Jump to content

Moto Zajednica

СВЕСРБИЈА(Србија,Република Српска,Црна Гора)

Recommended Posts

  • МК Братство, 1943 postova
  • Lokacija: НОВИ САД СРБИЈА
  • Motocikl: BMW R 1200 RT

     Скоро три месеца прође од како се вратисмо са овог нашег незаборавног путовања. Тек сад нађох времена,воље и инспирације да седнем и дочарам Вам из свог угла ово ходочашће пуно разних емоција... Како је раније било,увек чим дођем са неког путовања,одмах напишем путопис док сам пун утисака. Овог пута то није био случај,јер сам одмах следеће јутро сео у кола са породицом и наставио на море. 

 

Дуго планирано путовање је било договорено да почне тог предивног јутра 11.Јуна 2015.год кад смо око 06.30 моја браћа из НС и ја кренули пут Ваљева да се састанемо са осталом братијом нашег мото клуба Братство.Њих четворица из БГ треба да стигну на зборно место у кафану Код Бора у месту Седлари надомак Ваљева. Вожња до одредишта беше лагана и опуштена,јер смо се и ми као и дан који се рађао,лагано будили возећи све живље и жустрије...

Иначе да напоменем,план овог путовања је да за четири дана обиђемо доста ствари. Андрић град,Корићку јаму,Требиње(Грачаницу),Херцег Нови,Дурмитор,Жабљак,Мојковац,Подгорицу,Манастир Острог,Копаоник,али као и све у животу када имаш план,ништа не иде скроз по плану...него те води Бог куда треба,само треба пратити пут и препознати знаке! 

 

Део МК Братство спреман да крене из НС...Burdjan,AleksandarNS и моја маленкост BigRider

 

aa2.jpg

 

aa1.jpg

 

aa.jpg

 

 

Код Бора 

http://www.dodaj.rs/f/2Q/8L/31BTt7TH/1/cekanje-va.jpg[/img

 

 

После састанка и кафице настављамо преко Дебелог брда где смо морали стати и направити пар лепих фотографија ...

 

debelosvi-visko.jpg

 

учесници ове вожње ... већи део братства МК Братство: Aca brzotrz,bobrra,burdjan,AleksandarNS,Немања,Румба и ја 

 

debelo-svi.jpg

 

debelo-nisko.jpg

 

 

 

Следећа права пауза је била Бајина Башта...затим настављамо у РС,тачније у Вишеград(Андрић Град)  Све у свему пут од Ваљева до Вишеграда је био узбудљив,штета што сам асфалт није мало у бољем стању да може човек да ужива у сваком километру. 

 

Што би рекла једна наша другарица Гоца...баје у Башти  :)

bajina-b.jpg

 

 

А овде мало да Вам дочарам Андрић Град ко није био ... 

 

andric-g.jpg

 

bob-amric.jpg

 

brat-rumba.jpg

 

njegos-selfi.jpg

 

visegrad.jpg

 

Пут настављамо према Србињу преко Горажда ...тамо смо се мало опустили,ручали и кренули даље пут Требиња...Преко Чемерног смо добрано покисли,али то нас није спречило да уживамо у овој вожњи,јер је киша само појачала мирисе природе у ово доба године и учинила да све остави много јачи утисак.Успут АлександарНС нас напушта у Гацку јер ће спавати код своје баке(сутра рано нам се придружује даље у Требињу) а ми настављамо на Корићку јаму да се поклонимо жртвама које заклаше усташе и бацише у јаму ... ово беше једно од за мене веома важних места на овом путовању. Волео бих да нема оваквих стратишта нашег народа,али нажалост има их и превише. Наша је дужност да се ти ужаси не забораве,толико им дугујемо бар! 

 

koricka-tabla.jpg

 

koricka.jpg

 

Даље возимо према Билећи и ту на не баш велико одобравање моје екипе свраћам на 5 минута у родну кућу моје таште да се јавим њеном брату, Ред је... нисмо се пуно задржавали само по коју реченицу разменили онако с ногу и гассс даље у Требиње. У Требиње стижемо Бога ми касно скоро беше 20 ч. Решисмо да док је дан обиђемо Херцеговачку Грачаницу. Тамо срећемо једног младића који се нуди да нам исприча све ов Грачаници и њеном настанку,Јовану Дучићу,Василију Острошком...веома занимљива прича. Пре тога наилазимо на туристе из Русије који су се нешто одушевили са нама и инсистирали да се сликамо(ако неко од браће има те слике нека стави,ја их немам)После тога налазимо брзо смештај и онако прљави и уморни брзо под туш. После тога мало у шетњу по Требињу,беше све пуно мотора јер смо дошли вече уочи Моторијаде...

 

Грачаница у Требињу

trebinje-grac.jpg

 

Гроб Јована Дучића у самој цркви

grob-ducic.jpg

 

Поглед на Требиње 

trb-panorama.jpg

 

Увече у граду у чувеним Платанима екипа се опушта уз Нектар пиво

trebinje-selfi.jpg

 

После пар пива и мало опуштања,јер беше ово напоран дан ваља мало и одморити ...са гомилом слика у глави онако претрпан разним емоцијама,веома уморан,са пар пива у себи,лагано сам утонуо у сан.

 

Јутро беше свеже,а сунчано ...док сам ишао да нађем Александра НС,ухватим овај кадар, па реко да га овековечим ...наставак другог дана овог нашег путовања следи сутра... 

 

treb-reka-grad.jpg

  • Podržavam 14

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • МК Братство, 1943 postova
  • Lokacija: НОВИ САД СРБИЈА
  • Motocikl: BMW R 1200 RT

Други дан...12.Јун 2015. 

 

Устајемо прилично рано,јер за данас смо имали веома згуснут рапоред. Многима то није баш било по вољи,али шта да се ради...За доручком великом већином изгласавамо да не идемо у Х.Нови.Бурђи и АлександруНС се ова идеја није свидела,али већина је већина. Мени је искрено било свеједно,како већина одлучи. Седимо тако и за доручком договарамо куда ћемо...договор паде на Никшић па преко Плужина на Трсе па преко Милогоре на Жабљак. Па са Жабљака преко Шавника под Острог где би ноћили у манастиру,па следећи дан даље по плану. Преко 200 км веома захтевног и тешког пута,а опет веома узбудљивог. За суседним столом је доручковао један човек,слушајући шта причамо ,упада у разговор и пита да ли желимо да упознамо Монику Белучи. На то његово питање,сви одговорисмо потврдно,поготово брат Бобрра,коме се лице баш озарило на помен ове филмске диве. Објасни нам да он ради на снимању филма као дресер животиња и да управо креће на снимање. Објасни нам куда да идемо до тврђаве Клобук која је на путу према Никшићу,а то нам је било успут. Дошли смо на место недалеко од саме сценографије снимања,где су нас замолили да паркирамо моторе и да будемо тихи,јер само што нису стигли Куста и Моника...док тако чекамо у међувремену се сликамо са магарцем,кога је ту довео тај господин који нас је позвао да дођемо.

 

ko-je-mago.jpg

 

Сирко како му је име је иначе надалеко познати дресер животиња са којим сам као дете имао част да се упознам и да ми дресира немачког овчара. То сам тек кроз разговор са њим схватио и тек тад препознао човека... прошло више од 20 година од тада. Ту смо попили по кафицу,кад ето стиже комби. Ми сви узбуђени очекујемо Монику,кад оно по мени лично још боље изненађење,наша Слобода Мићаловић. Веома се срдачно поздравила са нам,мало попричала,сликала се и наставила својим путем. Потврдила све оно што сам икада помислио о њој и какав генерално утисак одаје,нормалне и приземне особе,а опет префињене. 

boba.jpg

 

Одједном чује се нешто као хеликоптер...и јесте био,кажу некад дођу и тако на снимање ... одоше тамо да их питају да ли смемо и када да дођемо и упознамо се. Враћају се и саопштавају нам да је само Куста дошао или професор како га они зову. Бобрра обеси брке ... али шта је ту је,ни сада им се судбине нису укрстиле! :) 

Пар минута попричасмо са Кустом,видело се да на њему одобравање и би му драго,када смо му рекли која је наша путања и где смо већ све били.

 

  kusta.jpg

 

Даље настављамо кроз херцеговачки крш,ево пар слика да Вам дочарамо крш и врућину,већ је почело да пржи

 

 

voznja.jpg

burdja-kralj.jpg

 

self-provalija.jpg

 

krs.jpg

 

 

Док прелазимо из РС у ЦГ каже нам цариник да скинемо српске заставе јер ћемо можда имати проблема... на шта сам се насмејао и рекао да то не долази у обзир!!! Одмах после границе стајемо на пумпи да рехидирирамо и себе и моторе. Возимо тако даље пролазимо изнад Никшићког сланог језера,заиста прелепо ... 

 

nk-slano.jpg

 

Пролазимо кроз Никшић,настављамо преко Плужина и на предлог Аце брзотрза свраћамо у Манастир Пива. Манастир је чувен по томе да је када су хтели да потопе долину и направе Пивско језеро ,пренет камен по камен на брдо и исти такав поново сарађен од истог материјала ... Жао ми је што то сад нису урадили и са Ваљевском Грачаниом,а не овако да се огреше од Бога.После паузе у манастиру Пива и пите коју нам је послала бака из Гацка настаљамо успон према Дурмитору...е сад почиње журка!!!

 

man-piva.jpg

 

jez-piva.jpg

 

Пут узак ,лош,гомила тек пробушених и необрађених тунела од којих сваки крије или одрон или рупе,такође и влажан пут... у том пењању смо возили свако према својим могућностима и могућностима мотора... нон стоп смо једни друге престизали и на крају ја се нађох сам. Знам да је Бурђа отишао испред мене,али сам то некако сметнуо са ума. Возим тако и све се надам да идем правим путем,а пут све лошији,траска она пластика на Алтантику све непријатније за вожњу. Возим ја тако,и возим и возим...па успорим,па сачекам. Све се надам стићи ће ме неко од мојих,као оно ниђе нико! Тек после више од пола сата изађем на чистину ... неки пашњаци,коњи и куће.Некако ми познато. И сетим се са слика туђих путописа... Милогора. Седнем ту у кафану контам време је за паузу...долазе и одлазе разне групе мотора и пољаци и словаци и словенци ... а мојих нигде... преко сат времена сам их чекао.Словенци ми рекоше да су их видели и даје Бургману отпао ауспух... сад ми би лакше,то их је задржало. Ето и њих после извесног времена. Питају где је Бурђа ,ја реко не знам.. питамо газду кафане описујемо му,каже да није сигуран да га је видео...хммм,опет доза бриге у нама!

 

А за то време Бурђа који се одвојио неким путељком сасвим на другу страну од исто у правцу Жабљака...почиње муку да мучи. На његовом Атлантику волтметар показује све мању волтажу,тј. не пуни му реглер. Вози он тако и све стрепи ... полудео кажњ,нема роминг ,да нас зове,не зна ни где иде само моли Бога да стигне у неко насељено место...и погледао га Бог,стигао је на Жабљак са задњим волтима свог акумулатора. Ми то све време још увек не знамо. Сео човек у кафану и искамчио од конобарице телефон да нам се јави где је...

 

Милогора

milogora.jpg

 

 

Кренули ми тако са Милогоре као после па стотина метара почне да ми се пали ЕФИ на табли ,већ сам помислио да имам проблем са струјом ,видим пуни како треба ...није ми јасно. Тек се после сетим да су ми причали људи да машине са директним убризгвањем када су на великим висинама воле да забрљају јер им компјутер одређује смешу ваздуха ... упалим угасим пар пута и после све ок. Креће полако да пуца поглед на врх Седло .. гледам испред себе у ону лепоту и не верујем својим очима ... пријатних 20ак степени по која кишна кап,ваздух свеж,миришу травке... по које стадо оваца и јако пуно мотора у сусрет ... сви пегламо кривине,адреналин ради своје... вриштим у кацигу ,захваљујем се Богу на овом дивном доживљају! Возимо и уживамо у сваком километру... 

АлександарНС и ја смо се мало више опустили и одмакли екипи .. па смо после мало стали и направили пар слика 

 

 

Врх Седло

sedlo.jpg

 

self-mount.jpg

 

Видно узбуђени  :jee1:

aca-i-ja-durm.jpg

 

Као на врху света  :jee:

to-of-the-world-ja.jpg

 

 

Стижемо полако на Жабљак,на сву срећу налазимо одмах и Бурђу... констатујемо да нема пуњење на мотору и одмах думамо шта ћемо. У међувремену долази и остатак екипе и одлазимо у ресторан Златни папагај где смо по прпоруци брата Немање отишли и било је супер. Тамо је  иначе кувар његов пријатељ... пошто сад очигледно имамо проблем и даље нећемо моћи,одука је пала да останемо на Жабљаку...значи Мојковац, Сусрет са браћом Ноћним Вуковима из Подгорице и конак под Острогом за данас отпада. Шта да се ради,Божија воља!!! Наравно да је брат Жељко из НВ одмах послао бусом нови реглер...јер смо били 1000% сигурни да је то био квар,јер им је то бољка. После обилне хране у Папагају... шетња од 3 евра,колико смо платили по особи да уђемо и прошетамо до Црног језера...искрено,превише!

 

suma-jez.jpg

 

ceno-jez.jpg

 

cerno.jpg

 

 

 

Касније смо нашли врло повољан смештај,од свега 7 евра по особи и прионули растављању Бурђиног АА ... као за инат,бус се покварио и уместо око 19.00,стигао је тек око 23ч. Да не буде ту крај мукама,када смо спојили нови реглер,констовали смо да није он у питању...али пошто беше већ касно,а ми преморени,оставили смо то за ујутру... 

 

Наставак вечерас... 

  • Podržavam 7

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • МК Братство, 1943 postova
  • Lokacija: НОВИ САД СРБИЈА
  • Motocikl: BMW R 1200 RT

Трећи дан 13.Јун 2015. 

 

Јутро на Жабљаку, веома лепо. Свеж ваздух,сунце... ја устао веома рано као и обично. Веома брзо сви устају после мене..сем Аце брзотрза који је синоћ измешао пића.Без њега од дијагностике на Бурђином АА нема ништа!  У међувремену брат Румба и ја одлазимо по доручак у оближњу пекару... у том је и Аца устао и после својих ритуала полако креће да даље купуса АА. Тресла се гора родио се миш... како смо се надали,добро смо прошли... прегорео осигурач напајања. заменимо и питамо се даље,зашто??? Негде прави неки проблем струја. Следећа два дана на отприлике сваких 200км па после и чешће је прегоревао осигурач,а Бурђа их је упорно мењао. Како год успешно је одвозао остатак руте и довезао се кући. Иначе поред овог пеха са АА имали смо и пех са  ауспухом АлександраНС на његовом Бугију који нам је правио проблем скоро цео пут...али и то смо решили уз пар везица мало жице и спретних руку брата Немање. Импровизација је мајка!!! 

После склапања мотора договор пада да се преко Ђурђевића Таре одвозамо до Мојковца и одамо пошту несебично страдалим борцима у Мојковачкој бици,где је гинуо брат за брата и да не би те битке,брзо би нас швабе збрисале са лица Земље.Зато,неизмерну захвалност осећам према палим борцима те часне битке!

mojkovac.jpg

 

ploca-maojkovac.jpg

 

 

Пут од Жабљака па све до Мојковца савршен,сви смо врло уживали.Иначе морам да напоменем да је путна мрежа у ЦГ веома солидна и кад је вожња мотором у питању.Може човек да се опусти и ужива. На Ђурђевића Тари су се одважни показали. Од нас седам само тројица су смела да се спусте,ја лично ни луд не бих. Брат немања,брат Бурђа и брат Боббра су то као од шале ... Опет апелујем стављајте слике ко има од учесника ове вожње... хвала!

Ђурђевића Тара 

104212651020570061644882.jpg

 

djt.jpg

 

Ево и снимка најхрабријих ... браво момци!!!  :takoje:  :jee1:

https://youtu.be/rNEEs2wl9LE

 

 

 

Како смо се задржали тог јутра на Жабљаку,а после на зип лајну на Ђ.Тари,остаје нам да због договора са браћом из Ноћних Вукова ЦГ од Мојковца одвеземо без стајања до Подгорице. У Подгорицу стижемо јако брзо,јер због врућине смо возили мало жустрије како би се бар мало излуфтирали. Налазимо се са браћом Ратком и Жељком из НВ ЦГ где нас они воде да пробамо  специјалитет,подгоричке попеке. Нешто слично карађорђевој мада ни налик.

 

Рехидрација на пумпи у ПГ

burdja-pg.jpg

 

Чекамо подгоричке попеке

nv-cg.jpg

 

 

 

После ручка,лепо дружење настављамо са браћом у манастиру Дајбабе,где нам уз обилазак брат Ратко прича веома занимљиву беседу о манастиру,потом идемо до Храма Васкресења Христовог,нешто најлепше што сам бидео када су цркве у питању.

 

Манастир Дајбабе

dajbabe.jpg

 

dajbabe-ratko.jpg

 

Храм Христовог Васкресења

 

hram-pg.jpg

 

pg-hram-unuta.jpg

 

Како је и даље у Подгорици ненормална врућина,пре наставка нашег пута у манастир Острог,позва нас брат Ратко на кафу,а где би,него у Руски бар. Хладна лимунада,пријатна хладовина и аммбијент кафића баш су нам легли... остављамо браћу у Подгорици,а ми настављамо према Острогу.

 

ruski.jpg

 

Овом приликом желим да се захвалим браћи из НВ ЦГ.Пре свега на логистици и брзом реаговању,када смо им јавили за квар,а после и на веома срдачном гостопримству и дивном дружењу! Ето,човек ни не зна да има још браће по свету,док им се судбине не укрсте око ствари које неизмерно волимо. 

 

Такорећи у смирај дана,врло брзо стижемо под Острог.Како смо почели да се приближавамо и пењемо према манастиру,обузе не нешто,па јурнуше сузе на очи. Коначно после толико жеље да посетим овај манастир да ми се то оствари. Кажу да треба пут да те нанесе,да не треба силити ...тако и би када сам ја у питању. Све то за мене има посебно значење,јер сам рођен 12.Маја на дан Св.Василија Острошког. Захвалан Богу што ми даде да овде дођем,полако се смирујем и уживам у погледу. 

Када смо оставили моторе на паркингу,остало нам је да се попнемо горе ... није баш лако,али ваља се мало помучити. Како смо требали спавати претходно вече у доњем манастиру,где нам је брат Горки резервисао,а нисмо дошли због квара. Вечерас смо планирали да спавамо у горњем манастиру под ведрим небом на душецима са осталим људима који су ту. Међутим,када смо се попели горе,једва да смо имали места где ногом да ступимо,а да не згазимо некога. Одлука је брзо пала и одлучисмо да потражимо преноћиште,пошто обавимо посету манастиру. У манастиру гужва немила,много људи дошло да целива кивот и да потражи спас и оздрављење од чудотворних мошти Св.Василија Острошког. На лицима људи видим муку,али и веру и наду,а то је оно што човека држи и даје му снаге да се бори. И старо и младо се скупило,и богато и сиромашно,и болесно и здраво...чини ми се овкава светиња једино све људе држи заједно. Што ми даде наду да ако се око Бога скупимо сви,једино нам тада има спаса. 

 

ostrog.jpg

 

залазак сунца и много људи

guzva.jpg

 

Поглед са зидина

pogled.jpg

 

Већ беше мрак пао,а ми крећемо да тражимо смештај по долини... вртимо се тако и избор паде на Колибу и још неки смештај неког ресторана и тако се поделисмо у две групе.Смештај је од 10 до 13 евра у зависности да ли нуде и доручак или не. Већ јако уморни после вечере,пар пива и мало разговора отишли смо да спавамо .Беше ово веома врео и напоран да,такође и пун узбудљивих догађаја.Пре свега јако добре вожње,сустрета са добрим људима и светињама... 

 

Наставак следи ...

  • Podržavam 6

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • МК Братство, 1943 postova
  • Lokacija: НОВИ САД СРБИЈА
  • Motocikl: BMW R 1200 RT

Четврти дан 14.Јун 2015.

 

  Без обзира на то колико се изморимо претходног дана,што због захтевног пута и врућине,ја устајем пре 7 сати свако јутро. Навика је чудо. Будим брата Немању и полако одосмо моторима до доњег манастира на литургију. Прелеп манастир,литургија такође, много људи беше. Изађох мало пре краја да потржим брата Горког који је ту запослен,а са којим сам се до тада знао само по чувењу и пар телефонских разговора. Таман он наилази на свом ТДМ са својим сином,обојица прописно упаковани у опрему. Попричасмо по мало о свему,па се разиђосмо. Интересантан човек,веома дуга брада мрки лик,док му се не погледа у очи,а у очима благост и доброта! Овом приликом га поздрављам,јер сам видео да је јуче читао овај путопис! :)

 

Доњи манастир

donji.jpg

 

 

Договор пада да преко Шавника ,Жабљака и Пљеваља уђемо у Србију,па после преко Пријепоља и Златибора назад кућама... 

Пут све до границе са Србијом идеалан за вожњу,стајали смо само на Ђурђевића Тари да попијемо кафу и успут да се причекамо ако неко заостаје... Када смо прешли границу облачимо кишну опрему,јер је било готово сигурно да ћемо да киснемо... међутим кад смо дошли на брдо изнад Пријепоља видели смо да је доле невреме,па баш да идемо мечки на рупу и није било паметно. Стали смо у прву кафану док не прође облак...

 

 

Изнад Пријепоља се спрема нешто гадно ...

 

prijepole.jpg

 

После пола сата крећемо полако,али буквално,јер беше доста блата и ризле по путу,које је нанела бујица коју је изазвао веома јако пљусак... У Пријепољу наилазимо на велику бару и ту се екипа мало раштркала куд који мили моји.. па смо се после чекали опет успут... Од Нове Вароши до Златибора рај за вожњу,то знате! Претходно беше договорено да нас Аца води у Љубиш у неку послебну кафану где служе само пастрмку и телетину... Добрано зађосмо у вукојебину,али исплатило се...бар смо тако мислили кад смо ручали,било је предивно све. Е касније нам је пресело,бар екипи из НС која је путовала скоро 6 сати до НС . Прво док смо се преко Сирогојна и осталих села извукли до Ужица,  па после од Косјерића до НС киша,па паде и мрак. Услови пута диктирају веома спор и напоран темпо,Бурђа и АлександарНС до сада нису имали прилике да возе оволико дуго под оваквим условима,тако да поред тога што сам морао да пазим на себе врло често сам гледао у ретровизоре да видим да ли су ту и да ли је све у реду. Што се Бурђиних осигурача тиче,тек то је била послебна прича.Од Љубиша смо заменили  мислим око 5 комада... једина права пауза је била кад смо ушли у Ваљево..наравно свако од нас је имао гомилу пропуштених позива од својих најмилијих. Чак су се и они сви међусобно чули по више пута.Воле нас,брину се,то је нормално...мрак је,невреме је. Око 22.30 улазимо у каменички тунел,заустављамо се,  и ту њих двојица вриште од среће видно задовољни како су одвозали овај веома тежак део пута. Ја им честитам и кажем ''Браво момци,положили сте!!!''  :moto3:

Иако нам се план пута изврнуо наглавачке и променио смер путовања и оставио нас ускраћеним за посету Копаонику овог пута,ја сам пресрећан и презадовољан стигао кући,надам се и моја браћа и саборци који су били самном на овом путовању.

Верујем да је многима чудно што сам  ову тему назавао СВЕСРБИЈА,али где год српски народ живи вековима,где су му светиње,то је за мене све Србија.

Толико од мене овог пута...надам се да сам Вам дочарао из свог угла колико је ово путовање на мене оставило трага... Још једном хвала мојим сапутницима на друштву и на стрпљењу због мог помало војничког распореда и згуснутог распореда. 

 

Љуби Вас брат Биги!  :moto3:

  • Podržavam 7

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • U prolazu, 20 postova
  • Lokacija: Podgorica
  • Motocikl: yamaha mt01

Здраво био и весео! Одлично си дочарао путешествије, а даће Бог да ускоро заједно направимо неку туру. Иначе, задовољство је упознати људе као што сте ви и част звати вас и доживљавати браћом. Да напоменем да је и брат Горки такође члан Ноћних Вукова Одјељење Црна Гора. Од Бога здравље и помоћ, до скорог виђења!

  • Podržavam 4

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • МК Братство, 1943 postova
  • Lokacija: НОВИ САД СРБИЈА
  • Motocikl: BMW R 1200 RT

Bravo momci mladi ... 

Lepo osmišljena tura...

Uživao čitajući...

Pa sa srećom i na putu da se vidimo... :)

Хвала Момире... даће Бог па се видимо на путевима СвеСрбије!  ;)

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 346 postova
  • Lokacija: Valjevo
  • Motocikl: Yamaha Diversion 900, Kawasaki Vulkan en 500

Поздрав екипи. Ево читам други пут путопис. Лепо је видети да има још увек оних верујућих и који држе до православља. Следећи пут ако проилазите кроз Ваљево јавите се да се видимо, клопамо, попијемо пиће. Уживао сам у вашем путешествију.  Микица 063 502 798.

  • Podržavam 5

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • МК Братство, 1943 postova
  • Lokacija: НОВИ САД СРБИЈА
  • Motocikl: BMW R 1200 RT

Хвала Микице на лепим речима за путопис... трудимо се кад се већ возимо да поред тога што уживамо у вожњи и природним лепотама ,обиђемо и неку нашу светињу,споменик,место страдања нашег напаћеног народа кроз векове... Свакако ћемо се јавити,имамо у плану неке вожње по твом крају,па се даће Бог видимо! 

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Pridruži nam se!

Možeš sada da napišeš svoj odgovor, a kasnije da se registruješ. Ako imaš nalog, uloguj se i napiši svoj odgovor.

Gost
Odgovori na ovu temu...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.



  • Aktivni korisnici   0 članova

    • Nema ulogovanih članova koji gledaju ovu stranu.


×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja