Bugarska? Naravno, zašto da ne...
Prošla 2020. godina je mnogim ljudima promenila živote, a o planovima vezanim za odmore i putovanja da ne govorim...
Poput mnogih kolega, i ja sam se cele sezone vrteo po Srbiji željno iščekujući bilo kakvu lepu vest, bilo kakav napredak u borbi protiv pošasti zvane Kovid19. Skoro cela sezona je protekla u znaku restrikcija i zatvorenih granica, tako da i nisam gajio neku preteranu nadu da ću bez komplikacija uspeti da napravim iole veću turu van granica zemlje.
Međutim,
Putovanje od Plevena do Vidina je proteklo uglavnom u pravolinijskoj vožnji, što mi uopšte nije teško palo. Osim izgleda okruženja, s' vremena na vreme se menjala i širina samog puta.
Iako nisam prvi put u Vidinu, iako znam za problem ovog grada... svaki ulazak u najsiromašniji grad, najsiromašnije pokrajine, najsiromašnije države članice EU, uvek je bio propraćen mišlju: "Pa gde nestadoše svi?"
Vidin je grad-luka na južno
