva kofera verovatno puna pića, koji su bili pod dejstvom alkohola i vozač a tek suvozač posebno, preplašili su par meštana dok su pokušavali da mirno pređu magistralu i time im naneli ozbiljne psihičke povrede. Da divljanje nije završilo, dokazuje još jedan istraumatizovan vozač zastave 128, koji je najnormalnije, kako zakon nalaže bez žmigavca promenio putanju svog vozila,( jer naravno, optuženi bi već morali da znaju po treptaju njegovog oka da on hoće da skrene ), i za dlaku je uspeo da izbegne motocikliste koji su nenormalnom brzinom jurili prema njemu!! Druga situacija: šleper pretiče kolonu automobila: znači neverovatno, nadvožnjak, pre skretanja za Valjevo, u levoj traci kolona automobila, u desnoj, šleper koji ih pretiče. Prošli smo na mm od bankine i šlepera, a ništa bolje nisu prošli ni ostali, pri tom je svo vreme jurio i još nam ablendovao u fazonu , pa šta ćete vi ovde??? Naježili smo se. Posle ovog drugog morali smo da stanemo da dođemo malo k sebi!! Pa dobro bre, ajde izbegavamo traktore, kučiće, pešake, bicikliste koji ševrdaju jer ne umeju da voze bickl i ko zna šta još!!! Ali šleper, pa za njega baš moraš da ima sreću da ga izbegneš!! Osećala sam se kao da igram video igricu, samo što nemam tri života i dugme za reset!! Užas.Što se tiče mene Ibarska je završila!!! No dobro, sve je to iskustvo!!Nastavljamo put ka Loznici i cilj nam je granični prelaz Šepak i neki odmor. Tu bi trebalo da se nađemo sa Dekijem i Jecom koji su krenuli sa Zlatibora!!

U pravu su brate trebali su da pomere reli, jer Keipijada je ipak prioritet.. A reli je za khm khm pič.. curice Johane ovo je stvarno sramotna konstatacija od tebe,i da si se šalio to ti uopšte nije na mestu. Kao što znamo datum Relija je zavisio od odobrenja državnih organa stoga tako je i određen, jer to je ozbiljna organizacijaa ne Kepojebina kako vi od milošte nazivate taj događaj. Ako nisi želeo da ideš na reli i odabrao si gde ćeš, odakle ti pravo da vređaš učesnike relija, i po kojim merilima ih vređaš!!!! DA te podsetim malo na Peščaru ,kad si se izgubio i slomio nogu, i kad su te baš ove pič.... tražili po peščari umesto da kao curice lepo sede u hladovini i igraju ne ljuti se čoveče. Sećaš li se ko je došao do tebe, organizovao prevoz i ostalo....... E pa ove pič.... koje su organizovali u učestvovali na Reliju!!! Sledeći put bar dva puta razmisli pre nego što bilo šta napišeš!!! DA ne bude zabune oko toga ko sam ja Nataša Davinić, Dakijeva žena ( ili kako si ga nazvao pič... curica koja te tražila po Peščari)!!!!!

U pravu si Svetac!!Go, go RED!!

Bravo za ekipu sa severa Bačke!!

Kako sam vam ispričala kako nam je bilo na reliju, ne mogu a da ne pomenem ljude koji su pomogli da se ovaj reli ostvari!! To su Severian i Daki- zaduženi za ruutu relija, koji su svaki deo puta izvezli prethodna dva meseca,Kocha matori- zadužen za papirologiju ID kartice, prihvatanje i obrada prijava, Livaja-zadužen za sve po malo, a najviše zadužen za smaranje sa šalterskim radnicama, dobijanje kojekakvih dozvola, papira i slično, Petar BrmBrm- zadužen za finansije, budžet i nadgledanje svega toga, redari- Dr Bane, Joška, Arakis,Neshaxx- pa zaduženi za same učesnike i moja malenkost- zadužena za smeštaj, hranu, majice, nalepnice i dobru zabavu Pored nas, reliju su pomogli Bandolerosi - idejno rešenje za majice i nalepnice, takođe pomoć oko smeštaja i dobre zabave , Želkamp - predlog i organizacija ručka u Sunčanoj reci, MK Mančula- ručak u Čačku, Sloper, MK BIKERS - doček u Beloj Crkvi, Lenji-organizacija ručka u Vršcu.Ljudi, hvala vam , pravi ste carevi!! Naravno, ceo reli sa nama zajedno su i odvozali naši partneri DHL, AMSS, ROHE!! Momci bili ste divni!! Posebno zahvaljujem SashiP, na doniranoj vodi, koja nam je itekako trebala, Ultra energy- i to nam je itekako trebalo, i naravno na piću koje nam je ulepšalo žurku na Srebrnom jezeru!! I naravno veliko hvala policajcima, Teči, Mačku , Dejanu i Antiću na fenomenalnoj brizi oko nas, na profesionalnosti koju su pokazali i narvno na druženju sa nama!! HVALA VAM SVIMA JOŠ JEDNOM!!!

Posle tankanja goriva u Kovinu, par relista odlučuju da nas napuste, ne bi li stigli u svoje tople krevetiće na vreme!!Da ne nabrajam ko je tu bio,samo ću nagovestiti da je sa njima bio Svetac Nastavljamo ka Beloj Crkvi.Sa naše leve strane prete nam crni oblaci.Još uvek nije stiglo do nas a mi se nadamo da će tako i ostati.Kako put ide svo vreme u levo stigao je samo obod oblaka da nas poprska, no ništa nam nije smetalo, taman da nas rashladi i osveži!! Stižemo u Belu Crkvu i već imamo dobrodošlicu od naših prijatelja iz MC BIKERS.Sprovode nas kroz grad i zaustavljamo se ispred prostorija njihovog kluba!!Tamo sve spremno!!Vrhunski, klopa, piće muzika, veseli i raspoloženi bajkeri, tapšaju nas po ramenu, pozdravljaju se sa nama, ma fenomenalno!! Zbog satnice koju smo morali da poštujemo, zadržavamo se kratko i nastavljamo naše putešestvije!!Drugari, hvala vam puno na toplom dočeku, zaista ste se potrudili i mi to cenimo, hvala Sloperu i njegovom bratu na fenomenalnoj organizaciji!!!Hvala i družićemo se mi još sigurno!! Ručak nas očekuje u Vršcu u Vršačkoj pivnici. Na meniju su pivničke sarme!! Mmmmm stvarno su bile divne!!Pored ok usluge i veoma pristupačnih cena, enterijer me je prosto oduševio!!Svaka preporuka za pivnicu, ako se ikada zaputite u Vršac nemojte je zaobići nikako!!Moram da se zahvalim Lenčugi na predlogu za ovo mesto i organizaciji ručka. Jako mi je žao što nije mogao biti sa nama jer je imao gumi defekt u Beogradu!! Lenji nadam se da je sve ok!! Krećemo ka Beogradu, završetak relija se polako primiče. E sad, ovde sam ja već imala prekid filma, jer sam se zavalila na top case i odspavala do Pančeva !! Morala sam, lepi putevi, udobna vožnja i blago sunce na mom licu, rezultirali su prijatnom dremkom!! Stižemo u Beograd, sledi probijanje kroz beogradsku gužvu, parkiranje ispred skupštine i jedna zajednička fotka!! Po dogovoru, trebali smo jako brzo da napustimo plato, ali nikome se ne ide kući!! Kreće pozdravljanje,ljubljenje, čestitanje uz dogovor VIDIMO SE SLEDEĆE GODINE!!!!