Ko je gled'o - gledao je... MOTOR PRODAT! Mladi (novi) vlasnik neka preveze bezbroj bezbednih kolometara. Molim admina da zaključa (isključi) ovaj oglas.

Prodajem moju Hondu sa 39310 pređenih kilometara. Zamenjeno ulje, filter ulja, stavljen nov akumulator, postavljena nova zadnja guma. Ima Puig-ov mini-touring vizir, slajdere, alarm Excalibur, kofer Shag SH 42 sa fabričkim nosačem za CBF. Došlo vreme da se rastanemo... on 20 a ja 73. Cena za forumaše 3100 evrova. Viber, SMS 061/1123099.

Pozdrav motorašima koji vole fosti 51...odnosno... Pedu... ili kao X-road 2. Evo i ova pošast (Korona) polako slabi.... daće Bog da bude više vremena i prostora za uživanje. Uhvati me nekakva tuga kada pogledam cajger a tamo tek 2050 km ubeleženih. Ide ovaj moj mali crvendać i ne traži nogo. A i namenjen je prevashodno da se zadovolji želja za laganom vožnjom na jugu ove naše lepe Srbije. Gledam na mapama jedan vrh koji je u radioamaterskoj aktivaciji SOTA označen kao YU/JS-035 iako je to ustvari vrh Tumba poznat iz ratova s početka prošlog veka. Da li poneti opremu i sa vrha malo ’’popričati’’ sa radioamaterima širom sveta ili.... Pošto je zbog korone mnogo toga skrajnuto odluka je da se to ostavi za neki drugi put U ’’komšiluku’’ sam već obišao spomenik poginulim vojnicima (takođe iz istih tratova) na Talambasu valjalo je ispeti se i do spomenika na Tumbi gde se svakog leta 21 jula održava vašar. Tada je gužva pa je nekako lepše ići s proleća :-) Od ljuberađe do Svođa ondaK levo uz Vlasinu, pored Tegošnice do Sastava reka (gde put nastavlja ka Crnoj Travi i Vlasini) pa tu opet levo po iznenađujuće dobrom asvaltu. Prođe se Gradska i potom stiže do krivine gde kreće relativno uzan ali prekriven solidnim asvaltom put uzbrdo do Kalne (u pitanju je ona ’’južna’’ a ne staroplaninska, svojevremeno ’’radioaktivna’’ Kalna). Od (po svemu sudeći) zadružnog doma put dalje vodi uz brdo ali nema asvalta. Prva... i tek ponegde druga brzina iii stiže se na greben. Raskrsnica sa 4 dileme... Desno grebenom sve do Biljinih bara pa dalje ka Rakiti. Napred lagano nizbrdo do raskrsnice kod kamenoloma uz reku Tegošnicu (desno ka Crvenoj jabuci, napred uzbrdo ka Rakov dolu a levo ka Jabukoviku i izlasku na put Svođe-Crna trava. Treća šansa je levo, lagano uzbrdo ka spomeniku Prelepe livade, julsko ’’vašarište’’ su uživanje za sva čula. Spomenik je odmah tu sa desne strane. Na drugom kraju velike livade, kod borića, česma sa prelepom vodom. Motorče u hladu, okrenuto za povratak. Ne treba žuriti. Valja uživati u svakom trenutku. A priroda ume da nagradi. Možda će nekome ova pričica biti primerenija tematici putovanja, čak i ako se uzme u obzir da je od starta do spomenika samo 50 kilometara... Valja i malo ’’podići’’ rejting naslovu x-road 2 i pokazati da je to sasvim dobro motorče za uživanja u vožnju (samo da sedište nije onolikoooo tvrdo ;-) ) Valjalo se vratiti ’’drvarskim’’ putem do početka asvalta u Kalni. Sve uz kočnicu i u prvoj brzini nizbrdo. Sa leve strane ’’biblioteka’’ gde trojica lokalaca prelistavaju literaturu. Valjalo im se pridružiti iako je prisutan samo jedan ’’izdavač’ iz Zaječara. Naravno, nema čaša neko ’nako...domaćinski se nazdravlja. Povratak, ko povratak . Bez problema ali sa jednom teškom dilemom. Kriv mi je Vlada iz Leskovca koji sada nudi nešto šta mi se čini kao još bolja varijanta za moje želje. Onaj tek 250, ako ni zbog čega (snaga, rolbar, ’’dignuti’’ izduvi...) ono zbog pneumatika koji bi legli na ovakvim putićima k’o....(ima raznih izreka) ;-) A ovaj moj crvendać bar da pravi probleme pa da se čovek lakše odluči... Za sada se družimo baš lepo. Upravo obnovljena registracija, promenjeno ulje, podmazan lanac... Treba iskoristiti lepe dane koji su pred nama

Ako je ispravna tvrdnja da ''od viška glava ne boli'' mislim da i moj stav nije pogrešan. U ovakvim situacijama ja bih promenio ulje i tako znao kada je i šta uliveno. Što se tiče AT ulja... tu se može lako proveriti da li je ''povuklo vlagu'' ali i negde na bezbednoj deonici proveriti kako kočnice ferceraju. Posle vožnje po planini (obično uz dosta upotrebe kočnice) može se proveriti na nekom kvalitetnijem kolovozu da li je možda ''omekanila''. Sama promena traži malo više preciznosti a nije loše imati pomoćnika koji će da ''druka'' ručicu ili pedalu dok majstor odvrće i zavrće a ulje preko ''akvarijumskog'' crevca izlazi u teglu. A prekidač je za KSZ (kikiriki-semenke-zaje....ja). I mene je zbunjivao jer nema efekta ali se jednog dana može lepo iskoristiti ''za nešto''??!!???

Kao što napisah u postu iz juna 2018. problem mi je rešio majstor u LE servisu. Skinuo prednju masku izvukao jednu buksnu i izolovao je. Mene je nervirao i prekidač na ''ćopavoj'' pa je i to sređeno. Stvar je shvatanja, tačnije navike, pa volim da bude sve bar malo sličnije ''velikom'' motoru. Inače, čudan je osećaj kada posle dužeg vremena vožnje Honde zasednem na fostija...od položaja tela, tvrdoće sedišta preko duvuckanja vetra pri vožnji od 80 -tak km na sat. Ma dobro je to motorče. Nameravam ovih dana do spomenika srpskim vojnicima na Tumbi (vrh uz granicu sa bugarskom) gde ove godine na sv. Prokopija ne bejaše održan tradicionalni vašar. Sve zbog Korone. Ako bude vremena od Crvene jabuke do Kalne preko planine - kažu mi da mogu proći vozila.... Da još jednom proverim kako se ''ponaša'' na lošem kolovozu. Na makadamu obavezno ''pleše'' a tada su ispomoć noge i vožnja po sistemu Don Kihot uz menanje brzina prva-druga... Kočenje motorom mi se nekako čini nedovoljno efikasno a zbog situacije nema šanse da se koristi zadnja kočnica nego samo prednja.... Pa....Svaki kilometar je novo iskustvo. Nekome će izgledati preterano, ali na tim putevima obavezno koristim punu opremu. I da odgovorim za ulje. Da ne bude reklama, kao što i napisah svako kvalitetno će veoma prijatu agregatu. Bilo da je Motul, Motoreks, Kastrol ili Bardal... Neće da smeta! A i litar te tekućine koliko god da košta nije mnogo.

Ne bih da mudrujem, ali nekao iz iskustva znam da prodavac (kao ''po difoltu'') uvek zaboravi!!?? da kaže sve šta treba. Naravno, čast izuzecima. Ja sam kupio novo motorče i uz njega dobio uputstvo koje je toliko ''univerzalno'' da ničemu ne može poslužiti. Bavio sam se mišlju da neka tehnička uputstva i procedure oko održavanja potražim od proizvođača u Fošanu (ovo je ustvari Fosti F 51) ali sam odustao jer nema previše razlike od baznog agregata iz porodice honda. A i kada, bar jednom, detaljnije središ neki dvotočkaš svi ostali idu mnogo lakše. Nešto slično kao u ''onim stvarima''. Svaki novi je posebno iskustvo ali osnova je ista. Upravo da bih izbegao ''sitne'' probleme koji oduzimaju vreme baš onda kada se naoštriš za uživanje u vožnji kupio sam nov motorić. ''Veliku'' Hondu sam doterivao nekoliko sezona, stalno otkrivajući nove zaj.....je i po savetima ''dobro upućenih'' obilazio super stručnjake sve dok nisam otišao kod jednog ozbiljnog profesionalca na Karaburmi i objasnio šta me muči. Konstatovali smo još nekoliko stvari i na moje veeeeliko zadovoljstvo adolescent od 16 godina radi ko singerica. Kod Pede, Fostija ili X-roud-a (kako ko hoće da ga naziva) redovno kontrolišem ''šrafologiju'' - da nije popustila, svake godine menjam ulje (1 litar) i tu ne pravim razliku u motorima - ista marka ide u oba agregata. Nerviraju me gume- najlonke, posebno kada idem u lov malim seoskim putevima sa travom po sredini i makadamom. I na asvaltu nemam previše poverenja u grip u krivinama. Sedište je odvratno tvrdo pa i savet Chronomaniac-ici (to zbog onog ''niska'') da računa na neko dodatno sunđerče ili ubacivanje memori pene u sic a to je bar tri četiri cm još. Iskustvo sa mojim X.roudom znači još jedan savet. Vašlja povremeno proveriti podešavanje odnosa gorivo-vazduh (onaš šrafić sa desne strane karburatora). Da se nađe optimum a o tome kako sprovesti taj postupak na internAtu ima puno saveta.. kako reaguje na dodavanje ili oduzimanje gasa... da li se guši kada se ''zavrne'' ručica da li se gasi na leru... Onaj muter na sajli kod ručice gasa voli da olabavi pa se može dogoditi da pravi probleme na leru... Plastike su takve - kavre su pa povremeno treba proveriti zavrtnje a kod skidanja raditi malo pažljivije. Već sam pisao da mi je akumulator pravi problema pa je stavljen nov a evo (kuc-kuc... da ne čuje zlo) već mesecima pali ''na pola ključa''. Od početka plovak u rezerv(o)aru pokazuje ono šta se njemu sviđa pa i ne obraćam mnogo pažnju na to - povremeno, bolje reči dosta retko, podignem poklopac i zavirim iako stvarno troši baš, baš malo. Po savetu majstora iz LE isključen je sat (časovnik) sa konstantnog napajanja pa kad god se motor startuje on počinje od 12.00. A i vreme se može videti na mobilu ili ručnom časovniku. Ja i dalje (uz sve primedbe) pa i estetske na kornet-auspuh(f) smatram da je ovo solidno motorče ''za po kući''. Zamalo da kažem ''Honda je to'' a i ne bih bio daleko od istine. Ne treba očekivati previše. Čak je i brzina sasvim OK na jednom putnom pravcu od oko 300 metara sa svojih 92kg i 182cm stigao sam do 102 km/h na digitalnom displeju. I..da! Kada sam promenio svećicu (kinesku) sa originalo NGK osetilo se

Da li to znači da je ’’peda motorče’’ bez problema ili da nema svrhe deliti iskustva, imam utisak da ova tema sve više ’’kliza’’ na listi. Dobih pitanje da li sam i koliko zadovoljan motociklom i da li ima problema? Realno, i ovde je na snazi tvrdnja ’’koliko para – toliko muzike’’. Prilikom kupovine nisam imao nerealnih očekivanja ali sam znao da je, za moje potrebe i raspoloživo slobodno vreme koje bi se koristilo za (uglavnom veoma često) podešavanja, popravke i zamene istrošenih delova, jedino rešenje nov motocikl. I to do 125 kubika. Da se trkne do pijace, obiđe okolina, ode u lov, ali i ukoliko se ukaže potreba naprave i duže ture. I kao što sam to u prethodnim postovima naveo, početkom aprila 2017. kupih motor na sajmu kod Vlade iz Leskovca. Motor je stacioniran u blizini Babušnice ali ima beogradske tablice. Tu mi je zavičaj – Dorćol. Ne bi bilo problema da se tehnički ne mora raditi u vreme prohladnog marta u Babušnici (moje iskustvo sa TP Spasić je veoma pozitivno) a onda sa papirima u BGD po registracionu nalepnicu. Do ’’korone’’ je to kako-tako ferceralo, ali ove godine zabrana kretanja za ’’momke +65’’ je bila veliki za..b. Tek krajem maja otputovah na jug (za život dug) i najpre proverih da li je sve kako treba. Naravno, uvek ima nešto šta napravi iznenađenje. Za akumulator sam znao da je vreme da se menja pa je nov bio spreman i odmah postavljen. Malo štelovanja i... pali na ’’pola ključa’’. Hajde da proverimo svetla! Krk!!! desni zadnji migavac podlegao virusu i ne može da diše. Dogovor sa Vladom da deo pošalje brzom poštom ne uspeva jer ’’brzoj’’ pošti treba više od 4 dana za 40 kilometara! Iz Beograda (ljubazni momci iz MaxMomenta) stiže par novih migavaca-’’ledara’’ koji pasuju. Tehnički pregled po PS-u. Sve je na mestu i kako treba. Sa tim papirom brzo do Beograda jer je za dva dana isticao rok (zbog korone produžen 30 dana) da se može odraditi registracija bez zamene tablica. Naravno, taj posao po tradiciji završavam očas kod našeg Miloša GM moto. Da u lošem može biti i nečeg dobrog shvatih tada jer je novi ’’početak’’ sada prvi jun pa će i vožnja narednih godina do TP biti majsko uživanje. A kada već pominjem uživanje, red je bio da se osim asvaltom ponovo provozam putevima i puteljcima kojima se ređe ide. Naravno po planini. Plan je bio da se iz Ljuberađe (sa 450 metara n.v) ispenjem do vrha Talambas (1257 m n.v.) gde je spomenik vojnicima iz balkanskih ratova, a još ima tragova velikih borbi. Kilometar-dva asvalta a onda..... makadam sa kripnijim i sitnijim kamenjem ali i povremeno utabani deo – kada se ispenje na preko 1000 metara. Ono u daljini su vrhovi oko Vlasinskog jezera. U jednom momentu na GPS (koji obično laže oko 35 metara) stajalo je 1301 m n.v. a pozicija (22 24’ 47.24’’ E 42 57’ 53.34’’ N). Realno ... 1260 metara. Spomenik na Talambasu i pogled na jug. Još malo vožnje do Debele čuke i Kusog dela pa ipak nazad uz povremenu dilemu.. Da li istraživati kuda vode ’’bočni’’ putevi. Traktori drvara su ostavili dobre tragove pa je zbog ’’kolotraga’’ i blatnjavih jarugica poreko kojih vodi put (u lokalnom slengu takav oblik se naziva ’’brčkolj’’)potrebno dosta pažnje, veštine a bogami ponekad i snage da se prođe bez posledica. Sve to postaje sitni problem pošto priroda nesebično daruje lepotu i za oko a (u ovo ''koronarno'' vreme) obilje čistog vazduha koji obavezno (naravno, pozitivno) ''iznenadi'' pluća. O vodi sa izvora i iz kladenaca da ne govorim. Usput se nabere i majkina dušica - najbolji i najzdraviji narodni čaj. Što se tiče šume...Uz obilje prelepe bukove ima i crnogorične. Ova nizbrdica na fotki deluje simpatično ali je u stvarnosti baš, baš strmop...d. A miris četinara je svuda okolo. Lovačka čeka kod sela Berduj a u daljini Suva planina – Golemi vrh 1535 m n.v. Spuštanje po makadamu. U daljini vrh Golemi stol 1238 m n.v. Na motoru se lepo vide novi zadnji migavci Malo hlada i odmor na 900 m n.v. uz pogled na Babušnicu i cilj puta (450 m niže) krovovi u centru fotke – Ljuberađa. Najpre na prvoklasni domaći sladoled kod Lake bombondžije a potom, na svojoj terasi, ladno pivo i skara Utisak posle vožnje: Nije ništa polomljeno, popustilo ili pravilo problem. Vozilo se uglavnom ’’prva-druga’’ brzina a originalne ’’najlonke’’ nisu popustile na makadamu. Doduše povremeno prošetaju na klizavijim deonicama ali se sve to da držati pod kontrolom. NGK svećice i dalje rade svoj posao kako treba, a redovno menjanje (kvalitetnog) ulja eliminiše brigu. Nisam uspeo otkriti koji ’’gel’’ akumulator bi mogao stati u ležište jer smatram da bi taj tip bio pravi izbor. Sada je na motoru ’’beli’’ LP sa oduškom i trenutno ne pravi probleme .... Kapina repna torba je odavno legla ’’ko gu.. na no..’’ Jes’ da je njena cena malo jača, ali iskreno, vredi sve pare. Najveća primedba je odvratno tvrdo sedište. Jagnječak sa sunđerom malo ublažava muke duge vožnje i taj problem se mora nekako rešiti. Čim nađem odgovarajuće parče memory-pene. (trapez visine 30 i stranica 12 i 26 cm). Primetio sam i mali problem kada dugo stoji na ’’ćopavoj’’. Na podu se pojavi masna fleka ispod osovine menjača. Što bi rekli u Lužničkom kraju: ’’Će ga rešimo!’’

A 001 me podseti na, ne baš toliki ali ipak problem, ukoliko hoćeš da voziš motor ''za sve pare''. Mislim na ulazak u krivine. Ovde gde ga ja vozim sa strane asfalta je obično postavljena rizla (gde god su -kao- opravljali put) a to znači da je povremeno ima nanešene na kolovoz. Zato u skoro svaku krivinu ulazim ''rezonski'' bez previše obaranja (a i čemu to raditi na 125 ccm i ovakvom tipu vozila) pošto očekujem iznenađenje kje voli da te nauči klizanju na suvom!!! A i pneumatici su NYLON - tako piše na njima, što znači da (sigurno) mnogo lošije ''drže'' nego pravi ''gumenjaci''. E, sad.... kada voziš po makadamu ili delimično i šumskim putićima (kad idem u lov) tada ''nxlon'' pokazuje svoje dobre osobine. Otporniji je na habanja u iznenađenja u vožnji. Sviđaju mi se fuzasteri - dobro projektovani i lepo drže čak i kada pokušaš malo enduro stila da upražnjavaš... :-) Ako bih nešto menjao na motoru to je glondžasti auspuh, jer je baš golem i ružnjikav ali za sada čini posao i nije mu toliko loš zvuk. A i zašto davati pare za to - bolje za gorivo i kvalitetno ulje. Ja i dalje turam Motoreks a svećice su original NGK - kupljene u MASS-u u BGD. Evo malo osveženja - bar na fotki. Pored puta, taman da se umorni putnici i bajkeri rashlade. Česmu napraviše 1981. ''lovci i građani sela Radinjinci''.

Što bi naš narod rek'o: Jezik pregrizo!! (za te reči) ;-) Nemo' da manišeš. Mali kosooki fercera za sve pare. Na nekom pravcu probah da vidim ''kol'ko može da razvije''!?! Stigoh do 106 na cajgeru. JBG... nema svrhe natezati ga jer stvarno radi posao do 00! Nikako da otkrijem koliko malo troši goriva, a (verovali ili ne) supruga koja motore mrzi više od naših vekovnih neprijetelja često me opomene da treba otići i na pumpu. Ja pogledam u rezerv(o)ar - a ono ...ima još.....ihaj! Morao sam da proverim i kao se ''ponaša'' na lošim putevima. Nedavno proverih turu (prijatelji iz pirotskog okruga znaju kuda sam hodio) Ljuberađa-Berduj-Leskovica-Rakov dol- Tegošnica-Svođe-Zavidince-Ljuberađa. Uživanje, zanimacija, rupe, uzbrdice-nizbrdice i nadasve povremeno blato (odnosno ''voda preko kolovoza''). Na kraju...kez ''oko glave'' i 'ladno pivo (Niško) - da se svedu utisci. Realno, ne prija mu nešto posebno loš kolovoz. Kada ne uspeš da izbegneš rupčage ogibljenje se ''javi'' metalnim zvukom ali ''mali crveni'' sve to muški podnosi. Najzeznutija stvar je posle svega ribanje i pranje - baš je bio ''umačkan''. Mislim da sam dao dovoljan odgovor, ali ako hoćeš konkretno. Ja sam i dalje zadovoljan onim šta sam pazario na ovom našem tužnom tržištu motocikala iz klase 125. Ne tešim se ali često podsetim na onu ''narodnu'': Bog je stvorio čoveka - a sve ostalo je napravljeno u Kini :-D. Ako ćemo realno: Sedište bi moglo biti malomekše (ja rešo sunđerom u futroli od jagnjećeg krzna - baš prija mom ''donjem postroju''. Od šrafova skoro zategnug levi tegić!!??? ko zna zašto se razlabavio. Malo me nervira što crevo prednje kočnice (u zaštitnom bužiru) kod ''robustnijih vožnji'' i ''volanisanja'' malo kaši vrh desne zaštitne plastike. Za sada je rešeno prilagođavanjem metalne obujmice-nosača na desnoj vili. Ostalo...... (što kaže Čola); ''Ja tu ne bih ništa dir'o!''.

Da malo osvežimo temu! Pre ovih kiša malo kolovoza bez asfalta.... da se još jednom proveri da li ovaj kosooki može i malo da bude ''x-road''!

U Beogradu sajam...... Valja malo osvežiti temu. Pošto je po kalendaru OICA ovo godina u kojoj je to Beogradski Salon Automobila (pošto je bijenalnog tipa naredne godine biće to zvanično samo ''car show'' - izložba vozila) dvotočkaši su dobili samo jedan nivo hale 2. One hale desno od ulaza su sada ''igraonice'' :-( . I pored svega solidna ponuda kako ljutih (i onih manje ljutih) mašina tako i dosta opreme po razumnim cenama. Kada već pominjem opremu, valja napomenuti da motori moraju -po zakonu - imati i sertifikovan paket prve pomoći. Identičan onom automobilskom ali je manjih dimenzija. Doduše, nikako ne mogu da zamislim gde to na motor mogu staviti R-aši i slične mašine!?!? Ja poklonih moj komplet drugaru iz babušničkih Munja pa je valjalo kupiti ...Naravno, sajam pravo mesto. Ali samo na jednom!!!!! štandu u hali 1 (AMSS i Galenika( prodaja i: automobilski košta 840 dinara a za motor 900. Bre, malo li nas ponižavaju raznim nadoknadama, taksama i za vreme kada se motori ne voze (ja iapk zimi obrnem nekoliko krugova iako nemam ''zimske gume'' a ni lance za sneg! Z'INAT :-D :-)!?!?!? Vlada iz Leskovac zauzeo prostor desno od stepenica i izložio ''ergelu''. X-roUd dobio još jednu lepu kombinaciju boja crno-crveno. Lepo izgleda. Od novina je i nov spoljni štitnik izduvne cevi. Nije više onaj ''crni kornet'' nego nešto...JBM li ga kako opisati. Nije ružno ali meni i dalje deluje pomalo ''glondžasto''. Kod CF.moto su to malo lepše uradili - klasičan cevni oblik od sjajnog čelika. Evo i slikice X-roUda. Piše da je sajamska cena 1490 evropskih a redovna (čini mi se 1790). Uostalom vidi se na tablici va ''zelenku'' .

Ja odradio onaj prvi - mali prošle godine a ovaj drugi na 1000km 01.juna u Leskovcu, kod Vlade. Najbolje je da se tamo informišeš. Ja imam ovaj njegov broj: 064 4657777.

Posle prvih 1000 kilometara! Odlazak u Leskovac na redovan servis značio je i otklanjanje nekih sitnih problema. Vredni mladi majstor Miloš (i dalje vozi lep, golem motor) je očas posla rešio žalbu na to da kada se motor ne vozi dve-tri nedelje akumulator bude prazan. Diverzant je časovnik na cajgeru – skidanje prednje maske uklanjanje jedne buksne iz ležišta i izolacija.... sve gotovo za nekoliko minuta. Doduše, kada se motor ugasi sat se resetuje pa ko želi mora pri svakom startovanju da podesi vreme...a da li je potrebno kada ga pokazuje ručni časovnik, mobilan telefon pa i navigacija (ko je koristi). Vlada je očigledno imao sreće sa izborom servisera. Drugi problem je bio pokazivač goriva – stalno je ’’na maksimumu’’ a ono bude i manje od pola rezerv(o)ara. Savijenost žice-nosača plovka pravi zaj...ciju. Sve u svemu uspešno, ekspeditivno i nadasve profesionalno obavljen posao u servisu. I da ne bi bilo bilo kakve kletve tipa: ’’Ko dođe u Leskovac a ne izede pljeskavicu.....’’ po navici (tako mi ’’nešto stariji omladinci’’) odlazimo na proverena mesta. Ja direktno u centar (BRDY, izvini što te ne poslušah) stradala je najgolema pljeskavica (i ladno pivo – Zaječarsko) iako (kao) ne sme da se vozi posle toga! ;-) Utisci o motoru posle 1K kilometara: malo troši, prijaju mu dobri kolovozi a na makadamu se malo muči i batrga, sedište bi valjalo omekaniti (ja dodah ’’jagnjećak sa sunđerom’’ i to lepo fercera ispod zadnjice). Razmišljam da mu dodam neko malecko tamno vizirče – da ulepša sliku a i da zaštiti od vetra pri velikoj brzini :-D maksimum je 96 km/h, bar je tako pokazao cajger na pravcu bez uspona ili nizbrdice.

Honda (Hornet) je zakon!!! Naravno, ima i drugačijih mišljenja ali moje iskustvo je nezaboravno. Nažalost, previše je bio ''prgav'' za moje godine i posle nekoliko sezona...... ''siđoh'' na CBF. Isti agregat, doduše malo ''detuned'', zadnji pneumatih za ''20'' uži i još nekoliko bitnih tehničkih detalja ali i dalje je zadovoljstvo voziti takve mašine na dva točka. Uostalom, rekiše ljudi ''dva točka pokreću dušu a 4 - telo'' ;-)