Skandinavija 2013

[nemo-ona 219 Napisano Avgust 7, 2013]

Ova godina je TA godina!

 

U decembru biću okruglih x0 i želim doživeti nešto jedinstveno, posebno… avanturu o kojoj ću pričati unucima… Još od 2009 kada su Pavle i Gašper osvojili Nordkapp,stalno mi je Norveška u mislima. Od kad pamtim, vuće me na na sever, više volim hladnoću nego vručinu, sviđaju mi se zelenilo i pokrajina kao iz priče – recimo Škotska. Zamišljam, da je Škotska koju obožavam (vidi avatar), mekša varijanta divlje Norveške. Želim videti gde su živeli Vikinzi, gde još i danas zastrašuju Trolovi, želim videti fjordove, severne jelene… i jedva čekam da vidim gde živi »pravi« Deda Mraz.

 

Problem je u tome što za razliku od P, po duši nisam baš neki motorist i uopštene uživam u duuuugim i još duuuuuuužim vožnjama. Dok se vozim, jedva čekam da stignem TAMO, meni je vožnja »sredstvo« da stignem na cilj, dok P uživa u samoj vožnji, ako uz to i negde stigne, je to kolateralna dobit. Nakon dva, tri dana putovanja i kod mene se menja percepcija vožnje i pomalo »padnem« u foru vožnje motorom. Ali sada na početku putovanja najviše bi volela da mogu da se »prezračim« na primer u Bergen pa da tamo počne putovanje i neka se nakon toga vozimo ceo mesec po Norveškoj.

 

Da ne spominjem, kako teško se odvojim od kuće, mojih devojaka, labradorke Nale…Odlazak je najteži, nakon nekoliko stotina kilometara nekako zaboravim na sve što sam ostavila iza sebe i počnem da uživam. Da, meni treba »šamar« da se odlepim od kuće. I tako, ako hoću videti Norvešku moram sama sebe ubediti da jesam motorista, prepustiti se P da me odveze u nepoznato. Imam sve što mi treba, dakle pobedničku kombinaciju: veliku želju, odličan motor, super odelo, P kako me vozi kao paket sa oznakom »fragile«, ispunjava moje želje, podnosi mane… e da, P nemoj da zaboraviš onaj mali rešoda svaki dan kuvamo kafu…

 

Dakle,ove godine idem tamo gore, neka lije kiša, neka se smrznem ili mi odpadne dupe…nije važno!!! U decembru biću x0, dat ću sve od sebe da to putovanje bude za pamčenje… u to sam sada ubeđena!!! Pa da vidimo…….

[nemo-ona 219 Napisano Avgust 7, 2013]

20Jun – četvrtak – Ljubljana – Villach (116 km)

 

Da,da, tako sam govorila… ja nisam bila bolesna odavno iako oko mene svi kašlju, bore se protiv gripa, viroza…Kao zakleto, jućer me napao prehlad, boli me glava, loše se osećam, curi mi nos,pijem sve moguće lekove, nikako mi nije bolje. Na dan polazka prehlad ne popušta, hodam kao pijana, ne mogu da zamišljam dugačak put ispred mene, a ja bolesna. Vani je temperatura oko 35 stepeni, sparno je, jedva dišem. Ne znam kako ću…

 

U jedan poslepodne stiže dvojica prijatelja, Paul i Marjan, uprkos paklenoj vrućini, odpratiće nas do Villacha gde se ukrcavamo na Autozug za Hamburg. Polazak je u 17.34.

 

Dok P završava pakovanje, momci navale na hladno pivo i krene priča o motorima. Marjan je na svom novom GS-u, treba ga pogledati u detalje…Ja onako prehlađena, curi mi nos, jedva dišem borim se sa sobom, razmišljam da Marjanu predložim da on ide umesto mene i slično… jasno ako bi nešto tako rekla, eto bruke. Ne bi smela da se pojavim ispred ljudi, koje sam ubeđivala kako JA idem motorom na sever, na Nordkapp, pa kod Deda Mraza… »hoćeš da ti pošaljem čestitku za Božič od tamo?« i slično…i ljudi se čudili mojoj hrabrosti, ja sam samo mahnula rukom kao pa nije to ništa, nije big deal, biću x0 i to putovanje bit će trešnja na torti mog života… jedva čekam da idem… znači posle tog hvalisanja ja bi sada rekla…e pa predomislila sam se… ne idem, ne mogu ove godine, prehlađena sam, ići ću sledeće godine…. NEEEE, nikako ne, to ne smem da učinim sebi, izsmejavali bi me ceo život…

 

 

 

 

 

 

[severian 16206 Napisano Avgust 7, 2013]

Počelo je .

 

Samo da znaš - prethodnim putopisom podigla si lestvicu očekivanja veoma visoko. Očekujemo ništa manje nego poslasticu .

 

[nemo-ona 219 Napisano Avgust 7, 2013]

Svi preznojeni od vrućine i piva, navućemo odela i krenemo. Ali ne direktno. Hoće P da se pozdravi od kolegica sa posla, Zdenke i Eve, da se malo pokaže…Dočekale su nas sa šampanjcem i kafom. Zdenka mi je dala neki čudesan lek, tablete za otvaranje nosa. Uzela sam dve naranđaste (dnevna varijanta) i vidi čudo. Za 5 minuta, bukvalno, nos mi se otvorio i super sam se osečala.

 

Tamo gde P radi nismo se dugo zadržali, ipak treba da stignemo u Villach najkasnije u 4 kako bi ukrcali motor. Vožnja prema Kranjskoj gori bila je brza, sve dok nismo naleteli na stojeću kolonu. Naime, tunel Karavanke bio je prohodan samo ujednom pravcu i stvorila se kolona od cca 5 kilometara. Guzimo se između automobila, nije jednostavno, ipak motor, nas dvoje i sve što vučemo sa sobom ima preko 600 kila.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Nekako stignemo u Kranjsku goru i P stane na kratku pauzu (ćevapi, pivo, kafa…) kada shvatimo, da bi u to vreme trebali biti već u Villachu. Brzina nam je vrlina i u Villach stižmo u POSLEDNJI minut - bukvalno. Tamo na stanici bili su upoznati sa kolonom ispred tunela Karavanke pa su produžili ukrcavanje za svega 5 (pet)minuta. To nas je spasilo. Odmah nakon toga što je P doveo motor na vagon, radnici su zatvorili rampu i otišli. Završeno tovarenje. Nemca koji je stigao 5 minuta izza nas, lepo su uputili u Munchen (cca 300 kilometara) pa će tamo moći da se ukrca za Hamburg.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Paul i Marjan čekali su na vručem peronu sve dok voz nije krenuo. Mahali i poželjeli nam srećan put…

 

 

 

 

Voz je brzo krenuo, jedva smo imali vreme da se raskomotimo u kupeu koji smo imali ceo samo nas dvoje.

 

 

 

Tablete su mi počele popuštati i nos mi se punio, jedva dišem, vrti mi se u glavi. A gde su te tablete? Pa u koferu na motoru. U žurbi u Villachu, zaboravili smo uzeti nekoliko stvari, među njima i lekove… u Minchenu, gde voz stoji nešto duže, P junački trči po peronu do zadnjeg vagona sa motorima i donese »Zdenkine«tablete. Uzela sam nočnu varijantu (deluje i kao tableta za spavanje), za 5 minuta mi prođe prehlad, nos je otvoren. Spavala sam relativno dobro.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[Nikola-Pera 190 Napisano Avgust 8, 2013]

Čekamo nastavak,uvek su mi lepši putopisi iz ugla suvozačica .

Mi smo više posvečeni vožnji tako da nam dosta stvari promakne.

[doktor 4603 Napisano Avgust 8, 2013]

[Creative biker 1448 Napisano Avgust 8, 2013]

Ovo je prava poslastica! Citam svojoj supruzi na glas!

[hard_rock 7446 Napisano Avgust 8, 2013]

Pratim

[nemo-ona 219 Napisano Avgust 8, 2013]

21.Jun – petak Hamburg - Skagen

 

Ujutro dobijamo doručak, nismo ni znali da je u »paketu« B&B, a još se i vozimo.

 

Sveje bilo OK, dok »noćni« lek deluje, a kada je prestao, opet mi se vratio prehlad. Tražim kutijicu sa »dnevnim« tabletama, nema je nigde. P ustanovi da je ona ostala u koferu, a meni treba hitno. Donese odluku da na sledećoj stanici još jednom ide do motora i donese to…

 

Bila je to stanica Hildesheim gde je voz opet stao. P ide do konduktera i pita ga koliko vremena ćemo stajati. Kondukter mu kaže da 10 minuta, a to je dovoljno da stigne do vagona sa našim motorom i vrati se u kupe. Bar je tako mislio i otišao. Nakon par minuta čujem žvižduk i odmah nakon toga voz je krenuo… oooo sranje!!! Zaledila mi se krv, naginjem se kroz prozor (Selma…), nema ga nigde,a voz ubrzava…Ubeđujem se da je sigurno skočio u vagon i samo što se ne pojavi u našem kupeu... srećom poneo je mobitel. Okrenem ga, on se javi i potpuno mirnim glasom kaže mi da je sve u redu, da ne brinem, da se nalazi na vagonu pored motora, da pitam konduktera kada će voz opet da stane, da se prebaci u putnički deo… ooo sranje, voz ubrzava žestoko, mene uhvati panika… zamišljam kako se poslednjim snagama bori sa vetrom. Idem do konduktera (kasnije se pokazalo da je iz Kosova, godinama radi u Nemačkoj) i u panici počinjem da mu na »nemačkom« objašnjavam, kako je muž ostao na vagonu kod motora. Jasno da nije razumeo ništa, mislio je da pričam danski ali nekako je ipak shvatio, da »neko« fali u vozu i da treba nekako odreagovati. Osetila sam paniku koja je zahvatila personal, nešto su dovikivali, pričali putem radio stanica…i voz je polako počeo da se zaustavlja. Visim kroz prozor i u daljini vidim kako P (u šorcu, u moto čizmama i nekoj majici) trči prema putničkom delu voza a tamo ga čeka trojica konduktera… hmmmm, izgleda da će biti komplikacija… Iz zvučnika čujem obaveštenje, da će voz da stoji dok ne stigne policija, da se neki ludi putnik popeo na krov voza, da tamo ima 15000 volti… itd. Zavukla sam se u kupe i spustila zavese… Policija je stigla za pola sata. Počelo je saslušavanje (zašto se popeo na vagon sa motorom, dali je nešto ukrao…itd.) i kontrola dokumenata. P je obrazložio da mu je supruga ozbiljno bolesna i da je hitno morao po lek. Policajac je brzo shvatio da P nije lopov i prihvatio je njegovo obrazloženje. P se vratio u kupe (put do kupea je za njega bio beskonačan, morao je podneti ubilačke poglede putnika, poneku dozivku… blammm). Voz (međunarodni) je krenuo nakon 45minuta stajanja.

 

Nakon»incidenta« imali smo posetu jednog pa sledećeg pa trećeg konduktera. Svi redom su tražili, da ako bude trebalo, da kažemo, kako sam ja (na danskom) rekla, da je suprug ostao na peronu, a ne da se popeo na vagon sa svom onom voltažom itd. Oni bi u tom slučaju trebali odmah povući kočnicu… a to je tek komplikacija. Sve je ličilo na to, da su propustili kontrolu i »nekome« je uspelo da se popne na vagon, što bi oni morali sprečiti…

 

No, sledeći dan P je primio SMS u kome ga prijatelj pita, da nije možda on taj Slovenac koji skače po krovu vagona… i pustio mu link do crne hronike. Imali smo šta da čitamo…

 

http://www.zurnal24.si/po-zdravila-v-avto-na-vagonu-clanek-197745

 

http://www.24ur.com/slovenec-v-nemciji-za-svojo-zeno-skoraj-v-smrt.html

 

http://web.vecer.com/portali/vecer/v1/default.asp?kaj=3&id=2013062105929579

 

http://www.vreme-novice.com/novica-Slovenec%20v%20Nemčiji%20za%20svojo%20ženo%20skoraj%20v%20smrt24ur.com.html

 

http://wap.tuskabina.si/sl/kronika/230204/

 

http://www.politikis.si/?p=94693

 

http://www.times.si/kronika/slovenski-james-bond-v-nemciji-skakal-po-strehi-vlaka-nato-bil-aretiran--b201c9dc19-deb862cad6.html

 

http://www.mopo.de/umland/polizeieinsatz-in-hildesheim-mann-auf-oberdeck--autoreisezug-nach-hamburg-gestoppt,5066728,23483592.html

 

http://www.abendblatt.de/hamburg/article117341116/Zug-nach-Hamburg-gestoppt-Mann-stand-auf-Oberdeck.html

 

http://www.hna.de/nachrichten/niedersachsen/autoreisezug-gestoppt-mann-oberdeck-2967787.html

 

http://www.focus.de/regional/hildesheim/notfaelle-autoreisezug-gestoppt-mann-stand-auf-oberdeck_aid_1022554.html

 

http://www.mopo.de/umland/polizeieinsatz-in-hildesheim-mann-auf-oberdeck--autoreisezug-nach-hamburg-gestoppt,5066728,23483592.html

 

http://www.firmendb.de/pressemitteilungen/polizeibericht-2498501.php

 

http://www.presseportal.de/polizeipresse/pm/70388/2498501/bpol-h-autoreisezug-musste-stoppen-mann-stand-auf-dem-oberdeck

 

http://www.bundesdeutsche.de/rechtswesen/bhannover-autoreisezug-musste-stoppen-mann-stand-auf-dem-oberdeck-80341

 

http://www.gerstenberg.com/news/article/mann-auf-dem-dach-autozug-stoppt-in-harsum-1.html

[nemo-ona 219 Napisano Avgust 8, 2013]

U Hamburg stigli smo na vreme, prema redu vožnje. Svaka čast Deutsche Bahn, odradili su bez greške. Mogu da zamislim, koji je to bio logistički zadatak. Vozovi jure po istoj šini u razmaku od nekih pet minuta. E sad, kada »neki« voz stane, šta sve treba uraditi, da se spreči udes, da vozove lepo prilagode izuzetnoj situaciji…Bolje da ne razmišljam dalje. Svaka čast, DB!!!

 

U Hamburgu počinje raztovaranje. Procedura je jednostavna, primenjuje se magacinski FIFO metod. Ideš do motora, čeka te oslobođen svih onih kaiševa i voziš po celoj kompoziciji do kraja, gde se onaj prvi vagon oslanja na rampu i tu izađeš.

 

Ja čekam na peronu, na izlazku iz kompozicije, pored sve one robe, kaciga, jakni, a P ide (po treći put) na kraj kompozicije. Nema ga dugo, svi motori su iskrcani, njega nema. E da, vidim ga kako besan trči prema meni i maše mi rukom, pokazujući glavu. Jasno, nisu mu dali, da vozi motor kroz celu kompoziciju bez kacige. Dam mu kacigu i on, jadan, sav preznojen, opet trči (po četvrti put) do zadnjeg vagona i konačno dovede motor. Trebalo je opet natovariti sve torbe na motor… krenuli smo iz perona kao zadnji.

 

Pre nego smo zaista napustili Hamburg, potražili smo apoteku i kupili antibiotik, za svaki slučaj.

 

 

 

 

 

 

 

[DorćolAC 216 Napisano Avgust 9, 2013]

Ovo je bolje nego filmovi iz serije JB 007. Pročitah ''u pola daha'' a sada opet na početak - da utvrdim gradivo. Naravno, sa nestrpljenjem čekam i ostale nastavke.

[srrdjan 315 Napisano Avgust 9, 2013]

[nellle 613 Napisano Avgust 9, 2013]

 

Bravo!!!

 

Jeedva cekam nastavak...

[Toreador 504 Napisano Avgust 9, 2013]

Zanimljivo od samog pocetka

[nemanjastruja 19 Napisano Avgust 10, 2013]

FENOMENALNO!

[nemo-ona 219 Napisano Avgust 12, 2013]

Vozimo autoputem prema severu u pravcu Danske. Vožnja je monooootonaaaa i nekoliko puta mi se desilo da sam zaspala za nekoliko sekundi. Inače pokrajina je lepa, sve je prekriveno sa tepihom od pšenice. U to more do prozora potopljene su danske kuće, obojene u razne nijanse boje cigle, prozori su obojeni belo. Izgleda mi kao kućice od medenjaka, polje zelene pšenice talasi kao more. Vreme nije baš, na nebu plove oblaci i s vremena na vreme puste laganu kišu, premalu za kišno odelo.

 

Oko 20.30 stižemo u Skagen, imamo rezervaciju u kampu, punom zelenila. Smestimo se u prostornom kamperu sa velikim baldahinom. Dok P raspakuje stvari, ja odoh do tuša. Malo razgledamo kamping, idemo do pešćane plaže, izgleda kao u nekom filmu…

 

Većeramo kranjsku kobasicu, P prazni karticu na računar, a meni počne da se spava. Ujutru treba da rano idemo prema Hirsthalsu, a od tamo trajektom do Kristiansanda u NOOORVEEEŠKOOOJ!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[nemo-ona 219 Napisano Avgust 12, 2013]

22Jun -

 

Vreme je baš loše, 14 stepeni, duva jak vetar, pada kiša… idealno za izležavanje u toplom krevetu. Čim je P ugledao moju facu znao je da treba odreagovati. Jaka kafa, čaj, doručak. On dobro zna, što mi treba da krene buđenje. Posle doručka na red dolazi pakovanje. Dok još nismo usvojili raspored po koferima, pakovanje je trajalo dugo, na momente je izgledalo, kao da nećemo moći sve ono što smo raspakovali sinoč, ponovo strpati u kofere i bisage. Ali dobro, posle nekoliko pokušaja i traženja optimizacije raspoređivanja, uspeli smo.

 

Po laganoj kiši jurili smo prema Hirsthalsu, tražili benzinsku stanicu, da napunimo rezervar »nešto«jeftinijim benzinom nego u Norveškoj.

 

Sve se nekako brzo dešavalo, kupili smo karte za trajekt, upute nas u kolonu za motoriste i evo nas na trajektu. Tu počinje vezivanje motora. Svaki to radi sam na svom motoru, ovi sa trajekta samo usmeravaju i pokažu gde su kaiševi a ti se snađi sam. Prilikom ukrcavanja na rampi delili su tablete protiv morske bolesti. Loš znak, treba čvrsto vezati motor. Gužva je, motori su prilično blizu jedan drugome, kaiševi isprepleteni, stegni tu, popusti tamo, sve u odelu i odeći za hladno vreme ispod. P skida jaknu i nastavlja sa pričvršćivanjem. OK, završeno, idemo gore na svež vazduh. Smestimo se pored prozora, P skida i moto pantalone i sprema se, da malo odmori, nešto se zeza da je opet u onom belom šorcu iz autozuga i da treba po pivo. E gde je novćanik, onaj »radni« za dnevnu potrošnju. Napunio ga je u kamperu jutros sa nekih 2000 norveških kruna? Tražimo po đepovima, po tank torbi, okrečemo film u nazad, situaciju na blagajni, gde smo u žurbi kupovali karte, pokušavamo se setiti, gde smo ga stavili, gde bi mogao da ispadne iz đepa…nema ga nigde. Baš nam je još i to trebalo. Bila sam neraspoložena do kraja, učinilo mi se kao da je kraj putovanja, da mora da se vratimo. Trajekt je u međuvremenu krenuo ispred nas je prema redu vožnje skoro dva sata plovidbe. P je otišao u potpalubje, da traži novćanik i brzo se vratio praznih ruku. Ja razmišljam da mi više nije stalo do putovanja, stalno se nešto komplikuje, nešto tražimo, imam osećaj, da put neće završiti tako kako sam zamislila i želela.

 

Dok još nisam znala...

 

 

 

 

 

 

 

[nemo-ona 219 Napisano Avgust 12, 2013]

Trajekt ,u stvari gliser, plovi polako, zbog talasa ne može da glisira. Vožnja traje više od sat vremena duže nego po redu vožnje. Približavamo se Norveškoj, toliko poželjenoj ali sada sa gorkim ukusom gubitka buđeta za tri do četiri dana. Među prvima se spustimo u potpalubje i tražimo, da nije možda novćanik ipak tu negde ispod motora, u mraku. Nema ga. OK, izgubljen je zauvek, nemamo šta. P otkačuje kaiševe, opet gužva pored svih ovih motora. Odjednom na nekoj polici pored motora ugledam novćanik, mogu da se kunem, da nije bio tamo malo pre…Kao da ga je neki severni anđeo stavio tamo. P je bio uveren, da je prazan, neko je izvadio pare i ostavio novćanik. NE, SVE JE TU, ne mogu da verujem. Još i danas nemam obrazloženja.

 

Skočimo na motor i evo nas u Norveškoj. Daaaa, lepo je, čim smo izašli iz Kristiansanda, počeli su se redati fjordovi ili pak su to bila jezera. Kučice su opet tamno crvene boja sa belim prozorima ili skroz bele kao torte od šlaga. Na svim prozorima je cveće, sveće ukrašavaju izgled, visi puno nekih ukrasaka. Gotovo svaka kuća ima i verandu sa divnim lusterom.

 

Lepo, lepo, ali počinje padati kiša, iz početka lagana ali kasnije jaka. Navučemo kišna odela i stoički kisnemo dalje.

 

Ljubazan Norvežanin objasnio mi je foru sa kafom... Kupiš šolju za 10€ i celu godinu piješ kafu, kakao, čokoladu ili nešto slično iz automata na benzinskoj stanici.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

U Preikestolen smo stigli oko 20 sati. Tamo negde iznad je poznata pećina Pulpit Rock, 604 metara iznad fjorda. Uspon gore je bio u planu ali ne po svaku cenu, videćemo sutra. Kiša je polako prestala. P je još u Ljubljani bukirao noćenje,za svaki slučaj jer tu, ako je sve zauzeto, nema druge opcije. Na recepciji dobijamo ključ od sobe u hostelu na čijem krovu raste trava. Soba nema 6 kvadrata, a cena je astronomska,750 kruna, cca 100€. Uzko je, ima dva kreveta na sprat, ne možemo se mimoići u praznoj sobi, a tek kada donesemo svu onu robu, nema više mrdanja. Onako sedeći, uključujemo sve one punjače, P skida fotografije iz memorijske kartice, ja tražim po torbama … neznam što. Guši me gužva, bolje da izađem. U međuvremeni P stavi vodu na rešo i kuva kranjsku kobasicu i palentu. Ja sam otišla u wireless zonu i napisala nekoliko mailova i poslala kući par fotografija.

 

Palenta bila je mnogoooo slana, P je predozirao so. Nisam mogla da jedem. Umor je počeo da me tera u krevetić, zaspala sam odmah, što mi inače nije vrlina.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[Surla85 669 Napisano Avgust 12, 2013]

Super !

da se pretplatim na temu i ja

[nemo-ona 219 Napisano Avgust 13, 2013]

23jun

 

Budim se u bolovima, svuda, loše se osećam, nos mi je pun… idemo na doručak u hotel tu pored hostela. Lepo je, svuda sveće u svećnjacima, onim tipičnim za Skandinaviju. Doučak je opet na Skandinaviju – švedski sto (u Norveškoj J). Ima svega: lubenice, dinje, salame, sirevi, krastavci, paprike, paradajz, jogurt, jaja… nema da nema. Jedemo obilno, treba izkoristiti ponudu, noćenje je bilo nenormalno skupo, ipak je to lokacija sa velikim »L« a još je svanuo divan dan.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Jacuzzi na drvo...

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Jućerašnji oblaci izgubili su se, dan je fantastičan. P ide da pakuje u maloj sobici, ja sedim na suncu i razmišljam treba li mi sada da se penjem na taj Pullpit Rock. Nisam neki alpinista a i ona pećina me ne vuće da je vidim, nisam ljubitelj visina, pogotovo ne na ivici, 600 metara iznad fjorda. Ne, ne, neću gore, P bio je pre 4 godine, video je to, neće mi zameriti da ovaj put ispusti ovu avanturu. OK? OK!

 

Dok ja razmišljam, on pakuje, pakuje… stvarno imamo robe da neznamo gde šta da stavimo. Konačno koferi su na mestu, bisage također, krećemo prema Bergenu...

Gotovo... ajmo

[nemo-ona 219 Napisano Avgust 13, 2013]

Danas nije moj dan, glavobolja nije prestala, jedva uguram glavu u kacigu, jedva se popnem na motor.

 

Penjanje je posebna procedura. Iako je moje sedište široko i konforno, svaki put imam problema kako da se popnem i namestim pored onih torba na bočnim koferima. Mislim da penjanje izgleda veoma smešno za nekog posmatrača sa strane. Prvo desnom nogom stanem na motor pa nakon toga »elegantno« prebacim levu nogu iznad onih bočnih torba. U tom momentu P mora da se sagne napred da mu ne bi koljenom otkinula glavu, a ujedno on nivelira onih 600+ kila. To radimo više puta dnevno. Ako se ne koncetrišem i saberem svu snagu, tamo negde na pola»operacije« penjanje izgleda kao da davim P, kada se svom mojom težinom upirem u njegova leđa… Ne znam što misle oni koji nas slučajno posmatraju.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Okrenuli smo prvu hiljadarku, temperatura je 18 stepeni i pada... uključili smo grejanje sedišta

 

 

 

 

 

 

 

Dok nismo usvojili logiku i tehniku, toćenje benzina bilo je prava muka

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ne dugo nakon polazka, oblaci su prekrili nebo. Počinje kišica… Hladno je, vozimo se kroz nebroj tunela bez osvetlenja, temperatura u njima pada na 11 stepeni. Hladnoča me je počela nagrizati, duva mi kaciga, počela da me žulja, smrzava mi nos, vozimo pored gomila snega koji se održao u krivinama, zaklonjenih od sunca. Morali smo navući kišne kombinezone, pa opet ih skidati u sunčanim razdobljima. Stvarno taj dan nije bio MOJ dan. U mislima mi se mota pitanje, zar je TO odmor?? Što, za vraga, sam odlučila da idem na toduuuugo i napornooo putovanje? A tek smo na početku, bojim se da neću izdržati. Razmišljam, da mi se OVA Norveška uopšte ne sviđa. Željela sam lepo putovanje, a ne ovo mučenje. Posmatram automobile i putnike u njima, kako oni udobno sede u toplom ambijentu, grickaju sendviče, svi komotno odeveni, verovatno u sandalima, često žene pored šofera sa ispruženim nogama tamo na armaturi, sređenih frizura, manikiraju nokte i… gledaju nas kao vidi budale, voze po ovoj kiši. Čitam jim misli.

 

Svaki put kada stanemo, nekako siđem sa motora, skidam kacigu, pokušavam da sredim kosu, deluje mi kao slama. Na licu mi je otisak kacige, nema vremena da nestane, opet stavljam kacigu i idemo dalje… Ne, nisam dobre volje. P sve češće pravi odmor, mazi me kafom i ponekim slatkišem… i svet je opet lepši.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[nemo-ona 219 Napisano Avgust 13, 2013]

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Opet kiša...

 

 

 

Približavamo se Bergenu. Tamo smo bukirali hytte u kampingu Bratland. Jedva čekam da stignemo tamo u broj 8.

 

 

 

Rastovaranje opet ide po suncu. E taj Bergen, kažu da je to najkišovitiji deo Norveške i da tamo više puta dnevno pada pa prestaje pa opet pada....

 

 

 

Interijer hytte nije ništa ekstra, bio kakv bio, odmoriću.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Još malo, pa većera

 

 

 

 

P je jasno, da nisam daleko od toga da izgorim. Pametno odlučuje, da sutradan menjamo plan i pravimo pauzu. Mudro! Nadam se, da će kiša prestati,više mi je dosta te mokrote.

[dakipro 182 Napisano Avgust 14, 2013]

Bogami ste se lepo namucili za sada, ali da je Norveska laka za odvoziti ne bi ni bila vredna pomena niti putopisa. Ocekujemo dalji razvoj situacije i emocija.

Odlican putopis, samo nastavite

[nemo-ona 219 Napisano Avgust 14, 2013]

Bogami ste se lepo namucili za sada, ali da je Norveska laka za odvoziti ne bi ni bila vredna pomena niti putopisa. Ocekujemo dalji razvoj situacije i emocija.

Odlican putopis, samo nastavite

 

 

Daki, sledeća epizoda je Bergen...

[Sale11351 131 Napisano Avgust 14, 2013]

Prvo bih zeleo da cestitam Nemu i Gasparu na njihovom putovanju i fenomenalnom putopisu iako,kako Nemo rece,to nije bio putopis. A sta reci za vasu zajednicku avanturu? Nestrpljivo ocekujem nastavak.