Jump to content

Moto Zajednica

Irska na dva (ciliricna) tocka

Recommended Posts

  • U prolazu, 69 postova
  • Lokacija: Dublin, Republic of Ireland
  • Motocikl: Triumph Thhunderbird Sport

I tako... Nakon par godina, 4 razlicita motora, posle 30.000 predjenih km (samo u republici Irskoj) i jedne saobracajke - stekao sam pregrst fotografija, zapisa, video materijala i naravno utisaka sa smaragdnog ostrva... Koje bih da podelim sa nasim ljudima, pre svega bajkerima... Evo link za pocetak... Javite mi ako je ovo nekome zanimljivo...

 

 

Pozdrav,

 

AlKos

  • Podržavam 8

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 283 postova
  • Lokacija: Beograd

Ajde daj slike, opisi Irsku, znamenitosti i ono sto bi trebalo definitivno videti.... Sto vise to bolje :) Velika mi je zelja da posetim Irsku i to cu sigurno uraditi. Neka putovanja ne bi bila na odmet :D

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • U prolazu, 69 postova
  • Lokacija: Dublin, Republic of Ireland
  • Motocikl: Triumph Thhunderbird Sport

ИРСКА НА ДВА ТОЧКА

 

dsc_22671.jpg?w=510&h=297

 

Уводне речи

 

Нетипично за један мотоциклистички путопис да буде отпочет у возу. Па опет, ето, тако отпочињем овај својеврсни дневник: у возу, на прузи Ватерфорд – Даблин. Лакше је писати у купеу него на мотоциклу. Почетна замисао била је да се утисци са путовања мотоциклом записују у паузама, у хотелским собама, на бензинским пумпама. То је, међутим, тешко оствариво у временским условима који владају овде, у Ирској. Можда је и боље да се пише, овако, натенане, кад се утисци мало слегну, а не у журби, и са намером да се што пре, напречац, забележи што више тога што се доживи, осети, догоди. Постоји вероватно много разлога и аналогија које повезују живот и путовање. Зато се, на крају крајева ваљда и каже „животни пут“, на пример…

 

Једна од тих сличности, међутим, у последње време, откако „путујем мотором“ окупира моје мисли. Да бих боље објаснио на шта мислим, морао бих најпре да истакнем разлике које постоје између начина на који се путује. Морао бих у ствари да појасним шта је то што у основи разликује и издваја путовање мотором од свих других начина путовања. То је посебна мешавина непосредне изложености окружењу са једне, и брзине, односно ритма, којим се та околина доживљава са друге стране. Нема (или је бар тешко замислити) непосреднијег начина да се одређени простор доживи од самог „бивствовања“ у простору. То свакако препоручује шетњу, вожњу бициклом, или ролере на пример. Бити напољу, осетити сваки дрхтаје ваздуха, претварење поветарца у ветар, осетити свежину и мирисе које ветар носи собом – тако нешто није могуће доживети у авиону, возу или колима (изузимам овде путовање на коњу јер то још нисам имао прилике да испробам). Чак ни у кабриолет – аутомобилу није могуће осетити се делом окружења. На мотоциклу, дакле, сви ти доживљаји, стимуланси чула бивају изражајнији и појачани. Крећући се тако брзином нешто мањом од брзине којим би се кретао аутомобил и нешто већом него бициклиста, додир с околином постаје постаје водећи догађај, опредељујући доживљај који се претвара у слику непоновљивог искуства. Темпо, којим се та мала, чулна искуства, нижу једно за другим, заиста наводи на размишљање о животу. Наиме, призори који се убрзано смењују пред очима чине се тако интензивним и јаким – наводећи свакога да застане, удахне тај нови мирис, фотографише или на неки други начин покуша да отргне од заборава посебност коју је са собом носио баш тај тренутак, баш та боја облака која прелази из црвене у љубичасту, мирис који подсећа на јесен и месец октобар, проживљен одавно, негде другде, хиљаду километара далеко одавде, и баш тај сунчев зрак који се пробија кроз облак и претвара ливаду десно од тебе у пожар који гори смарагдно зеленим пламеном. Да ли застати? Застати и забележти и зрак и облак и мирис. Отргнути од заборава непоновљивост тог прозора.

 

 

 

 

 

Или застати и прекинути тако низ догађаја који је сам по себи непоновљив? Хоћемо ли тако, ако застанемо, обрисати значај тог тренутка заувек из нашег „емотивног портфолиа“? Зар нису ове дилеме веоме налик на оне које имамо у свакондевном животу доносећи многе наизглед неважне одлуке као што су оне: којим ћемо се путем вратити кући, на којој пијаци пазарити воће? Чини се да је доношење тих малих одлука, односно бирање путева на малим раскрсницама, једна својеврсна потврда пролазности у времену, једна врста осведочене променљивости и неповратности. Бирањем једног пута, придавањем важности једном догађају ми заправо искључујемо све остале догађаје који би нам се можда могли десити.

 

 

Подећа ме све ово на разговор који сам, не тако давно, водио са једним професором у Београду, у кафани која више не постоји. Разговор се водио немарно, уз пиво, али о стварима важним за све присутне. У доброј намери да ми скрене пажњу да „одличност“, „тачност“, „правовременост“ или „исправност“ нису увек квалитети, тај професор ми је рекао: „Кад погодиш мету у центар – промашујеш… СВЕ остало!“ Чини ми се да тек данас увиђам шта то заправо значи. Чини ми се да сам тек данас у стању да се ослободим тог грча – у потрази за тренутком, у жељи да се тренутак отргне, замрзне и проживи.

 

 

Суочен са овим дилемама, дакле, на путу мотором и на животном путу, чини ми се данас, да сваки покушај да се тренутак „ухвати“, замрзне, или на неки начин учини материјалним – није ништа друго него неуспели покушај да се одложи прихватање оног неповратног. Сваки пут кад застанемо пожелевши успомену на тренутак ми се заправо, не само непосредно суочавамо са појмом трајања, већ тако одбијамо значај ритма читавог путовања. Застати на путу, направити паузу, бележити тренутак исто је што и умањати важност тог тренутак из његовог места на нашем путу. Застати на путу тако заправо значи укидање свега осим тог тренутка. Без жеље да залазим дубље у анализе да ли је уопште могуће „ухватити“ тренутак, тврдим да то једноставно није ни потребно. Препознавши тај тренутак а не заставши, тај догађај уграђује се у наше биће, постаје делом нашег идентитета, чинећи тако управо наш животни пут – посебним.

 

post-17634-0-79341200-1305884914_thumb.jpg

post-17634-0-03872000-1305884970_thumb.jpg

  • Podržavam 15

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • U prolazu, 69 postova
  • Lokacija: Dublin, Republic of Ireland
  • Motocikl: Triumph Thhunderbird Sport

Napomena: sve fotografije i video koje su ili ce biti objavljeni ovde su snimljeni od strane autora (AlKos)

Ukoliko se nekome dopada neka od fotografija -nek' mi posalje pruku i poslacu originalan (veliki format)...

Pozdrav,

AlKos

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • U prolazu, 59 postova
  • Lokacija: Mužlja, Zrenjanin, Vojvodina, Srbija
  • Motocikl: YAMAHA XJ900 iz 1983.

Препознавши тај тренутак а не заставши, тај догађај уграђује се у наше биће, постаје делом нашег идентитета, чинећи тако управо наш животни пут – посебним.

 

 

Uh... sa nestrpljenjem očekujem tvoje sledeće postove...

 

 

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1085 postova
  • Lokacija: Јужни Београд
  • Motocikl: Beta Xtrainer

Чекам наставак! Жеља ми је да посетим Ирску...

 

Можда превише слушам The Pogues... :)

 

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • U prolazu, 59 postova
  • Lokacija: Mužlja, Zrenjanin, Vojvodina, Srbija
  • Motocikl: YAMAHA XJ900 iz 1983.

Препознавши тај тренутак а не заставши, тај догађај уграђује се у наше биће, постаје делом нашег идентитета, чинећи тако управо наш животни пут – посебним.

 

 

Uh... sa nestrpljenjem očekujem tvoje sledeće postove...

 

 

 

Ukoliko ih bude u textualnom obliku, kada bolje razmislim...

 

 

 

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • U prolazu, 69 postova
  • Lokacija: Dublin, Republic of Ireland
  • Motocikl: Triumph Thhunderbird Sport

Препознавши тај тренутак а не заставши, тај догађај уграђује се у наше биће, постаје делом нашег идентитета, чинећи тако управо наш животни пут – посебним.

 

 

Uh... sa nestrpljenjem očekujem tvoje sledeće postove...

 

 

 

Ukoliko ih bude u textualnom obliku, kada bolje razmislim...

 

Na sta mislis???

 

 

 

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • U prolazu, 59 postova
  • Lokacija: Mužlja, Zrenjanin, Vojvodina, Srbija
  • Motocikl: YAMAHA XJ900 iz 1983.

Препознавши тај тренутак а не заставши, тај догађај уграђује се у наше биће, постаје делом нашег идентитета, чинећи тако управо наш животни пут – посебним.

 

 

Uh... sa nestrpljenjem očekujem tvoje sledeće postove...

 

 

 

Ukoliko ih bude u textualnom obliku, kada bolje razmislim...

 

Na sta mislis???

 

 

 

 

Moram da ti priznam da me je text Irska na dva točka, Uvodne reči oduševio. Vraćao sam mu se par puta isčitavajući ga. Kasnije sam ga podelio sa prijateljima naglas čitajući ga (imali smo malo kreativno veče u mojoj radionici, drugar je rezbario u drvetu, ja pekao rakiju, a ostali nam davali moralnu podršku... :) ).

O temi kojom si se bavio u tih nekoliko, ali posve interesantnih, redova i ja večito razmišljam jer mi je hobi putopisanje za home page moga moto kluba.

Interesantno je da sam svaki put kada bi pročitao tvoje reči imao neke drugačije zaključke u glavi. Isprva sam imao osećaj da će ubrzo nakon uvodne reči uslediti sličan nastavak. Drugog puta sam bio siguran da ćeš nastaviti da nam serviraš zanimljive video klipove i fotografije ali bez pratnje texta. Verovatno je konfuziji doprinelo isčitavanje u sebi i naglas (da ne poveruješ, text poprima nova značenja...). U jednom trenutku sam bio ubeđen da si došao do nivoa da ne osećaš potrebu da zapišeš putopis, jer bi se odlukom za pisanje putopisa doveo u situaciju da se posvećuješ trenutku i trošiš uludo na zamrzavanje nečeg što je već prošlo i našlo mesta u tvom portfoliju...

Sve u svemu, izgleda je tvoj text izazvao borbu u meni između onoga koji želi da otrgne od zaborava i onoga koji želi jednostavno da proživi trenutak! Ali jedno znam! Koliko mi predstavlja užitak putovanje, isto toliko uživam u putopisanju ili isčitavanju istih...

 

Na kraju, ja bih ipak ostao kod:

 

 

Uh... sa nestrpljenjem očekujem tvoje sledeće postove...

 

 

0takoje.gif

  • Podržavam 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • U prolazu, 21 postova
  • Lokacija: Krusevac
  • Motocikl: Yamaha TDM 850

Ne znam čime se baviš, ali ti je tekst tako pismen i dubok da mislim da bi pisanje trebalo da ti bude u prvom planu. Deluje mi da si čitao i našao inspiraciju u "Zen and the Art of Motorcycle Maintainance". Ako već nisi, svakako PROČITAJ.

Javi kad budeš u Srbiji da se provozamo i filozofiramo zajedno

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Zainteresovan, 914 postova
  • Motocikl: BMW R50/5

"Zen i umetnost održavanja motocikla" mi je bila omiljena knjiga u jednom periodu života. Uzbudljivo, interesantno psihološko-filozofsko štivo. Dosta kasnije pri pokušaju ponovnog isčitavanja sam odustao posle par desetina stranica. Bilo mi je dosadno. Umesto dubokoumnosti video sam pretenciozno mlaćenje prazne slame, tipično za 70-te godine. Danas ne znam koje je viđenje bliže idealu objektivnosti.

Kako god bilo, čitam ponovo ovoj Alkosov tekst i opet se pronalazim u njemu sa istim ushićenjem kao i prvi put.

Možemo samo da žalimo što dotični češće ne oseća potrebu da svoje misli podeli sa nama.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Pridruži nam se!

Možeš sada da napišeš svoj odgovor, a kasnije da se registruješ. Ako imaš nalog, uloguj se i napiši svoj odgovor.

Gost
Odgovori na ovu temu...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.



  • Aktivni korisnici   0 članova

    • Nema ulogovanih članova koji gledaju ovu stranu.


×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja