Hvala, hvala, drago mi je što ste pratili naše putovanje i uživali bar malo. Nadam se, da će putopis nekome probuditi želju da i sam krene i obiđe te divne krajeve dalekog severa. Trudila sam se da napišem što više utisaka. A informacija nikad dosta, tako da sam otvorena za pitanja.

Ispred nas je bilo još nekoliko sati vožnje pa ručak, pa poneka pauza... Vozili smo preko Italije i Austrije po sporednim putevima, da uhvatimo još po koju krivinu... Teško mi je opisati sreću, kada smo stigli na vrh prevoja Koren, iznad Kranjske gore. Slovenija…dom. Zaustavili smo se u restoranu u Kranjskoj gori, tamo, gde smo prilikom polazka poručili ćevape i maltene zakasnili autozug. Nebo u pravcu Ljubljane je bilo tamno, približavala se kiša, čak i poneka munja osvetlila je oblake. Sačekali smo malo, ali blizina doma je bil jaća i odlučili smo, da krenemo pa šta bilo, bilo. Imali smo sreću, kiša je krenula levo tako, da smo več kod Radovljice vozili pod vedrim nebom. Za tren oka stigli smo u Ljubljanu, srećna sam! Na kraju smo svratili u naš omiljeni restoran Gurman da proslavimo srećan povratak ******************************* Srećna sam! Uspela sam doči do Nordkappa, videla sam veliki deo Norveške, nešto manji Finske, Švedske i Danske, vozila se po Romantičnoj cesti… Sama ne bi uspela, Pavle mi je bio suprug, prijatelj, vozač, turistički vodič, lekar, kuvar, nosač, psiholog, psihijatar… Vozio me brzo, udobno, osečala sam se bezbednom, imao je čelične nerve, strpljenje i energiju. Nekoliko puta imala sam krizu, ali me je on znalački podigao… beskrajna mu hvala. Putovanje je bila za menene neopisivo lepa avantura. Eto, putopis je time završen, radoželjno ali i sa strahom posmatram Pavla, kako več kopka po autokartama, internetu… i planira destinacije u 2014, a ja još umorna od 2013. Pozdrav bajkerima a posebno bajkericama – saputnicama!

Još nekoliko fotki, ima šta da se vidi... "Dušo, dođi, pogledaj. Mogli bi da kupimo ovakav, jel da?"

Na kratko smo stali i razgledali sajam, kupili spomen majicu, popili pivo i odjurili prema DOMU! Mislim, da je momak iz Rijeke, proputovao ceo svet, skoro 300.000km, bravo! Ja bi ovaj, zbog lepih boja....razume se ili ovaj

Zadnje jutro naše avanture bilo je vedro i sunčano. Posle doručka i pakovanja, krenuli smo prema Garmisch-u. Tamo se održavao skup BMW-jaša. Prilikom planiranja putovanja nismo obračali pažnju na taj skup jer nismo znali kako čemo stajati sa vremenom. Ali evo, pogodili smo datum i nema šanse da P to propusti. Volim pse... Jedva čekam, da vidim Nalu, moju labradorku... Evo, kako izgleda Evo, spremni za put Onoliko motora na jednom mestu u životu nisam videla. Svuda belo-plavi znak, poneki Taljan ili Japanac, ostalo sve BMW. Dok smo se približavali Garmischu, još smo pozdravljali bajkere, ali kada smo se približili mestu skupa, taj gest više nije bio izvodljiv. Mogla bi celo vreme da držim ruku u pozdrav, nema smisla.

U centru Rothenburga svira muzika, ogroman studentski duvački orkestar iz Amerike, na turneji su… Sviraju, sviraju prelepo, akustika i scena divna, dirigent jih vodi sa izuzetnom dinamikom… Za kraj... zna se... Posle koncerta idemo na pivvvooo, da se osvežimo od vrućine i produžimo na jug, opet kroz divne stare nemačke gradove, čini mi se kao da se vozimo kroz 3D muzeje, samo fali poneki vitez na konju. Romantična cesta je duga nešto više od 300 km. Napuštamo Rothenburg, vozimo dalje kroz lepe gradove... trebali bi smo se zaustaviti u svakome, ali vreme brzo teče... Na kraju Romantične ceste stigli smo malo pred Fussen i pronašli noćenje u divnom Gasthaus Lamprecht. Prilično sam umorna, sva brojila su mi na nuli. Spavaćemo u prelepoj sobi sa starim nameštajem, divno obnovljenim. Ali pred spavanje idemo u biergarten na večeru: supa (kuglice od đigerice), ramstek, šnicla, pivo, vino…tuš…spavanje.

4. jul Ujutru čeka nas doručak…mmmm sveži hlebići, čaj …doručkovali smo u moto-kafani pored našeg hotelčiča. Pa opet pakovanje i gasss. Taj dan bio je naporan, bolela me guzica, vreme sparno, maglovito… Žurimo prema romantičnoj cesti, opet autoputem. Ne volim autoput, svu jure, gužva, kaotično, turbulentno… Napravili smo pauzu uz uhodani ritual: đezva, kafa, za slađenje sirup od agave, rešo. Kafa je bila standardno odlična, naše razpoloženje super. Ipak smo na domak romantične ceste, uzbuđena sam, videla sam mnogo reportaža i evo me sada tu na početku… automat za pivo - na dva cilindra Jutarnji pozdrav...radoznalaca Kod Wurzburga napustili smo autobahn i vozili sporednom cestom, Romantičnom cestom. Kakva promena na bolje! Krivudavi asfaltni put vodi između žitnih polja kroz stare nemačke gradove. Posebno nas je fascinirao Rothenburg… prelep sada, kakav mora biti tek zimi, za Božić… Specialitet Rothenburga ... schnee-ballen Nije jednostavno, sećer leti svuda, mrvice...

Teško nam je bilo ostaviti Kopenhagen, ali vuće nas prema jugu. Put kroz Dansku bio je lep, bele kuće utapaju se u bezkonačna polja žita koji menja boju iz zelene u zlatnu. Mnogo kuća ima krov od slame, dvorišta su lepo uređena, ponegde šetaju guske, poput one na kojoj je leteo Nils Holgarson… Kratka pauza, ima šta da se vidi... Na jugu Danske ukrcali smo se na trajekt i za 45 minuta bili u Nemačkoj. Kako bi smo prešli što više kilometara u tom danu, vozili smo autoputom i našli noćenje negde ispred Frankfurta. Kao uvek, prvi u koloni, prvi na startu... Osveženje pre spavanja

Uputili smo se prema čuvenoj Little Mermaide, lutali smo malo tamo-amo, bila je vrućina. P je odustao, da ide dalje i seo uz lepu fontanu. Lepo se raskomotio, izuo čizme i hladio se uz fontanu... Ja sam otišla dalje, da tražim devojčicu od bronze, zaštitni znak Kopenhagena. U daljini videla sam gužvu turista, to mora da je TO. Turisti su se penjali i spuštali na onaj kamen, da se slikaju, nisam imala volje da po vručini pešaćim do tamo, da stanem u red i čekam na slikanje. Poslužila sam se zoomom i eto je… ONA. Pre nego smo napustili Kopenhagen, otišli smo na rućak u interesantan restoran-jazz klub, koji su smestili u preuređeni stari magacin ili nešto slično. Oprema je jednostavna, interijer izgleda kao pivnica sa dugim drvenim stolovima i klupama, sve izgleda kao neobrađeno. Dekoracija mi se veoma svidela. Poručili smo fish&chips i hladno pivo. P je otišao da plati i dobio je neku spravu (prijemnik) koji zavibrira, kada je jelo spremno. I stvarno, posle nekoliko minuta počne da vibrira i zvoni. Trebalo je otiči do pulta i zameniti onu spravu za ribe i čips. Kako smo samo navalili na hranu, bila je odlična, zbog naše gladi i zbog odličnog ukusa. Lokalac nama je objasnio, da je Nimbus čuvena marka danskih motora. Navodno je fabrika propala, jer su motori bili toliko pouzdani i nisu se kvarili, da kada je bilo tržište puno, niko nije kupovao nov, jer mu je dobro služio onaj stari.

Obišli smo stari deo grada, videli Guinneesov muzej rekorda, obišli lučicu (Nyhaven) sa raznobojnim kućama uz kanal. Za razliku od Stockholma, meni Kopenhagen deluje mnogo manji, mnogo opušteniji grad, simpatičan. Pasja vrućina...

3. jul Budimo se u vedro jutro, pakovanje nam ide brže, uspostavili smo neki redosled slaganja a i hrane je sve manje. Išli smo ucentar Kopenhagena. Bez problema našli smo parking u starom delu grada. Kopenhagen mi se veoma svideo. Zgrade su niske, nema mnogo automobila, a bicikla na milione. Budio se grad, dok smo šetali starom ulicom, kupili svež hleb in seli u kafanu, da doručkujemo onako iz kese. Usput smo poručili kafu i pecivo, dobro, ali opet skupo. Nedaju danski policajci, da se biciklisti voze sa slušalicama. Dva veterana Za dva dana kreće poznati jazz festival. Nikako da odlučim, koje pecivo da uzmem... Vunene lutkice manekeni...čekaju na devojke dok one kupujuuuuu Poznati park Tivoli. Ima jedan i u Ljubljani

Vozili smo malo autoputem malo lokalnom cestom. Meni se nešto spavalo, na momente sam zaspala i probudila se kada sam svojom kacigom tresnula u njegovu. Izgleda da me umor polako nagriza. Pravili smo česte pauze i nešto skratili put trajektom. Plovidba bila je kratka, za 20 minuta stigli smo u Dansku. Južno od Kopenhagena smo nakon nekoliko pokušaja konačno našli kamping sa slobodnim mestom. Bilo je to kao nekakvo apartmansko naselje sa pola turista i pola sezonskih radnika, uglavnom Poljaka. Kučica je prostorna i lepa. P opet pravi večeru, krem supu i makarone. Zaliha hrane nam se smanjuje pa je izbor sve uži. Ali dobro je, vratio mi se apetit, pojedemo sve i na spavanje.

2. jul Probudila sam se u 5. P več planira, šta ćemo obići u Stockholmu. Ja jedva gledam i osećam se užasmo. Volela bi da zaspem i probudim se ...kući… Taj dan nije bio moj dan. Loše sam spavala, umorna sam od vožnje, čini mi se, da sam dehidrirana, bez energije. Jućer smo prešli 600 km, danas bi trebali stići do Kopenhagena i još razgledati Stockholm. Ja velegradove ne volim, a Stockholm je velegrad… U periferiji su ogromne staklene zgrade, nešto slično još nisam videla, nema da nema, miris novca se širi ulicama, saobračaj je gust, trebalo nam je sat vožnje, da smo stigli do starog dela grada. Stockholm je velik grad, automobili jure, dosta ima motora a pogotovo biciklista. Interesantno je, da velika većina ljudi u ušima nosi slušalice i dok idu prema svom cilju, u uši jim udara glasna muzika.To mi deljuje, kao da svako živi u svom svetu, otuđeno… Lepo su sređeni, oprane kose, mirišu prekomerno, ali u njihovim očima ne vidim neku životnu radost… Verovatno je to, da mi se Stockholm nije svideo, posledica mog umora pa možda pravim krivicu tom gradu, nazvanom i severna Venecija. Ne, Stockholm me nije impresionirao, jeste da je lep i otmen, ima nebroj jet-set hotela ali ipak ljudi čine grad. Volim mala mesta gde se ljudi druže,smeju, sede uz reku… Obratite pažnju na ogledala. Ulica je uska pa sunce ne dopire do prozora. Arhitekta je stavio ogledala koja usmeravaju svetlost u unutrašnjost. Dobra fora... Starim delom grada šetali smo rano ujutro, uglavnom sve je bilo prazno i zatvoreno... Jedina otvorena kafana, skuuuupoooo... Kupili smo kafu, lošu, a skupu (račun cca 10€) da smo doručkovali tu, srušio bi se naš finansijski plan za taj dan Idemo dalje da šetamo, noge su mi teške... evo ga kraljevi dvorac Sada, kada postavljam fotografije, vidim, da sam taj dan u Stockholmu bila izuzetno "down" i da je grad u stvari lep i impozantan. Žao mi je... ali putopis sam pisala tada u onom raspoloženju. Zbog mog umora nismo obišli Skansen i mnoge druge lepe lokacije, šteta... Jedva sam čekala, da opet sednem na moto i da jurimo dalje... Dok smo hodali gradom, tu pored njega parkirao se blizanac OK, nismo se dugo zadržali u gradu, krenuli smo prema Kopenhagenu.

Vozimo uz obalu istočne Švedske, vreme je super, temperatura oko 25, samo je mnogo vetrovito. Turbulencija izza kamiona je dosta jaka, izšamara nas prilikom preticanja. Na svakih 100 km stanemo, pijemo kafu i dobre smo volje (dom se konstantno približava). Nakon pređenih 100, opet pauza... Na oko 50 km ispred Stockholma zaustavljamo se u poznatom univerzitetnom gradiču Uppsala. Parkiramo moto isped veličanstvene katedrale i razgledamo simpatičan stari deo grada, pun studenata, bicikala, malo automobila... Golubovima sletanje zabranjeno... Oko 20 časova stigli smo u Stockholm. P je pronašao kamping, gde je noćio sa Gašperom pre četiri godine. Našli smo smeštaj u kontejneru, sasvim OK. Kamp je ogroman, ne volim takve, miliji su mi manji, gde nema gužve, najviše volim mala sela, a tu smo maltene u gradu. P spremi supu, ja žvačem nektarine. Nešto sam umornija nego obično, pomalo mi je bila zima pa sam legla u krevet več u 22h. Nakon par sati spavanja, probudila sam se zbog grčeva u stomaku. Vani je tama, znak da smo dosta južnije, gde sunce zalazi na duže vreme. U mraku potražim listič sa kodom za otvaranje WC-a i idem tamo, da se malo »opustim«. Nigde nema nikoga, vetar šušti između grana…brzo se vratim i uspešno tonem u san.

1. jul Spavala sam kao anđeo na velikom oblaku… budim se u 6 i produžim još malo. Za to vreme P je već spremio dorućak i stavio kafu. Pakovanje ide brzo, ali teško ćemo napustiti konfornu kuću. Ipak je bila najveća na našem putovanju. Bar smo na kratko doživeli kako odmaraju Šveđani. Uz sav konfort, internet signal bio je samo uz recepciju Oproštajna fotografija u ogledalu. Krenuli smo rano dok su Šveđani još odmarali