Jump to content

Moto Zajednica

Spontano u Evropu

Recommended Posts

  • Svrati ponekad, 141 postova
  • Lokacija: Beograd -Kaludjerica
  • Motocikl: Africa Twin

Fenomenalno i tekst i fotografije. Bravo majstore :care:

 

Al kad smo kod fotografija, mislim da si nesto preskocio i da bi neke scene mogao malo bolje (slikovitije) da nam docaras

 

..... uzimam aparat pogledam. Sve zadnje slike na aparatu ona manje intresantna drugarica i ja na svakoj... Pomislih u sebi nisam valjda, pogledam na slikama ona nosi rajf! UDARAC U GLAVU ME LAGANO DOVODI SVESTI!!! :staa:.......

 

 

Samo nam nemoj sad reci da si ih sve pobrisao :)

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Drug član, 4805 postova
  • Lokacija: Kraljevo
  • Motocikl: XT1200Z Super Tenere

Lepo ti to divanis...

 

PS1. Valle Aosta je dolina a ne planina

PS2. Vrh Matterhorn (poznat po tome i sto je na Tobleronama) se nalazi na granici Italije (Cervinia-bas se ide kroz Valle Aostu) i Svajcarske (Zermatt), ali je izmedju skijaliste (odatle i znam za to), pa nema puta kojim bi se moglo proci sa italijanske strane na svajcarsku.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 396 postova
  • Lokacija: Bajina Basta - Tara
  • Motocikl: kawasaki VN900 '08

Lepo ti to divanis...

 

PS1. Valle Aosta je dolina a ne planina

PS2. Vrh Matterhorn (poznat po tome i sto je na Tobleronama) se nalazi na granici Italije (Cervinia-bas se ide kroz Valle Aostu) i Svajcarske (Zermatt), ali je izmedju skijaliste (odatle i znam za to), pa nema puta kojim bi se moglo proci sa italijanske strane na svajcarsku.

 

Hvala Dok.

Ispravio sam.

Bio sam ubedjen da sam onda na karti video da mogu da prodjem, sada sam ponovo pogledao i vidim da puta nema! Sta sam ja gledao... :lol:

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 396 postova
  • Lokacija: Bajina Basta - Tara
  • Motocikl: kawasaki VN900 '08

11. - utorak 9. 2012

 

Ustajem rano i krećem... Spuštam se u Lugano, malo se provozao po lepom gradiću. Odatle nastavljam dalje uz jezero sve do italijanske granice. Ulazim u Italiju i nastavljam vožnju uz jezero Como. Neprekidno se prolazi kroz mala lepa mestasca na obali jezera. Vozio sam se uz jezero sve do mesta Sorico odatle nastavih ka Chiavenna.

 

59622_366622803428842_490889569_n.jpg

 

63290_366622856762170_914860070_n.jpg

 

263477_366622936762162_132785349_n.jpg

 

16163_366622993428823_289314487_n.jpg

 

18119_366623086762147_1897847377_n.jpg

 

305627_366623236762132_502071742_n.jpg

 

Stvarno divan dan za voznju i predeli kroz koje prolazim su fantastični, ali mene još uvek drži utisak jučerašnjeg dana... Čini mi se negde kod mesta Gordon, kako imam običaj da više gledam okolo šta se dešava nego na sam put. Ugledah sa leve strane rečicu koja se vidi celom svojom dužinom, a proteže se od vrha planine. Na jednom delu se vidi presek i tu pravi vodopad. Odmah ukočih da osmotrim situaciju, skrećem levo sa glavnom puta i nakon kratke vožnje dolazim do lepo uredjenog parka. Parkiram motor i krenem kroz park putićem koji vodi do vodopada.

 

604043_366623333428789_1632195377_n.jpg

 

http://www.youtube.com/watch?v=Bs--ZhlBL2A&feature=g-upl

 

 

Vraćam se na magistralni put i posle krće vožnje ponovo sam u Švajcarskoj. Uputio sam se ka prevoju Maloja, put je neverovatan i prelep za vožnju. Ponovni ulazak u Švajcarsku me tera na razmisljanje da skrenem posle prevoja levo i pravac Cirih. Čuo sam se sa nekim prijateljima koji su tamo i isčekuju me da dodjem (od kad sam krenuo na put svaki drugi dan su me zvali)... Prekinem sebe u tom razmisljanju sa namerom da ću to razmotriti kad stignem na vrh, a sada se prepustam uživanju u ovoj fenomenalnoj vožnji.

 

578955_366623880095401_1122808683_n.jpg

 

575254_366623990095390_1398976573_n.jpg

 

604058_366624153428707_1454241259_n.jpg

 

598617_366624186762037_1620000459_n.jpg

 

546984_366624446762011_1354678273_n.jpg

 

536727_366624480095341_590944299_n.jpg

 

Stižem na vrh odusevljen pogledom, sednem na travu odakle mi se pruža pogled na podnožje planine izvadim kartu i krenem u razmatranje kojim putem poći... Bilo bi lepo da odem do Ciriha, ali ponovo pomislim na Passo dello Stelvio koji je bio jedan od ključnih razloga polazka na ovu stranu Evrope i odlučim da ipak ne idem za Cirih.

 

542742_366624513428671_690231731_n.jpg

 

224066_366624586761997_516406618_n.jpg

 

382171_366624630095326_108332566_n.jpg

 

Od Maloja nastavljam do St-Moritiz tu skrećem levo i dalje prema Livinganu. A Miko mi je rekao da obavezno svratim do Livingana, to je bez-carinska zona i sve je jeftino. Ni malo nisam pogrešio što sam izabrao ovaj put za vožnju do Livingana.

 

198326_366624696761986_1311529310_n.jpg

 

604000_366624776761978_1733268650_n.jpg

 

46462_366624880095301_739306811_n.jpg

 

423100_366624973428625_733340275_n.jpg

 

559014_366625006761955_1783598131_n.jpg

 

602615_366625130095276_130828968_n.jpg

 

20218_366625153428607_872408440_n.jpg

 

188513_366625446761911_1264850103_n.jpg

 

12887_366625576761898_891606444_n.jpg

 

259918_366625656761890_501445217_n.jpg

 

Stižem u Livingano to je malo seoce, stajem na prvu pumpu točim za 10e - 10l goriva, a gužve na pumpama su poprilično velike. Valjda svi iz okolnih mesta (Italije, Švajcarske) dolaze tu da pazare i toče gorivo. Miko mi je rekao da je i tehnika jeftina, ali nisah hteo ni da odem do prodavnica da pogledam cene, jer za to i onako nisam poneo pare. Nakon malo zadržavanja u tom lepom planinskom selu, nastavljam dalje prema Bormio.

 

382149_366625723428550_586598398_n.jpg

 

598515_366625793428543_49482707_n.jpg

 

Odatle dalje prema Stelviu, pre polaska sam u nečijem postu pročitao da na Stelvio treba ići uz one serpentine koje su uklesane u planinu (put sa slike na početku putopisa). I nakon nekog mog površnog gledanja kako i kuda ću pre polaska, ja sam došao do zaključka ne znam kako da je taj put iz pravca Bormio. Krećem da se penjem na planinu nista me ne podseća na ono sto sam gledao na slikama... Jeste lepo, ali u tom trenutku sam se osećao razočarano i utiske od tog penjanja do vrha i nemam.

 

546910_366625830095206_1334131753_n.jpg

 

553860_366625883428534_96475404_n.jpg

 

Stajem na jedno proširenje napravim par fotki i nastavljam dalje. Na putu se sreće dosta motociklista i biciklista. Neverovatno koliko ti ljudi imaju volje i zelje da izvezu bajs na tako neke prevoje, svakog kojeg sam sreo da pedla uzbrdo odavao je utisak da se rastaje sa dušom.

 

604038_366626006761855_300288536_n.jpg

 

604010_366626180095171_1627837583_n.jpg

 

230041_366626316761824_458956559_n.jpg

 

Dolazim do vrha

 

259859_366626256761830_319800793_n.jpg

 

535478_366626373428485_1068237566_n.jpg

 

598566_366626433428479_1821560460_n.jpg

 

540123_366626596761796_968848151_n.jpg

 

Sa vrha snimim na koju ću krivinu da stanem i da malo uživam u pogledu, pošto je gore nemoguće pronaći malo mira (prepuno je motora i ljudi). Spustim se do moje serpentine zasednem na podzidu i duboka meditacija uz lagano meze, koje sam pazario u nekom marketu usput...

 

259909_366626786761777_2033490723_n.jpg

 

198320_366626836761772_318418165_n.jpg

 

149154_366626866761769_1814524425_n.jpg

 

Posle maksimalnog uživanja krenem dalje, pogledao sam na kartu odlučio sam da idem prema Bolzanu. Spuštanje niz Stelvio je stvarno doživljaj pogotovu kada udjete u deo gde suma postaje gusta, put uzak i prepuno nepreglednih krivina... A pritom vozila iz suprotnog smera ima dosta i pregreje vam se zadnja kočnica.

 

417124_366626906761765_1932907456_n.jpg

 

543008_366626966761759_814032079_n.jpg

 

149134_366626986761757_468925707_n.jpg

 

Sišao sam sa planine prolazim kroz sela i puno voćnjaka, stajem da uberem jabuke...

 

61278_366627026761753_1844940459_n.jpg

 

Sišao sam sa planine prolazim kroz sela i puno voćnjaka, stajem da uberem jabuke... Dolazim u Bolzano, pijem kaficu u jednom baru. U tom delu Italije svi komuniciraju na Nemačkom, u baru se upoznam sa gazdom pitam ga da li ima kakav posao za putnika namernika. Ciljao sam na branje jabuka, posto sam video da su u tom delu puni voćnjaci berača. Kaže nema, nastavljam dalje ka mestu Carezza. Plan mi je da vidim ono malo lepo ledničko jezerce... Nailazim na prve prepoznatljive stene Dolomita, prosto su nestvarne. A sunce koje polako zalazi im daje poseban efekat i neki neverovatni sjaj...

 

575307_366627093428413_1694579038_n.jpg

 

311229_366627186761737_54969484_n.jpg

 

Dolazim do tog dijamantski prozirnog ledničkog jezerceta

 

598389_366627333428389_1357858004_n.jpg

 

378439_366627300095059_1096812035_n.jpg

 

311158_366627383428384_1812952361_n.jpg

 

Put me dalje vodi ka mestu Canazel, odatle skrećem desno i nastavljam prema prevoju passo Pordio.

 

579089_366627473428375_1522156414_n.jpg

 

1088_366627586761697_29470012_n.jpg

 

481760_366627656761690_1136646524_n.jpg

 

535523_366627730095016_281654505_n.jpg

 

Noć se blizi ja razmisljam da li ima smisla voziti dalje ili naći neko mestašce u šumarku i prespavati do sutra. Bilo bi mi žao da i jedan metar Dolomita predjem po noći, prosto su neverovatni za vožnju. Često se sreću table sa imenima prevoja i skretanjima levo ili desno... Imam utisak da bi se po Dolomitima moglo voziti 10 dana bez prestanka. U jednoj levoj serpentini stajem i provlačim se pored rampe, nakon kratke vožnje po sumskom putu nalazim mesto za sator. Lagano razvlačim sator, a u podnožju se vidi grad. Bas na toj krivini gde sam skrenuo u sumu stoji tabla da je na 1800m.n.v. Šator spreman vadim neke stvari iz motora, a iza sebe čujem šušnjanje. Okrenem se kad iza mene dve srne na nekih 20m, pritajim se i lagano vadim aparat da ih slikam. Kako je već prvi sumrak pao, a ja koristim IDIOT (običan digitalni aparat) nisam uspeo da ih jasno uhvatim. One nastaviše svojim putem, a ja lagano u šator. I ako je 9 sati napolju je poprilično hladno, puštam plinski rešo da malo zagrejem šator dok se skinem i uvučem u vreću. Zakovčah sve moguće drihere i snireve na vreći i spavanjac. Uhvati me onaj prvi najlepsi san, kad nesto zatutnja oko šatora... Znoj me je oblio istog sekunda, neverovatan zvuk stvara životinja kada stane na suvo granje u onoj beskrajnoj noćnoj tišini. Imao sam utisak da mi skače po šatoru. Nakon nekog vremena buka se smirila, meni oči kao KROFNE ne mogu da zaspim. Ali nakon pola sata ipak je umor od vožnje preovladao i ponovo zaspah. Celu noć mi ta šumska neman nije dala da spavam na svakih sat - sat ipo je tutnjala okolo...

 

 

 

Nastavak sledi....

  • Podržavam 8

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 142 postova
  • Lokacija: Ljubljana
  • Motocikl: Aprilia Pegaso; BMW R 1200 GS

1Mina.gif1Mina.gif1Mina.gif

JA sam razmišlja da kad budem išao na ovaku turu isto spavam u šatoru. Samo ne znam da li je to uopšte dozvoljeno tako zanoćiti gdje god stigneš, mada je to za mene extra ugođaj0takoje.gif

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • lijeni motoras na skuteru, 28 postova
  • Lokacija: Bd
  • Motocikl: Africa twin rd07a

Svaka čast omladinac to je pravi putopis, a moguć je jedino sa te vrste motora jer sa svih bržih jure se krivine a ne gleda priroda i okolina. Samo napred ne samo što ti uživaš nego i svi koji ovo čitaju.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 396 postova
  • Lokacija: Bajina Basta - Tara
  • Motocikl: kawasaki VN900 '08

Nije kraj drugari...

Ovih dana sam u poslu, pravi neki svoj kutak (garaža-kuću). Pa hvatam ovo lepo vreme pred dugu zimu da obavim sve spoljne radove. Bice to kućica puna uspomena i koje cega, gde ce svaki putnik namernik moci da zakonaci ako se nadje u ovom delu Srbije!

Izvinjavam se što ne privodim kraju ovo pisanije. :zdravo:

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Drug član, 1386 postova
  • Lokacija: subotica
  • Motocikl: suzuki burgman 400

gde ce svaki putnik namernik moci da zakonaci ako se nadje u ovom delu Srbije!

 

verujem da ces podeliti tacne koordinate sa prisutnima,ako se ko zatekne u blizini da ne luta! :-)

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 153 postova
  • Lokacija: kragujevac
  • Motocikl: V-STROM 650 2006 , YAMAHA SUPER TENERE xtz1200 , XZT 750 SUPERTENERE

E JESI CAR MAJKE MI !!! Nemam reci za putopis , citam svaki dan ko da mi je uciteljica dala za domaci !!!

Veliki pozdrav !!!

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 396 postova
  • Lokacija: Bajina Basta - Tara
  • Motocikl: kawasaki VN900 '08

12. - sreda 9. 2012

 

Budim se, ne baš naspavan, vidim svanulo je. Moram vam priznati da je ovo bila prava agonija, kada me uhvati onaj najlepši san tako napolju zatutnji. Otkovčavam vreću, lagano odšniravam sator i izvirujem glavom da vidim da slučajno nije u bilzini taj dolomitski Drekavac. Propatrolirah malo okolo u gaćama po poprilično hladnom jutru na 1800 m.n.v. Kreće pakovanje, valja nastaviti dalje oko 6h je ujtru, a magla gusta kao testo ostaje ispod mene. Od magle ne mogu ni da vidim onaj gradić što je sijao u podnožju planine. Prolazak pored rampe koja označava zabranu prolaska na taj šumski put gde sam ja postavio šator.

 

154315_366627876761668_1113349906_n.jpg

 

Krećemo dalje put passo Pordoi 2239m.n.v. , usput stajem na jedan izvor da obavim jutarnju higijenu. Voda je tako hlada da zubi bole od nje, tu pojedoh i jabuku koju sam prethodni dan ubrao u podnozju Passo dello Stelvia.

 

182061_366627940094995_1790334126_n.jpg

 

Priča o zdravom životu i dobrom snu!

http://www.youtube.com/watch?v=ko0Z3kv6CwA&feature=g-upl

 

601463_366627993428323_1117045098_n.jpg

 

Nastavljam dalje, sa velikim uživanjem se vozim na drumu sam sam. Očaran sam tim pejzažima koji se pružaju ispred mene, krdima srna i srndaća koje sam sretao non-stop, mrmota koji stoje tik pored asfalta. Samo sam čekao trenutak kada ću naići na jednog koji umotava čokoladu kao na reklami. Više nego dobar osećaj voziti se ovako rano po Dolomitima.

 

283204_366628020094987_1088132809_n.jpg

 

68391_366628040094985_67332430_n.jpg

 

536581_366628073428315_1523003980_n.jpg

 

Stajem na jednom prevoju gledam kuda dalje odlučio sam da ću danas krenuti ka Cortini, pošto sam poranio verovatno ću imati vremena da stignem u Sloveniju ili da se spustim ponovo kod mog prijatelja Marka u Trevizo.

 

485113_366628160094973_1969783644_n.jpg

 

Put koji vodi do Cortine je odličan, širok, lep za vožnju, priroda fenomenalna, ali... Pred Cortinu uključuje mi se u mozgu moj sistem ofrlje(nasumićno skretanje) koji me često napada kada vozim motor.

 

926_366628233428299_1339877078_n.jpg

 

Skrećem sa glavnog puta na neki uzak asfaltni put, sa 10% nagiba. Spuštam se tako, spuštam, dolazim do jednog malog sela koje uopšte nije onako ulickano, kao ona sto se sreću na ovim više prometnim putevima. Nakon toga kreće uspon i sve tako do passo Cibiana, odatle nastavljam dalje prema passo Duran.

 

69407_366628293428293_74742113_n.jpg

 

Na putu ka Duranu počinje blaga kisa, napolju je hladno, a los asfalt prekriven tankim slojem vode. Kontrola nad motorom je veoma loša, često mi beži zadnji kraj, na pritisak kocnice proklizava. Vožnja je spora, napeta i veoma dosadna, a uz sve to ja se jako nerviram i proklinjem metzeler ME880 koje imam na motoru.

 

75948_366628473428275_1196216537_n.jpg

 

155974_366628523428270_588984940_n.jpg

 

Dolazim do passo Durana nastavljam putem dalje, pošto je ova vožnja pretvara u pakao odlućujem se da ipak krenem za Trevizo. Gledam na karti najbliži put do magistrale ka Trevizu mi je da idem na Belluno. Tako sam i uradio, voznja sa mojim losim gumama za ovakve vremenske uslove je dovela do proklizavanja. Isao sam veoma uskim asfaltim putem od prevoja Duran, kad mi je iz jedne blage leve krivine izleteo audi TT. Samo sam pipnuo prednju kočnicu motor je dobio skije i krenuo direktno u masku audija, pošto se radilo o maloj brzini pritisnuo sam zadnju i zaneo zadnji kraj tako da sam samo oborio motor. Čovek u audiju je u mestu zakočio i pretpostavljam već video udar. Nakon što sam izbegao to počeo je da viče iz kola i nervozno maše rukama. Nisam previše pažnje obraćao na njega, jer sam i ovako bio pred slomom zivčanog sklopa. Pridigao motor i lagano krenuo dalje, spuštam se u Belluno, uključenje na magistralni put me je ućinilo veoma sretnim i ako je napolju padala kiša kao iz kabla. Odlučujem se zbog loših guma da se ipak uljučim na auto-put kojim sam išao sve do Conegliana, a odatle vrlo brzo stigao u Trevizo. Pred Trevizom je i kiša stala, stajem u jedan kafić da popijem kaficu i malo raščistim misli.

 

30341_366628713428251_618270369_n.jpg

 

500m od kafića gde sam sedeo živi i Marko, nakon pola sata sedenja na terasi kafića odem do njega. Posle nekog vremena stiže i on sa posla, kasnije smo otišli do grada da ja kupim punjač za telefon koji sam otkinuo taj dan. Od kupovine sam ubrzo i odustao kada sam video cenu od 25e za običan punjač, koji sam kod nas pred put platio 300din(a nemam ni potrebu za telefonom pa ćak ni za GPS koji je instaliran na njemu)...

Spavanjac pa sutra novi dan trebalo bi krenuti za Istru kako stvari stoje to je plan.

 

 

Nastavak sledi...

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 396 postova
  • Lokacija: Bajina Basta - Tara
  • Motocikl: kawasaki VN900 '08

13. - četvrtak 9. 2012

 

Umivanje pakovanje stvari i krećm, izlazim iz garaže, a napolju kiša pada... Baš je fino počeo današnji dan. Idem ka Veneciji odatle dalje magistralnim putem ka Dona di Pijave.

 

59637_366628750094914_1239444511_n.jpg

 

Magistralni put vodi pored auto-puta, ali ja kao veliki hejter auto-puta biram magistralni, koji je dosta sporiji, ali ipak nešto vidim. Prethodni dan sam odvezao malo auto-puta u Italiji po prvi put na ovom putovanju, ali tada sam bio primoram zbog svih prilika koje su me snašle. Napolju je oblaćno i ne primećuje se da će se bilo šta promeniti po tom pitanju, samo čekam kada će ponovo da počne kiša.

 

575057_366628780094911_1605455240_n.jpg

 

Pred Trst počinje ponovo jak pljusak, što me naravno ne ometa da stajem po proširenjima i gledam u more makar malo da uživam, kad u vožnji ne mogu.

 

291752_366628936761562_1314681120_n.jpg

 

Stižem u Trst imao sam u planu malo da obidjem to mesto, ali zbog kiše nisam uspeo.

 

559015_366629090094880_1210223814_n.jpg

 

259951_366629130094876_379676959_n.jpg

 

Nastavljam dalje do granice sa Hrvatskom tu kiša prestaje, dolazim na granicu napuštam EU dajem dokumenta. Procedura traje više nego obično, nakon nekog vremena izlaze dvojca iz kućice i kažu mi da se parkiram pored. Parkiram se pitaju gde sam ušao u EU, nema pečata kad sam ušao. Kažem im da sam ušao na prelazu Rupe iznad Rijeke i šta sam sve prošao od kada sam ušao u EU. Naravno ne veruju mi hoće da pišu kaznu za taj prekršaj, kako mi je rekao carinik, zabrana na ulazak i ne znam koliko para. Dajem im do znanja da za to neću da čujem i zbog njihove greške ja da budem kažnjen (ako se sećate onog dela kada sma napisao da mi je carinik odmahnuo rukom da prodjem, e tu je bio problem...). Malo spuštam loptu i normalnim razgovorom počinjem da pregovaram, vadim karte, pokazujem slike i dalje ništa ne vredi. Posle sat vremena ubedjivanja setih se da imam uplaćeno zdravstveno osiguranje sa tačnim datumom uplate, što dokazuje da sam bio kući onda kada sam im rekao. Vratiše mi dokumeta, sa upozorenjem da će sledeći put biti kazna. Zahvalih se gospodi carinicima i nakon pakovanja razbucanih stvari krenuh dalje. Krenuh put Istre, što sam se vise približavao moru tako je vetar postajao sve jači i jači. Vožnja postaje sve teža, stajem na jednom mestu saljem prijateljici poruku sa kojom sam se trebao naći u Puli. Kaže da je kod njih strašan vetar i da kiša ne prestaje. Odlučijem da malo pobegnem od mora i krenem ka Rijeci pa ću videti gde ću posle.

 

558851_366629236761532_1103411044_n.jpg

 

Napolju je bilo mnogo hladno, pristi u mokrim rukavicama su mi se ukočili. Kada sam ušao u onaj tunel pred Rijekom poželeo sam da nikad ne izadjem bilo je toplije u njemu sigurno jedno 10 stepeni.

 

374405_366629280094861_1706319932_n.jpg

 

Napolju je bilo mnogo hladno, pristi u mokrim rukavicama su mi se ukočili. Kada sam ušao u onaj tunel pred Rijekom poželeo sam da nikad ne izadjem bilo je toplije u njemu sigurno jedno 10 stepeni. Na ulasku u Rijeku pravim grešku i ulazim u grad, kiša je prestala, ali guzva u gradu je strašna. Nakon nekog vremena uspevam da se izvučem iz grada, ponovo sam na jadranskoj magistrali.

 

602656_366629426761513_96878618_n.jpg

 

Nastavljam magistralom, vožnja je nepodnosljiva toliko jako duva vetar sa mora da me bukvalo nekad pomera, a glavu sam spustio koliko god mogu dole, jer kad se vetar podvuče pod kacigu hoće glavu da mi isčupa. Svi sa kamperima su našli neki zaklon i parkirali se, čak sam sreo dvojcu na nekom proširenju kako vezuju svoje motore za bankinu. Nije mi to bila najpametnija odluka, ali ipak sam odlučio da nastavim dalje sve do mesta Senj gde sam planirao da se odvojim od mora i skrenem levo. Uspevam da dodjem do Senja gde skrećem levo, ponovo počinje kiša. Udari vetra su dosta slabiji, vozim se lepim krivudavim putem, još da imam dobre gume sve bi bilo odlično. Od mesta Otočac nastavljam dalje prema Plitvičkim Jezerima, ne možete da verujete koliko mi se hladnoća uvukla u kosti. Nosim aktivni veš, dve majce, duks, jaknu, preko goretex kišnu jaknu, pantalo i preko goretex i drhtim od zime prsti mi se koče. Ali i pored toga primećujem da je taj deo Hrvatske veoma intresantan za vožnju, naravno po nekim lepšim vremenskim prilikama.

 

263415_366629496761506_713655064_n.jpg

 

561735_366629516761504_1097919139_n.jpg

 

Veče se bliži magla se spušta, a ja sam sve biliži Bosni. Dolazim na granicu, stajem kod kućice silazim sa motora ukočen. Jedva skidam rukavice sa ruku, u prstima osećaj ne postoji, jedva vadim dokumenta. Pita carinik kako ide i odakle idem, kazem mu da me od Treviza u Italiji prati kiša i da ide kako mora, dodajem mu još i ovo ''da uopšte ne znam šta ću ja na ovom prelazu i što sam ovde došao''. Pita me kuda dalje, odgovaram mu da nemam pojma. Nasmeja se i vrati mi dokumenta, a ja nastavih dalje.

 

291704_366629540094835_159577734_n.jpg

 

Dolazim u Bihać, mrak je pao, skrećem da Bosanskoj Krupi u nadi da ću noćas stići u Banja Luku. Tamo imam nekih prijatelja javiću se nekom kad dodjem, ako uopšte dodjem! Mislim da prolazim kroz kanjon Une, put je prepun ogromnih bara i odrona. A o nekim iznenadnim krivinicama koje seče pruga neću ni da pričam, strašan put za voziti po ovakvom vremenu. Vozim polako, a ispred mene konstantno neki automobil već par kilometara. U susret nam nailazi 5-6 vozila, bez ikakvog znaka automobil ispred mene koći... Ja kako mi je već popustila koncentracija i nemam osećaja u prstima pritiskam naglo koćnicu poleće mi predi točak udaram u bankinu branikom a motor pada na levu stranu. Automobili koji su naišli u susret prolaze pored mene, a ovaj sto je bio ispred mene skreće levo i isključuje se sa glavnog puta. Od promrzlina drhtim ceo, a srce nenormalno lupa... Dižem motor vidim da mi je pukao dodatni far i levi retrovizor, kažem sam sebi ko zna zbog čega je ovo dobro i nastavljam dalje, a kiša pljušti! Puštam muziku na motoru koja je do tada bila isključena dižem vizir na kacigi i opuštam se ili vam sredjujem svoje duševno stanje u kojem se nalazim. Na satu je negde oko 11, dolazim na raskrsnicu u Bosanskoj Krupi. Imam mogućnost da skrenem levo ili desno, ne znam kuda mi je blize za Banja Luku. Vidim nekog dečka na ulici počnem da se derem izvini za Banja Luku, otrča čovek pun šprint kao da sma ga na smrt prepao. Kiša pada li pada, okrenem se levo vidim trči neko ka meni. Razmišljam sta je ovo, ovaj beži, a ovaj kao da je video najrodjenijeg. Dolazi do mene dečko pita treba li šta, pitam ga za put za Banja Luku i koliko ima kilometara. Kaže 120km, kada mi je to rekao umalo se nisam šlogirao!!! Ali uz tih 120km dodaje i jednu čarobnu prostu rečenicu ''Aj' na pivu!''. Kažem mu da sam ceo prljav i mokar, kaže ''bole te, aj' na pivu to je moj lokal''. Nasmejah se i pravo pred lokal, a on otvara oba krila na vratima i kaže uteruj unutra, uterujem motor i vidim još jedan u lokalu. Samo sam ga pogledao i počeo da se smejem. Kaže može li pivo, odgovaram da može i deset, ali prvo tri rakije da popijem da se malo otkravim! Nakon brzinskog zagrevanja raspremih se i ofanzivno krenuh u tu dugu, dugu noć koja je bila predamnom...

 

61467_366629626761493_366240329_n.jpg

 

Nakon pijanke do dugo u noć i pričanja o svemu dodje vreme za spavanja. Ja izvadih vreću i podlusku i pored motora, a Dado koji živi na spratu iznad lokala da bi se solidarisao samnom donese dušek i leže u lokal.

I nakon svega onoga kroz šta sam prošao danas zaspah sa osmehom na licu.

 

 

Nastavak sledi...

  • Podržavam 8

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 142 postova
  • Lokacija: Ljubljana
  • Motocikl: Aprilia Pegaso; BMW R 1200 GS

Welcom to Bosna, zemlja čudnih dešavanja i dobrih ljudi! 0takoje.gif Kad si napisao da u tom dijelu Bosne lik nije htjeo da pomogne nekome u nevolji i da je pobijego od tebe nisam mogao da vjerujem da si toliki baksuz, jer to da se desni u Bosni je skoro nemoguće( inače sam bosabac i dobro znam kako stvari tamo funkcijonišu). Ali eto odmah ti dodje drugi dobri čovijek iz mraka spreman da ti pomogne ;)

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 142 postova
  • Lokacija: Ljubljana
  • Motocikl: Aprilia Pegaso; BMW R 1200 GS

Skontaj prijatelju kakav je to momenat u životu, sam si negdje za tebe u tri lepe materine, kiša pljušti, tonu ti sve nade i iz mraka ti izlazi lik za kojeg nisi znao da postoji 0takoje.gif. To je čar života i dokaz da postoji još puno puno dobri ljudi

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svrati ponekad, 396 postova
  • Lokacija: Bajina Basta - Tara
  • Motocikl: kawasaki VN900 '08

14. - petak 9. 2012

 

Ustadosmo nešto ranije, pošto otvara lokal. Uz kaficu još malo popričasmo, kažem mu da mi je baš drago sto sam ga upoznao i da se iskreno nadam da će doći kod mene u goste da se odužim za sve ovo. Inče živimo u sličnim krajevima (reka, kotlići, kampovanja, raftinzi), dodao sam mu i to da se sam sebi usrao u život kad je upoznao mene, ali u to će se uveriti sledeće godine kad krene lepo vreme. Dado inače vozi motor, imamo slično mišljenje o putovanjima i on je samotnjak kao ja.

 

522322_366629763428146_1351260078_n.jpg

 

Retrovizor namešten može da se krene dalje.

542740_366629790094810_1721622090_n.jpg

 

U noćašnjem razgovoru mi je spomenuo Grunfa u Prijedoru i da moram da odem kod njega da ga upoznam. Pošto smo se tu noć čuli sa Grunfom i ja sam najavio svoj dolazak, pozdravih se sa bratom Dadom i krenuh put Prijedora. Vozio sam 50km/h sve do Prijedora i ako je kiša padala, stajao sam svuda slikao se i bio vrlo, vrlo srećan zbog svega sto mi se desilo, pa čak i zbog tog pada u kanjonu Une!

 

374436_366629823428140_1612759879_n.jpg

 

Oko pola 11h sižem ispred Grunfove kuće, zovem ga na telefon čovek izlazi otvara mi kapiju. Kažem mu da ne planiram da se zadržavam, a on se nasmeja i pogleda me. Udjoh u kuću kreće priča kao da se znamo ceo zivot, što uopste nije čudno u ovom nasem lepom moto svetu! Grunf inače radi tetovaže, airbrush i svašta nešto. Popismo po jedno jutarnje pivce odmah sam video da od mog odlaska nema nista. A i svideo mi se taj njegov umetnički ambijent u kom živi, ima dosta gitara od toga jedan fender akustični za koji ne može da isčeka zice. Pa svaki čas uzima fendera u ruku odsvira nesto pa ga spusti i skoči ''Ne valjaju zice, kaće ih ovaj doneti!!!'' pa onda okrene tog lika i tako više puta tog dana. Uz sve to prostor mu ukrašavaju i mašinice za tetoviranje... A da kad smo kod tetoviranja ja sam trebao u Istri da svratim kod devojke koja tetovira, a dok sam se vozijo po sumama i gorama odlučio sam da želim da istetoviram kompas. Ali pošto vremenski uslovi nisu dozvolili da se dovučem do Istre ništa nije bilo od toga.

Pivce po pivce, preselismo se mi kod Grunfa u radionicu koju pravi. Malo mu pomagao, oko postavljanja stiropora dok se pilence okretalo.

 

483556_366629943428128_1275125754_n.jpg

 

I tako prodje korz kuću brdo ljudi, valjda je tako kod njega uvek. Ne mogu dosta dogadjaja da se setim od toga dana, jer sam ceo dan bio uvrnut, ali znam da je bilo odlično!

 

 

15. - subota 9. 2012

 

Uhhhh kafica, douručak, ja se čuo sa prijateljima iz Banja Luke danas me očekuju da pristignem... Ali pre toga, kako je noč bila intresantna, tako je meni brat Grunf obećao tetovažu. Razvlačismo se do podne u smišljanju kako i šta... Ja sam mu rekao da želim da to bude kompas i da bih najvise voleo da on uradi kako želi. Pa kako god ispadne nije mi važno, meni će ta tetovaža imati sentimentalu vrednost i želim da je imam da me uvek u životu podseti na ovo lepo putovanje i ljude koje sam upoznao. Nije se složio sa tim rekao mi je da ja moram odlučiti kako i šta tačno hoću, iiiiiiiiiiiiiii ajde da počnemo!

 

66094_366629993428123_207437228_n.jpg

 

Bockasmo se tako i bockasmo...

Ispašće valjda nešto od svega ovoga nije Bruda vrana!

188593_366630053428117_762856199_n.jpg

 

Hteo sam da napišem nesto na ovom mestu koje je predvidjeno za to, ali majstor nije hteo da čuje... Rekao mi je da smo se odlično družili i da želi da se vratim ponovo i tada će mi završiti, a meni nebi teško da odmah u glavi prekombinujem kada bi to moglo biti!

 

481883_366630093428113_1401910581_n.jpg

 

Već je puna kuča ljudi dosli iz Hrvatske da se totoviraju, ja da ne pravim gužvu cim je bilo gotovo spakujem se, obučem i pravac Banja Luka. Pozdravim se sa bratom Grunfom rekao sam mu da me u svako doba može očekivati od sada u životu, a i ja njega isto!

Krećem iz Prijedora srećan i zadovoljan...

 

254942_366630156761440_341191863_n.jpg

 

Vozim se i pevušim, stižem na raskrsnicu piše Bijeljina, Banja Luka. Zaustavim motor pogledam u kartu na tank torbi i ipak skrenem levo za Bijeljinu. U Banja Luku planiram da odem vec četri godine sa motorom i bilo je vise od 5-6 situacija kada sam kretao i uvek nisam uspeo da dodjem. Dok mi se ta misao mota po glavi, kažem sebi biće jednog dana i ko zna zbog čega je to dobro. E da trebao sam da kupim mast za mazanje tetovaže u koje god mesto da sam stao, apoteka nije radila. Pošto sam većeras planirao da stignem u svoj lepi grad, malo pre Doboja sa jedne pumpe nazovem meni vrlo, vrlo dragu devojku ili vam razumnu umetnicu Milicu da kupi to, bez oklevanja reče: '' Nije problem Pepice!''

I tako nastavih dalje Doboj - Tuzla - Zvornik

 

430720_366630193428103_1782618315_n.jpg

 

U Zvorniku stao u pekar da se prezalogaji jedan Burek moja omiljena hrana!

 

I nastavih put dalje prema Bratuncu, zovem Sinišu koga sam spominjao na početku ovog putopisa, ne javlja se. Dodjoh u Bratunac pokušavam ponovo, ništa od toga opet... Jedan znatiželjni dečkić prilazi i pita nešto oko motora, uvek rado odgovaram na ta pitanja. Izmedju ostalog pitam ga da li možda zna Sinišu, kaže eno ga Siniša 100m od tebe u kafiću.

 

558878_366630246761431_2109878904_n.jpg

 

Popih tu jedno pivce i krenuh kućici, na 20km od kuće me zaustavlja pogranična policija. Zahtevaju dokumenta i da sve torbe otvorim i izvadim stvari, ali malo skrenuh temu i rekoh im odakle idem. Znatiželjno mi postaviše par pitanja o putovanju, nakon toga pružih im dokumenta i rekoh ''da otvaram torbe''. A oni '' Ma jok zemljak ne treba ništa, uzdravlje!''

 

Stižem u moj lepi grad.

 

61276_366630296761426_2004544793_n.jpg

 

 

 

Oduševljen i srećan zbog ovako lepog putovanja, a pomalo i tužan sto nije trajalo duže. Ali biće još putovanja ne sumljam ja u sebe! Nazovem Micu, pantenol me čeka i ako sam trebao da ga namažem 4 sata pre ovoga. Zatim u Zeppelin lokal sa početka ovog putopisa i do dugo u noć ostadoh u gradu, krenuh kući motor napakov ostao na parkingu, dolazim kući. Vrata zaključana, nemam kljuć nikome nisam javljao da ću se vratiti... Odem ponovo peške do grada, doteram motor kući izvadim podlošku, vreću i spavanjac ispred vrata!

 

 

Toliko od mene!

 

 

 

Posle 17 dana i 5500km...

2897_4165502728737_2015776955_n.jpg

 

 

I evo jednog preseka putovanja:

http://www.youtube.com/watch?v=NP9y_pDN93w&feature=g-upl

 

 

p.s.

Izvinjavam se na gramatičkim greškama i mojoj nepismenosti, nije mi to jača strana. Ahhhh nismo svi savršeni...

  • Podržavam 8

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Napravite nalog ili se ulogujte da biste postavili komentar

Morate biti član zajednice da biste mogli ostaviti svoj komentar.

Pridružite se!

Napravite svoj nalog u našoj zajednici. Vrlo je lako!

Registrujte novi nalog

Ulogujte se

Imate nalog? Ulogujte se ovde.

Ulogujte se odmah

  • Aktivni korisnici   0 članova

    Nema ulogovanih članova koji gledaju ovu stranu.




×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja