Поздрав,
Да и ја кажем по коју као бивши поносни власник трабија и то тазе новог из салона.
Сличност трабија и мз макина је велика јер потичу из истог места, исте куће,
а агрегат је развијен од агрегата ДКВ мотоцикла.
Као први власник био сам миран од кварова скоро 5 година, додуше уз
мању километражу. (санкције, крштен бензин итд)
У истим условима ја бих га поново купио, за паре које сам га купио
у том тренутку само канте на четри точка и то шупље сам могао да купим,
а ново је ново чак и кад пластикџегуар у питању.
Мењач поезија шалтања једним прстом, а да не скидаш руке са волана из
треће у четврту и обратно. Убрзање до 80км/х одлично, а успорење нагло од 100км/х
до 80км/х проблематично поготово ако идемо низ брдо оптерећени, даље изврсно.
Грејање зими по насељу да те Бог сачува, заледиш се, а на отвореном при јачем
гасу вожња у кратким рукавима.
Кварови који су били : електронско паљење (враћен на платине), радилица (више пута,
нема оргинал делова, само ремонтоване), корпа квачила и наравно зезање са кочницама.
Све у свему чудо од аута као нов боља опција од шупљих канти из тог времена, а данас не
може да се пореди са пристојним половњааком иако је нов. Једноставно је превазиђен.
Ах да, да не заборавим после 450км вожње све те боли на леђима... и троши као упаљач од 3,5л до 8л.
Ништа не шкрипи, не лупа, врата се затварају као на џегуару (јагуар), само так се чује...
И на задњем седишту...има места.
Дефинитивно пружа задовољство и у вожњи, никад ти није досадно, власници кад се сретну као и ми
бајкери један другог поздрављају, а приче на паркингу тек... дружељубив ауто то беше.
Е то један мали приказ какав је траби.