[BJB kampovanje. I vožnja i vožnja! 12-13. Avgust 2023.]

Lepo. Ima li kakvih ideja za vikend 19/20.8?

 

[Informacije o Rumuniji]

On 8/9/2023 at 11:26 AM, DraganNS said:

Legenda kaže da se TF napada sa juga na sever, a TA obrnuto.  Ja sam je poslušao i bilo mi je super za vožnju. 

NIKAKO! Obrnuto. Transalpinu na sever, od Novaka, Ranče a TF na jug

[Informacije o Rumuniji]

On 8/8/2023 at 7:15 AM, mick said:

Subota planirana za TF, baza nam je Kladovo.

 

Zanima me da li je neko išao deonicom 67D i 66A, kakav je put?

 

Razmišljam o toj deonici pa nekako da uglavimo komplet TF i nazad. Nategnuto ali mislim da mogu da ubijem 500km u danu...zanima me mišljenje iskusnijih. Da li vredi subotom tako nešto odraditi???

66A prošao u junu, dosta loš asfalt. Vrlo interesantni krajevi ali put svakako lošiji od 67D kojim sam prošao u 9/2022 celim a 6/23 deo.

[Informacije o Rumuniji]

Novaci: Conacul de sub munte. Svaka preporuka. Motori u dvorištu. Mali ali pristojan bazen.
Deva: Casa Leucian. Sigurno, udobno

Ovi ostali mi nisu u booking.com

[Kosovo]

Na kraju nisam išao preko Kosova, u odlasku je bilo još može - ne može a u povratku sam odlučio da idem na Tamare - Gusinje - Andrijevica - Rožaje - Tutin - Sjenica što se pokazalo odličnim izborom.

U Albaniji i Grčkoj prošao odlično i bez problema. Nekoliko impresivnih mesta, planine, more, nacionalni parkovi. Pisaću kad stignem, sad nemam vremena ali ako nekoga nešto zanima pitajte, odgovaram.

Sad sam konačno obišao celu Albaniju, svaku vukojebinu. Falilo mi je Moskopolje i konačno sam ga video.

[Kosovo]

On 7/29/2023 at 3:55 AM, ZGS said:

Kakva je trenutna situacija sa ulaskom na Kosovo sa SRB tablicama?

 

u Albaniji sam i važno mi je za planiranje povratka

Ulazi se normalno, sa lepljenjem oznaka na tablici

[Kosovo]

Kakva je trenutna situacija sa ulaskom na Kosovo sa SRB tablicama?

 

u Albaniji sam i važno mi je za planiranje povratka

[Koje gume uzeti?]

Gume za RT

Na BMW R1200RT imam Continental Road Attack 3. Još su dobre ali sad sam bio na putu od 2000 km, za 10 dana idem na jedan od 2500 km i razmišljam kad ću ih menjati.

Dok sam vozio GS najbolje gume za moj način vožnje (prva i osnovna stvar: pouzdane po kiši, drugo da dobro drže na svim vrstama dobrog i lošeg asfalta i treće sigurne i pouzdane pri kočenju - sve ostalo je manje bitno) bile su Dunlop: TR91 i Trailmax (nekoliko tipova). Pretpostavljam da bi mi odgovarao Roadsmart IV.

Iskustva?

[Solo putovanje za dušu, Maroko (zemlja obećana) 2023]

Preporuke:

Nisam još sve pročitao samo pregledao kojim si putevima do sada išao. Što si prošao prošao, evo ti neke preporuke za ono što nisi:

1. Atlas: gde god pođeš nećeš se pokajati. OBAVEZNO prođi prevoj Tizi-n'tička (2205 m). Bolje je ići sa zapada na istok, Marakeš - Uarzazat.

Preporučujem i kontrasmer Uarzazat-Demnat (put R307 iako ima i neku drugu oznaku, tu su pre neku godinu nešto menjali i napravili konfuziju). Put se delom radi i proširuje pa ima kraćih neasvaltiranih delova i nezavršenog asfalta ali pogled sa vrha iznad Demnata sve do mora je spektakularan. I sam put je ludilo kao i većina u Atlasu. Ako ideš tuda sa glavnog puta koji iz Uarzazata vodi na istok (N10) skreni levo na znaku za solarnu elektranu. Najveća je na svetu, kao 2 Đerdapa. Sa tog puta ne vidi se kolika je ali kad se popneš na R307 ima nekoliko mesta sa impresivnim pogledom. Kad dođeš u selo iza elektrane skreni desno na desetak kilometara makadama da izađeš na R307.

2. Uarzazat: grad od 200000+ stanovnika sa 2 filmska studija gde je snimano sve što je pustinja, Mars i slično. Preko puta Kasra (tvrđave) je muzej sa scenografijom iz preko 100 filmova, obavezno obiđi. Imam preporuku za spavanje, reci ako treba. Na ulasku u grad iz smera Tizi n'tičke je ogroman filmski studio, takođe obići.

3. Ksar Ait Benhadu: Pre Uarzazata kad silaziš sa TNT. Uneskov spomenik, stara tvrđava i grad, vrlo očuvan i živ. impresivan. Jeftinih smeštaja ko u priči, ako hoćeš preporuku kaži.

4. Put Uarzazat-Zagora-Mhamid: Sam put je dobar i interesantan i ima svašta vredno stajanja ali možeš i bez stajanja, važno je da dođeš u Mhamid koji je polazna stanica za prelepu pustinju Erg Čegaga i Vadi Draa. Turistički vodiči i sajtovi tvrde da je najbolji deo pustinje i najpristupačniji onaj oko Merzuge, 300 km na severoistok ali meni je tamo sve turističko, komercijalno i pretrpano. Mhamid ti je polazna tačka. Sa navigacijom možeš i sam. Ima dosta smeštaja u pustinji i vredi prespavati za nezaboravne poglede na nebo i zvezde. Ima oko 10 km zapadno od Mhamida jedna sjajna oaza kojoj sam zaboravio ime. Ako ti treba preporuka gde ići po pustinji i noćenje u dobrom pustinjskom kampu, imam čoveka u Mhamidu, najbolji vodič.

Moram da idem, ako te zanima za dalje u povratku prema Meknesu i Fezu za koje pretpostavljam da ih nećeš propustiti, reci.

[Benelli TRK 502]

On 7/25/2022 at 9:30 AM, mick said:

Obavezno prenesite utiske sa narednog putovanja pošto je i ta ruta u planu! 

Malo sam morao da odložim ali odvezao i TA i TF od srede do subote (17-20.8.). Fenomenalno, pišem i stavljam slike čim stignem.

[Junska idila po brdovitom Balkanu]

On 6/20/2022 at 6:53 PM, Stefan Kovačević said:

4. dan

Spavao sam kao beba i iako sam zaspao vrlo rano veče pre, ujutru sam jedva ustao za doručak.
Izlazim ispred bungalova, motor stoji uspravno što me raduje. Mislim se kamen je bio pravo rešenje. Sunčano je i prohladno, magla se spustila nisko tik iznad šumarka.



Doručak se služi od 8h, na meniju su dve opcije: omlet ili palačinke sa džemom.
Uzimam omlet i tursku kafu. Omlet stiže sa sirom i sasvim je kako treba a turska me oduševila kako kvalitetom same kafe tako i načinom na koji je služe.



Nosim kafu i završavam je ispred svog bungalova. S obzirom da sam se spakovao veče pre, tuširam se, oblačim i krećem oko pola 10. Plan je da vozim do Beograda sa što manje pauza. Put mi je poznat tako da nema potrebe da gubim vreme na proveravanje google mapa.
Deo makadama ovaj put lako prolazim, blato se osušilo tako da zadnji točak ne zanosi kao prethodnog dana. Na izlazu spuštena rampa, traže mi da platim 1 euro taksu za pristup prirodnom dobru i čude se kako sam uopšte ušao a da nisam platio. Naravno dan pre kad sam ulazio po pljusku rampa je bila podignuta i nije im padalo na pamet da izlaze iz svoje kućice da naplaćuju taksu. Platim euro i produžim dalje. Mislim da sam tu taksu već platio u okviru cene bungalova 35 eura + onaj 1 euro, ali nema veze.

Dobio sam i novi lufter na rukavici (posle kiše od prethodnog dana).



Prolazim kroz Plav (jezero je vrlo lepo, nisam stao da uslikam) i skrećem ka Andrijevici. U Andrijevici sipam pun i navlačim gornji deo kišnog odela jer su predeli planinski i prohladno je kad si u pokretu. Odatle idem za Berane, Bijelo Polje pa sledi granica Dobrakovo. Zapazio sam da od crnogorskog do srpskog graničnog prelaza ima toliko da se vozi da sam se, vozeći u medjugraničnom prostoru, pitao da onaj prvi možda nije bio srpsko-crnogorski, jedinstveni granični prelaz.
Konačno naidjoh i na srpsku granicu. Veliki broj automobila na BG table iz suprotnog smera čeka da udje u Crnu Goru.
Nastavljam ka Prijepolju. Lomim se da li da svratim do Sopotničkih vodopada ali odlučujem da nešto ostavim i za sledeći put. Baš mi se vozilo, a put odličan.
Stajem ispred Nove Varoši da okrenem Duleta, drugara sa faksa koji je rodom odatle, kako bi popili piće. Ispostavlja se da je u Beogradu u tom momentu. Zaustavljam se ispred restorana Ribnjak tačno na ulazu u Novu Varoš.



2018. godine, kad sam pravio prvu višednevnu turu motorom (tada Cagiva Raptor 650ie), kasno sam krenuo iz Beograda i već na Zlatiboru me uhvatio mrak. Nekako sam izgurao do Zlatara, postalo je baš hladno, te sam odlučio da prespavam u prvom smeštaju na koji naletim. Upravo ovde me put naveo. Divan ambijent, ljubazno osoblje, njihov ribnjak, pastrmka im je specijalitet. Od tad kad god sam u prolazu svratim da popijem piće ili pojedem ribu.




Tu je i crni panter na sigurnoj udaljenosti.



Kad sam kretao zamolio sam konobara da me fotografiše na istom mestu kao te 2018. godine.

2018.



2022.



Malo više kose, malo više brade i malo više godina u korist 2022.

Penjanje na Zlatibor kao stvoreno za krivinarenje.



Spuštam se do Užica gde stajem na Nis pumpu da pojedem kroasan i dospem benzin. Blago rečeno sam se šokirao cenom bezolovnog stotke koja je skočila za nekih 15ak dinara za samo 3, 4 dana koliko nisam bio u Srbiji. Naslućuje li se kraj poslupljenjima pitam se?!



Potrošnju sam do tog momenta spustio sa 6.7 litara na 4.7 litara na 100 kilometara. Vidi se da sam Suzu samo u crveno terao. Kasnije je na autoputu za Beograd porasla na 5 na koliko je i sad.



Izlazim na autoput Miloš Veliki u Čačku.



Deo puta od Čačka do Beograda mi je baš naporan bio. Vetar me skida sa motora ako vozim brže, a sedište postaje izuzetno neudobno. Na isključenju sa Miloša Velikog mašim skretanje (nije prvi put da mi se dešava), piše aerodrom desno, sajam levo, i ja skrenem za sajam. Završim na Ostružničkom mostu. Oko pola 5 je bilo popodne. Preko Železnika i mosta na Adi oko 17h stižem u blokove gde se moje putešestvije i završava.

Suma sumarum nezaboravno iskustvo, 1247 kilometara solo ture, 4 države, 3 dana vožnje i jedan plaže, vrelina kroz Hercegovinu, pljusak kroz Albaniju i još mnogo trenutaka za pamćenje.

Naravoučenije:
Gel u sedište pod hitno
Bilo kakav vizir (poželjno touring)

Evo i kompletne rute kojom sam prošao.




Uživao sam pišući ovaj putopis, imam osećaj kao da sam sve ponovo proživeo.

Nadam se da ste uživali i vi koji ste čitali i da sam uspeo da prenesem bar deo atmosfere sa putovanja.

Do nekog sledećeg puta, uzdravlje!


Sent from my iPhone using Tapatalk

Malo neiskusna i amaterska ruta. Beograd-Jadran vozim 40+ godina, nema puta i varijante koju ne znam napamet.


Za motor preporučujem:

Beograd-Miloš-Valjevo-Pecka-Bratunac-Vlasenica-Han Pijesak

E ovde dolazi ono što keca naše koke a nije petao: Iz Han Pijeska, u centru mesta, skrenuti na Žepu i voziti kroz fenomenalne šume dosta dobrim putem do Žepe. OBAVEZNO se spustiti u Žepu. Ako imate vremena otići iz Žepe na Drinu (ko kampuje ostanite tu preko noći). Iz Žepe idete na jug uzbrdo, serpentinama, krećete preko Andrićevog Mosta na Žepi. Dobar šimski asvalt kroz zaista spektakularne šume. Vozite na Borike, onda na Rogaticu.

Iz Rogatice putem za Drinsku magistralu, prema Goraždu i Foči pa Tjentište i Gacko-Bileća-Trebninje.

Ovaj deo od Han Pijeska do Rogatice je neverovatan, ludo dobar, spektakularan. Čak je i bolji u kontra smeru, na sever

 

[Benelli TRK 502]

Vozim motore tačno 47 godina (imam 61). Vozio sam zaista svašta, po celom svetu. Uz par izuzetaka (CB400N, CB750, Laverda 1200) za mene su dugo motori bili samo dva cilindra i kardan (Moto Guzzi V7, 850 T3 Californija, 1000 SP Convert, Honda GL650, BMW R60/5, R75/6, R80 G/S) 2006. sam se vratio u Srbiju i do 2020. isključivo vozio G/S (1100, 1150, 1200). Prosečna godišnja kilometraža 10000 i više, 10+ meseci godišnje, ne vozim samo kad je sneg i led (ne volim baš po kiši ali ako moram vozim). U zimu 2020. sam prodao GS 1200 2009. nameravajući da kupim GS LC. Onda zbog posla nisam imao vremena da gledam i tražim i došlo proleće 2021. a ja bez motora (imam kad mi treba Hondu Dominator moje drugarice koja je u inostranstvu i dođe 3-4x godišnje tako da mi za svakodnevnu vožnju po gradu nije bila frka). Dođe proleće 2021, ja opet nemam vremena od posla, nema dobrih GS LC kakve tražim... U martu vraćam se iz Milana, na aerodromu kiupim par moto časopisa i svi hvale TRK, vidim da je po prodaji u Italiji prestigao GS! . Odem u Benelli, imaju motor za probu (uvek problem u Srbistanu!), dogovorim, uzmem na probu, probam 10 min i krene kiša, dogovorim opet na celo jutro, probam sam, stavim gospođu na motor (imam sreću da žena voli), kaže nije loše i kupim TRK502X. Prvi novi motor od 2002. kad sam kupio GS 1150.

Najmanja kubikaža koju sam imao od Honde 400 ptprilike 1985! (ne računajući skutere od kojih sam digao ruke 2009. kad sam se preselio). Da skratim, ergonomija motora je 95% GS, skinute dimenzije u mm a čak je u jednom aspektu i udobniji od GS jer ima useke za kolena u rezervoaru. Prešao sam s njim od prošlog leta 6000, manje nego obično jer zbog posla nisam stigao mnogo da vozim, išao na more u HR 2021, na nekoliko službenih puteva u inostranstvo, stalno sam na njemu.

Komentari:

Izrazito pristojan motor. Da ja nisam vrlo zahtevna picajzla ništa mu ne bi falilo. Ovako fali mu:

- još malo snage. Na autoputu vozim po cajgeru 130 na oko 7000 okretaja. Mogu da ga poteram do 140 konstantnih ali već se malo muči i trese. Za poređenje, GS 1200 vozim standardno po autoputu 140-145 bez imalo muke, vibracija itd. TRK mogu da poteram do 160 ali mu ne prija, dostiže 170 uz dosta muke. GS 160 ne oseća (meni je to generalno prebrzo za moj ritam vožnje) a dostiže najmanje 190.
 

- zujanja: na nekoliko mesta nešto zuji, prijavio u Burnout i oni mi rekli koliko para toliko muzike. Nije ni prejako ni posebno neprijatno ali čuje se. Naučio sam da ga vrtima na brzinama na kojima manje zuji (nije linearno)

 

- zvuk: zvuči mi tanko, kao kontratenor a ja sam navikao na dramski bariton

 

- ženi neudoban. Na GS gospođa bez frke izdrži 3 sata i ne boli je, da prostite, guzica nikad- TRK je za suvozača neudobniji, sedište je 1,5-2 cm više, malo uže i špicastije i suvozač to oseti.

- nema grejanje ručica. A mene mrzi da se mlatim da ugrađujem

 

- prozorče za nivo ulja neupotrebljivo

Sve ostale zamerke su subjektivne: plastika TRK se lakše prlja i teže pere; ćopava je za 0,5-1 cm preduga i često mi se čini da motor nestabilno stoji itd.

Hteo sam da ga prodam i kupim GS (ili možda KTM 1190/1290, nešto mi dunulo) pre registracije ove godine ali nisam stigao, opet od posla. I sad opet ne mogu da se mlatim, vozim ga svaki dan i nemam preterane zamerke (iako sam se danas na makadamu Krušedol-Maradik osećao malo nestabilno, kao da je 30 kila lakši nego što jeste) i kako stvari stoje ostaće kod mene do proleća. Iduće nedelje ide na Transalpinu i Transfagarasan i u Bugarsku.

Zaključak: odličan motor za to što jeste. Nije ono što nije. Ja ću ga ipak promeniti.

[Benelli TRK 502]

Posle 15 godina GS rešio da promenim i probam 502X. Prošao 2500 u mesec i po, bio do mora. Realno nij loše ali već razmišljam da se iduće godine vratim na GS. Nerviraju me sitnice. Jesu sitnice ali me nerviraju.