Ако желиш неком да поклониш бајк - Ја сам прави избор! Наравно, не могу да издржим те морам да се придружим осталим знатижељницима - колико новца, времена и сопствене енергије треба утрошити да би се на крају "добио" овај назовимо га Врх пирамиде, Top of the Iceberg, последњег предатора у ланцу исхране. Не знам колико ти значи - али свака ти част, овај надамо се недостижни пример виталности домаћих бајкера показује да смо и даље у стању да одолевамо стихијама и катастрофама које су нас у последње време задесиле. 5+ од мене. И питање за крај - иде ли на бензин или на воду и нешто треће ;D

Захваљујем се младом господину по имену CAJA, а што се тиче жеља, честитки и поздрава упућених од стране Asphalt Cutter-а, могу да кажем - видећемо и надамо се.

хе, хе, хе it`s a magic smile, само више црног пива (а може и светлог а може и између) а мање кише и све је под контролом!

На сву срећу (или несрећу) лично познајем неколико hard core бајкера тако да знам о чему причам, тј. куцам. Наравно, у сваком цвећу или житу (ваљда) има и корова али ипак, мишљења сам да овај мото - ноумен представља једну позитивну појаву у времену и простору и да може бити прави путоказ не само за мотористе (ја се сигурно нећу одлучити за мотор, јер имам проблем са пажњом - не бих да угрожавам ни себе а ни друге - тако да spel може да одахне), већ и за сваког ко од живота очекује нешто више а не само да буде број и пука економска детерминанта. Без обзира на, можда за неког, ''прљав'' или ''страшан'' изглед сматрам да живот бајкера карактеришу култ храбрости, тежња за хероизмом и слободом, а презир према кукавичлуку и слабости. Док обичног човека у данашњој цивилизацији потрошње краси императив ''имати'' бајкере краси императив ''бити''. Бити неко, имати свој став, своја начела, своје принципе и бити у стању да их у сваком тренутку и од сваког одбрани, вербално а ако затреба и физички. Да закључим, бајкери могу бити а многи и јесу један од модела за афирмацију човека као супериорног бића, бића части, неусловљеног већ оног што одређује услове.

Поздрав Crven Ban-е и saxi, увод јесте симпатичан али и симптоматичан.

Хвала, Хвала, и боље вас нашао...хм...можда за почетак узмем нешто на три точка, неки баги или слично...видећемо.

Ја сам један од локалаца који је присуствовао минифестацији и који је због исте пробустио фестивал пива у беегееу, али не кајем се. Честитам Асфалт Катеру Чедомиру и његовој екипи на организацији. Исто тако, поштовање бајкерима који су својим присуством увеличали догађај. Све је било...како каже Жика Павловић:" На нивоу"! Е сад, једино ме копкало зашто је нестало црног пива, или је поново у питању ватиканско-коминтерновска завера против небеског народа или су организатори набавили мало вопија или смо ми сви fuckin` пивопије који би ојадили за дан и минхенски Октобар Фест. Жао ми само што нисам стигао да упознам једну дугокосу девојку - Валкирију (прим.а.) у full кожној опреми, али нема везе, next year.

Добро вече свима. пошто је представљање на форуму обавезно, искористићу ову прилику да се представим. Зовем се Миодраг, јављам се из Бање Ковиљаче, будуће општине града Лознице. Немам мотор, никад нисам имао мотор, возио сам мотор до сада 5 пута. Први пут сам ударио у зид, а петог пута сам пао са мотора и том приликом сам задобио лаке телесне повреде те сам одлучио да пређем на компјутер. Повод за моју регистрацију је недавно одржана манфестација у Б.Ковиљачи, на којој сам лично био и одлично сам се провео па сам пожелео да са вама поделим своје утиске у нади да ће се иста одржати и наредне године. Поред доброг црног пива велики утисак на мене је оставила инкарнација примордијалне дивљине коју су представљали мотористи придошли на скуп, а чији сам и ја део био на кратко. Домаћи бајкери, попут америчких Анћела Пакла, британских Скинхедса и скандинавских Рагарса, својим појавом у урбаним агломератима преполовљеног човека су представили себе као диференцирани аспект физичког ребелства човека, изазивајући панику и страх код припитомљених грађана ненавикнутих на постојање ратоборних витезова-одметника који својом појавом погаћају право у стомак. Приказ и доказ психофизичке храбрости, приказ и доказ да човек може и у 21. веку слободно живети без ланаца на рукама, разбијајући у парампарчад идеју савременог преживљавања по сваку цену. У уским кожним оделима, поткованом обућом погодном и за разбијање вилица (злу не требало) на челичним зверима свесно и несвесно изражавају реакцију на данашњи анти-свет и буде човека и нагоне га да се коначно супростави систему неумољиве принуде на капитулацију. Само тако наставите и ко зна - можда ја поново једног дана нешто зајашем.