Motociklizam i umetnost održavanja zena

[Maxster 712 Napisano Januar 21, 2013]

"Šamoni", kontam gde ste to prošli, koji je to kraj "Šamoni" pa mi tek posle upali da ste bili u Chamonix-u, heh matori šta češ ...

Prošao sam taj grad 8. marta 2008,(bilo je metar i po snega) kad smo bili u Genevi na Auto showu. Bio sam i na Montblancu...

E šteta da niste otišli gore. Ako se slučajno vratite u Ansi, treba otiči i na Montblanc. Za svaku preporuku svima ,koji če se možda nači na tim prostorima.

 

A putopis je savršen, neprocenljiv. Provansa, heh dao si mi dobru istočnicu. Hvala od srca.

[ACO610 49 Napisano Januar 21, 2013]

Šta reci, a da bude adekvatno ovom putopisu.

 

[pink cvet 16 Napisano Januar 21, 2013]

Chim u putopisima vidim pandin nick znam da ce biti sjajne priche )) ne odvajam se od monitora... pozdrav od "bugara"

[Furious Panda 7200 Napisano Januar 22, 2013]

29. septembar

 

Locarno je, piše u Wikipediji, najtopliji grad u Švajcarskoj. Verovatno je to istina ali danas nemamo utisak da je tako. Hladni talas na koji su nas svi upozoravali, stigao je i ovde. Trenutno samo lagano sipi.

Tokom doručka rešavamo da napravimo poslednji očajnički pokušaj i da se ipak malo provozamo kroz planine u pravcu St Motitz-a. Ovakvu sitnu kišicu može da izdrži i Goretex postava u našim jaknama.

 

Pakovanje stvari Dušan iznese na svojim leđima - bukvalno.

Kao kavaljer, nije dozvolio da Tanja nosi naše torbe. A ja ko seka Persa – krsta otkidaju. Boli kad se savijem, boli kad nosim stvari, boli kad se penjem na motor, boli kad silazim sa motora. Jedino ne boli... kad sam na motoru!!! Magija belog čoveka.

 

Nekoliko trenutak pre nego što smo krenuli, kišica se pretvara u jak pljusak. Postaje sve očiglednije da Alpe ostavljamo za neku drugu godinu. Silazimo sa motora, oblačimo kišna odela i dogovaramo se o novoj destinaciji.

Proveravamo vremensku prognozu. Na našu žalost, ovakvo loše vreme je u većem delu Evrope i ne postoji varijanta da negde pobegnemo na suvo i toplo. Teška srca prihvatamo fakt da su nam dalje povlačenje prema jugu i obilazak gradova jedina opcija za preostala tri dana. Dušan predlaže da odemo u Veronu. Tokom magistarskih studija slikarstva u Rimu, muvao se po tom kraju i Verona mu je ostala u lepoj uspomeni. Tanja i ja smo u Veroni samo jednom prespavali i nismo imali prilike da je razgledamo. Ok, to je današnja destinacija.

 

Polazimo a kiša postaje sve jača i jača.

Vozimo lokalnim putevima ali shvatamo da to nema smisla. Sabraćaj je gust, krećemo se veoma sporo i praktično nema strujanja vazduha da nam makar malo oduva vodu sa vizira. Toliko pada da čak i konji nose kišna odela.

Donosimo još jednu nepopularnu odluku – idemo auto-putem.

 

Glupo kod švajcarkih auto-puteva je to što treba da kupuješ vinjetu a ona pokriva kalendarsku godinu. Kupujući je u oktobru, od prvog januara više ne važi. Kad već pukneš 25 evra za par sati vožnje, javlja se i problem gde zalepiti vinjetu na potpuno mokrom motoru.

Bacamo poslednji pogled ka planinama. E Alpi, Alpi... Nećete se tako lako izvući, doći ćemo mi opet.

[Furious Panda 7200 Napisano Januar 22, 2013]

Izlazimo na auto put prema Luganu i gas...

GS Advanture se stvarno dobro drži na mokrom asfaltu. Metzeler gume se prosto lepe za put. Posle jutrošnjeg razvlačenja, prija nam brza vožnja. Nemamo problema sa speed kamerama. He, he... Pre puta sam se pretplatio na Garminov “Safety Camera service.“ Kad počne da pišti u slušalicama, postajemo veoma primerni bajkeri.

 

Kad te neće, onda te neće. Taman smo prihvatili fakt da je brza vožnja auto-putem naša sudbina kad se ispred nas pojavi beskrajna kolona automobila. Zastoj.

Da sam ovde kolima nikada ne bih vozio zaustavnom trakom ali da sedim na motoru u koloni i na kiši, ne čini mi se baš kao dobra ideja. Dušan misli isto kao i ja mada je bilo bajkera koji su uredno stajali u koloni i čekali.

U jednom trenutku vidimo da nema potrebe da vozimo zaustavnom trakom - vozači automobila su napravili prostor za prolazak motociklista.

Povlačim sve ružne reči koje sam izrekao na račun švajcarskih šofera.

 

Dosta dugo se provlačimo i onda shvatimo šta se dešava. Na ulazu u jedan tunel upaljeno je crveno svetlo. Ovo se obično radi kada se negde na putu desi udes. Dok se situacija ne raščisti, zaustavlja se saobraćaj ispred tunela da ne bi automobili stajali u zatvorenom prostoru.

 

Prilazimo tunelu i ulećemo pravo na moto žurku. Desetak bajkera je napravilo isto što i mi - pretekli su automobile i ušli malo u tunel, taman da se zaštite od kiše. Neprekidno pristižu i drugi.

Iza nas se zaustavlja nov novcijati Triumph Explorer 1200. Opa... konkurencija.

„Pu... ‘bem ti sunce... izgleda bolje od GS-a...“

„Ma sigurno ne valja ništa... a i boja mu je nekako bez veze...“

 

Pali se zeleno i krećemo. Tek posle desetak kilometara nailazimo na mesto na kome je bio udes. Osim oštećene ograde, prisustva policije i službe koja posipa prah preko ulja na putu, ništa drugo ne podskazuje da se ovde dogodila saobraćajna nesreća. Neverovatnom brzinom sve je dovedeno u red.

[Furious Panda 7200 Napisano Januar 22, 2013]

Veoma brzo ulazimo u Italiju, prolazimo pored Milana i nastavljamo prema Veroni. Ovo parče puta extra ne podnosim. Mnogo puta sam prošao tuda kolima i uvek je bila gužva, brdo kamiona, nekakva nervoza u vazduhu... Više ne može ni brzo da se vozi. Vlast je izgleda rešila da promeni navike vozača i skoro na svakoj informativnoj tabeli iznad puta, montirne su kamere. Speed alert ne prestaje da pišti.

 

Jedina dobra stvar na italijanskim auto-putevima su Auto Grill-ovi. Na njima možeš lepo da se odmoriš a klopa je skoro kao domaća. Na odmorištu na kome smo stali, čekalo nas je prijatno iznenađenje - prekriveni parking za motore. Napravio ga je neki moto klub. Okolo su montirane kamere tako da, dok unutra jedeš, možeš na TV ekranima da nadgledaš svoj motor. Svaka im čast.

Ovo zaustavljanje ne bi bilo vredno spominjanja da nismo učinili jedno malo dobro delo – spasli smo vrapca koji se nekako našao zatočen u restoranu. Jadničak se uporno mučio da nađe izlaz. Bilo je tužno gledati ga kako očajno udara u staklo. U jednom trenutku Dušan ustane, priđe mu i uzme ga u ruku. Jadni vrapčić, kao da je znao da mu je ovaj bradonja poslednji spas – nije pružao nikakav otpor. Dušan ga je stavio na ruku i izneo napolje.

Pošto ne postoji pravda na ovom svetu, za malo da Dušan bude kažnjen za ovo dobro delo. Dok se dešavala akcija spašavanja, primetim na ekranu da se nekakav tip sa kapuljačom i rancem muva oko Dušanovog motora. Nije njegov motor baš toliko lepši od mog pa da se samo u njega zagleda :-) Ukapiram šta je razlog - Dušan je ostavio kacigu i gps na motoru. Zbog bola u krstima dosta smešno istrčim napole. Kada me je ugledao da prilazim, momak sa kapuljačom se okrene i brzim koracima ode iza zgrade. Nisu slučajno svuda okolo postavljene tabele koje upozoravaju na lopove.

[Furious Panda 7200 Napisano Januar 22, 2013]

Ulazimo u Veronu. Izgleda da smo uspeli da pobegnemo lošim oblacima – ne pada kiša. Ček se u nekim trenutcima probija i sunce.

Verona je velik grad i strategija za traženje smeštaja je malo različita. Gps nas vodi do hotela, Tanja otrčava da vidi da li ima slobodnih soba i ako nema nastavljamo... a soba nema nikakvih.

Ispostavilo se da je ovih dana nekakav veliki sajam dizajna i naći povoljno smeštaj u ovo vreme je prava umetnost.

 

Posle dosta neuspelih pokušaja, Tanja se vraća sa recepcije Best Western-a i kaže da imaju dve slobodne sobe. Problem je cena... uši opadaju. Imajući u vidu moj problem sa krstima, rešimo da se ipak tu udomimo.

 

Od početka putovanja, ovo je bilo prvo popodne koje smo odvojili za dremku. Dogovaramo se da Dušan pronađe restoran i da se u 7 vidimo ispred hotela.

 

U 7 uveče, situacija je bila ovakva...

... pa smo na večeru išli ovako.

Stigao naš oblak.

 

Na sajtu Guardian-a Dušan je pronašao članak „Top 10 budget eats in Verona” i sa spiska izabrao „Trattoria Papa e Cicia.“

Ime nam zvuči kao „tata je cicija“ ali o cicijašluku nema ni govora. Hrana je obilna i veoma ukusna. Evo dokaza:

 

 

Jeftinom večerom malo kompenzujemo cenu hotela. Kiša je prestala pa rešavamo da uštedimo i na taksiju – idemo pešaka do hotela. Mene krsta otkidaju do ... a sve apoteke uz put su zatvorene.

[Furious Panda 7200 Napisano Januar 22, 2013]

30. septembar

 

Danas je nedelja, pretposlednji dan našeg putovanja za Sloveniju. Iako je Verona predivan grad, raspoloženje nam je... onako. Ovde se nalazimo silom prilika ili bolje rečeno silom vremenskih neprilika. Treba današnji dan da provedemo kao obični turisti a ne kao bajkeri.

 

Napuštamo sobe, torbe ostavljamo na recepciji i krećemo ka centru.

Motore smo parkirali na dosta glupom mestu, na sred neke raskrsnice. Svo vreme smo bili malo nervozni i pitali se da li ćemo ih zateći kada se vratimo. Ovo se odnosi na Tanju i mene, Dušan je relaksiran, kao i obično.

 

U Veroni zaista ima šta da se vidi.

 

 

 

 

 

Kao u svim atraktivnim gradovima Evrope i ovde cveta turizam. Stalno treba da gledaš da nekoga ne zgaziš dok blejiš na okolo.

Horde turista opsedaju sve popularne lokacije.

Julijina kuća je pod neprekidnom turističkom opsadom.

„Kako da budeš turista pored svih ovih dosadnih turista?“ nervira se Tanja.

Turisti su uveli običaj da lepe žvake po zidu.

Ni naši turisti nisu bolji.

Turisti su počeli da švrljaju po zidovima.

Turisti su ... Jadna Julija. Šta bi Romeo rekao na ovo da se nije samoubio?

Koliko miliona fotografija ti turisti naprave svakog dana?

Koliko samo besmislenih suvenira kupe turisti tokom putovanja?

Svuda samo glupi turisti. Evo dva tipična primerka.

Kako li je tek za vreme turističke sezone?

 

Dosta je bilo za danas. Ručamo u nekom (turističkom) restoranu i vreme je za pokret.

 

Dragi naši motori, čekaju nas tamo gde smo ih ostavili.

Napravimo malo duži obilazak grada motorom...

... i najzad pronalazimo apoteku. Tanja pantomimom, pokretima tela i grimasama (imitira mene) objasni apotekarki kakav problem imam i ona nam da Fastum Žel (tako ga ovde zovu). Uskoro ću biti k’o nov, ako je verovati reklamama.

[Furious Panda 7200 Napisano Januar 22, 2013]

Oko 3 popodne vraćamo se do hotela. Tovarimo prtljag i obučeni u oskudnu moto opremu krećemo ka našoj sledećoj destinaciji – Vićenci. Do tamo ima samo 50-tak kilometara.

Prethodno veče smo napravili rezervaciju u hotelu Campo Marzio. Učinilo nam se suviše jeftino za lokaciju hotela i fotografije postavljene na sajtu booking.com. Kada smo stigli, shvatamo zašto je tako. Veći deo hotela se renovira i trenutno se izdaje samo desetak soba. To nam nije problem jer majstori noću ne rade a ujutro mi i onako produžavamo dalje.

 

Inače, Tanji i meni je Vićenca veoma draga. Hotel Aries koji se nalazi blizu auto-puta, na samom ulazu u grad, mesto je sa koga obično krećemo na naša putovanja po Evropi. Putujući iz Beograda, skoro uvek prenoćimo tamo. Osim toga, 2006-te smo, igrom slučaja, na gradskom trgu prisustvovali finalu svetskog prvenstva u fudbalu između Italije i Francuske.

Tada smo sa nama vodili i Denisa jer nije imao ko da ga čuva.

Kada je sudija odsvirao kraj, a to je značilo da su Italijani postali svetski šampioni, grad je eksplodirtao. Jedva smo izvukli živu glavu a Denis od tada vuče traume od petardi i topovskih udara.

 

Ovog puta atmosfera je sasvim drugačija. Pravimo laganu šetnjicu da na tenane razgledamo lepote Vicence.

Ovaj grad od nekih 120.000 stanovnika je od strane UNESCO-a proglašen za „Grad svetske kulturne baštine“.

 

Interesantno je kako su uspeli da sačuvaju tradiciju, istoriju i kulturu a sa druge strane da budu po izvozu treći industrijski grad Italije. Između ostalog, u okolini Vićence se nalazi nekoliko fabrika koje proizvode moto opremu.

 

Dušana grad inspiriše i počinje da crta.

Tanju sve podseća na prethodno putovanje. „Jaoooo... vidi ga... isti naš Denis...“

Kraj dana je vreme za večeru. Pošto smo našli jeftin hotel, možemo da se počastimo dobrim restoranom u jednoj od centralnih gradskih ulica.

Ovaj put biramo malo egzotičnija jela.

Šetnja do hotela i...

...i prođe još jedan dan. Turistički.

[Vuleta 799 Napisano Januar 22, 2013]

Magicno...

Vasa omiljena fotka sa Mon Blan-a, moj screensaver! Pa ti vidi

[Limenko 132 Napisano Januar 22, 2013]

Mnogo dobro!!!

[avijaticar 142 Napisano Januar 23, 2013]

Sve ubavo, al vi opet navalili na zivo meso?

Pa jedva ste se ubrisali od proslog takvog obroka!

 

Ma volim i ja karpachio, salim se

[Furious Panda 7200 Napisano Januar 23, 2013]

1. oktobar

 

Kao za inat osvanuo je divan sunčan dan a mi se nalazimo u ravnici. Čak me i leđa manje bole. Danas je poslednji dan ovog dela puta tako da ozbiljnija moto tura otpada. Zato i ne žurimo mnogo.

 

Ideja je da prvo Dušanu pokažemo jedan interesantan gradić koji se nalazi u blizini – Bassano del Grappa. Pre polaska, analiziramo konfiguraciju terena i pravimo rutu koja uključuje vožnju po okolnim brdašcima. Daj šta daš. Od nekih 50-tak kilometara, koliko ima do Bassano del Grappa, mi pravimo turu od 100 kilometara.

 

Kratko ali slatko.

Stižemo u Bassano.

Prva asocijacija o gradu se nameće samim njegovim imenom – grapa. Da, ovaj grad je poznat po veoma kvalitetnoj rakiji. Na svakom uglu mogu se naći prodavnice ove italijanske vatrene vode.

 

Druga stvar koja pleni je arhitektura grada. Prijatne uske ulice i slatki trgići odaju neku neverovatnu toplinu.

Interesantan je podatak da su tokom Prvog svetskog rata, kao vojnici, ovde boravili američki pisci Scott Fitsgerald i Ernest Hemingvay. Jedan deo romana Zbogom oružje se dešava baš u ovom gradiću.

Simbol grada je drveni most koga je još u XVI veku projektovao poznati arhitekta Paladio. U raznim ratovima most je nekoliko puta rušen ali je ponovo podizan.

Kao svi divlji brđani, motore smo ostavili na samom ulazu na most. Nije prihvaćen Dušanov predlog da preko mosta pređemo na drugu stranu motorima.

Tanju obuzima seta - seća se našeg prvog boravka u Basanu.

Dok Dušan kupuje rakiju u radnjici na mostu Tanja i ja biramo restoran. Prošlo je 14h i ulazimo u kritičnu zonu za ručak – ako zatvore kuhinju možemo da ostanemo gladni (jadni). Tog trenutka ugledamo policajca i policajku koji stoje do naših motora i mašu nam da dođemo. Nije teško pretpostaviti da smo mi vlasnici motora – jedini smo u punoj moto opremi. Sa francuskom policijom smo dobro prošli, sad ćemo da vidimo šta će biti sa Italijanima.

[Furious Panda 7200 Napisano Januar 23, 2013]

Momak u uniformi, na lošem engleskom ali veoma ljubazno, objašnjava da je ovde strogo zabranjeno parkiranje (što je logično s obzirom na ogroman znak). Pitamo da li to važi i za motore a on kaže: „Naravno. Postoje specijalni parkinzi za motore.“ Mi tu malo odglumimo naivne turiste. „Stvarno se izvinjavamo za prekršaj ali mi ne znamo gde da nađemo takav parking a da u blizini ima neki restoran?“ Policajac se kratko prokonsultuje sa svojom koleginicom i počne veoma temeljno da nam objašnjava. Da ne bismo slučajno započeli temu o kazni, ja krenem srdačno da mu se zahvaljujem na pomoći. Tu on izgovori rečenicu kojom me totalno porazi: „Nema potrebe da mi se zahvaljujete. Naš je zadatak da pomažemo ljudima.“ Ponovi nam još jednom kuda treba da idemo, poželi nam sretan put i ode. Posle ovog, trećeg susreta sa policijom u belom svetu, došlo mi je da popizdim. Znate zašto.

 

Sledeći instrukcije, izlazimo na trg gde se zaista nalazi parking za motore i restoran.

 

Pitamo za ručak a ljubazna kelnerica slegne ramenima i objasni nam da je kuhinja upravo zatvorena. Videvši naše razočarane face, u razgovor se umeša vlasnik retorana, tridesetogodišnji italijanski frajer sa malo dužom kosom. „Ako vam odgovara, možemo da vam narežemo malo domaćeg sira i suhomesnatih proizvoda.“ „Kad ste toliko ljubazni, da li možete da bacite na gril i malo povrća?“ pita Dušan dok ga mi mrko gledamo jer izvoljeva. „Videćemo.“

 

Posle pet minuta počinju da stižu platoi. Prvo narezano meso...

 

 

... a onda i ostalo: za svakog po jedno parče od pet vrsta sira, masline i naravno, povrće na žaru (nismo fotkali, imali smo posla). Kuvar je već otišao pa je vlasnik restorana sam pripremio povrće. Svaka mu čast na poslovnosti, vidi se da je faca. Vozi Mustanga a po izgledu i odnosu prema nama, rekli bismo da vozi i motor. Došao je da nas pita da li je sve u redu, poželeo nam srećan put i otprašio svojom aždajom od kola. Mi natenane jedemo a kelnerica i barmen bez nervoze sede i čekaju da završimo pa da mogu da zatvore restoran. Nema drugih gostiju osim nas. „Izvinite, a jel može po jedan espreso?“ pita Dušan. Mrko ga gledamo: “Pusti ljude da idu kući.“ „Naravno da može.“

 

Ovaj ručak je za nas imao posebno značenje pa smo poručili po čašu vina da nazdravimo - oficijalno završavamo putovanje u ovakvoj konfiguraciji. Tanja i ja produžavamo ka Noventa de Piave a Dušan odlazi u pravcu Maniago-a.

Rastajemo se za kratko. Sutra se opet srećemo u Piranu a do tada svako treba da završi neki svoj posao. Dušan kreće u potragu za BMW servisom a mi... bolje da ne znate.

 

Ćao kolega, vidimo se uskoro!

 

 

Kraj drugog dela (Sorry, ima i treći deo. Ovo mu dođe kao turska serija.)

[-Viper- 548 Napisano Januar 23, 2013]

Odlicno ajd dalje.

[nemanjastruja 19 Napisano Januar 23, 2013]

"Kraj drugog dela (Sorry, ima i treći deo. Ovo mu dođe kao turska serija.)" da je srece da su ovakve turkse serije, ne bih se odvajao od tv-a.

samo napred, jedva cekamo i treci a ako treba i 103 deo

 

[Saler 1564 Napisano Januar 23, 2013]

Kao što Viperalfa napisa' , ajde dalje.

[Furious Panda 7200 Napisano Januar 25, 2013]

Tužni zbog rastanka sa našim saputnikom, 80-tak preostalih kilometara do Novente prelazimo u jednom dahu. Tamo nas čeka soba u hotelu Omnia.

 

Zašto idemo baš u Noventa de Piave?

 

Pre nego što odgovorim na ovo pitanje, jedno upozorenje.

 

UPOZORENJE: Mole se bajkeri muškog kova, svi oni koji sami popravljaju svoje motore, voze off-road blatnjavi do nosa, obožavaju avanture, pivo, grube šale, miris benzina i znoja,... molim vas da svi vi preskoče sledeće poglavlje. Ako spadate u neku od gorenavedenih grupa (pravih bajkera), preporučujem vam da direktno odete na sledeće poglavlje putopisa (ovde). Bajkeri ženskog pola, bajkeri šminkeri, šaneri kao i slučajni posetioci foruma mogu da nastave sa čitanjem bez opasnosti po mentalno zdravlje.

 

P.S. Zbog srama nema ni fotografija.

 

Uh, sad mi je lakše.

 

Da se vratim na pitanje, zašto idemo u Noventa de Piave?

 

Odgovor je sledeći: Zato što se u ovom gradiću nalazi jedno od najboljih mesta za šoping u ovom delu Italije - Mc Arthur Glen Designe Outlet. Ovde se mogu naći (prošlogodišnji) modeli najpoznatijih modnih marki na popustima od 50-70%. Kada već nismo mogli da završimo našu moto turu onako kako smo želeli (kroz divlje Alpe i predivne predele), kada smo već zbog lošeg vremena bili prinuđeni da se orijentišemo na urbane zone, zašto da ne napravimo jedan šoping? Osim toga, poznato je da motor predstavlja najbolje prevozno sredstvo kada se ide u kupovinu. Dok ovo pišem, ne znam zašto mi kroz glavu prolazi pesma Dotak’o sam dno (bajkerskog) života...

 

Elem, smestili smo se u hotelu i veče u Noventi proveli spokojno. Malo smo prošvrljali po radnjama, zapljunuli nekoliko komada garderobe i večerali sendviče.

[Furious Panda 7200 Napisano Januar 25, 2013]

2. oktobar

 

U deset se otvaraju radnje a mi smo već tamo. Nemamo mnogo vremena - u podne moramo da napustimo sobu a do tri treba da stignemo u Piran na sastanak.

 

Inače, ne piše mi se mnogo o šopingu... šoping ko šoping. Kupili smo nešto za sebe, nešto za decu, malo poklončića... Ipak smo ovde došli motorom i nema mesta preterivanju. Nismo toliko ludi pa da kupimo, na primer, kaput i čizme... ups, izvini Tanja. U svakom slučaju, kada smo sa “par” kesa ušli u hotel, simpatična recepcionerka je bukvalno ostala otvorenih usta i razrogačenih očiju: „Pa zar vi niste došli motorom...“ „Mi smo došli BMW-om a taj motor, znate, ...“

 

Uz malo truda, sve smo uspeli da zapakujemo. Dodatne torbe koje smo nosili su nabubrile do svojih maksimalnih 70 litara... ali je sve stalo, čak i jedan ofinger. Kada smo ovo nakačili na već pune bočne kofere, Tanja je na zadnjem sedištu dobila idealnu foteljicu sa naslonima za ruke. Jedino joj je bilo malo teže da sve to preskoči i sedne ali kad se oboje jednom uvalimo, nema više nikakvih problema – motor ide k’o avion. Da nismo malo pretovareni? Ma jok, jednom sam video (na slici) BMW Adventure-a koji je imao i više prtljaga od nas (čovek je išao na put oko sveta).

 

Do Pirana ima oko 170 kilometra auto-putem. Vešto izbegavajući speed kamere, u rekordnom vremenu stižemo do hotela Bernardin. Tanja i ja pravimo poslednju zajedničku fotku na ovom putovanju - u Piranu nam se putevi razilaze.

Kada nas je video kako skidamo torbe sa motora, momak zadužen za prtljag vratio se do recepcije i dogurao kolica. „Ako sve ne stane, doneću vam ostatak stvari u drugoj turi.“ A mene sramotaaaaa...

[Furious Panda 7200 Napisano Januar 25, 2013]

3-5. oktobar

 

Sledećeg jutra, Tanja je, kako je i planirala, iz Trsta odletela za Sofiju. Ponela se sa sobom i odredjenu količinu stvari. Nije planirala da prisustvuje festivalu a i počela je da je hvata živka zbod dugog odsustvovanja. Poslednjih dana neprekidno je spominjala decu, kuću, posao, Denisa...

 

Ode Tanja a Dušan i ja ostadosmo sami.

 

Inače, dani na festivalu liče jedan na drugog.

 

Naporno se radi...

 

U hotelu Bernardin se uvek osećam k’o Bog... možda zato što me oslovljavaju sa Gospod...

Dušan drži predavanja i pravi se mnogo pametan (a posle drugi treba da peglaju)...

Osim vozikanja po Piranu, jedina bajkerska stvar tokom tih dana je bio odlazak na servis dušanovog motora u Trstu. Onog dana kada smo se rastali u Bassanno del Grapa, obišao je nekoliko ovlašćenih servisa BMW Motorrad-a i na kraju je zapljunuo termin u Trstu. Ja sam išao da mu pravim društvo i da ga vozim po gradu dok majstori ne završe posao.

 

Servis BMW-a u Trstu je veoma interesantan. Ima tradiciju dugu 75 godina.

Naokolo se muvaju razni sumnjivi likovi. Ovaj (Italijan) ima značku Jugoslavije i viče „Živeo Tito.“

Dok su majstoli radili na motoru, nas dvojica smo obišli par moto radnji u potrazi za nekakvim kablovima. Prvi put sam u životu na zadnjem sedištu vozio nekog toliko velikog. Tim povodom, Dušan mi je dao predlog da se ovo poglavlje budućeg putopisa nazove „S medvedom u Trst.“

U znak zahvalnosti što ga vozim, napravio je par sjajnih fotografija sa zadnjeg sedišta.

Dok smo se vozikali gradom, jedna od stvari koja nas je neprijatno iznenadila je parkiranje motora u centru Trsta. Za razliku od prethodnih godina, svi motori i skuteri su bili parkirani na moto parkinzima. Takvih parkinga ima mnogo ali motora ima još više. Bajkeri čekaju da se oslobodi mesto pa da ostave motor. Ne znam o čemu se radi. Ja sam vozili nekoliko krugova pre nego što sam našao mesto. Izgleda, sateruju bajkere u red. Uostalom, bolje da ne pišem više o ovome, mogao bi neko od nadležnih da pročita pa da... puj, puj... daleko bilo.

 

Neću više pisati o festivalskim danima jer se nije dešavalo ništa interesantno za moto forum. Ove godine bila je mrka kapa i sa nagradama, pa nemam čak ni čime da se pohvalim. Ah, da... vreme je bilo lepo.

U svakom slučaju, festival se priveo kraju i posle 15 dana od našeg polaska, došlo je vreme da se krene kući.

 

Zbog jedne greške u prevodu, ovaj povratak je ispao mnogo zanimljiviji nego što smo očekivali.

[Violeta-dzoksova 413 Napisano Januar 25, 2013]

Izgoreo mi rucak zbog vaseg putopisa:)

Svaka cast:)

[Furious Panda 7200 Napisano Januar 25, 2013]

6. oktobar

 

Ustali smo ne preterano rano, spakovali stvari na motore i doručkovali. Na terasi hotela pijemo poslednju kaficu pred put i ćaskamo o predstojećoj vožnji. Slušamo jedan drugog i u jednom trenutku shvatimo da postoji nekakav nesporazum. Dušan govori o spavanju u Dubrovniku a ja o spavanju u mojoj kući u Pančevu. O čemu se radi?!? Prethodnih dana smo se lepo dogovorili kojim putem ćemo se vratiti a trenutno svako u glavi ima svoju priču.

 

Dušan je tada predložio: „Hajdemo magistralom“, misleći na Jadransku magistralu. Ja sam mu odgovorio „OK“, misleći na auto-put preko Zagreba. (Prim prev. na bugarskom se reč magistrala koristi za auto-put). Moja greška, predugo živim u Bugarskoj i ponekad se prebacim na njihov jezik.

 

Razlika je suštinska. Dušanovim putem išli bismo uz more sve do Ulcinja, presekli bismo Albaniju do Skoplja a ja bih odatle vozio do Sofije. Sa sve obaveznim pauzama (razgledanje, noćenje negde na Jadranu i u Skoplju), ovo su tri dana puta. Da se razumemo, ovako je mnogo zanimljivije nego auto putem ali je problem što ja nemam ta tri dana. Računajući da stižem kući u nedelju, već sam ugovorio neke sastanke za ponedeljak.

 

Dakle, Dušanu se vozi a meni se ide kući. Pokušavajući da napravimo plan koji bi odgovarao obojici, padne mi na pamet genijalna ideja: Plitvička jezera. „Jesi bio tamo nekada?“ „Nikada“, kaže Dušan. „E to moraš da vidiš.“ Em ćemo ići jadranskom magistralom, em lokalnim putevima a ipak uveče stižemo u Pančevo.

 

Dan je fenomenalan i uživamo vozeći se krivudavim putevima Istre.

Na jednoj raskrsnici Dušan skrene prema selu Livade i javi mi preko interfona: „Ovde je trenutno festival tartufa. Moramo da svratimo.“ Lud je za ovim gastronomskim draguljem.

Po raznim štandovima, izložene su ove male ružne gombice čiji kilogram košta i do 5.000 evra. Tartufi na sledećoj fotogrfiji su imali istaknutu cenu. Druga klasa - samo 3.000 evra.

U malim količinama tartuf praktično može da se stavi u svako jelo i ono dobija potpuno unikalan ukus i aromu.

 

Ulazimo u prodavnicu Zigante u kojoj se nude stotine proizvoda sa tartufima.

Dušan hoće da kupi SVE a ja mu nedam - brinem se za njegov budžet. Na kraju stisnemo ruke za istarski sir i maslinovo ulje... sa tartufima, naravno.

[Furious Panda 7200 Napisano Januar 25, 2013]

Opijeni od mirisa u radnji, pijemo kafu da se dozovemo svesti. Dušanu zazvoni telefon. „Ma da, nema problema, dolazimo.“

 

Javlja se njegov prijatelj, poznati hrvatski filmadžija Slobodan Trninić Trn i predlaže da se vidimo za kratko. Mesto susreta je Grožnjan. Trn nam preporučuje da vozimo okolnim putem, kroz brda, i mi to naravno prihvatimo. Do sada sam vozio samo glavnim putevima po Istri i nisam imao priliku da uđem malo dublje „u kontinent“.

 

Ljudi moji, ovde je super.

Podseća mnogo na Provansu samo što je manje i ne tako sređeno.

Sam Grožnjan iz daleka izgleda kao oni gradići kojima smo se oduševljavali u južnoj Francuskoj.

Arhitektura grada je preslatka.

U kafani na gradskom trgu, uživamo u društvu Trna i njegove žene ali treba da se kreće. Isprate nas do motora i mi nastavljamo put. Ovom mini ekskurzijom, produžili smo današnju turu za 50-tak kilometara ali se isplatilo. Toplo preporučujem krstarenje Istrom.

[Furious Panda 7200 Napisano Januar 25, 2013]

Prolazimo kroz tunel Učka a veoma brzo i kraj Rijeke. Izlazimo na staru, dobru Jadransku magistralu. Kako se samo tu dobro vozi... Neprekidno srećemo motore koji lome krivine po dobrom asfaltu i na prijatnom jesenjem suncu.

 

U Senju pravimo malu pauzu i bacamo poslednji pogled ka moru za ovu godinu.

Napuštamo magistralu i krećemo ka Plitvicama. Dušan vodi. Ne znam kakve je parametre zadao svom gps-u ali je put kojim smo išli bio fenomenalan. U početku su oštre krivine i serpentine (ime sela Krivi put govori za sebe) a zatim nailazimo na beskrajne livade presečene uskim asfaltnim putićima.

Na činjenicu da smo sve bliže kući, podseti nas jedan fenomen na koji smo za ovih petnaestak dana zaboravili – balkanski super-šofer. Ovu laskavu titulu obično nose lokalci koji vade dušu svojim automobilima. Ne daju da ih pretekneš a kada to ipak u jednom trenutku uradiš, jure za tobom da te satru. Skidaš ih sa repa tek kada pretekneš dvoje/troje kola na krivinama (što oni ne mogu da urade).

 

Negde oko 5 stižemo na Plitvička jezera. Prvi i jedini put ovde sam bio na ekskurziji u osnovnoj školi. Jezera su mi u sećanju ostala kao raj na zemlji - kristalno čista voda, drveni mostići za šetnju, pastrmke, vodopadi...

 

Zaustavljamo se kod jednog od nekoliko ulaza u nacionalni park. Ideja nam je da negde na samom jezeru pronađemo restoran i da, gledajući tirkizmu vodu, pojedemo po jednu pastrmku. Na našu veliku žalost, ispostavi se da to nije tako jednostavno. Treba da kupimo kartu da bismo ušli u zonu parka i da uhvatimo brodić koji će nas odvesti do takvog restorana. Postoji i opcija da nekoliko kilometara idemo peške, ali je ta opcija odmah odbačena.

 

Da skratim celu priču, jezero videli nismo a umesto pastrmke, jeli smo mešano meso u nekom restoranu koji je ostao netaknut još od vremena socijalizma. Čuli smo vodopad, gledali u šumu i to je bilo to.

U svakom slučaju, dok smo pili kavicu ja kopam po gps-u da vidim gde idemo dalje. Šta god napišem, izlazi mi Karlovac. Da smo hteli da idemo auto putem, u Karlovcu bismo bili još pre šest sati. Sigurno može nekako da se preseče ovaj deo Hrvatske i da se izađe negde na auto-put izmedju Beograda i Zagreba. Sisak mi se učinio kao idealno mesto. Zainatim se, menjam sve opcije na gps-u i... hop, na ekranu se pojavi nekakva ruta. Malo vožnje lokalnim putevima i izlazimo tamo gde smo naumili.

 

Dušan mi kaže da na njegovom gps-u ne izlazi takva deonica. Ja mu tu lepo objasnim da, bez obzira što je reč o identičnim uređajima (Garmin pravi Navigator IV za BMW), ja imam malo više iskustva u koriščenju istih. Treba da ima poverenja u ono što kažem. Na kraju krajeva ja sam stariji i pametniji. „OK, ti vodiš“ reče Dušan (da me skine sa vrata) i upiše Sisak kao sledeću destinaciju.

[mile fazer 4462 Napisano Januar 25, 2013]

šta reci, sve je za pet s tri plusa. za Istru treba odvojiti nekoliko dana. manja je od Toskane i provanse ali ima svoju dušu i opravdano nosi ime TERRA MAGICA.