Od Irske do Srbije i nazad (2011)

[Bandolera 1894 Napisano Januar 5, 2012]

@ AlKos

 

" Daleko od toga da vožnja motocikla ima tu moć da nas pretvara u pisca. Nije nam ni na kraj pameti da sebe smatramo piscem. Ali činjenica stoji – to je ono vreme kada smeše adrenalina i ostalih kiselina očigledno utiču tako da misli o raznim stvarima, vidljivim i nevidljivim, važnim i nevažnim, slede jedna drugu, i pretvaraju se u rečenice, koje onda taj glas izgovara. "

 

 

Tebe je vožnja motocikla očigledno pretvorila u pisca! Hej druže i vidi sa izdavačem knjige da ti potpisivanje iste organizuje u Beogradu da ti ne bismo svi komplet zapucali u Dablin!

 

p.s. Mislim da se ne postavlja pitanje da će se ovaj tvoj fantastično napisan putopis pretopiti u knjigu o motociklizmu.....

 

[AlKos 428 Napisano Januar 6, 2012]

Koji motocikl je pravi?

 

 

Jedna od mnogih razlika između osećaja upravljanja motociklom i automobilom je još i u tome što se osećaj od jednog do drugog modela motocikla razlikuje mnogo više nego između dva modela automobila... Ali eto nama nove dileme – koji je motocikl bolji: prethodni ili sledeći? Stari ili novi?

 

U poplavi knjiga o motociklizmu danas, pravi je biser kjniga Brenta Špigla (Bernt Spiegel) – Gornji deo motocikla ili O jedinstvumotocikliste i mašine. Pošto ću se pozvati više puta na tekst iz ove knjge red je kažem nešto više i o piscu i o knjizi. Čitalac je možebiti već upoznat sa gotovo neverovatnom činjenicom da je g. Špigl i pored toga što je bio profesor psihologije i direktor Instituta za Industrijsku psihologiju u Getingenu (gde je obavljao istraživanja za Porsche), on je takođe i jedan od starijih instruktora za motociklističke trke MOTORRAD, posebno na jednoj od najzahtevnijih staza na svetu – Nürburgring Nordschleife, koju kako čujemo intimno poznaje uprkos njegovoj sedoj kosi i poodmaklim godinama. U pomenutoj knjizi izložio je profesor mnogo korisnih podataka, veoma instruktivnih zapažanja i uopšte uzev, sistematičnih sugestija, koje svim motociklistima mogu biti od posebne koristi, ali ono na šta bih sada hteo da skrenem pažnju znatiželjnom čitaocu, je njegovo objašnjenje o tim različitm osećajima različitih motora.

 

 

 

Svi oni koji su probali više motocikala pitali su se tokom prvih 5 minuta vožnje: Zašto sve izgleda drugačije kad promenimo motocikl?

 

Profesor Špigl odgovara na to pitanje da je to stoga što su različite filozofije razvoja svakog od modela. Određena količina sile kočenja potrebna je da bi se postigao određeni sepen negativnog ubrzanja i te male razlike u masi, o geometriji i podešavanju vešanja da i ne govorimo, dovode do tih nekad ogromnih, a ponekad i sasvim finih razlika. Po pravilu – što iskusniji motociklista – to osetljiviji na promenu.

 

Taj novi osećaj – da nešto nije u redu – to je zapravo prerušena povećana budnost naše moći opažaja, koja je najverovatnije sa navikom na stari motocikl verovatno prethodno opala. Zato nam se povišena budnost, preciznije opažanje i veći nivo svesnosti onoga što se događa oko nas, dopada toliko i čini da se osećamo svežije, ili, neće mi zameriti stariji čitalac, možebiti i mlađe... Učestale promene motocikala nisu pokazatelj olakog odlučivanja na neverstvo u ljubavi kod motociklista, na primer, već su iskaz te neutoljive gladi za svežinom novog osećaja vožnje. Taj novi osećaj je zapravo izražena probuđenost naše samosvesti.

 

Pravo umeće na motociklu proizilazi iz istinskog poznavanja i svesti o mogučnostima i ograničenjima mašine, stepena naše samosvesti i napokon, svesti o okruženju u pokretu. Imati i zadržati taj „osećaj svežine i novog“, ali na mašini koja nije nova, već nam je odlično poznata – jedini je način da se motociklist sjedini sa motociklom u potpunosti. U trenucima kada se to desi, vožnja motocikla prerasta puko uživanje i postaje znatno više od toga – neka vrsta poezije, recimo.

 

Tu dolazimo do poteškoće – kako prepoznati koji je pravi motocikl za nas, ako svaki novi koji probamo deluje pogrešno, deluje kao da mu nešto nedostaje, a baš to nešto je, eto bilo savršeno na našem prethodnom motociklu...

 

 

 

U mojih prvih 5 minuta vožnje na Yamahi Fz6S koju sam kupio posle prilične kilometraže pređene na BMW F650GS, primetio sam da je pritisk koji imam na rukama i podlakticama nekoliko puta veći, da su i preglednost i položaj tela neuporedivo lošiji, da je osećaj da mogu da idem bilo kojim ma kako lošim putem (koji sam imao na BMW-u), otišao zauvek...

 

 

 

Kupovina Kawasaki Versys-a je bio pokušaj da se pomire dve filozofije i pokrije veći spektar puteva, ali je zato osećaj „klizavosti“ na mokrim podlogama ostao sve dok Battle Wings nije bio zamenjen Michelin Pilot Road 2 gumama. Da ne spominjem, koliko je nespokoja bilo uzrokovano vibracijama na komandoj tabli i osloncima za noge. Ravan, predvidiv zvuk i glatkost četvoro-cilindrične mašine otišla je nepovratno sa Versysom. Šta mi je ovo trebalo? Da samo Yamaha nije uništena u udesu – nikada je ne bih promenio... ionako je to bio najbolji motor do sada... Glupo je kupovati isti motocikl, a Kawasaki Versys je zaista neobično svestran motocikl... Nakon otprilike 10.000 ostrvskih kilometara sva ona vibracija i šišteća pumpa za gorivo, bili su zaboravljeni, a zvuk nakon otvaranja ručice za gas dvo-cilindričnog motora nagovarao je na sportskiju vožnju. Kawasaki postaje najbolji motocikl do sada... Regulator/rektifajer je stradao posle 5.000 km. To je u redu kada su vožnje gradske ili na kraćim putovanjima, ali šta ukoliko se do desi na putu gde je 5.000 km pola puta? Minimalna zaštita od vetra u kombinaciji sa visoko potavljenim uspravnim sedenjem, koje je, doduše odlično preglednosi radi i sasvim udobno, značilo bi mučenje na bržim deonicama i bolove u vratu... Ipak Versys nije mašina za ovoliki put.

 

Kada sam shvatio da za dodatnu opremu (plastične bisage i ostalo) treba da doplatim skoro kao za noviji motocikl rešio sam da je bolje da uzmem drugi motocikl...

 

 

 

Suzuki V-Strom DL650A GT, sa ogromnim Suzuki koferima, ABS, štitnici motora, hot grips, turing vetrobran, neverovatno udobno sedište i motor koji, osim što je štedljiv i prakično neutništiv, ima i sasvim pristojan obrtni momenat i tipičan ljut dvocilindričan karakter. I još može da ide svuda. Motocikl je u radnji u Corku bio najpovoljniji.

 

To je tri do tri i po sata vožnje kolima. Dva sata kasnije:

 

Dobardan. Ja sam ranije zvao u vezi... Aha. Koliko? Versys + doplata. Da probam da sednem? Može. Jaoj, kako je ovo udobno. Šta još imate, moliću fino? Tajger – šta? A... Trijumf? Novi iks-ce? Da, da.. svakako. Naravno da želim da probam. Kakvo razočaranje! Motocikl u kojem, oprosti mi, dragi čitaoče, imaš osećaj da sediš na onoj gredi za ritmičku gimnastiku. Izgleda dobro, zvuči zanimljivo, ali stvarno nije rešenje za ovo putovanje. Odluka je pala: V-Strom. Probaćemo do Dablina ima 250 kilometara za testiranje... A vreme lepo. Telefonski poziv osiguravajućoj kompaniji. Crna kafa dok čekam da se završe formalnosti. Bljutava je ali ne mari. He-he s moje strane. He-he sa njihove. Klimanje glavama. Ručica gasa se odvrće.

 

 

Ali avaj! Posle prvih 30 minuta gradske vožnje, nakon izlaska na auto put – pažljivi čitalac pogađa: Zašto sve izgleda drugačije?

 

Ovaj motocikl je duži, veće međuosovinsko rastojanje i manje stabilan na maksimalnim brzinama (kofere smo smetnuli s uma). Gde nestade ona divna kompaktnost u vožnji sa Versysom? Kako je ovo vešanje podešeno? Srećom moguće je podesiti i prednje i zadnje vešanje i rebound. Gume Dunlop Roadsmarts. Uzdiše se za Michelin Pilot Road 2 na Kawasakiju.... Sedište jeste udobno, ali je i znatno niže nego ono na Versysu – lošija preglednost? Zaista sve izgleda drugačije!

 

Nekoliko hiljada kilometra kasnije Strom će postati najbolji motockl ikada.

 

 

 

Nastavak sledi...

[Alien 603 Napisano Januar 6, 2012]

Učestale promene motocikala nisu pokazatelj olakog odlučivanja na neverstvo u ljubavi kod motociklista, na primer, već su iskaz te neutoljive gladi za svežinom novog osećaja vožnje.

svaka cast., to je to - sazeto u jednoj recenici.

[Djordjino 254 Napisano Januar 6, 2012]

Pratim

[avijaticar 142 Napisano Januar 6, 2012]

Idemo Al, čekamo novi list!

Noćas oko 3, razgibaj prstiće, a mi ćemo proizvod upiti dušom.

 

Lepo Badnje veče i srećan Božić!

[zika56 15487 Napisano Januar 6, 2012]

Svaka čast na tekstu. Komentar je suvišan.

[kochaMatori 1108 Napisano Januar 6, 2012]

a putovanje još nije ni počelo...

[spaske 197 Napisano Januar 6, 2012]

Samo otvoris zanimljiv naslov i eto ti gledanosti...

[Jelena599 419 Napisano Januar 6, 2012]

Da smo kao ljudi dostojni poređenja sa besmrtnim velikanima, pa da shodno tome možemo da uzmemo primer Dostojevskog koji se otvoreno i iskreno divio Puškinu, za čija dela je srčano tvrdio da su: „ izraz čistog genija“, tako bi tvoj putopis, sa sadržajem koji po obimu preti, mogli da svrstamo u sam vrh putopisa oduvek napisanih, iako je tek započet.

Talenat za pisanje koji poseduješ nagoni me, kao pažljivog i strpljivog čitaoca, da ti se javno divim i podržim u onome što su ti poželeli i drugi, da objaviš knjigu ukoliko već nisi pisac.

Jedan od izvora koje si naveo, knjiga Bernta Špigela, do koje sam jedva došla, unapred mi objašnjava psiholiški pravac kojim se vodiš i koji iskreno vrlo cenim!

Samo napred i drži nas na tihoj vatri do proleća!

Sve najbolje!

[Skittles 2536 Napisano Januar 7, 2012]

Pojeo sam ovih 5 strana, i nestrpljivo čekam nastavak

[Vlada GS 190 Napisano Januar 7, 2012]

Nije da smo dosadni, ali.....

[nemanjastruja 19 Napisano Januar 7, 2012]

Fenomenalno napisano!!! ulepsao si mi ovo Bozicno popodne!

Hristos se rodi, srecan Bozic svima!!

[Dukagss 353 Napisano Januar 7, 2012]

jbt. 5. strana a on još nije poceo ni da se pakuje za put da li ce na 10. strani tek da krene

 

 

Prijatelju svaka ti cast ovako opsirno napisan putopis na srpskom je sasvim drugaciji, poucan i vrlo zanimljiv i pristup opisu moto putovanja.

Hvala u ime nas sto iscekujemo i citamo sa uživanjem nastavke ko strine turske serije na Pinku

[AdventureR1der 2 Napisano Januar 7, 2012]

Svaka cast, dosada fenomenalno a pravo tek sljedi.

[Djordjino 254 Napisano Januar 7, 2012]

Nestrpljivo cekamo

[AlKos 428 Napisano Januar 8, 2012]

Još jedna dilema: kojim putem?

 

 

 

Čitateljka koja je volela da prati detektivski strip Aleksa Rejmonda kroz dogodovštine Ripa Kirbi-ja (Rip Kirby) i njegovog sluge Dezmonda, po svoj prilici, zavolela bi i nas. Ne zbog toga što pripadamo istoj, staroj školi viteštva, što još uvek otvaramo vrata ženama ispred nas, što ih propuštamo u redovima u pošti, nezavisno od toga da li nam se sviđaju i da li su zgodne ili ne, pa nam se onda one čude. One su samostalne, same bi da sebi otvaraju vrata i slabo se to, uostalom, i uklapa u današnju opštu emancipovanost. Razlog sličnosti nije ni taj što smo prestali da pušimo cigarete i, kao i detektiv Kirbi, počeli da pušimo lulu. Kad detektiv Rip Kirbi dobije na rešavanje neki zamršen slučaj, u čijoj je pozadini, obično, neka zanosna plavojka, recimo slučaj nestale mumije, on odmah naredi Dezmondu, svom vernom slugi, da donese sve knjige koje može da nađe u biblioteci o faraonima i starom Egiptu. Tako i mi. Nažalost bez Dezmonda, verne sluge, koju nemamo, upućujemo se, sami, da umesto internetom, put od Dablina do Beograda pronađemo na kartama u biblioteci. Daleko od toga da smo po pravilima elektronske kulture – nepismeni. Teško je i oku i mozgu prilagoditi se na stalnu promenu razmere karte na računaru. Ostavljamo guglmeps onima koji bi da tačno znaju kojim će putem, a džipies onima koji vole da ih drugi vode u avanture držeći ih za ruku i govoreći im gde da skrenu. Mi ne znamo tačno kojim ćemo putem – znamo samo kuda bi da prođemo, češkajući se po bradi – ima , možda, nečega i u tome češkanju.

 

 

 

Za sve nas koji pripadamo toj istoj staroj školi – obična dobra karta pruža neuporedovo više nego najbolja računarska karta ili program koji pokazuje slike sa satelita noću i šta ti ja znam. Toliki skupi vojni pohodi isplanirani su na kartama istog kvaliteta koje su dostupne besplatno i nama, češkačima po bradi... Za ugrubo određivanje pravca kretanja nama će biti potrebna dobra karta Evrope, da se ne oslanjamo u potpunosti na davno stečeno srednjoškolsko znanje iz geogfrafije. Ako su najraniju istoriju Evrope diktirale Dunav, Rajna, Loara, Rona, Odra, Visla i granice civilizacija i kultura odvajali Pirineji, Alpi, Karpati i Balkan, odrediće i naše putovanje. Naša avantura nije ni u junačenju i pronalaženju novih „bajk-frendli“ puteva i ruta, ali nije ni u praćenju puteva koje su neki drugi već prešli i postavli na internet i jutub. Tako će ovo putovanje, kakvo god da je – biti jedinstveno. Ova avantura je u pronalaženju našeg puta.

 

 

Vidi se odmah da postoje dva moguća glavna pravca: jedan koji prolazi između Francuskih (Rhone) Alpe i takozvanog Središnjeg Masiva (Massif Central) sa jugo-zapadne strane, pa zatim francuskom rivijerom, ispod italijanskih Alpa, i naposletku kroz Panonsku niziju do Beograda. I drugi kojim se prelazi preko reke Rajne, a zatim prolazi između Alpa i Karpata, praktično uz sliv reke Dunav, kroz Panonsku niziju, ovaj put sa severne strane. Završili smo sa planiranjem ugrubo. Sada znamo koje su nam detaljne karte potrebne. Šteta što nema Dezmonda – moramo sami u obližnju knjižaru. Vraćamo se sa gomilom karata u pristojnoj razmeri. Pod pristojnom razmerom podrazumevaju se karte u razmeri 1:200.000 i krupnije. Na takvim kartama jedan list (odnosno karta ispresavijena na približno list A4 formata) pokriva otprilike oko 300 kilometara ili (poslužimo se opet, ovog puta lukavo, zamenjujući pojam prostora – pojmom vremena), vreme za koje se približno isprazni jedan rezervoar za gorivo, to jeste prostor-vreme između dva stajanja. Na tim, krupnijim, kartama ucrtan je svaki put, pa čak i oni ne-asfaltirani, kao i obilje drugih informacije koje se sve mogu obuhvatiti jednim pogledom. Karta, naravno dobija dodatnu dimenziju ukoliko se doda kompas. Za slučaj da se jedan namagnetiše, nosimo dva, raspoređna taktički na različitim mestima.

 

Rešavamo se da ne usvajamo mnogobrojne principe poput onoga – moramo svratiti u svaki veći grad ili moramo videti jednu ili drugu znamenitost. Jedini princip koji usvajamo pre puta: ne mora se ništa, osim da se putuje i stigne. Osim ovog univerzalnog „putnog“ principa nema drugih.

 

Nismo iskusni u kampovanju, a nismo ni naivni da poverujemo da ćemo sada naprečac postati kamperi. Ima hotela i mesta za spavanje širom Evrope i da pretekne. Prijatelji, rasuti po Evropi? Nemoguća misija... Ako svraćamo u Drezden, kako da ne svratimo do Praga itd. Ovo putovanje, primetiće sasvim opravdano pažljivi čitalac, nije o obilaženju prijatelja, već o nečem drugom.

 

 

Vožnja motocikla po Irskoj nauči čoveka da poštuje vremenske prilike. U Irskoj, zbog relativno blage klime, vozi se čitave godine. Gotovo da nema mraza, retko poledice, ali su zato vetar i kiša neprekidni. Gotovo sva oprema prilagođena je tim uslovima vožnje. Teško će nam bilo šta drugo biti potrebno. Sve ono što izdržava irsku „zimu“, izdržaće i najgore evropsko letnje vreme... Trebalo je da prođe nekoliko godina i nekoliko destina hiljada kilometara vožnje po kiši i vetru da bi se pronašle najudobnije vodonepropusne čizme i rukavice, koje ipak pružaju bolji osećaj na ručici za gas od, recimo, bokserskih... Neko vozi u platnenim motociklističkim jaknama – i to je u redu. Deo našeg iskustva je da kožna jakna daje određenu čvrstinu pored odličnih osobina prilikom pada i klizanja. Ali se mora priznati, daleko je udobnije voziti motocikl u dobro skrojenoj jakni od kvalitetne kože. Čak i po kiši, ukoliko nije pljusak, kožna jakna ima prednost. Zaštita na ramenima, laktovima, podlakticama i kičmi. Za ozbiljniji nalet kiše koristi se ista taktika kao i pre nego što su „otkrivene“ tekstilne jakne – kabanice... Ili jakne od plastike (PVC) za preko... Pantalone – farmerke od tvrđeg džinsa, ili kargo, standardne – vodonepropusne za kišne uslove (koje mogu i da se navuku preko farmerki). Za zaštitu na nogama – umetci preko kolena i listova. Nose se ovde i mnogobrojni slojevi od različitih materijala sa čudnim imenima. Jedan materijal propušta jedno a ne propušta drugo. Nosim sve te lejere čitave godine ovde poneću ih i sada. Jedini zaista koristan sloj je zapravo takozvani novi tip vind-stopera (zaustavljač vetra), koji i nije napravljen od neke tkanine, nego od crne „ultra-tanke“ i fine folije koja bi možda nekog podsetila na besmislena i šašava odela koja su se nosila po disko-klubovima sedamdesetih. Danas ta nazovi-tkanina podeća na one najjeftinije kese za đubre. Pa ipak, efekat koji taj sloj ima kad ste na motoru je neverovatan. Svaki motociklista zna da, čak i leti po najtoplijem danu, na motociklu, pri odgovarajućoj brzini, može postati veoma hladno. Ta hladnoća leti u poptunosti je posledica rashladnog svojstva vazduha pri većim brzinama. Istu tu osobinu koriste svi motori u motockilima koji imaju takozvano vazdušno hlađenje. Ovaj materijal, ta nekakva plastika, postala je obavezan deo moje opreme, posebno zbog toga što se i bluza i pantlone daju spakovati u vrećicu veličine običnog sapuna. Većina stvari za transport je vodootporno ili u vodootpoornim vrećama. Lap-top je najveći i najkabastiji deo opreme, koji, srećom, staje u topboks. Nema mesta za Nikon, nego nosim malog fudžijevog idiota i naravno GoPro kameru. Pregršt SD kartica. Pokloni za Ninu i familiju.

 

 

 

Ne razumem kako ljudi mogu da preporučuju šta treba spakovati za put motociklom. Ubeđen sam da bi svako od nas pronašao barem jednu stvar kod onog drugog za koju bi pomislio da je ovaj blesav što baš to nosi... U ovom slučaju, moj doprinos toj blesavosti prilikom pakovanja – to su rukavice, to jeste nekoliko rezervnih pari... Koja je teorija primenjena ovde, bez obzira na blesavi ishod? Imamo toliko i toliko kvadratnih santimetara kojima naše gume dodiruju zemlju. I na tom minimumu održava se naš krhki život. Jedinstvo pak naše sa motociklom, na kojem počiva izvesnost tog života, uveren sam, proizilazi iz našeg sjedinjavanja, to jest – kontakta sa motociklom. Odeća MORA da bude udobna, a kad je reč o kontroli tog kontakta koji se odvija preko ručice gasa – neprikosnoveno veličanstvo među svom odevnom opremom, razume se pripada rukavicama... Naša slabost su rukavice „za svaku priliku“. Sledeća po važnosti je kaciga. Dobra ventilacija u Irskoj nikada nije problem, jer je uvek prohladno i vetrovito, ali se cene razni ulošci protiv zamagljivanja. Nosim rezervni vizir u ženskoj čarapi, da se ne izgrebe.

 

Novac i dokumenta, po običaju, stišnjeni su vodonepropusnim plastičnim futrolama, koje imaju prost sistem za izvlačenje vazduha i zaptivanje. Na mom motociklu nema alarma. Ti uređaji uništavaju akumultore. Za svaki slučaj nosim minijaturni punjač. Kao rešenje za odvraćanje od krađe odlučujem se za lanac i katanac za disk...

 

Osiguranje koje imam, provereno, važi na čitavoj teritoriji Evrope, Hrvatske i Crne Gore. Srbije opet nema na karti. Opet smo izbrisani. Stalno ista priča. Major Kriger pobeđuje. Priseti se, stariji čitaoče, njegovih reči: – Ne interesuje mene da li su oni zapisani. – Ja želim da oni budu otpisani. – Razumete li?...OTPISANI!

 

 

 

Osiguranje je drugačije nego što je u Srbiji, pa čak je drugačije nego i u većini evropskih, ovde rado zvanih - kontinentalnih zemalja. Osim što je obavezno i skupo, obuhvata i takozvani „brejkdaun asistans“ – bilo koji prekid putovanja usled kvara, udesa, krađe, požara, bilo čega nepredviđenog – dolazi tim ljudi u roku od par sati – i rešava problem. Zvuči dobro, ali u suštini lišava šarma. A opet, s druge strane, možemo se samo zanositi idejom o tome da je danas moguće voziti motocikl koji možeš sam da popraviš. Današnji motocikli su složeni, sa računarima koji odlučuju o smesi gasova, vazduha i goriva, kočionim silama, negativnim ubrzanjima... Osim običnih, manjih popravki, probušene gume, pritezanja lanca ili sličnog, druge ozbiljnije popravke gotovo su nemoguće sa nekim priručnim alatom, čak i ako bismo bili majstori. Ne nosim pola radionce sa sobom. Vozim kroz najgušće naseljeni deo planete sa više motociklističkih radionica po kilometru kvadratnom no što ima ljudi ukupno u Altaju. A i ne pretvaram se da sam majstor kada nisam. Poneću set rezervnih sijalica i osigurača, najobičniji minimalni alat koji, uostalom uvek nosim sa sobom, komplet za lepljenje gume. Ali šta kad gumu zalepiš? Čime ćeš je naduvati? Nosiš i kompresor, jer nam ne pada na pamet da bi zbog pocepane gume zvali osiguranje negde na Kanskoj rivijeri... Kompresor kao da je osmišljen da stane ispod sedišta. Ispod sedišta staje još i standardan komplet za prvu pomoć...

 

...

 

– Izgleda da si na sve mislio – reče Dejv. Osećao se neki dobronameran, ali ipak kritički ton u njegovim rečima, čemu su pomalo iznenadih. Samo je krajičak mojih usana, izuvrtan u osmeh, odavao čuđenje takvom komentaru. – Kako to misliš, Dejv? – Mora čovek nešto da ostavi i slučaju ako želi da putovanje bude uspešno – reče iskusno Dejv, nasmeši se i namesti svoju kapu čistim delom dlana. – Nadam se da će se vremenske prilike pobrinuti za to savršenstvo. – Tejk it izi, men – dodade on i lupi rukom za nameštanje kape o moje rame, što me gotovo izbaci iz ravnoteže. Motor će biti gotov popodne.

 

 

 

Nastavak sledi...

[Djordjino 254 Napisano Januar 8, 2012]

[Vlada GS 190 Napisano Januar 8, 2012]

Jednog dana ce neko napraviti film po ovom putopisu......svaka cast!!!!

[maski 1033 Napisano Januar 8, 2012]

apsolutno-romantično-naučno-fantastično ! thank you & ajlavju !

[mic 45 Napisano Januar 8, 2012]

Ovaj putopis podize letvu visoko,svaka cast.

[Mina 543 Napisano Januar 8, 2012]

[Pauk 613 Napisano Januar 8, 2012]

Procitacu sve ovo naravno ovako iscepano.Ali predlazem urednicima,(lalajko),da na zavrsetku celog putopisa iskopiraju sam putopis bez komentara u neku novu rubriku,kako bi naknadno,bez ometanja,opet mogli da uzivamo u njima..Ima jos putopisa koji zasluzuju takav specijalan tretman,a bice ih naravno i ubuduce

 

 

[Arakis 4993 Napisano Januar 8, 2012]

Razmišljamo o tome

[Vlada GS 190 Napisano Januar 8, 2012]

Procitacu sve ovo naravno ovako iscepano.Ali predlazem urednicima,(lalajko),da na zavrsetku celog putopisa iskopiraju sam putopis bez komentara u neku novu rubriku,kako bi naknadno,bez ometanja,opet mogli da uzivamo u njima..Ima jos putopisa koji zasluzuju takav specijalan tretman,a bice ih naravno i ubuduce

100% covek je u pravu...

[AlKos 428 Napisano Januar 8, 2012]

Procitacu sve ovo naravno ovako iscepano.Ali predlazem urednicima,(lalajko),da na zavrsetku celog putopisa iskopiraju sam putopis bez komentara u neku novu rubriku,kako bi naknadno,bez ometanja,opet mogli da uzivamo u njima..Ima jos putopisa koji zasluzuju takav specijalan tretman,a bice ih naravno i ubuduce

 

 

 

hvala, narode, na ovolikim lepim recima, koj su, cini se, na kredit a nisu jos sasvim ni posteno zasluzene... Trudicemo se sa nase strane da nastavimo istim tempom, a za sve one koji bi da citaju ovaj tekst u komadu - nadajmo se: bice i knjige!

Pozdrav