Usamljeni jahač 1087 Napisano Avgust 26, 2013 REW/Hit The Road, 501 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R 1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Gde si, nema te preko vikenda ? Azija te opčinila, nema interneta, smišljaš nove eseje ? Čekamo te na mreži. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Urban Cruiser 1181 Napisano Avgust 26, 2013 Ponosni BJB Redar, 1214 postova Lokacija: Beograd Motocikl: R1100GS Prijavi odgovor kao problematičan Siguran sam da je na tvom putu inspiracija nepresusna, da je samo pitanje vremena odvojeno od vizuelne gastronomije a koje mozda tebi deluje baceno dok kuckas putopis koji mi upijamo! Samo da znas, mi smo na virtualnom putovanju sa tobom! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
severian 16207 Napisano Avgust 26, 2013 Integrisan, 8143 postova Prijavi odgovor kao problematičan Kako sam pomislio da poznajem Ankaru i pokušao da razumem čoveka koji je menjao istoriju. Šetnja bosonogih po slanom jezeru i dimnjaci u pustinji Ankara, glavni grad Turske, sušta je suprotnost Istanbulu. Smeštena na velikoj anadolijskoj visoravni, dodaj ili oduzmi, na nekih 1000 metara iznad nivoa mora, samim tim isto toliko iznad Istanbula, kao da je sastavljena od suprotnosti. Centralni deo grada, Ulus, je i najstariji. Iznad Ulusa nalazi se brdo (Hisar) i ako krenete uzbrdo ulicom Hisar parki, brzo ili manje brzo u zavisnosti od kondicije kojom raspolažete, jer uspon je veoma naporan i strm, naićićete na staru tvrđavu – Ankara Kalesi (šta mislite, odakle je došao naziv "Kalemegdan" za beogradsku tvrđavu?). Tvrđava je mesto sa kog se, izuzimajući možda još samo nove nebodere na jugu grada, najbolje vidi Ankara. Upravo zato i ja sam baš tu izabrao mali i skroman smeštaj, gotovo na samom vrhu brda. Problem sa centrom Ankare, uopšte sa njenim severnim delom, a to putnici unapred retko znaju, je taj što je to ujedno i najružniji i najneuređeniji deo grada. Trude se Turci da to isprave, mora im se odati priznanje. Na mestu ispod samog Hisara, gde su arheolozi pronašli veliki rimski amfiteatar (čiji je najveći neotkriveni deo na žalost upravo ispod donjih bedema tvrđave), u toku je veliki renovatorski poduhvat: sređuju, sa jedne strane amfiteatar, a sa druge staru gradsku četvrt, sa stotinama kuća čiju arhitekturu sigurno poznajete (ako ste bar jednom videli npr. Konak Knjeginje Milice u Beogadu ili bar jednu od više desetina sličnih građevina na jugu Srbije). Ova predivna i tek manjim delom sređena orijentalna četvrt počinje od ulice Anafartalar i penje se južnom stranom brda do čuvene Haci Bayram Veli džamije, arheloškom lokalitetu prvog reda koje na jednom mestu spaja rimske, hrišćanske i islamske bogomolje. Ipak, centar Ankare je veoma daleko od prijatnog mesta i to se, bez obzira na sve napore nije promenilo. Ankara je, pre nego je postala glavni grad, bilo relativno malo anadolijsko mesto (sve do tiresestih godina prošlog veka nije se ni zvala Ankara, već Angora). Sve što je postojalo, postojalo je oko današnjeg centra. I bilo je siromašno. Kompletna tvrđava, spolja i iznutra, i dan danas je načičkana siromašnim udžericama. Kao i tri od četiri obronka Hisara (na četvrtom je veliki i haotičan suk, koji je tek jednim delom evoluirao u bogatu Anafartalar ulicu). Problemi su veliki i brojni: fali osnovna infrastruktura, svepristna je prašina koja vitla neasfaltiranim ulicama, svude tumaraju siromašni ljudi i deca koja prose. Sve to ume da, na prvi pogled, boravak oko gornjeg centra Ankare učini neprijatnim. Kasnije će se ispostaviti da je ta neprijatnost samo privid i da trošne kuće, ljudi i ta radosna i u siromaštvu ipak razigrana deca imaju toplinu i široko srce za stranca na motoru. Ali, to je šira priče, ostaviću je za neku drugu priliku. Ukoliko u Ankaru ulazite sa severa, a ako dolazite kopnom od Istanbula sva je prilika da sledeći saobraćajni prsten oko grada ulazite upravo sa severa – to je, uz jedan moderan Outlet market kao izuzetak, ubedljivo najružniji način da uđete u grad. Ako pri tom idete u centar, sve vođeni idejom da najbolje upoznate Ankaru za kratko vreme koje imate na raspolaganju, desiće se da upoznate jednu prašnjavu, neuređenu i haotičnu kasabu za koju ste samo čuli da ima preko 3 miliona stanovnika, a pitate se gde svi oni stadoše po tim favelama koje gledate. Pri tom, imaćete vremena za razmišljanja ove vrste, budući da je gotovo izvesno kako upravo stojite beznadežno zagušeni u večitom saobraćajnom kolapsu. Moderna Ankara počinje tamo gde centar završava – na zapadnom i južnom obodu Ulusa. Idući ovim pravcem, najpre ćete naići na Genčlik park, veliku zelenu oazu preko dana, a pulsirajuće grotlo kafića i ogroman i posećen luna park preko noći. Na njega se nadovezuju moderna sportska Arena, Univerzitet i železnička stanica. Ulice se šire i postaju moderni bulevari. Ka jugu oni vode u veoma moderne stambene i poslovne četvrti. Gledajući obe Ankare imate osećaj kao da se radi o dva različita grada, vekovima udaljenih jedan od drugog. Jedan je još uvek stara Angora, sa svim problemima koji se desetlećima nisu mnogo promenili; drugi je moderna Ankara, jedan od važnih azijskih megalopolisa. I one se, rekao bih, slabo međusobno razumeju. *** U Ankari sam proveo dve noći. Imao sam vremena, dakle, da dugo lutam ulicama, peške, prevozom i jeftinim taksijem (nikada mi neće biti jasno kako je u zemlji onoliko skupog motornog goriva, pa čak i LPG-a, taksi dostupan i relativno jeftin?!). U toj šetnji, odlučujem da posetim ono što sam propustio, kada sam prethodni put bio u Ankari – Anitkabir, tj. mauzolej Mustafe Kemala, mnogo poznatijeg pod nadimkom kojim je obeležio istoriju Turske: Ataturk (u bukvalnom prevodu: Otac Turaka!). Na kapiju mauzoleja dolazim peške, a od kapije se vozim kraljevski: na račun turskih poreskih obveznika do samog kompleksa transportuje me luksuzni, klimatizovani minibus. Bila je to samo prva najava monumentalnosti koja sledi, a Bogami se tako nešto ne viđa često, makar ne van onog malobrojnog preostalog komunističkog dela sveta. Mustafa Kemal bio je veoma zanimljiva i kontraverzna ličnost. Duboko je obeležio istoriju Turske. Zemlju je spasao haosa, koji je pretio nakon raspada otomanskog carstva. Uspeo da napravi savezništva sa tadašnjim velikim silama, radikalno je modernizovao zemlju i postavio temelje vizije koja možda tek sada doživljava svoje puno ispunjenje: ponovno rađanje ekonomski jake i bogate Turske države, svakako najveće regionalne sile. Sa druge strane, vodio je zemlju čvrstom rukom, beskompromisno koristeći vojsku za unutrašnje obračune, postavio je najjači kult ličnosti u modernoj Evropi (a Ataturk je Evropljanin – rođen u Solunu), nije mu se bilo zameriti, ni njemu ni njegovima, a sve to skoro neokrnjeno (ili tek nešto malo okrnjeno) traje i dan danas, čitavih 75 godina posle njegove smrti. Kako gledamo na Mustafu Kemala određeno je našim gledanjem na izbor da li u politici cilj uvek opravdava sredstvo, ili smatramo da i sredstva moraju biti legitimna. Upravo tako, u zavisnosti od lične filosofije života, posetioci napuštaju Anitkabir sa jednim od dva osećanja: ili su zadivljeni, takoreći puni strahopoštovanja, ili im je mauzolej samo pokušaj toliko puta viđen kroz istoriju – da se jednom nesumnjivo značajnom čoveku, iz unutrašnje potrebe tradicionalnog društva za kultom, prikači gotovo božanski oreol. *** Put iz Ankare na jug, čestim deonicama u izgadnji koje će uskoro činiti moderan pravac sa četiri savršene saobraćajne trake, vodi kroz prelepe zlatno-žute predele centralne Anadolije. Lako je putniku zastati i satima gledati u to zaslepljujuće, a opet smirujuće žutilo. Anadolijski plato, sve vreme ne spuštajući se ispod 1100 metara od nivoa mora, širi se na sve strane, najviše na istok. U sred tog zlata i žutila, posle jednog u nizu blagih prevoja, pogled puca na Tuz Gölü (u bukvanom prevodu "jezero soli" ili "slano jezero"; sada je valjda jasnije odakle Tuzla, grad soli!). Običaj je, kažu, da okamenjenim slanim koritom ovog jezera putnici namernici šetaju bosi. Za nešto je već ta šetnja sigurno dobra, mislim se, tako nastaju te legende. Dug me put čeka, pa potiskujem cinične misli i skidam putničke čizme, pridružujem se čudnoj masi sastavljenoj od domaćih tradicionalnih Turaka, modernih urbanih Turaka, Italijana i, ni manje ni više, jednog autobusa punog Kineza. Eto me kako tabanam koritom nekada jezera sa slanom vodom, računam, da parafraziram Dekarta, ako običaj nema bilo kakve veze sa mozgom a ja ipak malo protabanam po svoj toj soli, ispašću možda glup, mislim jedan glup Srbin uz pun autobus glupih Kineza i ne deluje tako značajno; ako sa druge strane običaj donosi sreću ili neku drugu korist, a ja propustim da se prošetam, bez razloga sam u ozbiljnom minusu i propustih priliku za ćar. Odnos uloženo-potencijalno dobijeno je perfektan. Skidaj dakle čizme i tabanaj! *** Na pola puta od Ankare ka obali, zavijam na istok i posle nepunih 150 kilometara nakon slanog jezera, dolazim u malo turističko mesto Goreme. Za Goreme uglavnom niko nije čuo, tj. dok se na spomene poznatiji toponim: Kapadokija; tada se stvari naprasno menjaju – Kapadokija je jedan od najposećenijih turističkih lokaliteta centralne Turske! Šta ćeš tamo, pa zar nemaš isto to samo domaće, srpsko, u Đavoljoj varoši? A, i zar nisi prošle godine bio na sličnom mestu, nadomak Gorija u Gruziji? Istina, sve to stoji tačno, doduše, ovi naši oko Kuršumlije nisu se (još) setili da u stenama izdube pećine i u njima žive, treba to videti! Dodatno, nije mi ovo veliki zaobilazak na putu za Erzurum, na toliki put dodatnih 100 kilometara se i ne računa. Pa što da ne onda, da vidim i ja šta gleda toliki strani turista u Turskoj! Kapadokija, mada je glupo i netačno, dakle tipično turistički, uzeti naziv starog kraljevstva za moderni geografski lokalitet, predstavlja dolinu između Nevšehira (kao najvećeg mesta u okolini), te Avanosa i pomenutog gradića Goreme. Velika je površinom onoliko, više stotina kvadratnih kilometara. Bila bi Kapadokija potpuno impresivna, autentično čudo sveta (!), kada bi je samo malo pustili na miru, evo jedan dan nedeljno da se ukine prateći vašar i malo profiltriraju horde turista. Imam i konrektan, nepristrasan predlog: pustiti tada samo putnike na, pa recimo, motorima! U međuvremenu, dok me turske vlasti ne poslušaju, zaboravite na gužvu, buku i "muzeje pod otvorenim nebom" (koji vam 6 Eur naplaćuju ulaz da vidite isto ono što imate kilometrima okolo besplatno). Umesto toga, pronađite svoj dimnjak, svoju pećinu u steni, svoj pogled i upite trenutak (punim plućima, onako kako je to davno preporučio "Oh, Captain, my Captain"). A posle, ili pre, toga – otiđite iznad Gorema i pogledajte panoramu doline. Pogled je impresivan i (još uvek) se ne naplaćuje. *** Kamp u Avanosu je pravi raj. Bez šale, za 5 Eur noć (umoran putnik, njegov motor i šator, sve džumle) dobijete ulaznicu za raj! S tim što ovaj raj ima i bazen. Sutra me čeka 700 i kusur kilometara lokalanih puteva do Erzuruma. Počelo je počelo… Nastavak sledi… 10 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
severian 16207 Napisano Avgust 26, 2013 Integrisan, 8143 postova Prijavi odgovor kao problematičan [Ankara - pogled sa Hisara na severozapadni deo grada] [Genčlik park] [ulus - renoviranje stare četvrti] [Moderna Ankara - južni deo grada] [slamovi ispod Hisara na istok] [Neosvojiva tvrđava - moćni fortifikacioni zidovi] [udžerice u Ankara tvrđavi] [Mali hotel u samoj tvrđavi, doćiću i sledeći put!] [siromašne udžerice - Ankara Kalesi iznutra] [Moderna Ankara - prizor sa ulice] [Pogled na južni deo grada] [Ankara - nova sportska arena] [Genčlik park u podne] [Genčlik park - kafići za provod do duboko u noć i luna park] [ulus - centar grada] [ulus - renovirana četvrt] [Ankara - pogled od žel. stanice na Hisar] [bogata Anafartalar ulica] [Haci Bayram Veli džamija . podnevna molitva] [Park ispred Haci Bayram Veli džamije] [Tri bogomolje na jednom mestu - rimski hram, hrišćanska crkva i džamija] [Štivo za one koji vole istoriju] [ulus - renoviranje rimskog amfiteatra i haotičan terminal dolmuša] [Anitkabir - mauzolej Mustafe Kemala] [Anitkabir - grobnica Mustafe Kemala] [Anitkabir - detalj aleje] 11 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
severian 16207 Napisano Avgust 26, 2013 Integrisan, 8143 postova Prijavi odgovor kao problematičan [Zlatna Anadolija] [Tuz Golu - slano jezero] [slano jezero - šetnja bosonogih] [Verno čeka na "obali"] [Anadolija - put i sveprisutno "žutilo"] [Anadolija - plato na 1100mnv] [Kapadokija - jedan od brojnih lokaliteta] [Kapadokija - panorama] [Kapadokija - detalj] [Goreme - panorama i kućice u steni] [Kakvo mesto za kafić!] [Goreme - centar mesta] [Ručak] [Život u steni, sa turistima na "plafonu"!] [Đavolja varoš u Kapadokiji] [Detalj doline - Kapadokija] [Ka Avanosu] [Kapadokija - detalj] [Kampovanje u Avanosu] 13 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Urban Cruiser 1181 Napisano Avgust 26, 2013 Ponosni BJB Redar, 1214 postova Lokacija: Beograd Motocikl: R1100GS Prijavi odgovor kao problematičan Bravo! Da znas da sam jedva cekao nastavak! Samo napred! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
spale82 56 Napisano Avgust 26, 2013 Svrati ponekad, 142 postova Lokacija: Ljubljana Motocikl: Aprilia Pegaso; BMW R 1200 GS Prijavi odgovor kao problematičan Sve pohvale.... čekam nastavak.... Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
GhostMile 4613 Napisano Avgust 26, 2013 Lord Sidious Tamni, 4841 postova Prijavi odgovor kao problematičan Onaj put u "sveprisutno žutilo" je mnogo dobar. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
spanta 199 Napisano Avgust 26, 2013 Svrati ponekad, 134 postova Lokacija: Novi Beograd Motocikl: Tražim Prijavi odgovor kao problematičan Uživamo Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
johann 848 Napisano Avgust 26, 2013 Cuore Sportivo, 1337 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: KTM LC4 620, KTM 790 Adventure Prijavi odgovor kao problematičan Bravo care imas OO od bika. Pratim Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
severian 16207 Napisano Avgust 26, 2013 Integrisan, 8143 postova Prijavi odgovor kao problematičan Put na istok, čaj sa policijom i spavanje ispod Palandokena. Kako sam shvatio da različiti ljudi, iz istih razloga rade iste stvari Teška srca napuštam kamp u Avanosu, dok svi ostali putnici još spavaju (ili su, verovatnije je, spavali tačno do trenutka dok ja nisam krenuo…). Kao utehu za tu duševnu bol rastanka, jutarnja vožnja mi donosi spektakularne predele na kratkoj deonici sa odličnim asfaltom do Kajserija. Kajseri, za koga je malo ko čuo osim pasioniranih kladiničara koji ga poznaju zbog postojanja istoimenog relativno uspešnog fudbalskog kluba, jedan je od onih milionskih gradova o kojima se glas nije proneo daleko van svoje zemlje. Ogroman grad, centar regije, dom za oko milion svojih stanovnika, smestio se ispod Erciyes Dağı - Ercijes ugašenog vulkana, najviše planine u regiji (kažu da se, sa njenog 3900m visokog vrha, za vedrih dana u isto vreme vide i Crno i Sredozemno more!). Kajseri obilazim novom, savršenom i potpuno završenom obilaznicom (eh, Beograde!) i, bez trenutka čekanja, hitam ka Sivasu. I dalje sve vreme vozim kroz upadljivo zlatnu, prelepu Anadoliju. Ne znam zašto, teško naime fotografije ili priča mogu to da dočaraju, ali posle svega nekoliko desetina minuta vožnje kroz to zlato, čovek biva potpuno opčinjen i ushićen. Ponavlja se stvar već treći dan, mora da je zaista objektivno tako. Ovoga jutra, čak mi ni vožnja na istok, dakle direktno u Sunce, koja me dosta muči svih ovih dana, ne izgleda teško. Jasno je, dakle, koliko sam dobro raspoložen! Pored puta nižu se, jedno za drugim, mala slana jezera. Neka su suva, neka još uvek sa vodom. Gode oku, a vidim i da ih lokalno stanovništvo često koristi za osveženje (ona sa vodom, pre nego ona suva, razume se!). Iza Sivasa, još jednog modernog, velikog i nama nepoznatog grada od nekoliko stotina hiljada duša, put se kvari, a predeli postaju oštriji i kamenitiji. Plato, po kome već danima vozim, izdiže se na 1600-1700 metara iznad nivoa mora. Anadolija, bar ona geografska, vidljivo se završava, iako Turci često računaju da se Anadolija proteže sve do njihovih granica sa Gruzijom, Jermenijom i Iranom. Sa druge strane, a to ide na plus konto putnika na motociklima, put sve više počinje da krivuda, a odmah zatim i da prelazi planine, sa prevojima od preko 2000m nadmorske visine. Na ovih par stotina kilometara puta benzinske stanice su retke, pa na to treba obraditi pažnju. Nakon još dva spektakularna planinska prevoja, uzbudljivim spustom kroz klanac dolazim do Erzincana. *** Na ulazu u bilo koji grad retko slušam navigaciju. Rukovođene hladnim algoritmima, na takvim mestima ove stvarčice umeju da prirede pravu papazjaniju! Zato je mnogo bolje osloniti se na putokaze i sopstvenu intuiciju. Ipak, eto me kako na ulazu u Erzencan, upravo suprotno savetu sklepanog putokaza koji mi nije ulivao poverenje i koji me za Erzurum upućuje pravo, kao prstom sudbine vođen slušam gospođu Garmin i odlazim desno na obilaznicu. Ustvari više splet prašnjavih gradskih ulica na periferiji, nego oficijelnu obilaznicu. Erzencan, naime, ima 100.000 stanovnika, vidim da ću sledeći pomenuti putokaz završiti direktnim prolaskom kroz Šehir Merkezi (tj. Centar), te dve stvari zajedno ne slute na dobro, pa hajde da te poslušam i odem desno, kada mi se već toliko dereš u uho. Sudbina je čudo i nikada ništa ne udesi bez razloga. I tako, gledam iza krivine, šta je ono Boga ti, izvrnut kamion sa prikolicom na bok – preprečio sve tri trake prašnjave ulice. Nemam vremena za čuđenje kako je delija uspeo da se prevrne kompletan i to na gradskoj ulici - ja bih da prođem, žurim u Erzurum, jezikom ruku objašnjavam mladom, punačkom policajcu koji reguliše saobraćaj. E, nije mi bilo suđeno samo da prođem. Ovaj ostavi obezbeđeno mesto nesreće, pretrča ulicu do suprotne trake (jer ja sam, plastično pokazujući svoju nameru, već dobro zajahao suprotan smer) i poče onako sve u trku, što bi mi Čačani rekli, da se "pita". Na istom onom jeziku znakova, razume se. I ne završi se samo na njemu, eto ga dolazi i šef. Mirnije i sporije, kako i priliči autoritetu. Kaže šef, imaš li vremena, pa policiji se dok stojiš u suprotnoj traci, u stranoj zemlji, ne protivureči - imam kako nemam, kažem ja (a u sebi cupkam od nervoze). Pa, 'ajmo na čaj, zaključi on. Ne možeš samo da prođeš kroz Erzencan i mi smo bajkeri! Zajaha mladi policajac F650, šef zajaha civilnog Bandita (koji se naprasno od negde stvori) i pod rotacijom u suprotnom smeru sprovedoše me u glavnu stanicu saobraćajne policije u Erzencanu. Reč po reč, čaj, odmor, čak su mi i WC obezbedili, ne pre no što je šef proverio da li je isti čist, da se ne brukaju pred strancem. Ispostavilo se da su sjajni tipovi, svi od reda, okupila se eto tu već cela stanica. Da vidi stranca koji je iz Srbistana zapucao u Kazahstan, baš kroz njihov Erzencan. Šalili smo se, a malo pričali i o ozbiljnim temama – naime, i oni u Erzencanu kao i mi ovde (a oni imaju 7.000 registrovanih motora i skutera u gradu) od prošle godine drže besplatne kurseve bezbedne vožnje, volontiraju, ništa kao policija, kao zabrinuti bajkeri. Prošlo im je 400 ljudi kroz kurs za 8 meseci! Šef mi reče da ove godine imaju 57% manje nesreća u kojima učestvuju dvotočkaši. E, to je posao druže i imate pravo da budete veoma ponosni! Onda smo malo jedni drugima pokazivali kako vozimo i već skoro pada mrak. Žao mi je bilo kada sam krenuo, prokleti rezervisan hotel u Erzurumu i tanak budžet koji mi nije dao da propadne 25 već plaćenih evra… Dobio sam bio poziv da se još malo uveče družimo, a da sutradan budem gost demonstrator na njihovom kursu vožnje. Pa ti vidi bato, rekla mi turska policija da dobro vozim! *** Do Erzuruma je bilo tačno 183km uglavnom lošeg puta. Brzo prelazim tu deonicu, samo u Aškali zastajem i slikam raskrsnicu na kojoj smo prošle godine, na HtR 1 ekspediciji idući od Trabzona i Bajburta (prelep zamak!) izbili na ovaj pravac ka Erzurumu. Noć u planini pada brzo i u Erzurum dolazim po mrklom mraku. U jednom danu pređenih preko 700km, lako i sa puno utisaka. Nije loše, mislim se i to veče brzo padam u dubok san. Nastavak sledi… 7 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
severian 16207 Napisano Avgust 26, 2013 Integrisan, 8143 postova Prijavi odgovor kao problematičan [Avanos - kamp u zoru] [Centralna Anadolija] [u blizini Kajserija] [stranci su sve ređi, sve više pažnje na pumpama] [Nova deonica puta ispred Sivasa] [slano jezero u blizini Sivasa] [Ka izlasku iz Anadolije, iza Refahiye] [Planinski prevoj ispred Erzincana] [stanica saobraćajne policije u Erzincanu] [Čaj sa policijom. Desno je šef, a levo policajac iz priče] [ispred policijske stanice, Erzincan] [Na izlasku iz Erzincana ka Erzurumu, planina Erdgan] [Raskrsnica u Aškali] 5 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
nemo 3148 Napisano Avgust 26, 2013 Drug član, 1063 postova Lokacija: Ljubljana Motocikl: BMW GS 1200 LC ADV Prijavi odgovor kao problematičan Pišeš, slikaš... čini mi se kao da sam JA tamo... Neka te praati sreća! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
severian 16207 Napisano Avgust 26, 2013 Integrisan, 8143 postova Prijavi odgovor kao problematičan Završavam fazu 1 putovanja u Agriju, srcu turskog Kurdistana. Zbogom Tursko, čeka me Iran! Ujutro, Palandoken, planina koja dominira pogledom i veliki ski centar iznad Erzuruma želi mi dobro jutro (znate li da je tu 2011. Godine održana Univerzijada? A niste čuli za Erzurum i Palandoken, ccc…). Namigujem velikoj planini, dok pakujem motor, kao starom znancu. I u sebi se mislim, doći ću ti izvesno jednom, da skijam. Mora da bude treća – sreća. *** Do grada Agri, koji se nalazi u srcu turskog Kurdistana i glavnog grada istoimene provincije, deli me nekih 200 kilometara na momente dobrog, a na momente lošeg puta u izgradnji. Ubrzo po izlasku iz Erzuruma, predeli sve više počinju da liče na jermenski plato. Logično, jer to geografski i jeste jermenski plato. Priroda ne haje za ljudske koncepte poput granica i veštačkih podela po svakoj vrsti međusobno minimalnih razlika. Jermenija je svega par desetaka kilometra odavde, iako usled godinama zatvorene granice, daleka i nedostupna, osim okolo preko Gruzije. Predeli, dakle, postaju planinski i zeleni, drugačiji. Opet prelepi, samo na svoj način. Već neko vreme vozim kroz Kurdistan, dugo sam želeo i ovuda da prođem, namerno sam rutu ovako pravio. Poslednje prenoćište u Turskoj zato je posvećeno Agriju. Putem često patroliraju policijska borna kola, primetno je prisustvo vojske, a saobraćajni znaci su izrešetani bojevom municijom, posledica očigledno mnogog noćnog šenlučenja. Fizionomije ljudi su drugačije, sve se odjendnom promenilo. Nisam neki ekspert za jezike, naročito za razliku između kurdskog i turskog, ali primetno je da svi govore drugačijim jezikom u odnosu na ostatak Turske. Ovde alkohola više nema ni u prodavnicama, ljudi su mnogo više tradicionalno obučeni. Šetajući ulicama grada bio sam jedini, apsolutno jedini muškarac stariji od 10 godina koji nosi bermude. Svi su naravno jako ljubazni prema strancu, niko sebi ne bi dozvolio da bilo šta spomene, ali ne možete a da se pomalo ne osetite kao npr. klošar koji je zalutao u operu, unutra svi ćute i prave se da je veselnik prikladno obučen. *** Noć u Agriju pada već pre 19h. Daleko sam istočno, predaleko za administrativno i dalje istu vremensku zonu kao u Plovdivu, nekih 2.000 km na zapad. Sutra, ako sve bude kako treba i ako papiri budu u redu, ulazim u Iran. U trenu će se sve promeniti – od vremnske zone, preko valute, cene benzina (!), do jezika i običaja. A moj višegodišnji san, da vidim drevnu pesijsku civilizaciju i ovu prelepu zemlju, najzad će zaživati u stvarnosti. U znak poštovanja oprao sam opremu u hotelskom lavabou, da čist i mirišljav pređem granicu. Hoće li stvarnost moći da parira snovima? Videćemo… Ali, ne pre nego što najpre posetim mitski Ararat i sa turske strane, nekih 20 km od drevnog i uzvišenog Khor Virata i mesta gde sam iz Jermenije zadivljeno posmatrao ovu biblijsku planinu prošle godine. Još jedan moj krug se zatvara. Nastaviće se… Ali iz Irana! 7 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
severian 16207 Napisano Avgust 26, 2013 Integrisan, 8143 postova Prijavi odgovor kao problematičan [Jutro u Erzurumu] [Parkiran motor na ulici Erzuruma i posledični miris na Durum, kasnije celim danom do Agrija] [Erzurum se budi] [Na putu za Kars i Agri, tvrđava] [Turski Kurdistan] [iznad 2000m, na putu za Agri] [Na putu za Agri, turski Kurdistan] [Fotografija iz vožnje] [Dolazak u Agri, kraj Faze 1 putovanja!] [Tražio i dobio siguran parking - motor u restoranu hotela u Agriju] [Agri, posledpodnevna vreva] [Agri, svi poziraju strancu!] [Centralna džamija u Agriju] [Tradicionalna večera za kraj prve faze ekspedicije] 6 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Michel 69 Napisano Avgust 26, 2013 Svrati ponekad, 101 postova Lokacija: Smederevo Motocikl: BMW R 1200 GS ADV Prijavi odgovor kao problematičan Pozdrav Prijatelju. Cekao sam sve vreme da vidim sta ce biti.Ipak sam.Svi veliki putnici putuju sami.Na zalost ili na radost.Kako god obe situacije su dobre,svaka na svoj nacin.Kada si u grupi i jos vodja puta stalno si posvecen grupi,da li svi prate,da li su dobro,da li imaju benzina i jos mnogo toga.Kada si sam je cini mi se mnogo bolje.Na svako putovanje se krece da nadjes odgovore.Pitanja je mnogo a kako putovanje odmice odgovora je sve vise.Na kraju puta su odgovori tu ali se radjaju i nova pitanja koja gone na novo putovanje.I tako do kraja.Sta li ima u toj sivoj masi kaoja nas stalno zove i doziva.A kad pozove onda rasprave nema... Kada si sam i veoma daleko od svih svojih,onda tek vidis da nisi sam.Onda vidis ljude svuda okolo,onda vidis koliko ljudi je spremno da ti pomogne da te prihvati kao svog najrodjenijeg.Onda postanes svestan da su okolo tebe dobri ljudi.Kada si u grupi nisi bas svestan ljudi okolo. U jednom momentu ce ti se ciniti da imas svo vreme ovog sveta... Pratim te pomno,citam ti razmisljanja i sve je to rezultat toga sto si sam.To je samo privid.Mnogo nas je sa tobom. Tvoja porodica na prvom mestu,a onda i mi svi. Nastavi sa pozitivnim razmisljanjima i sve ce pozitivno i biti.Tako to ide. Zaista uzivam posebno u tvojim opisima mesta i gradova.Cak mi slike i ne trebaju. Trudicu se i ove godine da ti smislim neko iznenadjenje za kraj. Veliki pozdrav i uzivaj do kraja kao sto si i krenuo.Zivot je cudo... 15 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
spredrag 1113 Napisano Avgust 26, 2013 Zainteresovan, 914 postova Motocikl: BMW R50/5 Prijavi odgovor kao problematičan Tekst je na nivou velicine poduhvata. Fotografije ne zaostaju. Samo bismo voleli da te cesce vidimo na njima. Ljudi uglavnom rado cine tu malu uslugu (fotografisanja), a i upoznas ponekog interesantnog. Pomno pratimo i radujemo se sa tobom. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
severian 16207 Napisano Avgust 26, 2013 Integrisan, 8143 postova Prijavi odgovor kao problematičan Druže Peđa, staraću se da usvojim tvoju sugestiju. Mada ne volEm bAš da se slikam . U međuvremenu, evo je mapa šta sam do sada prešao (crveno) i šta me čeka sutra (plavo): Do sada je to nekih 2650km ili nešto manje od 15% plana... Za sada ne kasnim, ali ovo je sve spadalo u onaj predvidljviji deo priče. Mada, kada se setim šta me je prošle godine sve strefilo do ove faze putovanja, za sada je super (čukam vo drvo, tri pati ). 5 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Usamljeni jahač 1087 Napisano Avgust 27, 2013 REW/Hit The Road, 501 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R 1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Ja nisam mogao da spavam posle čitanja ovih putopisa. Imam osećaj da sam tamo negde daleko, zamišljam, sanjam. Sve mislim da smo zajedno, samo je Seve otišao nešto da završi pa nastavljamo dalje. Iran te čeka, javljaj kako stoji stara kolevka civilizacije Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
srrdjan 315 Napisano Avgust 27, 2013 Нек иде живот, 858 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Vulkan 800 некада био Keeway Supershadow 250 Prijavi odgovor kao problematičan Само напред и са срећом , пратимо Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Mimi Vinča 2861 Napisano Avgust 27, 2013 Hit the Road, 1415 postova Lokacija: vinca, beograd Motocikl: BMW R1200GSA Prijavi odgovor kao problematičan Odlicno...Fotke su fantasticne...Svidja mi se i tempo. Kad se vozi, onda se stvarno vozi. Kad je bleja, onda je bleja do daske 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
spale82 56 Napisano Avgust 27, 2013 Svrati ponekad, 142 postova Lokacija: Ljubljana Motocikl: Aprilia Pegaso; BMW R 1200 GS Prijavi odgovor kao problematičan Све фантастично и слике и текстови.... нестрпљиво чекам наставак Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Sale11351 131 Napisano Avgust 27, 2013 Svrati ponekad, 240 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Crveni...opet!!! Prijavi odgovor kao problematičan Bravo i samo napred. Odlicni tekstovi, jos bolje fotke. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
B.S 37 Napisano Avgust 27, 2013 Svrati ponekad, 155 postova Prijavi odgovor kao problematičan svaka cast zeljno cekam svaki update ! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
severian 16207 Napisano Avgust 28, 2013 Integrisan, 8143 postova Prijavi odgovor kao problematičan Samo da se javim - u Tabrizu sam! Jucerasnji dan bio je baš iscrpljujući, iako sam očekivao da bude teži od uobičajenog. Samo sam se strovalio u krevet sinoć, mislim kada sam došao do kreveta... Biće i nastavka putopisa. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.gif.3afda113dc924a8797ddc7ad7d8352e2.gif)
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
