... uskoro ce godinu dana kako Adeka vise nema... da li ste se promenili za to vreme? sta ste naucili? secate li se?

Zao mi je sto, kao sto vidim, neki nisu uspeli da ga upoznaju. Ostali, bar vecina, znali su ga povrsno. I to je bilo dovoljno da shvatite KOGA je svet izgubio. Ne vidim oporavak od gubitka takvog coveka. Nekoga ko je umeo da se podvuce pod kozu i ostavi trag, ma koliko dugo bio blizu. Uporno pokusavam da necim skrenem misli, ali je tu. Zapravo, i ne dam da ode! Pokusah da nadjem razlog da sve opravdam. Slabost koju osecam svaki put kad pomislim jaca je od svega i ne vredi mi da se borim s njom. A hocu da se setim SVEGA samo da bi svi trenutci, osecanja, lepota, sjaj bili sacuvani. Jedino sto sada mogu je da se tesim da sada imam andjela cuvara koji ce me cuvati gde god da krenem, bas kao sto je to radio dok je bio tu, da ce njegova porodica i ostali prijatelji naci snage da nastave, da ce spoznati koliki je trag ostavio u meni i da nikad NIKAD nece biti zaboravljen, da ce nekako, nekako shvatiti koliko ga ljudi ceni, a to je nesto u sta je, bez ikakvog razloga, sumnjao. Adek, pocivaj u miru.