Do 1:11 su neki klinci, a od 1:11 do 1:29 ide championship motorsport !!

A vidoje zaspo` ?!

AAAAAAAAAA osis`o si se !! Slidze su loodilo !!!

Najzad SaNgarepa! Srecno !!

Da nisi hteo da posaljes Kristin da vezba po ledu?! ;D

Ko?

Led, blato, kamenje i ne vredi !! Dao sam Mikki deo kinte da sve snimi, da vidis da sam radio... cuo si sta je rekla coveku. Mnogo je bre opasana ! Ja ne znam kako ti izdrzavas i apsolutno te razumem. Moraces brate da pomognes, mi jedva izvukosmo zivu glavu !! Dao sam joj pare da ti vrati. Jel` ti dala?! ??? Ne znam o kakvom shvatanju pricas ??? Samo se ti razgibavaj za prolece ... i redovno uplacuj zivitno osiguranje !! ;D More marsh !!

ih da svako ima takvu zenu! Kaleeeeeeee, najjaca si offroderka i pametno vozis po magli i mraku !! Ali, sledeci put da obavezno ide Mladen, pa nek te on ubiVa... mi ne uspesmo. ;D U pravu si chika Rajko. Krenulo se skroz neobavezno, u fazonu - bice 15 suncanih stepeni. Ali sreca prati hrabre ! ;D Planira se nesto jos bolje i ozbiljnije za prolece i bice najavljeno na vreme, pa se ti razgibavaj u toku zime. Mislim, razgibavajte se svi koji zelite ovakvu voznju i druzenje, i spremajte adekvatnu opremu i za vas i za motore. Istina je da sam pre ovoga imao sve ukupno pola sata off-a po suvim zemljanim putevima i laksem dobro utabanom makadamu. U principu, treba pazljivo citati putopise i iskustva overenih krosera i endurasa, i naravno, postepeno i lagano sve to probati. Hvala svima koji su pisali o tehnikama voznje van asvalta !! Medjutim, ja veliko HVALA dugujem MladeR-u, Jimmy-ju i Chika Mikki !!! Identican savet od mojih drugara glasi: "Ustani, trecina gasa, opusti kolena i laktove, pusti je da pliva i prebacuj teziste s` leve na desnu nogu da je usmeravas." To je sto se tice makadama i suvih zemljanih puteva. Po blatu i mokroj travi ide sve to + adekvatna guma + ne pipaj prenju kocnicu, a i zadnju tek malo, samo ako moras. Ono sto sam ja licno uocio: Treba eliminisatistrah i sa poverenjem krenuti jer motor to sigurno moze. Potrebna je dobra koncentracija i dobra kondicija. Psiho-fizicka spremnost je osnovni pred-uslov da se uopste krene u zahtevnije voznje van asvalta.Kasnije, posle vise voznji i kada se srodis sa svojim bajkom i prirodom, o tome se vise ne razmislja. Sve ide samo od sebe i samo trazis sve teze i sve jace. Jos jednom, HVALA Chika Mikko, HVALA MladeRe, HVALA Jimmy i HVALA Kepo !!!

Trudio sam se da ti ispostujem zelju, al` ne vredi. Zilava je ko` macka !!! Ko vidi nindzino lice, pasce u blato jos sto puta. OndaK je sve uredu.

Ova je vec na desktopu. Hvala! Mada, mogao bi na mail da mi je posaljes u originalnoj rezoluciji. Mikkooooo, po ko zna koji put gledam video - loodilo !! E, a koji smo paceri... ne videsmo Kepinu afriku !!!

Tucicu te, obecavam !!! ;D ;D OK, sve je to lepo, al` bolje sto nisam isao. ;D ;D Ahaaaaa... verujem ti ! Pda ! izbego si guranje Shejtana !!! ;D ;D ;D Sad` kad` bolje razmislim, nemam ja upalu od off-a !! Pa, sad je kasno... Ma icicemo opet.

OK, sve je to lepo, al` bolje sto nisam isao. ;D ;D Ahaaaaa... verujem ti !

Obzirom da ja imama fotke samo u pauzama, najzanimljivije momente cete videti kada ostali ucesnici ove voznje priloze svoj dokazni material. Posle ove usputne pauze je nastupio tezi off i sve dogodovstine koje sa tim idu… Prvo guranje je pocelo ovde… Veliki uspon, krupno kamenje I jos mnogo razloga, ali se Tenera nije dala oteti… Mikko, upomoc !! Vazi… I, sto se tice makadama, livada i blata, ja cu dovde. Mogu samo da kazem da sam srecan sto postojite i da bih sa Vama do kraja sveta!! Kepo je apsolutni prvak u organizaciji. Na kraju smo bili ugosceni u njegovom domu. Njegovoj Bojani veliko hvala na gostoprimstvu, iako nismo bili najavljeni. Iz Kosjerica na + 1 stepen celzijusa po mraku i gustoj magli smo se uputili ka Kaoni i preko Valjeva stigli u BG odusevljeni druzenjem, prirodom i voznjom. Iskustvo za pamcenje! Kod Kepe… Uvek sa osmehom… Kobra Odlican caj sa… Dan posle, svi misici nas bole, ali to prija! Ps. Popsy, drago mi je sto si poneo jacu svetiljku !!

Potom, sada vec iskusno, brzinom od 10 – 15 km/h stizemo do kafanice gde nas ceka Kepo. Valja umiriti osecanja i nazdraviti za srecan pocetak, kasnije ce se ispostaviti, ove vise nego zanimljive voznje… Kalina Mikka Djavo je ipak lepsi … Jimmy… ko je ugasio svetlo? … … naravno … Popsy A onda smo svi odlucno navukli kacige i rukavice, i odvazno krenuli u avanturu pod motom: “U svetu postoji jedno Carstvo… “ Predivni pejsazi Povlena su cekali na nas… Dogovaranje i instrukcije u pauzama… Malo suncanja… MatijaK Prijatno druze Kobra…

Posle fruskogorske magle, jos jedan novembarski vikend je obecavao lepo vreme. Razmisljajuci o mogucim destinacijama i sadrzaju, pozovem Kepu da vidim jel` slobodan i voljan za vragolije po njegovom kraju. Jos letos sam dobio njegov poziv da zajedno provozoma staze po planinam iznad Kosjerica i eto prilike da se na poziv odazovem. Startna postava je trebalo da bude: Jimmy, Maxxa I ja, ali je Maxxa odustao zbog obaveza. Obzirom da je u pitanju malo zahtevniji off (a ni ja nisam bio bas siguran sta me sve ceka), nisam hteo javno da objavim poziv kako se neko ne bi presao i posao ne znajuci o kakvoj voznji se radi. Pozvao sam drugare za koje sam bio siguran da bas to zele i koji su bili dostupni. Izvinjavam se svima Vama koji cete se osetiti zapostavljeno, ali sam siguran da ce i neko od Vas pomisliti: OK, sve je to lepo, al` bolje sto nisam isao. Dakle, mala sasava i uvek nasmejana ekipa - chika Mikka, Kalina, Kobra, Jimmy, MatijaK, Shejtan, Popsy i ja. Krenuli smo u 8h sa OMV-a na Vidikovcu u susret Kepi koji nas je cekao u kafanici na domak Kosjerica. Plan je da idemo Ibarskom preko Mionice na Divcibare i posle ka Kosjericu. Pus pauze smo pravili u proseku na svakih 45 minuta i u odlasku i u povratku… Veciti rivali… Ispred Divcibara… Dok se komsije Mikka i MatijaK nesto domundjavaju… … nestasni Jimmy je vec u livadi… Posle dolivanja goriva u XL-cicu nastavljamo kroz cenatar Divcibara i odatele pocinje veselje… Voznja od Ibarske do Divcibara je bila lako zagrevanje po lepim osuncanim krivinama. Prosasvsi hotel u centru Divcibara – iznanadjenje. Dva XL-a otklizavaju u jednoj krivini, tako-reci bez razloga. Ralog ipak postoji – poledica!! Desava se to pri brzini od 30 km/h i srecom sve prolazi bez posledica i za vozace i za motore. Nikom ni ogrebotina. Neprijatno shvatamo da smo na planini i da meteoroske prognoze koje pratimo ne vaze jednako. Ok, nastavljamo dalje malo “prodrmani”. Put je lep, dobar i bez rupa… prosto mami, ali sada vozimo 20 km/h. Gde god je hlad od drveca ili stena, tu je i poledica. I upravo u jos jednom takvom hladu pri “onih” 20km/h Jimmy otklizava na pravcu. Gledam. Traje. Traje. Africa grubo susti po asvaltu, a Jimmy kliza na ledjima uporedo sa njom, kao na onom plasticnom podguzu za decu. Nikako da se zaustave. Gledam u njega i vidim da se smeje ispod vizira. Snega nema, a kao da smo na ski stazi. Ipak, pozurih da se zaustavim i pritrcim u pomoc. Zajebah se neiskusno. Tu, uz samu desnu ivicu kolovoza, samo sto nisam stao – fljus. Ma nije to fljus. To je smicanje. Sad me vidis – sad ne vidis. Ko me tero` da pipam prednju. Zao mi je sto nema slika iz ovih situacija. Smeh i malte – ne odusevljenje. Sada je vec u nagovestaju akcija, pa ko izdrzi. Sledeci prizor je praznik za oci. Ne znam zasto me odusevljava magla u kotlinama… ….

Cipote, ti si nas drug i ne primaj k` srcu Motoholicovu zamerku. On je krajnje dobronameran, isto kao i ti, ali i direktan u komunikaciji. E, a sad je vreme da nastavimo sa temom. Ove dve su moje veooooooma omiljene slicice. Slikano na Adi Huji dok je Junior vezbao poligonske radnje i upoznavao se sa svojim bajkom. Dakle... Maxa

Lepo, lepo... steta sto nisi bio i u nedelju.

Zadovoljni smo, a i jedva cekamo taj novi na prolece !! Dobro nam dosao !!!

A Vi ste se vratili sa skijanja?! ;D Hvala, hvala !!! Kad mi foto-korner pohvali fotke, rastem ko kvasac! p.s. Da, lep je Srem, al` samo u magli. ;D

Hej motoristi... drago mi je da vam se svidjaju fotke. Hvala Vam na lepim komentarima! Veoma mi je zao sto smo samo nas cetvorica sasvim slucajno imali priliku da ovako dozivimo Frusku Goru i Srem. Draze bi mi bilo da je ovo bila jedna BJB voznja i da je bilo barem 100 motora, a ne da vam ja slikama prenosim atmosferu. Pretpostavljam da se ovakvi prizori retko desavaju i prava je sreca da smo i mi uopste otisli na voznju toga dana. Druze Kobra budi u pripravnosti prvog stepena!! Kuva se nesto za nedelju. Nedostajao je jedan zamak i osedlani konji umesto motora pa da pomislim da sam u 12-om veku. Evo kraj je radne nedelje, opet su baterije prazne !! ;D ;D Tacna i jedina definicija za ovakve prilike !! ;D ;D Ma nismo, ali drugi put cemo sigurno. I vi se spremite, ili smislite nesto, idemo obavezno u nedelju negde! Puna mi dusa. A gde si ti video maglu ?!? ;D ;D Nema na cemu, hvala i tebi. Kad ne bude mogao Robin, zovemo tebe - Malog Dzona od Fruske Gore da nam pokazes staze. Aj` baci neki predlog za nedelju, pa d` oremo ! Zašto to toliko podudaraš, ne znam, pa i neka je sektaška, zašto je to neugodno? Inače, fotke sa osećajem!! Ma nedostajao je jedan Varadero da razbije monotoniju. Kao ! E, vanzemaljac, spremi DR-a i zovi onog sa DR-om bice suncano u nedelju.

… Na putu do Beograda smo imali tri zaustavljanja. Prvo u Grgurevcima da se pozdravimo sa Farbachem. Vec tada sam pomislio kako bi bilo dobro da nam Robin od Fruske Gore sto skorije otkrije tajne njegove sume i isprica sve one nedopricane price. Drugi put smo se zaustavili na izlasku na autoput kod Rume… Magla se non-stop lepila za vizir. Ni trenutak nisam mogao da vidim cisto. Iz tog razloga sam podigao vizir kacige i pokusao da se zaklonim iza Blondinog vizira. Pomoglo je. Mogao sam da vidim kuda vozim. Na autoputu cak i po magli je brzina od 80-90 km/h smesna za automobile. Lako je njima. Mnogi su okretali glavu za nama dok su nas obilazili, cudeci se sto nas vide na motorima u takvim okolnostima. To sam samo primetio, ali mi nije bitno. Meni je samo bilo bitno da su Jimmy i Maxxa ispred mene i da do kuce ne naidjemo na neki problem. Malo su samo kolotrazi kamiona pricinjavali problemcic jer ih ne vidis po magli. Samo osetis kako se motor blago pomera levo-desno dok iz njih ne izadjes. I, na 25 km pred Beogradom stadosmo na Lukoil pumpu da popijemo kaficu i saberemo utiske. Prijalo je u potpunosti… Kao na autoputu, i ovde smo naisli na zacudjene poglede prisutnih. Cak nas je jedan gospodin pitao: “Koja je vas muka naterala junaci”? Tesko je bilo odgovoriti nepoznatom coveku na ovakvo pitanje. Nesto bezveze sa osmehom, tek da ne cutim. Rezime: Prezadovoljan sam! Iskoriscen je jos jedan novembarski dan. Za svu trojicu je ovo jedno veoma dragoceno iskustvo. Voznja po magli zahteva dodatnu paznju, a svakog trena zamagljen vizir spolja je prava mora. Fruska Gora je postala moja omiljena vikend destinacija. Naravno, bice uvek zanimljivije ako nam u pomoc po nekad pritekne Robin od Fruske Gore. Za kraj, kao na pocetku, moram da naglasim da ovo nije bila sektaska, vec vise prijateljsko-porodicna voznja.

… Srem je u oblacima. Morao sam u jednom trenutku da otmem pogled. Hocu da sidjem sa Blonde. Sa leve strane opet boje. Zlatna, crvena, zelena… I tamo, onim prilazom cujem gromki topot. Stize usamljeni jahac na svom nervoznom lipicaneru… Ne znam ko je. Ipak osecam da ga poznajem od nekud. Nisam ga nikada pre video. Znam! To je Robin od Fruske Gore! Dosao je da vidi koji to namernici prolaze njegovom sumom… Marko – Farbach Kao da se poznajemo dve hiljade godina, a nismo se videli hiljadu, pa bi u pola sata koliko je ostalo do zalaska sunca da ispricamo sve. Teme su se preplitale jedna preko druge i svaka je ostala nedovrsena. Neke cemo dovrsiti ovde, ali… mnogo je lepse na Fruskoj Gori. Sunce sve vise tone… Pomisao na putovanje po mraku i magli nas tera da krenemo. Farbach predlaze da se zajedno spustimo “devojackim putem” do Grgurevaca, tamo dole u maglu, odakle ce on desno za SM, a mi pravo za BG. Prihvatamo predlog sa odusevljenjem jer je to makadamski put dugacak oko pet kilometara. Svi smo uzivali spustajuci se ka Grgurevcima. Kamenje raznih velicina i oblika, od najsitnijeg, do komada velicine manje lubenice je dobro utisnuto u zemlju i cesto ispirano kisnim potocima. Divota ! Ostalo je jos samo nerazjasnjeno zasto se ovo zove “devojacki put”. Morali smo ipak pre ulaska u Grgurevce da svratimo do jos jednog vidikovca i ispratimo salazak Sunca. Jos par trenutaka… … I tacno u 16:04:13 Sunce je potonulo u oblake. Nema vise cekanja. Pred nama je 90-ak briznih kilometara. Krecemo… … jos jedan pogled i ubacujem u prvu…

… Uzbrdo po blagim krivinama, na momente sa Suncem u ocima. Po putu ima rupa, ali su uocljive, a mi ne zureci uzivamo u svakom predjenom metru. Prosli smo Crveni Cot i Letenku neprestano se diveci prizorima… … I stigli do neupadljivog puteljka koji vodi kroz sumu do vidikovca Popov Cot… Opalo lisce je davalo utisak kao da gazimo bosom nogom po jamboliji… Zaustavio sam se pored ograde, ugasio motor, i pogledao desno… Sve u meni je stalo. Ne mrdam, ne disem, ne razmisljam… Trajalo je kao vecnost i licilo na proslost…

Pomislio bi neko da je ovo bila sektaska voznjica, ali nije. Jednostavno, tako se desilo. Posle voznje do Ostrvice, jedva se cekao sledeci vikend, koji je po meteorolozima obecavao lepo vreme. Prvobitni plan je bio da se ode u neki blagi off na Divcibare, ili do Kepe u Kosjeric. Kako su dani prolazili, a prognoza bila sve tacnija i ne bas obecavajuca, tako smo Jimmy i ja poceli da razmisljamo o nekoj blizoj destinaciji. U subotu je usvojen Jimmy-jev predlog da odemo do Fruske Gore. Ipak je blize i Jimmy koliko-toliko poznaje neke staze. Predlog za voznju, onu prvobitnu smo hteli da objavimo, ali kako i sami nismo bili sigurni, ostalo je inkognito. Nedelja, 22. Novembar, 7h ranog jutra, ja spreman. Kafica mirise, sve je OK, ali i ne pomisljam da pogledam kroz prozor. Cista automatska radnja, pomeram zaluzine venecijanera kako bi usla svetlost u sobu i… katastrofa… magla se zalepila za prozor. Ne vidim krov komsijske kuce udaljene pet metara. Ijaoooooj, pa zasto!?! Kako nada nikad ne umire, pijem kafu i cekam. Ma razicice se, najavili su suncan dan sa 19 stepeni. U narednih tri sata smo se vise puta culi telefonom sa dilemom DA ili NE. Za to vreme Maxxa cupka pored telefona, spreman i zapet, sa kacigom na glavi. Nedelja, ne radi se, i za njega nije bitno dal` sekire padaju. Bitno je da se vozi! Magla ne odlazi. Ja sam vec odustao, ali Jimmy pravi iskusan potez i saopstava mi da je kod njega na Kosi cisto. To je bilo drugarsko zaobilazenje istine! Kaze: “ Nema sunca, al` nema ni magle”. OK, dva losa ubise Milosa. Jutro je davno odmaklo i pada dogovor da se nadjemo na Lukoil-u, na autoputu posle aerodroma. Ne volimo autoput, ali bar malo da ustedimo na vremenu, kako bi sto vise bili na Fruskoj Gori i uspeli da se vratimo do 16h kuci. Nista od svega nije bilo po planiranom tajmingu, a ni autoputem nismo isli do Rume. Iskljucili smo se za Simanovce na dorucak… …pa preko Pecinaca starim putem, kroz Rumu, i prema Velikim Radincima do Besenova. Jimmy je zamislio da svratimo do Besenevackog jezera nekim zemljanim putem. Sve vreme smo u magli. Nekad je redja, a nekad gusta toliko da me obuzme blaga jeza. Neprijatno je kada se odjednom izgubi Maxxino stop svetlo, a znam da je tu blizu. U tim trenucima me je prozimao strah, onaj roditeljaski. Jimmy vodi i znam da je njemu najteze. Maxxa za njim, pa ja. Ali, Maxxi je ovo tek druga voznja sa Africom, a pre nje je imao vrlo kratko iskustvo sa MZ-om. Makar da je vidiljivost bolja?! Na kraju dana se ispostavilo da su svi moji strahovi neopravdani. Maxxa prati svaki Jimmy-jev potez, drzi ga uvek na istom odstojanju i sigurno gazi kilometere. Stali smo na malu pauzu negde izmedju Rume i Beseneva, cim smo mogli da vidimo okolinu… Jimmy isprobava jel` po rosi klizavo… Nedugo zatim smo prosli Besenevo i uputili se ka jezeru ovim zemljanim putem… Eno ga jezero !! Gledajuci dole, video sam samo putic i imao osecaj da ce svakog casa naici neki tenk na koji ja treba da bacim Molotovljev koktel (ala “Uzicka republika”). Od jezera ni “J”! Bez`mo mi odavde dok nije izronila neka neman iz nevidljivog jezera… Nesto mi govori da je ovuda prosao neki “Marko”. Nismo zeleli da mu gazimo oranje kako nas nebi proglasio za Turke. Uspon ka Crvenom Cotu… I odavde pocinje uzivanje u pogledima. Boje pod kasnim novembarskim suncem ispiraju kiselinu u mozgu, a ostar vazduh filtrira beogradski garez natalozen u plucima. Idemo, hocemo jos toga, a vremena nema bas dovoljno… …