Vikend tura po Norveškoj

[AMomcil 641 Napisano Septembar 15, 2008]

Veliki pozdrav svim bajkerima, a i posmatračima .

 

11. Avgusta sam konačno položio za dozvolu za bajk. Svoju prvu vozačku, jer sa svojih 37 leta nikada nisam seo sam ni za auto ni za motor. Par nedelja kasnije se potrefila dobra vremenska prognoza sa ispitima koje je spremala moja devojka i odluka za prvom bajk turom, najvećim razlogom kupovanja motora uopšte, je pala. Putovaću sam, vikend 30-31.08. Vreme je trebalo biti sunce sa oblacima, a cilj ledeni glečer Jostedalsbreen (http://en.wikipedia.org/wiki/Jostedalsbreen), ili konkretno njegov krak Nigardsbreen (http://en.wikipedia.org/wiki/Nigardsbreen).

Planirano je da se prespava u nekoj od koliba (hytte), pa sam pored malo rezervne garderobe, foto opreme, ulja za lanac, nosio i posteljinu.

Konjić je Yamaha XJ600S Diversion iz '97-e. Blag i pouzdan, prikladan vozačkom (ne)umeću. Pozadi jedan Givi kofer, napred mali tankbag u kome je bila foto oprema.

Foto oprema se sastojala iz Canona 30D sa par kvalitetnih objektiva i malog Panasonica LX1. Za one koje vole fotografiju, posebno na motoru, reći ću da toplo preporučujem neki DSLR model koji ima LV (Live View sistem). Inače je zbog optičkog tražila jako zamorno za brzu fotku sa motora stalno skidati kacigu i rukavice. Tu je LX1 bio mnogo efikasniji, a bili bi i moderniji DSLR aparati, kao što su Canoni 40D ili 450D.

Od navigacione opreme nisam imao ništa sem mog mobilnog telefona (HTC 3470) koji u sebi ima GPS i TomTom program i mapu Skandinavije. Dakle, nikakva papirna mapa, i pokazalo se sasvim dovoljnim.

 

Kuda je put sve išao možete videti na ovoj mapi: http://www.gmap-pedometer.com/?r=2223234

 

U svakom slučaju, u subotu, 30.08., krenuo sam iz Åsa (Aas), mesta oko 35km južno od Osla, zapravo studentskog grada pored njega. Prešao sam Oslo zaliv (u stvari fjord) 7km dugačkim tunelom kod Drøbaka (http://en.wikipedia.org/wiki/Oslofjordtunnel). U tunelu postoji radar sa kamerom, ali kao što je i običaj u Norveškoj (mislim i zakon), prvo je najavljen saobraćajnim znakom. Zato je vožnja uzbrdo van tunela bila zanimljivija . Neposredno iza tunela sam napravio pogrešno skretanje i završio na nekom planinskom drumu. Mala stanka, par minuta da GPS pronađe gde sam na mapi, 5km nazad i bio sam na pravom putu ponovo. 

Dalji put do Kongsberga nije bio previše zanimljiv, ali su onda već počeli lepši i atraktivniji predeli. Pošto Norvežani puno vole prirodu, gde god da ima lepih pejsaža ima i koliba za noćenje, kampova, motela, stajališta. Moteli mogu izgledati recimo ovako:

 

 

Malo kasnije su se počeli pružati i prvi prizori, kao ovo jezerce:

 

 

Tu sam susreo neke kolege sa malo egzotičnijim prevozom:

 

 

Ne znam koji je ovo BMW, ali ja sam zaradio duplo mahanje, i to u jarku pokraj puta fotografišući neko rastinje.

Pravio sam nešto češće pauze tada, uglavnom zbog par snimaka ovde, par tamo, jer je bilo lepo i sunčano vreme. Tu sam i primetio već pomenutu nekompatibilnost tradicionalnih foto aparata sa kacigama. Jedan od usputnih predela:

 

 

Nešto kasnije sreo sam zanimljivi putokaz, ka mestu veoma interesantnog naziva. Možda mi je vreme za selidbu?

 

 

Put je bio dobar i bez gužve i brzo sam stigao do planinskog mesta Gol. Tu se vreme malo pokvarilo, ali je kraj jako lep i sudeći po broju vikendica, vrlo popularan. Vikendice su uglavnom izgrađene u tradicionalnom stilu, od drveta, sa travnatim pokrivačem na krovu. Znaju biti prilično skupe i solidne obično kreću od 100K evra:

 

 

Sledeća poznatija destinacija je Hemsedal, drugi najvećih skijaških centar u Norveškoj i kažu mesto sa najvećim brojem milionera po glavi stanovnika. Međutim, na toj planini ljudi i žive, kao i farmeri. Evo kako pakuju seno u plastične stogove, sve se radi automatski, jasno:

 

 

Sa istog mesta sam uhvatio i jednu fotku praznog i vrlo lepog druma koji je upravo opipao moje gume:

 

 

Stigavši do Hemsedala, popeo sam se provukavši se pored naplatne rampe, na vrh skijališta. Tu sam uleteo u put u izgradjni sa samo nasutim šljunkom 5-6 cm debljine na priličnoj uzbrdici. Nešto što mojoj Jamahi nikako nije prijalo, meni još manje. posle malo znojenja, skontao sam da je vraćajne rizičnije, spustio obe noge na šljunak i lagano u prvoj se ispentrao. Tu me je prekoračio jedan lokalac na V-Stromu i shvatio sam neke stvari . U svakom slučaju, pogled je vredeo truda:

 

 

Evo i mog vernog konjića nameštenog za slikanje:

 

 

Imati vikendicu (hytte) na Hemsedalu je i stvar prestiža, dostižu astronomske cifre, a ovakva kao na slici luksuzno opremljena može dostići i milion evrića:

 

 

Ostavljam Hemsedal za sobom i posle još malo penjajne ide spuštanje do Sognefjorda (http://en.wikipedia.org/wiki/Sognefjord). Tamo imam trajekt za prelazak perko fjorda, ali prvo treba sići kroz oblak u ravnicu:

 

 

Usput je i zahladnelo, obukao se duks, trljale ruke, pominjali roditelji zbog nedostataka jačih, nego samo letnjih rukavica i sl. Na jednom od poslednjih stajališta posle pumpe u Lærdalu sam naleteo na sledeæi prizor. Deluje kao jako fino mesto za dom:

 

 

Stigao sam taman na vreme za feri, mada idu često, na 20 min, za motor samo 7 evra prelaz.. Uvek me je zanimalo kako izgleda vožnja trajektom na GPS-u, evo ovako:

 

 

Put trajektom preko fjorda ne traje više od 10-ak minuta. Divan pogled, ali se počelo smrkavati, nije više bilo prilike za pravo fotkanje. Posle trajekta put je preko Sogndala vodio do Gaupnea, gde je skretanje ka glečeru, 35km odatle. To je bio jedan od najlepših delova puta na celoj turi. Divan krivudav put uz sam fjord. Sjajan drum, dosta kratkih tunela, vrlo fine krivine, čista uživancija. Plus sam imao i jednog kompanjona koji je očigledno dobro poznavao put. Posle Gaupnea sam produžio 10-ak km do malog kampa gde sam već odseo sa bratom i njegovom porodicom pre 2 godine. Gazda je brzo došao i za 30e sam dobio vrlo malu, ali prijatnu kolibu uz sam fjord sa pogledom preko njega na jedan od viših vodopada u celom kraju:

 

 

Postoji i vodeni čvor, ima tuševa, umivaonika. Brzo se spremam za spavanje, malo grickam ostatke peciva od ručka i tonem u san.

[AMomcil 641 Napisano Septembar 15, 2008]

Ujutro sam se spremio i posle kratkog pozirajna pored bajka krenuo ka glečeru:

 

 

Sledela je još jedna divna deonica puna sjajnih pogleda i dobrih krivina. Ubrzo sam stigao do Jostedalsbreena. Tj. do njegovog majušnog dela, kome se može prići prevozom:

 

 

 

Parkiram Jamahu i kačim kacigu na sedište. Ključ se zaglavljuje i ja ne uspevam da ga izvučem, kreće cimanje, krivljenje, kuknjava psovanje. I baš se tada pored mene parkira kombi pun Francuskih studentkinja koje me posmatraju sa interesovanjem, jedna započinje i razgovor. Žene zaista vole bajkere... Srećom raspetljao sam se nekako, skontao kako se koristi kuka za kacigu, ne baš kako sam zamislio, naravno.

Čamcem tada prelazim preko odlivnog jezera. Čamdžija je vrlo voljan za priču pošto nema baš mnogo posla i bori se sa dosadom:

 

 

Priča kako se glečer za dve godine od kako sam ga video prošli put povukao jedno 10-15 metara. Ali je zato dobio na debljini - sloj novog leda na vrhu. Led na dnu je najstariji, star više desetina hiljada godina i više i usled istiskivanja mehurića vazduha drugačije prelama svetlost i dobija zaista jaku plavu boju.

Prilazim glečeru što traži oko 10-ak minuta skakanja po kamenjaru. Moto čizme nisu baš idealne za hod po klizavim stenama. Plus je sada i jako vruće za moje pantalone. Prilaz dnu samog glečera je zabranjen i opasan kanapom, koji se jasno brzo preskače. Glečer se vremenom topi i stvara pećine, useke. Jednom je jedan turista stradao u jednoj takvoj, ali ja sam (nadam se oprezniji). Zavlačim se u jednu ledenu pećinu. Pogled iznutra:

 

 

Led pravi fantastične kombinacije oblika i boja:

 

 

Što se sledeće fotke tiče, ne odgovaram za ono šta vaša mašta može videti u njoj, posebno ako je prljava kao moja :

 

 

Glavna turistička atrakcija kod glešera je planinarenje po njemu. Isključivo sa vodičem i punom planinarskom opremom, za sat se pređe 500-ak metara, kažu da je atraktivno, ali nisam imao vremena za to. Na ovoj slici možete videti i pravu razmeru glečera, tj. njegovog komadića:

 

 

Vraćam se nazad, putem za Gaupne. Usput stajem da osmotrim bolje reku koja ističe od jezera pored glečera. Reka ima plavu boju i sa ostalim pritokama koje se slivaju sa raznih krakova boji ceo fjord u tirkizno plavo. Boja potiče od minerala iz stena koje glečer lagano mrvi svojom ogromnom masom:

 

 

Stižem nazad do Sognefjorda i možete videti plavu boju koju sam pominjao:

 

 

Nastavak puta vodi preko Lustera (http://en.wikipedia.org/wiki/Luster,_Norway) do Loma, planinskog mesta do kojeg kažu vodi jedan od najviših planinski prevoja u Norveškoj. Evo kako izgleda pogled unazad, na reke sa glečera:

 

 

Pošto je još leto, usput se može naći mnošto manjih i većih vodopada:

 

 

Put se strmoglavo penje i ubrzo prelazim takozvanu "Norvešku granicu drveća". Na negde oko 1000m visine drveće jednostavno i relativno naglo prestaje i ostaju samo žbunovi i niže rastinje:

 

 

Put sada vodi kroz Jotunheimen (http://en.wikipedia.org/wiki/Jotunheimen) planinsku oblast koja sadrži čuveni veliki nacionalni park, jedno od omiljenih destinacija planinara, hajkera i avanturista sa džipovima ili enduro motorima. Uz put se nalazi dosta jezera sa kracima glečera ili ledenim vrhovima:

 

 

Na sledećoj fotografiji led sa desne strane je uobičajeno plavičast, a sa desne neobično roze, što sam viđao na više mesta:

 

 

Put je generalno dobar, a na nekim mestima je bio prav i valovit bukvalno kao rolerkoster. Ne bih napisao baš koliko sam brzo tu vozio, ali je osećaj bio za mene jedinstven. Vožnja zabavnim parkom? Svašta .

Posle mnogo planina i valovitog druma, prijalo je odmoriti se na klupi i pojesti nešto:

 

 

Posle Loma, spustio sam se putem 51 pored nacionalnog parka na jug, kroz Vågå. Taj put (51) je bio najlepši put na turi. Prolazio je i kroz guste šume i gole planinske delove i pored jezera. Dobar drum, fino krivudav, bez mnogo gužve. Tu mi je jedno 20-30 minuta pravio društvo jedan bajker na Transalpu, koji je bio zaostali deo družine od 4 motora koju sam zapazio još u Lomu. Sva četvorica sa puno opreme, šatorima i refleksnim prslucima. Kada su se spojili, ja sam otišao svojim putem. A taj put je pre odmarališta Beitostølen prolazio jedno 20km krzo najgušću maglu koju sam u svom kratkom vozačkom veku iskusio:

 

 

Bilo je negde oko 6 po podne, gornja fotka ima pojačani kontrast da bi se nešto videlo, a u načelu je vidljivost bila oko 10-20m. Prvi put sam iskusio kako je neprijatno kada voda curi i kaplje unutar vizira. Non-stop čišćenje i brisanje nije pomoglo. Ako ga podignem, smeta vetar... Bilo je prilično naporno i laknulo mi je kada se ispred mene pojavilo drugo vozilo, da imam nekog da pratim.

Prošao sam ponovo kroz Gol, ali onda nastavio drugim putem, kroz Nes i Flå. Tu se već smrklo, počela je i kiša, meni se rukavice natopile, hladno. Uleteo sam i u dugačke kolone i uopšte je napredovanje bilo mnogo sporije nego na mnogo užem putu 51. Prilično umoran, promrzao i nervozan sam konačno naleteo na otvorenu Šelovu pumpu, u zadnji čas, oko pola 10 uveče. Naime, nedeljom ima malo otvorenih pumpi u Norveškoj, posebno popodne. Svaka pumpa ima opciju samoposluživanja i plaćanja goriva karticom, što je mnogo brže rešenje. Jedino sam ulazio u pumpe da nešto eventualno pojedem. Zadnji sat sam tražio otvorenu pumpu i našao je u zadnji čas. Presvlačenje, suve čarape, vraćanje postave u pantalone i grejanje uz vruću čokoladu je učinilo čuda.

Nazad na put, brzo se došlo do autoputa i stigoh kući premoren uveče oko 23h. Brzo na spavanje, ujutru se na posao išlo.

 

Sve je bilo jako lepo i bogato iskustvo za mene, svežeg vozača. Velika avantura i velika škola.

Poboljšao sam znatno prolazak kroz krivine, jer nisam imao izbora - prošao sam ih stotine i stotine za kratko vreme. Naučio sam koliko je koristan tankbag (torba na rezervoaru), posebno ako se želi fotografisati usput. Takođe sam shvatio nešto i o foto opremi (živeo Live View!).

Naučio sam i novu dimenziju starog problema - buba. Naime, posebno kroz šumovitije predele ih je zaista bilo more i često sam morao stajati da bih obrisao vizir jer jednostavno ništa nisam mogao videti koliko je zamazan bio. Možda sledeći put da ponesem vlažne maramice u tankbagu?

Nova naučena lekcija - čepovi za uši. Prvi dan sam vozio bez njih, jednostavno sam ih zaboravio, nemam naviku. Kako je dan odmicao, sve su me više vibracije smetale i zvuk. Sledeći dan sam od jutra koristio čepove i razlika je bila ogromna. Posebno što se duže vozilo i sigurno ću duže ture voziti sa njima, obavezno. Međutim, tu ima jedan bočni efekat na koji me niko nije upozorio - sa čepovima sam automatski krenuo nesvesno da vozim 15-ak km/h brže, u proseku. Krivine su postale tešnje, a put valovitiji dok nisam skontao o čemu se radi. Odsustvo zvuka kao potvrde brzine kojom vozim je bio uzrok. Uz nešto češće gledanje na brzinometar prilagodio sam se, ali još jedna zamka za imati u vidu.

Što se brzine tiče, Norveška ima jednu od najrigoroznijih politika u Evropi. Vrlo su strogi što se toga tiče. Na autoputu je maks. brzina 100 na samo malim delovima, češće 90, a najčešće 80 i to na pravom auto putu sa 2x2 odvojene trake. Isto ograničenje brzine je međutim i na putevima van naselja, čak i planinskim, pa se uz manji saobraćaj zapravo tu i brže prolazi. Vremenom sam shvatio da većina Norvežanina vozi oko 10-15 kmh više od ograničenja, a malo njih vozi primetno ispod. Zato saobraćaj ide dosta tečno. Pitao sam zašto je to tako i rekoše mi da za preko 20kmh od ograničenja ide uzimanje dozvole i veće kazne, a preko 40 i zatvorska kazna. Srećom su radari uvek najavljeni pa se može kada se malo navikne fino i tečno voziti.

 

Dakle, ova je tura gotova, verovatno poslednja prilika ove seozne, jer neću više imati ni vremena ni vremenskih prilika ove godine. Jedva čekam sledeću .

Ukupna kilometraža - 1120km, za dva dana.

 

Ostale fotke možete pogledati ovde, vremenom ću dodati još neke:

 

http://smg.photobucket.com/albums/v226/amomcil/MCTura2008/

[vukan 4 Napisano Septembar 15, 2008]

 

Tu sam susreo neke kolege sa malo egzotičnijim prevozom:

 

 

 

 

kakav jeres za BMW GS

 

COVECE, kako li ce tek da izgledaju tvoji sledeci putopisi kad je ovo sa tvoje prve bajk voznje?? BRAVO!

[spel 72 Napisano Septembar 15, 2008]

Заиста честитке за успешну и занимљиву туру коју си направио!

[s a n j a 130 Napisano Septembar 15, 2008]

Veoma,veoma lepa tura.Predivno.Nemsedal i glečeri su fantastični.

[kochaMatori 1108 Napisano Septembar 15, 2008]

aah ta cuvena Norveska :'(

 

dakle kazes ovo je njiva i pokoseno seno :o ??? :'( :'( :'(

 

a vala prokrstaricu je kad tad ne zvao se ja kochaMatori

 

a tebi AMomcil svaka cast i hvala za ovako lep putopis. imacemo o cemu da mastamo preko zime 

[duschann 4 Napisano Septembar 15, 2008]

Zaista lep putopis.Svaka čast

[djura 28 Napisano Septembar 15, 2008]

aah ta cuvena Norveska :'(

 

dakle kazes ovo je njiva i pokoseno seno :o ??? :'( :'( :'(

 

 

kocho, tako je to svugde od slovenije pa na sever i zapad  :-[

[kochaMatori 1108 Napisano Septembar 15, 2008]

aah ta cuvena Norveska :'(

 

dakle kazes ovo je njiva i pokoseno seno :o ??? :'( :'( :'(

 

 

kocho, tako je to svugde od slovenije pa na sever i zapad  :-[

 

ma znam zato i placem

[doktor 4595 Napisano Septembar 15, 2008]

Prvo pa musko!!! Svaka cast za voznju!  Jedva cekam da vidim neku sledecu... ;D

[joska 63 Napisano Septembar 15, 2008]

Predivno!Odlican putopis!

Hocu i ja ovde da odem!

 

[AnteK 535 Napisano Septembar 16, 2008]

Heaven is a place on earth 

[AMomcil 641 Napisano Septembar 16, 2008]

Hvala svima na lepim rečima. Norveška je zaista predivna zemlja, odlična za bajkere, tj. za one koje imaju "stomak" da podnesu lokalne cene. Doduše, malo pomenute kolibe (hytte) olakšavaju spavanje.

 

Znači ono na slici je BMW GS, neki veći verovatno - 1100/1200? Mnogo mi smešan onaj predjni točak, kao i farovi. Da dobijem na lotou, siguran sam da mu se ne bih bunio .

[MILJAN* 157 Napisano Septembar 16, 2008]

Hvala svima na lepim rečima. Norveška je zaista predivna zemlja, odlična za bajkere, tj. za one koje imaju "stomak" da podnesu lokalne cene. Doduše, malo pomenute kolibe (hytte) olakšavaju spavanje.

 

Znači ono na slici je BMW GS, neki veći verovatno - 1100/1200? Mnogo mi smešan onaj predjni točak, kao i farovi. Da dobijem na lotou, siguran sam da mu se ne bih bunio .

To je r1200gs bajk.Ali ovakvu modifikaciju prednjeg tocka i viljuski nisam do sada video.Razlog je jasan-prikolica.

Inace bmw r1200gs je extra bajk i ovo je Kvazimodo r1200.Kukuuu......

Kad je u pitanju Norveska i inace taj deo Evrope: rado bih obisao sve to ali automobilom.Vreme je tamo cesce kisovito nego suncano i sve putopise koje sam do sada citao i gledao pratilo je sivo nebo a cesto i kisa.Vozis i stalno gledas u nebo-hoce li kisa.

Sa druge strane,pojas ekvadora je stvoren za motorcikle i to je to.

[freepartyman 419 Napisano Septembar 16, 2008]

Extra tura..Gleceri su strava

[dr.chala 3 Napisano Septembar 17, 2008]

Hvala svima na lepim rečima. Norveška je zaista predivna zemlja, odlična za bajkere, tj. za one koje imaju "stomak" da podnesu lokalne cene. Doduše, malo pomenute kolibe (hytte) olakšavaju spavanje.

 

Znači ono na slici je BMW GS, neki veći verovatno - 1100/1200? Mnogo mi smešan onaj predjni točak, kao i farovi. Da dobijem na lotou, siguran sam da mu se ne bih bunio .

To je r1200gs bajk.Ali ovakvu modifikaciju prednjeg tocka i viljuski nisam do sada video.Razlog je jasan-prikolica.

Inace bmw r1200gs je extra bajk i ovo je Kvazimodo r1200.Kukuuu......

Kad je u pitanju Norveska i inace taj deo Evrope: rado bih obisao sve to ali automobilom.Vreme je tamo cesce kisovito nego suncano i sve putopise koje sam do sada citao i gledao pratilo je sivo nebo a cesto i kisa.Vozis i stalno gledas u nebo-hoce li kisa.

Sa druge strane,pojas ekvadora je stvoren za motorcikle i to je to.

 

Na takvim se mjestima razlikuju muškarci od dječaka.  Eto mene npr.od 26 dana puta dva dana prala kiša cijelodnevno i još dva puta nekih po pola dana lagano.Dao Bog da su mi samo 4-5 dana kišni na turi od mjesec dana.Sumnjam da ima mnogo mjesta na svijetu gdje bi bolje prošao sa vremenom i temperaturama.Primjerice 2006. po Francuskoj sam od 42 dana imao sigurno 12-tak kišnih! 

[Gremlin 24 Napisano Septembar 17, 2008]

Jako lep putopis i slike, a tek BMW - no comment  ;D ;D ;D

 

[ivicat13 48 Napisano Septembar 18, 2008]

Ova Nroveska postala popularnija od Srbije, sto se tice putopisa. Malo malo, pa neko okaci putopis iz Norveske.

 

Hehe salim se, naravno

 

@AMomcil

Odlican putopis sa odlicnimmm fotografijama. Sto neko rece, ako ti je prva tura ovakva, kakve ce tek biti sledece.

Samo napred!

[Marokanac 1882 Napisano Septembar 29, 2008]

Prvo, cestitke na jako lepoj reportazi i odlicnoj kilometrazi za "pocetnika", CESTITAM, od srca!

Sto se tice BMW-a, da preciziramo to je model BMW R1200GS-Adventure i to model 2008, posedujem isti, iste boje, ali hvala Bogu bez prepravki u prikolicara..............meni je zao da neko "unisti" ovakav motocikl u prikolicara. Naravno nemam nista protiv prikolicara, ali ovakav model je greh menjati iz korena u neku drugu namenu. :-[

Jos jednom jako lepa voznja, cekamo nastavke na prolece......

 

Pozdrav iz Afrike......

[istankov 1043 Napisano Octobar 1, 2008]

oop vidi kospodin Amomcil dodao jos po neku rec u svoj putopis (od prvog citanja na nekom drugom forumu). Slucajno sam naleteo na ovaj putopis željno očekujući putopis iz ser-bih-cg-ser ona dva crnca (mrlja + veštica). Tekst pravi, fotografije ... još pravljije.

 

Kažeš da te lupala kiša i da je Canon bio u tank torbi? S obzirom da su Crnci iskisli do gole kože, te da smo ih sušili cela dva dana, interesuje me kako je driesde preživeo u tanku?

 

Pozdrav, Isidor