Tara-Zlatibor kampovanje

[Adler 189 Napisano Jul 21, 2013]

Pozdrav ljudi,

 

 

Zamisao ovog putovanja nije cekalo dugo da se ostvari, mozda dvadesetak dana, ali je zelja za tako necim dugo trajala. Plan je bio da idemo clan -Vukasin-, njegova drugarica, moja lepsa polovina i Ja, ali se par dana pre polaska promenilo, tako da je sa Vukasinom isao nas zajednicki prijatelj. Trebalo je krenuti iz Panceva oko 8 ujtru, stici do Sokograda kod Ljubovije, obici manastir Sv. Nikolaja, uzivati u planinama i prirodi, nakon Ljubovije i brcnuti njoge u Drini, drinskom magistralom uzivati do Bajine Baste, pa potom se popeti na Taru, i kampovati pored Zaovinskog jezera, po mogucstvu sto dalje od ljudi i sijalica. Takav je bio plan za prvi dan.

Drugog dana bismo lagano ustali, doruckovali, itd... pa polako krenuli ka Zlatiboru, ali pre toga posetiti Tepih livadu, i rucati na Mitrovcu, a nakon sto smo planinskim prevojima stigli do Zlatibora, naci kamp mesto, i udobno se smestiti, nociti, pa ujtru obici Zlatibora jos malo, rucati, i zaputiti se kuci u Pancevo. Dakle 3 dana i dva nocenja, zalili smo sto nismo duze mogli da ostanemo.

 

Ja sam na svom KLE-u trebao da napakujem rolbag od 75l sa satorima, svojim i devojkinim stvarima, a Vukasin je poneo deo mojih, i stvari svog saputnika i njega u rancu, koferu i bisagama. Ovako je to izgledalo pred polazak:

 

Dara i Ja;

 

 

Vukasin i Igor:

 

 

Provravanje pritiska u gumama

 

 

 

 

Nakon sto smo krenuli putem Beograda, odmah smo se vratili na prvom iskljucenju da Vukasin uzme naocare. Kasnije se pokazalo da vracanje kad krenes ipak ne donosi losu srecu.

 

Nakon sto smo najzad uzeli sve sto nam treba, prolazimo kroz skuceni Beograd, i izlazimo na Ibarsku magistralu, sa koje se iskljucujemo posle Lazarevca, i idemo za Valjevo. Na Ibarskoj nista zanimljivo, malo guzve i preticanja i to je sve. U Valjevu stajemo na prvu pauzu posle 116km, toliko Bobanovo sediste nije pravilo problema nasim zadnjicama, a onda smo vec morali da sjasemo.

Tu srecemo coveka koji radi tu i koji mi govori da je imao KLE-a bas kao mog, i da su se razisli zbog boljeg. A to je valjda i jedini razlog zbog koga neko prodaje KLE-a, nit se kvari ako ga odrzavas nit pruza manje nego sto od njega ocekujes ako si svestan na cemu sedis.

Srdacno nam je udelio savete kuda ici i sta videti, i onda smo se rastali i kroz Valjevo nastavili svojim putem ka Ljuboviji. Pozdrav za kolegu ovim putem ako je na forumu!

 

Na pumpi:

 

 

 

Dok lagano vozimo ka Ljuboviji, put postaje uzi, i rupicastiji, ali predeli sve lepsi, i lepsi. Nakon par desetina kilometara voznje, stali smo malo da odmorimo oci, i nadisemo se vazduha(nama pancevcima je to jako bitno ).

 

 

 

 

 

 

 

 

Nakon sto smo nastavili i stigli do Ljubovije, pitali smo za Soko grad i ljubazni mestani su nas uputili.

 

Do Soko grada se stize tako sto se prati glavni put po izlasku iz Ljuboviije i posle kamenoloma skrene levo, stoji znak tako da ne moze da se promasi. Konkretan put je bez rupa, tu i tamo malo rizle i uzak sirine mozda jedne trake, ali prelep za voziti.

 

Sam Soko grad, i manastir, su jedna jako mirna i tiha lokacija, prelepo zdanje i crkva sa muzejem. Postoji krst na vrhu stene koja se proteze nad manastirem, do kog se dolalzi puteljkom kojim mi nismo isli. Kazu da su ovaj grad turci jedva osvojili, i na kraju kada su uspeli, kamen na kamenu nije ostao.

 

Evo par slikla samog mesta:

 

 

 

Krst na vrhu i srpska zastava kakose vijori:

 

 

 

 

 

 

 

 

I muzejski primerak sivece masine, a proiiiiiizvodjac:

 

 

 

 

To je to za pocetak... Ovo je moj prvi putopis koji vam pisem, tako da nadam se da nisam udavio sa slikama, ali kako kazu, slike govore vise od hiljadu reci. Pozdrav!

[nellle 613 Napisano Jul 21, 2013]

Odlicno,pratim

 

PS.

Sta znaci ovo "kamen na kamenu nije ostao"?

[biza 829 Napisano Jul 21, 2013]

znaci da su mu se najebali majke onako dusmanski kako su samo turci znali,inace to vam je tura gde uvek ima sta da se vidi-bravo

[Adler 189 Napisano Jul 21, 2013 (promenjeno)]

To znaci da su sve sto su zatekli srusili do te mere, da ni temelji nisu ostali. Barem sam ja tako cuo!

 

 

Da nastavimo.

Izlazeci iz Soko grada, uputili smo se uz tok Drine, ali pre toga valjalo je spustiti se do drinske magistrale vozeci pod planinskim asfaltom nakon Ljubovije. Ostre krivine, i rizle su ono sto je ocekivano ispred nas. Vukasin vodi ceo put, kao stariji i iskusniji, a ja ga pratim drzeci rastojanje. Uspesno izbegavamo sve rizle i kamenje, savladavamo sve krivine, medjutim odmah po izlasku iz jedne ispred Vukasina se nalazi neko ulegnuce koje on delimicno izbegava, a ja pri 60kmh nalecem, i samo cujem TUP, i izlecem sa sedista kao da sam izbaacen iz katapulta, srecom zadrzah se na sedistu. Motor mi je iovako bio spusten zbog tezine stvari i nas dvoje na motoru, ovo mu nije trebalo, ali nema nikakve ocigledne stete. Zverka je to.

 

Uskoro vozimo pored Drine i divimo se lepim predelima i cekamo tu cuvenu Bajinu bastu, a pre nje, kucicu u sred reke, kojoj se i National Geographic divi. Medjutim pre nego sto smo na nju najsli meni se opet desava peh, kao sto vec napomenuh motor mi se spustio i dosta je nizi nego sto sam navikao(nisam ni stigao da podignem malo zadnje ogilbljenje), i savijajuci u jednoj krivini ja slajderom na cizmi zagrebem asfalt i izbacim zadnji tocak iz ravnoteze, on malo zaigra ali se ubrzo smiri, i sve prodje dobro. Naravno, tu se moj junacki suvozac uplasi malo, ali dobro, ni meni nije bilo svejedno.

 

Stizemo na pumpu da natocimo goriva, i potrosnja i kod mene i kod Vukse 4,3L sa sve suvozacima i stvarima. Zahvalan motor, nema sta.

Krenusmo i ubrzo nailazimo na cuvenu kucicu u reci, gledamo kako cemo do nje kad Vukasin skrene pa kroz kamenolom. Inace je "malo lud" kako je to ocenila moja Dara, voli offroad vise nego 'leba sto kazu, pa dade gas kad smo naisli na sljunak koji je bio pred nama, samo na malo nizem parcetu zemlje, a onda i ja za njim i preziveh, pa sve to po tucaniku jos uz jedno brdasce i eto nas. Znam, mozda i nije tako strasno, ali s obzirom da prasinu vidim samo kad moram(a nije da ne volim, samo ne znam), meni je to veliko iskustvo.

 

Tu napravismo par fotki, koje sleduju:

 

 

 

Bilo je tu jos poziranja, ali ovo je ozbiljan forum.

 

 

U glavnom, ubrzo stizemo do Bajine baste, tu se opremamo za ono sto nam treba veceras, flasa kisele i obicne vode, par piva, gotova jela, malo slatkog i spremni smo. Tu sam uvideo da mi se rolbag odrolovao, tako da je bio otvoren malo, pa sam ga malo bolje urolalo koliko je moglo, i vise nije bilo problema. Uskoro nailazimo na Perucac, i kupace, i Hidrocentralu "Bajina basta", prilalzimo da se slikamo, izlazi neki covek, Vukasin je pricao sa njim, ali sam skapirao da ne smemo da se slikamo valjda, i odlalzimo, i penjemo se do vrtoglavih visina uz Taru. Covece, vozio bih tim putem svaki dan! Prolazimo kroz Mitrovac, ali posto je vec kasno pomeramo Tepih livadu, za sledece jutrol, posto je prvobitno planirano da je posetimo taj dan. Kao i Predov krst, ali na njemu nismo bili. Spustamo se i nailazimo na tablu:

 

 

 

Od koje se racvaju dva puta, uzimamo kartu da pogledamo koji je nas, ali shvatamo da je svejedno, i odlucujemo se za levo, i ubrzo kroz drvece ugledavamo jezero, prelepo je!

 

 

 

 

 

A onda nailzimo i na jezeru u svom punom sjaju, vozeci po brani, koja ga deli od velike padine i kuca s druge strane:

 

 

 

Nakon te brane hvatamo put koji vodi desno, gde asfalt zamenjujemo tucanikom, sa kamnjem velicine ragbi lopte. Dobro, malo manje, ali veliko!

U glavnom, kad to radi Vuksa, izgleda k'o od sale, ali na nekim spustovima i usponima sam stvarno mislio da cu da se razbijem ko... u jednom trenutku sam morao da zakocim da bismo pitali nekog coveka za uputstva, i ja zakocim ali se kamenje kotralja i motor ide...

No, za mene je to prava avantura i kao iskustvo mi je mnogo znacilo,da vidim sta sve moze i motor, a i ja.

 

Posto je svuda oko nas suma trazimo mesto na kom mozemo da se provucemo do jezera, nailazimo ali su izgleda sebicni kamperi zeleli da budu sami( a ko da bismo mi hteli bas pored njih), pa su stavili auto po sred puta, tako da ne moze da se prodje.

 

Onda uz jos koji breg sve po tucaniku, popeli smo se do pola i videli cistinu malu, spustili se na nju, gde su nasi saputnici otisli da provere da li dole moze da se prodje. Kada su se vratili odgovor je bio da "ne moze da se prodje", da je staza da covek moze i mozda biciklo. Naravno, to Vukasin nije hteo da prihvati pa se zaputio sa sve motorom pravo dole i na nimalo iznenadjenje odgovorio "moze, ja prosao". Ja se spustam pogledam, reko, ja ovde ne vozim, ako hoces ti ga provuci. I covek uzme i provuce ga, a evo kako to izgleda. Uzmite u obzir da nije ravno, nego se spusta naglo, sto se meni za nase natovarene motore cinilo previse:

 

 

 

 

Naravno mogli smo mi i na nekom civilizovanijem mestu da zakampujemo, ali smo hteli sto dalje od bilo kakve civilzacije, malo da budemo u prirodi.

 

Ah, da. Inace tu nastupa i moj treci ceh. Kaze meni Vukasin spusti moj motor do vode dok ja odem po tvoj, ja reko nema problema, spustim ga ja niz bregic neki, sidjem, spustim na nogaru, proverim da li lezi, vidim dobro je, odem za Darom i Igorom, i samo cujem TRS.

E u piiiiip piiiiiiip, opsujem potrcim da dignem ne mogu sam, pomaze mi Igor, i pogledam, cini se sve okej. Dolazi Vukasin, vidi nas oko motora, "sta je bilo?", ja kazem sta, on pita "je l ziv migavac", reko "jeste". "Ma okej padao je i meni". Odlucimo da ih spustimo jos malo, tamo gde cemo satore da bacimo, ja sednem na moj, spustim ga, on dolazi i kaze "sto cutis, vidi migavac kako se oklembesio", a ja stvarno nisam video. Ja rek'o jaooo, sr*nje, izvini... "on ma nista bre, to je bilo polomljeno, samo sam zalepio bio", pa kaze(a za to smo se posle sprdali), "taman si mi testirao nosace bocnih torbi(koje je pravio vece pre polaska)". A sprdali smo se kasnije kada je Igor nesto pokvario kod onih stapova za sator sto nose platno, "Ma nije problem, taman si mu testirao stapove!" Ne znam da li je to uopste cuo Vuksa.

 

U glavnom ,evo slika kampa malo:

 

 

 

Naravno, cim smo satore postavili, odmah se sklidamo i pravac u vodu! Bar nas trojica. Napolju je hladnjikavo za dukser, a voda jos hladnija, ali mi upadamo presrecni, ceo dan smo se kuvali u moto opremi, a vala, i ledena voda izuzetno prija kada se malo naviknes.

 

 

 

Evo i malo slika okoline:

 

 

 

 

 

Sve u svemu, prelepol je! Okolina, vazduh, voda, ma sve! Jako nam je krivo sto nismo mogli jos koji dan tu da ostanemo!

 

Kad smo izasli iz vode, krece presvlacenje i paljenje preko potrebne vatre:

 

 

Dok se ognjiste pripremalo, mi nismo mogli da nadjemo upaljac, cak smo Igor i Ja, krenuli da trazimo neke ljude da pozajmimo, ali se ipak stvorio u dzepu u kom smo vec proverili.

 

Mrak je polako padao, polumes izlazio, a mi smo se scucurili oko vatre. Sedeli na tankim deblima, a Dara na stolici koju smo pozajmili iz camca sa slike gore.

 

Posto smo ogladneli, vadi se vojni pribor za jelo, otvara Carnex pasuljcina, i podgreva, jedemo nas trojca pasulj sa kobasicom i slaninom a Dara umotrana u cebe, tunjevinu. Kako je bilo divno samo, vatrica greje, jezero pored, zvezde na nebu, i MIR.

 

Nakon vecere cekamo da se vatrica sama ugasi, skupljalmol svo djubre u jednu kesu, zabadamo jedno deblo u tlo, podupiremo ga granama, i kacimo na nekih 3m visine djubre, tacnije konzerve tunjevine i gotovih jela, da zivotinje ne bi razvukle svuda. Postujmo prirodu.

 

 

Odlazimo u sator i tu pola sata pikamo Uno, i isrcpljenji od voznje i ranog ustajanja lezemo da spavamo. Dara i ja imamo inexov dusek i dva cebeta, a oni spavaju u vrecama. Dari je bilo jako hladno, meni okej, lepo sam zaspao. Medjutim u sred noci mene i Daru budi zvuk pored satora, nekih 10ak metara, kao neko glasno rezenja kombinovano sa lavezom, onda cujemo kretanje kroz travu i jos malo udaljeno konstantno rezanje jedno 5,6 minuta. Da ne spominjem koliko mi je srce lupalo. Mi u satoru nista ne vidimo, samo cujemo, a pojma nemamo sta je. Dara prvi put kampuje ikad, a ja prvi put na planini, a svo oruzje(nozevi) mi ostali kod Vukasina u satoru. Usput cujemo suskanje, a onda nas mozak to shvati kao hodanje i njusenje, pa sve postaje jos strasnije. A onda nastaje pravi problem, ide nam se u wc jelte. (Marfijev zakon)

 

Kaze Dara, zovi Igora da izadje s nama da ponese noz, ja u onoj situaciji rado se slozim, i okrenem ga, on naravno spava, mrzi ga da ustaje iz vrece, i mi izlazimo hrabro, i ne nalazimo nista oko nas. Vracamo se, i lezemo mirnog srca videci da je ipak sve okej, i da nema ne znam kakvih nemani oko nas, spremnih da nas pojedu. A ono suskanje, je bilo samo okretanje u vreci u susednom satoru. Pih, bas smo blesavi.

 

 

Kasnije smo gledali sta moze biti, i pitali neke ljude na Zlatiboru, i ispostavi se da je Jelen, odlusao sam kako on zvuci, i meni ipak nije to-to, iako se Dara slaze, ali dobro.

Promenio Jul 21, 2013 član Adler

[Adler 189 Napisano Jul 21, 2013]

znaci da su mu se najebali majke onako dusmanski kako su samo turci znali,inace to vam je tura gde uvek ima sta da se vidi-bravo

 

Hvala Bizo, zao nam je samo sto nismo stigli sve!

[Bojssa 1746 Napisano Jul 21, 2013]

Odličan putopis, slikovit, i još bolja ruta, posebno Zaovinsko jezero! Šteta ne ostaste još koji dan tamo da obiđete sve..

[Adler 189 Napisano Jul 21, 2013]

Odličan putopis, slikovit, i još bolja ruta, posebno Zaovinsko jezero! Šteta ne ostaste još koji dan tamo da obiđete sve..

 

Veruj mi da nam je to najzalije, tako predivna i skladna mesta, ma ne treba ti nista vise! Na Zlatiboru nismo imali jezero pored, ali smo i tus uspeli da napravimo, sa sve "kabinom". To sledi ubrzo. Mogli bi tamo da zivimo, i sigurno ce biti jos ovakvih avantura! Ekipa je odlicna!

 

Pozdrav!

[srbbenda 96 Napisano Jul 21, 2013]

Браво за храбре КЛЕаше!Морате чешће долазити у Западну Србију,природа је невиђена!

[Bojssa 1746 Napisano Jul 21, 2013]

Браво за храбре КЛЕаше!Морате чешће долазити у Западну Србију,природа је невиђена!

 

1001% tačno.

[Adler 189 Napisano Jul 21, 2013]

Браво за храбре КЛЕаше!Морате чешће долазити у Западну Србију,природа је невиђена!

 

Hvala Srbbendo! Neg' sta je, trebalo bi nam barem 3 meseca da dobro upijemo svu lepotu okolo!

[Marphi 1138 Napisano Jul 22, 2013]

A mogli ste i da obavestite jos nekog...Siguran sam da bi bilo jos zainteresovanih za ovo putesestvije...

[Rille 166 Napisano Jul 22, 2013]

Bravo za ekipu i što reče Marphi objavite planove putovanja malo ranije pa sektaški da se uputimo u avanturu!

Čekam nastavak!

[Adler 189 Napisano Jul 22, 2013 (promenjeno)]

Prvo smo trebali da idemo sa devojcicama nas dvojca, pa je ovaj drugar upao u poslednjom trenutku, zato smo isli ovako. Ne stidimo se mi drustva inace.

 

 

Da nastavimo. Jutro se polako budi, sunce zagreva sator, ja ispod dva cebeta, majca, duks, trenerka i debele carape, pocinjem da se kuvam. Dara sve to, plu jos jakna, njoj je sad super, celu noc se smrzavala. Cujem ja otkopcava se sator kolega, reko,taman izlazim i ja, nema spavanja po ovoj "vrucini". Inace smo namerno postavili satore, tako da sunce s istoka cim se probudi prvo bije na njih da bi ih osusilo. No, izlazim ja iz satora, a drug Igor u gacama spreman za brckanje. Kaze ajmo, skoro je 7, vreme je za kupanje! Ja sta cu, protresem se malo da se razbudim, presvlacenje i kupaaaaanjaaaaac! Au covece, koliko prija, ta led ledena voda! Ima oko 17 stepeni, i na nasih 37, veoma je hladna. Nema boljeg nacina da se razbudis, definitivno jedno od najlepsih jutara u kojim sam se probudio, Nigde zive duse oko tebe, samo jezeru, borova suma, i ti.

 

 

 

Posle kupanja, tj razbudjivanja sledi dorucak, mesni narezak, tunjevina i ostale poslastice.

 

 

 

I motorcina :

 

 

Nakon dorucka usledila je jos jedna parija Una, gde sam ih opet odr'o, pa polako i pakovanje i vracanje putem kojim smo dosli, samo sto smo ovoga puta mnogo vise slikali, jer nismo bili umorni od puta,i sunce je bilo u punom jeku, pa i boje predivne. Inace, nasli smo i izvor bukvlano 20m od kampa, prelepe prehladne vode, napunili sve moguce flase, i zalili sto ga nismo otkrili ranije.

Vukasin je prevezao oba motora opet do gore kroz stazicu, pa smo napakovali ostatak stvari, i krenuli. Uzivajte u prelepim pejzazima malo :

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Dara i Ja:

 

 

 

 

 

 

 

Nadam se da nije previse slika. Imam ih jos 20 bar.

 

 

Nakon sto smo uzivali u pogledu i poziranju, nastavismo put ka Tepih livadama, na Mitrovcu. Ubrzo i nadjosmo, Tepih livada se nalazi u Prirodnom rezervatu Crveni potok. Odlucili smo da idemo na smenu, prvo Dara i Ja, pa onda Vukasin i Igor, zbog svih stvari na motoru.

 

Tepih livada je zemlja obrasla mahovinom, i izuzuetno mekanih svojstava, noga malo upadne kada se gazi po njoj, kao po jako cupavom tepihu. Lepo je za videti, mada smo svi to zamislili malo drugacije.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Nakon posete Tepih livadama, svracamo na rucak u obliznji i lep restoran i uvidjamo ponudu dana: "Supa, Becka snicla, salata, desert -500dinara", mmmm, nama se svdja, bice lepa promena nakon suvog hleba i mesnog nareskla. Uzimamo svi isto, i ko sta zeli da pije, ja limunadu, Dara sveps, a Vukasin i Igor po kafu, i kiselu vodu, ciju cenu Igor nije mogao da prezali(200 dinara 1L) .

 

Nakon lepog rucka, iskoristili smo gostoprimivljivost wca, i zaputili se na put ka Zlatiboru!

Krivudavim i rupicastim putevima, propracenim rizlom, sa jedne strane litica s druge stena, vozimo lagano. Nije bilo ni mnogo kola, tek po koji auto, koji nas pustaju da ih obilazimo, i tim tempom lagano stizemo do legendarnog hotela Omorika, tu svracamo, razgledamo, uzimamo koji suvenir, i nastavljamo ka Zlaltiboru. Pocinjemo da se spustamo, krivinama koje kao da su prekopirane, ide jedna polukruzna, pa jedna ostrija na levo, pa malo na desno, pa opet ostrija na levol, pa polukruzna, i tako 3, 4 puta, i stize se na Zlatibor.

 

Na Zlatiboru stajemo na pumpi da vidimo gde cemo, i tu Dara predocava da joj treba tus, ili barem da odemo na bazen da moze malo da se osvezi. Dogovaramo se da odemo u turisticku agenciju da pitamo da li ima negde kamp, posto oni bi trebalo da imaju tuseve, kazu u izgradnji je. Bazen je skup. Ma snacicemo se.

 

 

 

Nalazimo mesto za kamp, jedno od brda koje se vide iznad samog grada, koje KLE-ke, uspesno savladavaju iako je Vukasin hteo jos koje brdo iza tako da nemamo nikakvih dodira sa civilizacijom, mi smo odlucili ipak da cemo tu na prvom, da ipak vidimo koju kucu i da budemo malo blize ako nam treba nesto. I ubrzo nam zatreba. Posto smo imali prenosivi tus u koji staje topla voda, Vuksa ode do grada da zamoli nekog da nam uspe, i da kupi nesto za veceru, itd... u medjuvremenu mi smo podigli kamp, i pronasli mesto gde cemo napraviti nase kupatilo da bi mogli da se tusnemo. Kad se Vukasin vratio, On i Ja, uzimamo kanap vezujemo oko dva drveta, uzimamo metalni stap od satora i uz pomoc njega vezujemo tus iznad. Dalje sledi carsav koji obmotavamo tako da imamo privatnost, stavljamo veliku kesu umesto poda, namestam od par grancica mesto za sapun, i peskir, i TA--DA, komfror kuce u prirodi.

 

 

 

Evo kako je izgledala unutrasnjost mog satora:

 

 

I famozni tus:

 

 

 

 

Hajmo odmah da testiramo, tusiramo se i Dara i Ja, i bez problema ostaje vode za ovu dvojcu, ali oni vole kad su prljavli tako da se nisu tusirali.

 

 

Vukasin opet ide do grada i puni tu kesu pijacom vodom, stavlja je u kofer TA DA, cesma! Inace je uzeo i rostiljske kobaje, vatricu je Igor vec pripremio, noc polako pada mi sedamo oko vatre i redjamo virsle, spremamo hleb. NJAM, prelepavecera!

 

Klopamo, pricamo, zezamo se, slikamo. I opet ista taktika, skulpljamo djubre, stavljamo na granu, cekamo da se vatra ugasi, pa u satore da igramo Uno. Opet ih ja oderem, pa onda na spavanjac. Nisam spomenuo gore, da naravno svo djubre kupimo i nosimo sa sobom do prve kante.

 

Cesma:

 

 

 

 

 

 

Ova noc je protekla mnogo prijatnije od prethodne, iako je i dajle bilo mnogooo hladnlo, nije bilo nikakvih cudnih zvukova i zivotinja, spavalo se bas lepo.

 

Sledece jutro... u sledecem postu.

Promenio Jul 22, 2013 član Adler

[lord_oblivion 1361 Napisano Jul 22, 2013]

Aaa, zato su meni rekli da mi bolje da ne kampujem na vidikovcima

[s a n j a 130 Napisano Jul 23, 2013]

Baš vam je lepa ova avanturica,ajmo nastavak.

:moto3: :takoje:

[goran glumac 171 Napisano Jul 23, 2013]

[Adler 189 Napisano Jul 24, 2013]

Nastavljamo danas! Imao sam neke obaveze ovih dana pa nisam stigao da pisem. Hvala Vam svima na podrsci!

[Adler 189 Napisano Jul 24, 2013]

...MEDJUTIM! Sred noci, oko pola 2 ujtru, cujemo Dara i ja opet neko rikanje, hodanje, disanje, provlaci se okolo nas i meni prvo sto pade na pamet, mora da je nanjusilo hranu u motoru, sta li je? Vuk, medved, azdaja? I dalje je tu, vrti se oko nas, okrece, i cujem kako prilazi, njise se kroz travu, cujem suskanje, i odjednom vidim oblik na mesecini kako se ocrtava po satoru, njuska neka, njuska svuda! I gazi mi na kanap od satora, sator se pomera, sve se trese, i odjednom Dara me budi, kaze Milane, svanulo je, ne mogu vise da spavam. AH, dobro je, sve je samo san!

 

 

 

U glavnom, cujem ja opet kolegu Igora kako se izvlaci iz satora, samo sto je to vec bio 4,5. put kako izazi jer je ustao sa suncem i nasao daske za sedenje pa napravio klupice, spremio drva i vatru, pomazio konje po obliznjim livadama i svasta jos nesto.

 

Ja ustajem, sredjujem se, umivam, na nasoj cesmi pomazem oko vatrice, cekamo da se svi razbude, Vukasin pusta neku jutarnju pesmu iz satora, spremamo kobasice, redjamo po vatri, greota da propadnu. Klopamo to, i Dara kaze, hajmo da pomazimo konje, koji su bili rastrkani svuda po livadama oko nas. Ne znam da li sam rekao kako je divno?

 

U glavnom, prilazimo prvom konjicu, sa malo trave, odbija nas, nije gladan. A vala, i ja tesko jedem kad ne popijem kafu jutarnju .

Odlazimo do kobile pored, ona vec radosno prilazi, klopa a mi je mazimo. Imamo i par slika tog naseg junackog podviga, iako su to konji sa obliznjeg hipodroma koje jasu po ceo dan nepoznati ljudi, pa su i navikli na iste, ali uvek je tu ono, sta ako se uplasi od nas.

Evo slika:

 

 

 

 

 

 

A evo i jedna od jutarnjeg dorucka:

 

 

Posto ja ne mogu da docekam pravi dorucak, a to su najbolje palacinke na svetu pored zlatiborskog jezera, koje smo Dara i Ja probali prvi put prosle godine, i tad smo obecali da cemo se vratiti samo zbog njih! Najzad pakovanje, prvi put sam uspeo sa Vukasinom lepo da spakujem sator, tako da stane u svoju torbu, i sve smo tako lepo savili i spakovali i dusek i stvari, da ja nenaviknut na takav red, lose, tj nejadnako napakujem rolbag, tako da se oklembesio malo na zmigavce, ali avaj, nije strasno.

Krecem polako Vukasin ja preko i uz livade, dok nasi saputnici idu peske do asfalta, bezbednije je tako. Zamolili smo da sipamo vodu na cesmu oblznje kuce, i krecemo ka restoranu, na te divne palacinke.

Parkramo motore tako da nam budu na vidiku, narucujemo od velikog izbora 3 slaltke i jednu slatnu sa tunjevinom, i nekim sosom, i malo je reci prejeli smo se, te palacinke imaju barem pola metra u precniku.

 

Trebali smo da se vracamo preko Valjeva i Uba, pa kroz Obrenovac u Beograd, ali smo se odlucili za Ibarsku, jer je Vukasin hteo da radi to vece, a i brze je tako cinilo nam se, a zaista nije ni bilo mnogo cega da se vidi vise.

Krecemo lagano, dosipamo goriva i na putu smo.

 

Ibarska k'o Ibarska, mnogo preticanja, 2,3 puta su nas isekli, u svakom slucaju gde je malo kolona, tu je opsti haos. Napravismo par pauzi, malo uzivali u krivinama pre Beogada, uleteli u popodnevni spic, provlacili se, i najzad stigli u Pancevo nase! Tu smo proglasili svoj dolalzak probudivsi komsije sirenama, iiii eto nas!

 

Evo par slika sa Zlatibora i ibarske:

 

 

 

To su te poznate palacinke!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Eto, kraj.

 

Nadam se da Vam se svidelo da putujete sa nama, bilo je kratko ali prelepo! Hvala svima koji ste citali i pruzili podrsku, a i onima koji niste!

 

Do sledeceg puta...

[stari roker 3986 Napisano Jul 24, 2013]

Ja sam stvarno uzivao u putovanju.

Pokusavam da nagovorim moju Staru Rokerku da idemo na ovakvu jednu voznjicu,ali ona nesto sabotira. Kako god,jedva cekam da osedlam mog bavarca,pa da za jedno desetak dana i ja obidjem te krajeve,makar i sam...

[Adler 189 Napisano Jul 24, 2013]

Ma, samo joj pokazite ove slike i ispricajte pricu, niko tome ne moze odoleti. Ni moja Mlada folkerka/rokerka nije volela motore, a kamoli kampovanje, a sada jedva ceka!

[nntom 1533 Napisano Jul 30, 2013]

Prava stvar! Tara i Z jezero su jezivo lepa lokacija. I ja sam tamo šatorovao i moram reci da mi nije bilo svejedno zbog medveda. Svaka čast devojkama i hvala na divnim fotkama.

[Adler 189 Napisano Jul 30, 2013]

Devojkama? Koje od nas trojce muskarcina toliko lep?

 

 

Hvala na komentarima drago mi je da Vam se svideo putopis!

[Bojssa 1746 Napisano Jul 31, 2013]

Preporuka za one koji bi na malo laksi off sa dobrim makadamom, odmah posle Mitrovca i onih vikendica sa leve strane a pre Zaovina, sa leve strane uz brdo se skrene ka Sekulicu i skijaskoj stazi. Inace sam uspon do Sekulica je pomalo strm ali nista strasno. Kada se popnete na Sekulic tu imate i lep kafic restoran, prelepe kolibe vikendice za smestaj a o pogledu na citavo Zaovinsko jezero da vam i ne pricam. Ovim putem mozete nastaviti kroz neopisive predele Tare dalje ka Mokroj Gori, izlazi pravo na Drvengrad. Ja sam tuda prosao pre 3 godine, radilo se na asfaltiranju tog puta iz pravca Mokre gore ali ne znam do danas dokle su stigli mada je i onda to bio odlican makadam!

 

Пoслato сa Nokia 3310 koрисteћи taпatok

[urosAT 312 Napisano Jul 31, 2013]

[Adler 189 Napisano Jul 31, 2013]

Mislim da smo videli taj put, cak imam i sliku negde, ali nismo znali da vodi negde tako lepo! Hvala na informaciji!