Avantura u komšiluku: uz Savu kroz Srem, pa sa druge strane;)

[severian 16183 Napisano Jun 30, 2009]

Nastavljamo naš kišni vikend i vožnju po neposrednom, ali manje poznatom komšiluku. Gde smo bili i kako smo se proveli u Danu I, možete pročitati ovde: http://www.bjbikers.com/index.php?option=com_smf&Itemid=53&topic=37893.0

 

Drugog dana ideja je da se uhvatimo Save i malim sremskim mestima i off-road deonicama pronađemo skrivenu i malo poznatu rutu za Šabac. A onda da uhvatimo pravac ka Baćevcu i u njemu ka čuvenoj kafani „Zornića kuća“ na zasluženi kasni ručak ili večeru, kako nam već bude prolazno vreme...

 

Jutro je bilo divno, sunčano, temperatura idealna. Evo nas kako, kod bloka 61 na Novom Beogradu, napuštamo urbanu zonu Beograda i hitamo ka Surčinu:

 

 

Kroz urbanistički haos Surčina prolazimo lagano. Iza Surčina glavni put nastavlja ka Bečmenu i Petrovčiću i dalje u Vojvodinu, a mi se odvajamo ka Jakovu.

 

U centru sela skrećemo na sporedni put. Idemo da posetimo salaš „Stremen“, na kome postoji prelepa ergela konja i gde možete provesti popodne u jahanju i odmoru. Ovo mesto zaslužuje sve pohvale, a nalazi se svega 30min od Beograda:

 

 

Nakon posete „Stremenu“ nastavljamo ka Savi i izbijamo na samu obalu. U daljini se vidi železnički Ostružnički most:

 

 

Postoji i lep ponton za kupanje:

 

 

Inače, ovde je potrebno reći da se do ove tačke može stići od Bloka 45 na Novom Beogradu samim savskim nasipom. Do Ostružnice je to asfaltni put na samom nasipu, a od Ostružnice do Jakova solidan zemljani put. Tu off-road deonicu nebrojano puta sam provezao i biciklom i Beverlijem;).

 

Vraćamo se u centar Jakova i neposredno posle sela odvajamo se ponovo na lokalni put koji vodi do manastira Fenek. Ovaj prelepi manastir na obodu bojčinske šume poznat je kao mesto u kome se posle sloma prvog srpskog ustanka, sa svojom neposrednom pratnjom, krio vožd Karađorđe. Inače, radi se o velikom i lepom, tipičnom sremskom manastiru:

 

 

Posle kraće pauze i obilaska manastira, nastavljamo dalje.

 

Neposredno ispred Progara, nalazi se jedno od najlepših beogradskih izletišta – Bojčinska šuma. Na ulazu u šumu postoji velika i lepa letnja pozornica (info za ljubitelje: 10.7. koncert Zvonka Bogdana) i veoma lep etno restoran. U samoj šumi možete provesti ceo dan u prijatnoj šetnji i, ponekad, jahanju. Evo kako izgleda ambijent i restoran:

 

 

 

U restoranu ostajemo na sremskom doručku: švargla, kavurma, šunka, sremski sir... Cene korektne, klopa 8/10.

 

 

 

[severian 16183 Napisano Jun 30, 2009]

Idemo dalje, prolazimo Progar i napuštamo teritoriju grada Beograda. Na samoj granici uže Srbije i Vojvodine, ponovo se odvajamo sa puta i odlazimo na obalu Save, kako bi posetili po meni verovatno najlepšu plažu na Savi od Beograda do Sremske Mitrovice – tzv. „Tarzan plažu“. Zašto Tarzan? Zato što postoji nekoliko konopaca okačenih na drveće iznad vode kojima možete skakati pravo u Savu. Takođe, postoji i odličan kafić:

 

 

 

U neposrednoj blizini je i rukavac, koji predstavlja dobru lokaciju za celodnevno pecanje (budući da je uvek u senci):

 

 

Prelazimo u Vojvodinu, a ona nas pozdravlja iznenadnim letnjim pljuskom. Do Kupinova, koje je udaljeno manje od 10km potpuno smo mokri, a u Kupinovu suve ulice;). Ipak, ne dozvoljavamo da nam se raspoloženje pokvari.

 

Ideja je da u Kupinovu skrenemo sa puta i off-road deonicom stignemo opet na obalu Save. Ovde bi trebalo da postoji skela koja vozi preko Save do srpske strane, negde iznad Obrenovca, tačnije do mesta Skela (logično;).

 

Pokazuje se da off-road deonica nije off-road, nego je to manje od 2km makadamskog auto-puta;) i da se do skele stiže laganom vožnjom kroz lepu brezovu šumu:

 

 

A tamo, zaista skela. Vozi na parni sat, poslednji polazak iz Kupinova u 18h, mogu motori:

 

 

Beležimo ovu činjenicu za neke nove ture i lep alternativni način za prelazak Save...

 

Inače, u samom Kupinovu postoji lepa etno kafana, a u blizini je i Crkva majke Angeline.

 

Vreme se kvari i olovni oblaci dolaze iz pravca TENT-a B:

 

 

 

[severian 16183 Napisano Jun 30, 2009]

Vraćamo se na glavni put. Pravac Obedska bara. Kiša opet počinje, pada sve jače i jače. Ja, iz solidarnosti sa svojom gospođom koja nema kišno odelo, ostajem u letnjim rupičastim pantalonama i do Obedske bare sam skroz mokar. A tamo, opet Sunce:

 

 

 

 

Inače, poslednja slika lepo prikazuje terminalni stadijum prirodnog procesa: od kraka reke do rukavca, od rukavca do mrtvaje, od mrtvaje do bare, od bare do laganog isušenja i onda do polja. Donji deo Obedske bare, koji vidite na slici, je negde u predposlednjoj fazi ovog procesa. Inače, u mnogo lepšem stanju, iako i ona ubrzano gubi vodu, je Carska bara kod Zrenjanina (pa, ako ste ljubitelj prirode i ptica, eto ideje za lep izlet).

 

Put pored Obedske bare je jako lep. Uživamo, malo u putu, malo u Suncu koje nas suši;).

 

Laganom vožnjom stižemo u Obrežje. Gotovo na svakom koraku rode podižu mlade. Lep prizor:

 

 

Od Obrežja ideja je da počne malo avanture. Off-road deonicama treba stići do Grabovca i tako potpuno, uz Savu i Obedsku baru, preprečiti do Šapca!

 

U centru sela se raspitujemo za put, kako bi potvrdili izvodljivost ideje. Neki ljudi malo vrte glavom, ali nam jedan meštanin potvrđuje da se motorom može (autom jok;).

 

Skrećemo u centru sela ka Savi i hvatamo pravac do šume. Do šume je inače korektan asfalt. Ipak, ulazak u šumu znači i prestanak asfaltnog puta i početak makadama. U suvim uslovima, ovaj put bi bio sasvim korektan. Problem predstavljaju brojne bare, sa blatnjavom vodom koje preprečuju put celom „širinom“ i gde niti vidite koliko je duboko, niti šta je u tim kraterima (veliko kamaenje, neravnine itd.). Ipak, nema povratka! Lagano krećemo.

 

Evo kako je to izgledalo. Put je veoma uzak i zato ne mogu da prođu automobili:

 

 

Inače, u samoj šumi ima jedno nezgodno i potpuno neobeleženo skretanje. Moram da priznam da smo tu skrenuli onako na sreću, sa 50/50 verovatnoćom da smo pogodili pravi put. Na sreću, skrenuli smo na pravu stranu;)...

 

Nakon off-road deonice od nekih 20-30min, izbija se na uzak asfaltni put. Put vodi pored same Obedske bare i očigledno je pravljen kao pristup brojnim osmatračnicama:

 

 

Posle nekoliko km, da bi se stiglo do Grabovaca čeka nas još jedna off-road deonica. Ovde je put mnogo širi, ali je potpuno izlokan, verovatno traktorima. Takođe, počinje i pravi pljusak;). Iako je ova deonica dugačka svega oko 3km, meni je bila jako neprijatna. Pljušti kiša, preko 20 bazena celom širinom puta, širokih i po 10m, nepoznate dubine i stanja na dnu;)). Najmanje 3 puta su mi noge išle kroz vodu... Neprijatno i nije nam bilo do slikanja. Ipak, kapiram da po suvom ova deonica nije ni najmanji problem.

 

Stižemo u Grabovce, pokisli i blatnjavi do kolena, ali ponosni kroz šta smo prošli! Upravo tada prestaje i kiša;)).

 

 

[severian 16183 Napisano Jun 30, 2009]

Dalje je do Šapca rutina: Grabovac, Platičevo, Šabac. Brzo i blizu. Našli smo svoj put, sve vreme prateći Savu! Osećaj avanture i ispunjenja je veoma prisutan...

 

Na Šabac JP pumpi brzo tankovanje, pa standardnom rutom pravac Obrenovac. Uz put se ukazuje TENT B, rana na licu zemlje u pitomoj posavini:

 

 

Prolazimo Obrenovac i neposredno iza grada, posle prelaska Kolubare, skrećemo ka Jasenaku i Vraniću. Ovaj mali lokalni put sam ceo život hteo da prođem, jer predstavlja lepu i zanimljivu prečicu od Save do Ibarske magistrale. Nekoliko lepih uspona i silazaka, dosta loš put i nekoliko nezgodnih i neobeleženih skretanja – tek uz malo sreće i raspitivanja stigosmo u Vranić.

 

Od Vranića do Ibarske magistrale rutinski, širokim putem, a onda se samo prepreči preko Ibarske i pravac Baćevac. Tražimo „Zornića kuću“ i zasluženi kasni ručak!

 

Što ti je privatna inicijativa – već od Ibarske svako skretanje (a ima ih jedno 4-5;)) obeleženo putokazima za kafanu. Pod tim uslovima, nemoguć zadatak postaje lako ostvariv i ubrzo smo na cilju.

 

Ali! Da uvek neko ali sreću kvari, dokaz je i nastala situacija: negde od Aranđelovca dolazi mega oluja. Olujni oblaci, grmi i seva, prosto vidiš kišnu zavesu. Tu moja draga odluči da joj je dosta kiše, pa makar i zbog ručka;)), pozdravimo se i odmah oprostimo od portira, ne stignemo ni da slikamo ambijent, već po gasu i beži kući.

 

U Beograd stižemo a da nas kiša nije uhvatila. Ostadosmo bez ručka u etno fazonu, i završismo sa sendvičima kući;)). Sreća da je bilo bar onog jakog sremskog doručka...

 

Dan II, izgledao je nekako ovako:

 

 

Ukupno 230km, zanimljive off-road deonice, lepa mesta od kojih svako može da bude ideja za prijatno popodne. I sve to u neposrednom komšiluku. Valja upoznati svoj kraj!

 

Eto, čak i kada čovek ne putuje preko sveta, uz malo dobre volje može se organizovati lep vikend i na kućnom pragu.

 

 

[Arakis 4993 Napisano Jun 30, 2009]

Stvarno, ko bi rekao da u samom komšiluku ima toliko lepih mesta za videti!

 

Hvala za lep izlet i putopis komšije!

[vlilis 72 Napisano Jun 30, 2009]

.... Valja upoznati svoj kraj!...

 

  Da, bas tako. Proletos me je covek postideo kada me je kao rodjenog beogradjanina prvi put doveo na Obedsku baru u mojoj cetrdesetcetvrtoj godini zivota.

  Na slici: Majstor Zivota nam pojasnjava geografiju Donjeg Srema.

 

 

 

  Gledacu da tu lepotu i sarm sto pre omirisem. Evo, severian me opet zagolicao.

 

 

[Sailor 6 Napisano Jun 30, 2009]

odlicna turica..mogli  ste od sapca kejom do sremske mitrovice! ;)odlican put direktno uz savu..a moze kejom i dalje kroz macvu do usca u drinu...sve prohodno i puno lepote...ko voli i ima mogucnosti toplo preporucujem

[profesor momir 250 Napisano Januar 1, 2010]

Bravo, ovo me drži da ipak jednog dana uzmem V-strom-a...

Kakav je Stromić na otvorenom putu? Mislim vibracije, ubrzanja i tako to'