Jump to content

Moto Zajednica

Pretraga zajednice

Prikazani rezultati za tagove 'kalas'.



Više opcija za pretragu

  • Pretraga po tagovima

    Kada ukucavate tagove, razdvajajte ih zarezima.
  • Pretraga po autoru

Tip Sadržaja


Forumi

  • Dobrodošli Na BJBikers Forum
    • Predstavljanje Članova
  • Putovanja, Izleti, Moto Skupovi
    • Putopisi
    • Predlozi za izlete i putovanja
    • Tour Around Serbia
    • BJB Vikend Vožnje
    • Moto Skupovi
  • Motocikli
    • Generalno
    • Enduro
    • Sport
    • Touring
    • Naked
    • Custom, Classic, Oldtimer, Chopper
    • MZ Svet
    • Kineska Imperija
    • Skuter Caffe
    • Maxi Scooter
    • Vozili smo
  • Moto Oprema
    • Odeća, obuća
    • Kacige
    • Prtljag
    • Kampovanje
    • GPS Kutak
    • Dodatna Oprema
  • Motociklisti
    • BJBikers Magazin
    • BJB Podcast
    • Akcije Motociklista
    • Motoristi Na Drumu
    • Crna Hronika
  • Moto Sport
    • Moto Trke
    • Vožnja Na Stazi
    • Moto Kladionica
  • Garaža
    • Motocikli
    • Sam Svoj Majstor
    • Iskustva Sa Prodavnicama
    • Iskustva Sa Servisima
  • Oglasi
    • Kupujem
    • Prodajem
    • Moto Prodavnice
    • Moto Berza
    • Oglasi za posao
    • Pomoć prijatelja
    • Razno
  • Opšte diskusije
    • Fotografija

Calendars

  • Akcije motociklista
  • Turističke vožnje
  • Vožnja na stazi
  • Skupovi, žurke, sajmovi
  • Moto Sport
  • Rođendani

Product Groups

  • BJBikers Magazin
  • Moto Knjige

Traži rezultate u okviru

Traži rezultate koji...


Datum postavljanja

  • Početak

    Kraj


Vreme poslednje promene

  • Početak

    Kraj


Filtriraj prema broju od...

Pridružio se

  • Početak

    Kraj


Grupa


AIM


MSN


Website URL


ICQ


Yahoo


Jabber


Skype


Lokacija


Interests


Motocikl

Pronađeno: 2 rezultata

  1. PALA JE ODLUKA Jedva da je proslo 60 dana od pada u hotelskom kupatilu, gde sam polomio desnu ruku i kuk. Kad stize poruka: objavljuje se ruta od 2 dana i 1000km. Fale 3 nedelje. Povod: godisnjica rodjenja tvorca slobodne Dominikanske Republike - Juan Pablo Duarte. Mogao bih ga uporediti sa Karadjordjem. Ali, nisu oni bitni. Bitno je da ce da se vozi Neverovatnom brzinom, lista ucesnika raste. U momentu, odlucujem. Idem! Upisujem se kao broj 15. Pitam se da li sam normalan, jer se jos uvek krecem, pomocu staka i invalidskih kolica Da li cu izdrzati Sta ako se desi nesto i opet se polomim Da li uopste mogu da se popenjem na motor Milion pitanja, nijedan odgovor Oblacim se i odlazim do motora. Uz malo truda, penjem se Palim ga. Drhtim od srece. Izlazim iz garaze i pravim krug po kraju. Osecam svaku neravninu na putu. I to u rucnom zglobu, a i u butnoj kosti koju drzi metalna sipka od nekih 30cm, usrafljena u kuk. Uspesno se vracam u garazu I zakljcujem da cu ipak moci za 3 nedelje. Gledam telefon, vec doslo do 50 ucesnika. Adrenalin radi. Definitivna odluka pada ISCEKIVANJE Sledece tri nedelje provodim u iscekivanju. Ojacavajuci zglob kako bih mogao davati gas. Desna “noga” me ne brine uopste. Svakako je ne koristim u voznji. Zasto Zato sto je nemam ispod kolena. Imam protezu. Ali njom ne mogu da kocim. Nisam napomenuo, da sam pre 3 godine, imao nezgodu na motoru Udarila me pijana gospodja od pozadi. Kucala poruku na telefon. Nije me Videla I otkine mi nogu. Posle amputacije, ostalo 10 cm ispod kolena. Uz put, izgubim i desno oko Ali nista od toga nije bitno. Bitno je da sam se vratio. Bitno je da sam posle te velike nesrece napravio oko 10,000 km. Bitno je da cu opet voziti NULTI DAN Konacno stigao dan Dan posle neprospavane noci od emocija. Dan kad cu krenuti ka mestu, odakle zapocinjemo rutu. Dan kad cu videti od cega sam napravljen. Ponosno oblacim opremu. Pantalone, cizme, jaknu, rukavice, kacigu. Pakujem stvari u top box. Koje sam prethodno ubacio u kese. U slucaju kise. Nema nista gore, negó stici negde mokar, nemas suvo da obuces. Jer je sve mokro Penjem se na motor i razmisljam Ako mi bude naprono Vraticu se. Krenuo sam. Imam oko 250km do odredista. Celo telo obasipa osecaj zadovoljstva. Ne skidam osmeh sa lica. Izlazim iz grada. Dolazim do zanimljive deonice pune krivina. Prosarano Off/On road. Uziveo se u voznju. Obaram motor Leva. Desna. Leva. Desna… Ima li lepseg osecaja od pravilno odmerene krivine. U jednom momentu, spustam se toliko u desnoj krivini da mi cizma kaci asfalt… i boom. Pada mi noga tj. Proteza i povlaci se nazad. Uhvati me jeza. Podignem se na levu nogu i vratim desnu na svoje mesto. Srecom, na tome se zavrsilo. Stizem do odredista. Santo Domingo. Bas tamo gde je pre vise od 500 godina stigao i Kolumbo. Reservisem sobu u starom delu grada. Zona Colonial. Na par ulica od kuce Kolumba. Nalazim se sa prijateljem koji je stigao sa drugog kraja ostrva. Iz Punta Cane Veceramo zajedno, dok turisti zagledaju motore. Slikaju se. Ali ne pipaju. Sutra zajedno izlazimo sa presotalih 97 kolega. Vecinu poznajem. Zadovoljan odlazim na spavanje, jer sam uspeo da ubacim motor u podrum. Bas ispod sobe. Gde cu spavati. Bolje receno, pokusati spavati. Umaram se od prevrtanja po krevetu. Vec je 4 u jutro. Krecemo u 6h. Nema sna. Uzimam nesto za spavanje, jer vec druga noc bez sna. A ceka naporan dan. PRVI DAN Budim se pola sata kasnije od planiranog. U zurbi ídem ka salónu Motorrad Santo Domingo, odakle je bio izlazak. Par ulica pre negó sto cu stici, pocinju da se vide svetla i cuje brundanje motora. Zurim da stignem, da nadjem prijatlelja od sinoc. Ja sam ga pozvao na voznju. Prvi mu je put da izalzi na tako dugu rutu i sa toliko puno motora. Ne pronalazim ga. Vozi GS800. Beo-crn, sa crvenim ramom. Ako nema takvih 15 u grupi nema ni jedan. Zovem. Ne javlja se. U momento zakljuucujem da je on napred. Krece paklena voznja i obilazenje svih Gledaju me u cudjenju. A ja samo gas-gas. Zanimljivo je da ovde policija, uglavnom ne dira motore. Nedavno su poceli da uvode radare. Kad naidje motor, oni ga spuste. Neki se prave pametni, pa hoce da zaustave. Ali naravno. Ne stajes Posle pola sata ludacke voznje, primetim da vec odavno nisam presao nikog. Vidim da sam obisao i prvog u koloni. Stajem pored puta da sacekam. Razmisljam kako je sreca sto Adventure riders, ne idu u formaciji. Svi voze svojim ritmom pa se formiraju grupice od 5,6,10 motora, same od sebe. Zadovoljan sto ne ispadoh kreten. Zovem druga. Ne javlja se. Pomisljam da se uspavao ili odustao Nastavljam dalje. Pravimo prvu pauzu. Sipanje goriva. Kafa. Neko pivo, iako je 9h u jutro. Ne pronalazimo nacin da uhvatimo sve kamerom, pa dajemo 2 dolara vozacu bagera koji se nasao na benzinskoj stanici. Podize dvoje sa kasikom i napravi se slika Par minuta pre nego da krenemo, stize drugar. Inace Spanac. Carlos. Ima 8 motora i kaze da mu fali jos jedan da bi bio kompletan. Ima celu teoriju o idelanom broju motora. No, bitno da se nadjosmo. Nastavljamo rutu. Uzivanje na maksimum. Odjednom izmedju svih tih: GS KTM Vstrom Africa Twin Husqvarna… Pojavljuje se ludi Brat: Salvador. Biker Biker. (Inace predsednik MC Nativos. Prvi MC klub u Dominikanskoj republici. Svojevremeno dali odobrenje da se formiraju Hells Angels ovde). Na svom trula visnja Harliju – Road King Obilazi sve redom. Ispravlja krivine. To sve ne bi bilo cudno, da od planirah 1000km, nema bar 300 off road. Od tih 300, bar 100 zahtevan off road. Puno kamenja velikog. Reke do kolena. Pesak. Prilicno zahtevno. Setih se Njegosa I one cuvene: “ Boj ne bije ljuto oruzje, vec boj bije srce u junaka”. Istina. Ziva istina. Iako ne zelim stati, zastajemo, da malo predahnemo i napravimo koju fotku. Odabiram odakle puca najbolji pogled da slikam motor. Vidim mnogo kamencica. Ipak odlucim da ídem preko njih. Hocu lepu sliku. Cudno se ponasa motor. Jedva ostadoh na tockovima. I dalje ne kontam. Stajem levom nogom, koja odlete gore negó na ledu. Sreca, vec sam bio spustio nozicu. Trce dva mestana prema meni. Masu rukama i nogama da se ne pomeram I dalje ne kapiram, sta se desava, ali vidim da je nesto cudno. Onda shvatim da je to kakao. (zvanicno, Dominikana ima najbolji kako na svetu Verovatno je zbog toga tako klizav), koji su oni bacili po asfaltu da se susi. Nisam do tad znao, ali sad znam da je to nesto najklizaviije, na sta sam naleteo u zivotu. Zamisli, male klikere koji su oblozeni nekom masom, koja je sama po sebi klizavija od leda. A jos to sve okruglo. Ne znam se jel se vise kliza ili kotrlja Nekako vadimo motor nazad i ja zadovoljan sto sam ipak ostao na “nogama”. Nastavljamo dalje voznju. Konacno stize Off road. Puno kamenja, ali nije problem 90-100 km/h. Imam nove Mitas gume 50/50. Resavaju odlicno. Puca kamenje na sve strane. Obilazim redom. Mada Oni sa Husqvarna 701, KTM 690, 790 Adventure R… Odose braca samo oblak prasine vidim Od tolike prasine, ne vidim da ulazim na asfalt. I naravno, presek od jedno 10-15 centimetara. Nekako cimnem I dignem prednji tocak malo. Naleti zadnji. Cujem puce nesto kao puska. Pa zatim struganje koje se gubi u daljni. Pogledam nazad. Nema top box-a. Okrecem se i nazad po njega. Nalecem na sve manijake, koji se primili pa krenuli da me jure. Prolecu svi, kao metak. Molim boga da me svi vide. Priblizava mi se beli GS, sa kutijom na rezervoaru i mrsavi kolega sa belom kacigom. Stajem. Covek Nemac Bas on isao iza mene, kad se to sve desilo. Drzao propisno rastojanje pa nije naleteo na kutiju. Razmisljam, sto ti je Nemac druze. Sreca da nije bio neki Dominikanac ili drugi latino, jer bi naleteo na kutiju i ko zna sta bi se sve desilo. Pita me odakle sam. Kazem iz Srbije. Nije krio udusevljenje. Kaze: “Ja sam bio u Beogradu od ’95 do ’98, godine, zaduzen za Nemacku ambasadu”. Zna po neku rec. Zapamtio jela, pica… Kafane. Po najvise, zapamtio lepe zene sa nasih prostora Sad je ambasador ovde u Dominikani. Nastaljamo. Naizmenicno ide, off road, pa nazovi asfalt. A na svakih kilometar, dva… Lezeci policajci. Ovde stavljaju lezece ko - kako hoce. Nije regulisano. Nego jednostavno zamesas malter i napravis lezeci. Neki preteraju, pa naprave barikade. Koje samo adventure motori olako prolaze. Svi ostali, muka. Leva krivina ispred mene. Asflat, ali je kisa nanela neki sljunak tako da se asvalt ni ne vidi. Na sred krivine, nekoliko motora. Stoje ljudi. Trag. Otisao neko pravo. Gledam malo dalje. Crni GS800. Kad ono Zlatko. On je naseg porekla, ali odrastao po svetu pa je i zaboravio nas jezik. Prvo sam mislio da se folira, medjutim, stvarno zaboravio. Nateklo mu stopalo. Pao motor na njega. Skiuo cizmu pa ne moze da ja obuje. Kao i obicno, u grupi doktora, advokata, inzenjera, sudija… Svega. Doktori bajkeri pogledali, kazu nije to nista. Mozda je malo pukla neka kost ali mozes nastaviti. Evo ti ovaj lek nista neces da osetis. Nastavlja dalje u carapi do nekog centra da mu snime nogu. Vec proslo podne. Stizemo u vojnu bazu. Blizu granice sa Haitijem. Jedna od najsiromasnijih drzava na svetu. Zvanicna vera im je vudu. Sutra cemo imati deo rute preko Haitija. Sto se moze videti na mapi, gde oznacena kompletna ruta. U toj vojnoj bazi imamo obezbedjen rucak. Nisam napomenuo da imamo kompletnu pordrsku ministarstva odbrane. Nekoliko stotina vojnika na usluzi. Besplatno. Cast im je da mogu da pomognu i stavljaju svoja sredstva na raspolaganje. Ukljcujuci i helikopter. Koji srecom nije bilo potrebe da se koristi, ali je uvek bio na 5 ili 10 minuta udaljenosti. U njihovim bazama smo imali Rucak i veceru u Subotu i rucak u Nedelju. Iako je Karibska zemlja bez reda i pravila. Oseca se cvrsta vojna ruka. Sve je kao pod konac. Oni sto sluze hranu, imaju maske, kape, rukavice… Znam da je to u vecini mesta sasvim normalno, ali to je ovde nesto sto izaziva smeh. Posle kraceg predaha, idemo ka San Juan de la Maguana, manji gradic na juznom delu ostva. Tu imamo veceru i spavamo. Do tamo, postoje dve ruta. Jedna Enduro, druga Dual. Asfalt i blazi off road. Izabiram ovu drugu. Sunce upeklo. Stezem da sto pre stignem i popijem koje ladno pivo. Pomaze adventure kaciga. Sunce ne bije direktno u lice. Ali na brzini od 150-160 zna da cimne glavu. Dolazimo do nekog lezeceg od bukvalno pola metra. Ostar. Pored stoje dva GS1200. Naleteli kazu sa oko 150-160km/h. Istina, pravac od jedno 3 km. I na sred - lezeci. Naravno neobelezen. Popucale zice prednjeg tocka na oba motora. Jedan skroz kleknnuo napred. Drugi se iskrenuo. Sreca nisu pali. Uspeli ostati uspravno. Dolazi vojska, njih 5 dizu motore na kamionet. Idemo dalje. Ulazimo u grad. Vec popdnevni sati. Idem do hotela gde imam reservaciju. Na parkingu ostavljam da operu motor, iako to izbegavam na ruti. Ali ovaj put je bi toliko prljav da sa pogazio pravilo. Konacno stizem u sobu. Ceka me veliki izazov. Okupati se. Naravno bez proteze. Izazov. Tu nastaje ludilo. Kupatilo u plocicama Koje se prvih par sekundi iskvase. A pomerati se po mokrim plocicama na jednoj nozi.. tj. Skakutati… Nije ni malo naivno. Poslednji puta kad sam ceo dan vozio motor i stigao u hotel da se okupam… Izklizao se i izlomio. Sto sam vec ranije pominjao. Srecom, sve prolazi u najboljem redu. Zurim na Lobby, gde sam se dogovorio sa Ambasadorom da cemo se naci i da castim pivo zboog top-boxa. Stizem prvi. Cekam par minuta i krecemo u potragu. On zeli da proseta, meni se i ne seta sa protezom pa ídem motorom. Subotnje predvecerije izmamilo sve na ulice. Tresti muzika sa svih strana. Hocemo da sednemo i popijemo koje pivo. Ali nismo za ambijent gde su lokalci koji su vec popili koju flasu ruma i posmrkali par grama belog. Inace, ovde u kompletu: belo+rum+dama=20 dolara Ko voli nek izvoli. Nalazim kao neki fast food, ako se uopste moze tako nazvati. Preko puta glavnog parka. Uzimam pivo I saljem lokaciju. Ubrzo i on dolazi. A pivo hladno. Imaju dobro domace pivo. Presidente. Tip Pilsner. Uvek je hladno, do granice zamrzavanja. Nista ne leze bolje na ovu vrucinu. Dok sedimo, prilaze, nude sex, drogu, traze pice… Svasta nesto. Ja vec posle 2-3 koji su prisli, postjam drzak i odbijam ih, malo i bezobrazno. A diplomata… Isto odbija sve, ali na neki nacin, toliko fin, da sam samo sedeo i posmatrao. Tu sam video sta znaci biti diplomata. To je neki drugi nivo. Posle par piva i vecere (neka vrsta corbe u koju ide pilece, svinjsko i govedje meso. Zelene banane, krompir, i jos oko 3-4 vrsta plodova koji se vade iz zemlje, Uz beli pirinac i salata avokado), svako ide u svoju sobu. Neki nisu odoleli ulicnim ponudama, pa su poveli meleskinje, crnkinje, haicanke…. 50 nijansi crne, bukvalano. Do kasno u noc lupaju kreveti, cuje se galama, zveckaju stikle… DRUGI DAN Osvanula je Nedelja. U istom hotelu imamo opciju za dorucak. Moze se poruciti topli sendvic. Napravljen od tost hleba, sunke i sira. I druga opcija je tipican dominikanski dorucak. Dva przena jajeta, dva parceta przenog sira, 3 koluta przene salame i pire od zelenih banana. Sve zajendo bar 2000 kalorija. Vec u 8h prisutvujemo u istoj bazi, gde smo vecerali, podizanju zastave. Od tamo, krecemo u brda. Brat sa harlijem se vraca nazad i jos nekoliko njih koji su imali obaveza. Jednom kolegi zena rekla: “danas cu imati sex, sa tobom ili bez tebe”. Odleteo! Kako god, ostaje preko 70 motora, spremno za avanturu. Jedan od ucesnika, vredan pomena je svakako Gospodin od 73 godine. Felipe Beltran Spanac. Sa Palma de Mallorca. Zivi ovde vec 25 godina. Vozi motor pola veka. Ucestvovao na Paris Dakar osamdesetih. Sin ga je nasledio i uspesno zavrsio isti relly 2008. Ima 5-6 motora. Za ovu rutu je odabrao GS310. Zanimljivo da mu je dijagnostikovan rak, jos pre 20 godina. Ali, drzi se stari. Sigurno gazi milioniti kilometar na dva tocka. Nije ga lako pratiti u krivinama. Prolazimo kroz manja pogranicna mesta. Sa leve strane nam je Haiti. Sa desne Dominikana. Kao vremeplov, bar 200 godina unazad. Iza nas Kairbsko more. Koje se vise ni ne vidi. A ispred, najveci vrh Kariba. Pico Duarte. 3168 metara. Negde pise i 3064. Istinu niko ne zna. Svi su merili razlicito. Dobio ime, upravo po tom gospodinu u cije ime i vozimo ovu rutu. Vec odavno nema asfalta. Nece ga ni biti jos dugo. Kap kise nije pala mesecima. Prasina toliko velika da ne znam uopste kako vozim. Sprzeni pejzazi. Planine u daljini. Magarci. Konji. Drvene kucice, pokrivene nekim limom. Na ko zna koliko desetina kilometara nema vode. Struja? ne verujem ni da znaju da postoji. Desetine jadne dece. Neki goli. Skoro svi bosi. Neuhranjeni. Na svaki par stotina metara po 10-15 ili 20 njih. Tu i tamo po neki stariji. Kad naidjes, svi ponavljamu isto: “dame 5 peso” sto znaci, daj 5 pezosa. Na kraju se sazalim i stanem. Izvadim 100 pezosa. Oni svi nagrnu na mene. Morao sam da podginem glas, da bi stali. Opet nailazi diplomata. Staje. Vadi novcanik deli im sitnis. Oni srecni. Odmah sve belezi kamerom. Ne gubi strpljenje ni u jednom momentu. Nastavjljamo dalje. Opet uzivam u voznji Sve je super Odjednom udara neki kamen u metal. U momento shvatim da mi je odleteo neki kamen ispod prednjeg tocka tamo gde je nekad bila cevanica Opet mi spade proteza u nazad. S tim sto sam ovaj put morao da se zaustavim. Skinem sve i ponovo stavim. Jedan od retkih momenta, kad pomislim: Bas dobro sto imam protezu. Stizemo Tatjanu. Bajkerka plavusa. Vozi GS700. Beo sa crvenim ramom. Steze ga. Obilazim je popreko u preglednoj krivini Nastavlja za mnom I nalece na kamen. Busi joj se prednja guma. Prezicnije receno, krivi felna. Krece da ispusta. Od tad pustam ostale da prodju i vozim ispred nje pazeci da ne ostane. Divim se kako uopste uspeva da vozi, sa tako praznom gumom. Posle nekih sat vremena dolazimo do manjeg naselja, gde uz pomoc drveta i cekica ispravljaju felnu i duvaju je ponovo. I dalje nastavljam ispred nje. Obilazimo GS1250, sa raspadnutom prednjom gumom. Ide polako. Jos 2 motora ga prate. Znam ih sve. Pokazuju da nastavimo. Vec dolazimo na asflat. Proslo podne. Mnogo malih mesta i raskrsnica. Na svakoj vojska signalizira put. Proslo je podne. Stizemo i do poslednje base, gde imamo rucak. Nedeljni rucak. Svinjsko pecenje bolje nego sto sam bilo gde jeo u Dominikanskoj Republici. Tu se pojavlje i Zlatko. Sa nogom u gipsu, ali ne odustaje. Negde je bio na snimanju. Zakljucili da je slomljena jedna kost u stopalu. Ali ce ici do kraja. Zavrsavam rucak, i sam krecem nazad kuci. Idem ka seveu, a ostali ka jugu. Imam jos preko 200km. Vec je sve asfalt. Na pocetku lepe krivine. Zanimljivo je. Posle dosadni pravci. Ne stajem, samo stezem. Povremeno obidjem manje grupice onih koji su ranije krenuli sa rucka. Povremeno zastoji. Predizborne kampanje. Svadbe. Sahrane. Mirisi. Neoprezni vozaci. Na sve strane piju. Ovde je sasvim normalno da se vozi i pije. Pivo, rum, viski… Sta god. Ako policija nekim slucajem i zaustavi, postojanje alkohonog pica se ignorise. Oni hrabriji, traze da im das malo da i oni popiju. Nije neobicno videti ljude na manjim motorima i da u levoj ruci drze litarsko pivo u sve staklenoj flasi. Stizem kuci! Mrtav umoran, ali zadvoljan. Supruga i deca puni srece da sam stigao kuci ziv i zdrav. Ponosam na sebe jer sam sve izdrzao. Skidam opremu i u glavi, planiram sledecu rutu.
  2. Dragi moji bajkeri! I jos draze, bajkerice!!! Ja sam Kalas iz Kosjerica. Rodjen 1979 u Uzicu. Kao mali, cekao seoskog postara da dodje u kafanu kako bi mu ukrao APN6. Zeleni. Par godina kasnije, kupio JAWA Twin Sport, ali mi, moji, prodali dok sam bio u vojsci. Sad Skoro 20 godina zivim u Dominikanskoj republici. Bavim se digitalnim marketingom i e-commerce uopste. Jedne Subotnje noci... 18 decembar 2016. Izmedju 2-3 u jutro, dok sam vozio Moj R1200RT, udari me gospodja od pozadi (isao 30km/h) i otkine mi nogu ispod kolena. Ona kucala poruku na telefonu i nije me videla. Uz put me zakaci infekcija (sepsa), pa ostanem i bez desnog oka. Posle dugog i teskog oporavka, poceo sam ponovo da vozim. Za povratak sam odabrao KLR650. Secam se, prvi put put kad sam seo, da vidim jel mi ide uopste bez noge i oka... nisam silazio narednih 10 dana. 3000km iz taka! Posle par meseci, vratio sam se na meni poznati boxer i sad vozim R1200GS. U garazi je i Harley Road King... ali GS mi je najzabavniji. Trenutno sam u zavrsnoj fazi rehabilitacije od poslednjih fraktura od pre dva meseca. Posle celog dana na motoru, dodjem u hotel i kad sam zavrsio sa kupanjem izlazeci iz kupantila, padnem i polomim ruku i kuk. Opasno je kad skakuces na jednoj nozi pa uskocis u baricu na plocicama Opet operacije i sve sta nosi, ali hvala bogu Jos par nedelja pa da nastavim sa planiranim rutama. Ceka me dosta ruta po Dominikani, a za leto spremam rutu od 5,000 km po Evropi. Ako nekoga navede put na Karibe, Centralnu ili Juznu Ameriku, ili bi neke Rute na ovom delu sveta... Ovde imate brata.
×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja