I jos Sent from my LG-H815 using Tapatalk

Evo i koja slika Sent from my LG-H815 using Tapatalk

Jbg, ne mozemo mi bez naseg Milana. Otesmo ga iz kandzi namazane konobarice i odjezdismo dalje u punom sastavu. [emoji106] Nakon hladnog, ali lepog i suncanog jutra, prvo smo se kroz oblak popeli iznad njega, pa smo vozili jedno 10 metara iznad vrha oblaka, a onda smo po nekim kozjim stazama uleteli u takvu maglustinu da se jedva nazirao vozac ispred. Kad smo uspeli da se iskobeljamo iz magle, ostatak dana je bila esencija zadovoljsva. Krivina na krivinu, nekad uz potoke ili recice, nekad golmila serpentina sa kratkim delovima koji ih poveziju. Nebitno je bilo da li je uzbrdica ili nizbrdica, put normalne sirine ili kozja staza gde je kad se obori motor glava skoro nad provalijom - uzivanje je bilo potpuno! Da ne zaboravim da pomenem da su u Francuskoj dosta losiji i putevi, i sam asfalt. Danas pred kraj dana smo sve bubrege izmestili od truckavog puta Sent from my LG-H815 using Tapatalk

I jos Sent from my LG-H815 using Tapatalk

Evo Milan nam poslao jos jednu sliku Leticije Sent from my LG-H815 using Tapatalk

Reci cu Leticiji da ga pozdravi nocas Sent from my LG-H815 using Tapatalk

Ovo je aktuelni izvestaj, veceras nastavljam hronoloski Sent from my LG-H815 using Tapatalk

Drustvo, na zalost ostali smo bez jednog clana ekipe. Stigli smo u mali gradic na dorucak, i Milan kad je video konobaricu je resio da ostane ovde zauvek. Rekao nam da mi slobodno produzimo dalje, a on ce da se preseli ovde pa ce da vozi motor kad mu Leticija dozvoli. Ne znamo samo koliko kostiju ce zena da mu polomi kada ga savata. Sent from my LG-H815 using Tapatalk

Sa jedinog prelaza gde sam video znak da prelazimo iz drzave u drzavu. Za vreme putovanja preci cemo granicu 12 puta Sent from my LG-H815 using Tapatalk

Spanci izgleda da mnogo vole da prave zgrade sa pogledom. Veoma cesto smo vidjali ceo niz zgrada ili zgradica (kao na poslednjoj slici) nataknute na samu ivicu neke uzvisice. Pretpostavljam da su stanovi u tim zgradama namenjeni izdavanju turistima, kojih ima jako puno. Pirineji suprivlacni nama motoristima (sreli smo ih jako puno), sa nekima se smo se i ganjali, biciklistima (po pirinejima se voze i najpoznatije svetske trke), i HODACIMA. Da, dobro ste procitali: HODACIMA. Ta kategorija putnika-potrosaca je apsolutno nepoznata nasim turistickim radnicima i ugostiteljima. Sreli smo mnogo judi koji su zabacili rancic na ledja, uzeli aluminijumski stap i otisnuli se u istrazivanje Pirineja. To nisu back-packeri koji su sa sakom evra krenuli po Evropi. Ne, to su mahom ljudi srednjih ili pozdnih godina, verovatno dovoljno situirani, koji na taj nacin odrzavaju kondiciju, a uz to su na svezem vazduhu. Oni dolaze u u neku oblast kolima, spavaju po hotelima i ujutru krecu kao i mi, motoristi, u istrazivanje okoline, a uz to ispituju granice svojih sposobnosti. Uvece se vracaju u polazne tacke, pa ujutru iz pocetka

Prvo, momci su partneri u voznji kakve samo mozete pozeleti. Skoro svi su brzi od mene, vecina i mnogo brzi. Jedino gde mogu donekle da ih pratim po krivinama su brzi krivudavi putevi bez serpentina i "lakat" krivina, a sa dovoljno sirokim kolovozom. Po uskim, jarecim stazicama preko brda, vidim ih samo prvih par krivina. Da ne bude nesporazuma, svakih 10-15 min ili na svakoj raskrsnici gde moze da se pogresi skretanje stanu i sacekaju zaostale. Svako brine i pazi na ostale, i sve odlicno funkcionise i bez ugovorenih radio ili dimnih signala. Sve nekako tece prirodno i jako brzo. Vidi se da svi, ili skoro svi imaju ogroman broj kilometara na dva tocka za sobom.

hebergeur image Sutradan, 20-og, nas je posle jutarnje sumaglice koju sam ispratio budan (biti budan u to doba je svojevrstan uspeh za mene ) docekalo sunce pored motora. Natovareni, krecem u prvu zajednicku voznju sa ljudima koje znam samo virtualno poslednjih 6 meseci. Upoznali smo se predhodno vece, i uzivo su otkacena banda pozitivaca kao sto sam i mislio. Ipak, ima pomalo zebnje u meni jer znam da ovakva dugacka zajednicka putovanja gde si sa nekim zajedno po ceo dan mogu da posvadjaju i najbolje prijatelje, ima takvih primera i ovde na forumu. Nisam znao ni kako voze, ni hoce li njihov stil i ponasanje odgovarati meni, a i moj njima. Mogu samo jedno reci: SJAJNI MOMCI I SJAJNI VOZACI ! Mica, Milun i moja malenkost Aleks, Milan i Gajo Kako smo krenuli, tako smo morali da se vracamo. Nismo se setili da tankujemo gorivo, a tamo nema mnogo ni ljudi, a kamoli benzinskih pumpi. Marfijev zakon je naravno postavio najblizu pumpu KOJA RADI na suprotnoj strani od one na koju smo krenuli, pa uz malo konsultacija sa nekakvim izvrljanim papirnim carsavom vratili smo se nekih 10-ak km i napunili rezervoare. hebergeur image KRECEMO !

hosting imagenes subir imagen subir foto

Nismo ni mi bili mnogo sporiji ova 2 dana

Evo jos sa puta, dolazak u Rakovicu... oooovaj u Barcelonu i ekipa na okupu Sent from my LG-H815 using Tapatalk

Par slika su sa prozora rano jutros, a pocelo je tako da smo morali da se vracamo 10-15 km zbog tankovanja. Navigaciju pitaj, a kartu slusaj...

Zaboravio sam da pomenem da je Barcelona grad motora. Ima ih mali milion, i zunzaju oko vas u istoj traci bez obzira na velicinu. Najbolje je po mogucnosti zauzeti jednu liniju u traci i drzati se nje. Zeleni talas u jednoj od glavnih ulica - sta to bese?

Zaustavljanja su bila jako kratka, uz ivicu puta, uz 2 sipanja goriva i jednu pauzu za kafu i vodu. Od 9 sati, verujem da smo bili blizu 8 na motorima. Ni rucali nismo, osusicu se do povratka u Beograd Putevi koje smo birali su uglavnom jako uzani, ali prelepi za krivinarenje. Obicno su krivudave deonice sa serpentinama duzine 10-20 km. Ovde im nije bilo kraja. Naporno, ali prelepo za ljubitelje krivina. Otprilike kao tura na Navaku u trajanju od 8 sati . Pun gas, puna kocnica, biraj putanju, obaraj, pun gas iz krivine i tako jedno par hiljada puta danas. A sutra opet isto. I preksutra, i... Nabildovacu kazprst i srednji prst desne ruke od kocnice kao Brus Li Slika imam nesto, ali stvarno nemam snage sad da ih kacim. Prebacene su na hard da se oslobodi mesto na karticama za sutra. Mozda ipak stignem da okacim neku sada sa telefona ili ujutru pre polaska. Punim istovremeno baterije od kamera, telefona, kacige i laptop-a. Nadam se da nam nece isporuciti na recepciji racun za utrosenu struju Moram nesto da pomenem. Ovo nikako ne bi mogao da izvezem sa mojim Adventureom. Ponasao bi se kao camac na moru, i uz ovakav tempo bi ga verovatno surduknuo u provaliju na trecoj-cetvrtoj krivini. Ovaj mali GS 1200 se ponasa mnoooogo agilnije, i po osecaju u voznji me dosta podseca na moj bivsi TDM. Mislim da im se ni tezina ne razlikuje previse, uz preko 50% vecu snagu Gume Tourance Next drze kao za oko. Sam kvalitet asfalta je nedostizan za nase putare, iako su putevi otprilike 4-og reda. Bez grba, rupa (!) i neravnih zakrpa, sa povrsinom na kojoj gume cvrsto drze. Videcete! Jedan od najjacih utisaka je deonica gde su iznad kolovoza bile razapete metalne mreze kao viseci kreveti da hvataju kamenje koje se odroni i krene na put. Bilo je prilicno jezivo proaziti ispod komada stene precnika cak i oko pola metra. Kad pridjete, vise ne mozete da ih drzite na oku, i mozete samo da se molite da se nisu nekako probile kroz mrezu u odsudnom trenutku i da ne lete pravo vama na glavu.

Don Jefto, u pravu si, stjuart mislio da su svi usli. Umesto da digne mene, uradio suprotno. Njegova greska. Kruzeru, ja tako radim od 2002 kad sam poceo da odlazim u USA. Sta mi bi obaj put - pojma nemam. Due, da samo znas kako su me gledali moji, mora da sam licio na avet [emoji2][emoji2][emoji2] Zatto je danas dan bio za uzivanje. Od 9,15 do 18,15 smo gazili krivinu na krivinu. Predjeno na kraju oko 300 km. [emoji106][emoji106][emoji106][emoji106][emoji106][emoji106][emoji106][emoji106][emoji106][emoji106][emoji106][emoji106][emoji106] Sent from my LG-H815 using Tapatalk

Kao sto pomenuh, avantura je pocela jos na Beogradskom aerodromu. Ja sam prvi put u zivotu rezervisao i platio avio kartu preko sajta "OPODO". Ovo sto mi se desilo neka bude veliki nauk drugima. Poslat mi je mail potvrde u kome je umesto mog imena pisalo samo "VL"pa puno prezime. Ja sam to protumacio kao skracenicu, a da im je u sistemu moje puno ime. EKKA MISTEJKA AJ MEJKA !!! Na cekiranju kofera su odbili da to urade zbog pogresnog imena. Nazvao sam kretene sa mobilnog sa aerodroma, prvo su me setali od sagovornika do sagovornika )verovatno su svi iz Indije, Pakistana ili tako neke nesvrstane drzave sa kojom je minut razgovora prava bagatela) i na kraju su rekli da je moja greska i ladno me otkacili. Jao da su mi samo bili na dohvat ruke... Imao sam sat ipo do polaska aviona koji je bio zadnji voz da stignem na vreme u Barcelonu po motor. Jedino sto mi je preostalo je bilo da izvadim slajpik i istresem 90.000 dinara za novu kartu... Sta je - tu je, dooobro pazite na svaku crticu, zapetu i ostale fore - mislim da se ovakve stvari ne desavaju slucajno. Nema sanse da sam prilikom popunjavanja on-line obrasca stavio VL umesto VLADAN, ali to ne mogu da dokazem. Aerodrom FIUMICINO u Rimu gde sam presedao me je iznenadio na nekoliko nacina. Prvo, koncept "parkiram na sred livade pa putnici silaze niz stepenice pa putuju busom do zgrade aerodroma je davno prevazidjen. Ako se dobro secam, to je na Beogradskom aerodromu promenjeno jos 70-ih ili 80-ih godina proslog veka. Nisam bas siguran u godinu, ali u svakom slucaju jako davno. Drugo, na celom aerodromu nema nigde po hodnicima da se kupe osvezavajuci napitci ili voda, cak nema ni automata. Cigarete sam vieo samo na jednom mestu. Ima deo na spratu sa hranom i picem, i to je JEDINO mesto koje ce vam pomoci da ne crknete od zedji. Cak nisam video ni ubicajene restorane brze hrane tipa McDonaldsa, Burger Kinga i slicnih. Ne znam, mozda ih je bilo na nekom drugom kraju aerodroma. Ono cega je bilo, su neke fensi pekare, kafici i slicno, a jedini restoran za sta mi je bilo zao sto nisam stigao da ga posetim je kineski. Odlazak je naravno bio u istom stilu: silazak pesice nekoliko spratova do povrsine tla, cekanje autobusa (Boze, to nisam radio nekih 7 godina i penjanje uz stepenice u avion. sube fotos Tu se opet pokazala jedna karakterna crta juznjaka, u koje ubrajam i nas, Srbe: " tJe da bude sredJeno !" Posto sam usao u avion medju poslednjima, mesta za kofer iznad glave mog sedista su bila popunjena. Tamo gde sam nasao mesto za njega bila su i dva prazna sedista. Rekao sam stjuardu da ne bi da se odvajam od koferceta jer imam vrednih stvari unutra. Namignuo je i smestio me na jedno od ta dva sedista, a bracni par koji je stigao posle par minuta je ladno razdvojio i i naterao da sede odvojeni sa nekoliko redova. Sve u svemu - ja zadovoljan, oni bas i nisu bili ! Polovinu pocetnih pola sata kasnjenja u polasku iz Rima je pilot nadoknadio do Barcelone. Za ljubitelje jedna napomena: usput, cak ni na aerodromu, nisam video NI JEDNU JEDINU zgodnu stjuardesu AL ITALIJE. Usput sam preko WHATS-UPa saznavao kako ostali napreduju. Ekipu sa kombijem je tukla kisurina sve negde do ispod LYON-a, pa im je vreme bilo naklonjeno sve do 50-ak kilometara pre Molia gde smo se sastali. Tu ih je opet oprala kisa, taman da sednu ujutru na ciste motore hosting imagenes

Ko krene avionom negde, neka razmisli da umesto toga krene peske. MANJE IMA DA SE HODA !!! A jos je Rimski Fjumicino mali u poredjenju sa nekima na kojima sam bio... [emoji2][emoji2][emoji2] Sent from my LG-H815 using Tapatalk

Krecem iz rima Sent from my LG-H815 using Tapatalk

Da, definitivno je pocela avantura. Grrr Sent from my LG-H815 using Tapatalk

Nadam se samo da ujutru nece osvanuti negde blizu Instambula Ovaj prethodni post je bila proba - poslao sam sliku iz telefona preko tapatalk-a, tako da ce biti sigurno povremenih slicica koji mi to vreme dozvoli. Nadam se da sam uspesno savladao veceras turbo-kurs "kako nauciti koristiti MAC operativni sistem koji do sada niste ni videli u samo 20 minuta" pa ce biti i po koja slika sa kamera. Video tek neko vreme posle povratka - trebace da se od gomile materijala izabere ono najlepse. Polako krecem ka aerodromu, ostali su vec na pola puta

Evo jos koje slike Sent from my LG-H815 using Tapatalk