KNM BMW Vrsac - Tura po Rumuniji, 2009

[motorko 0 Napisano Novembar 4, 2009]

DAN 1.   (03.9.2009.g. Četvrtak)

 

Početno okupljanje je na izlazu iz Vršca prema Beloj Crkvi kod benzinske stanice, polazak dogovoren za 6 00 časova. Motori spremni kao i „bagaž“, koji je uredno povezan na motociklima dan ranije i putovanje može da počne. Četvoročlanu ekipu „KNM BMW Vršac“ čine Kidžin Goran, vozi svog R100 iz 1981.godine, Živojnov Borislav vozi R60/5 iz 1970. godine, Stojić Perica vozi R850 R iz 1995.g. i Ostojić Željko vozi R80/7 RT iz 1980.godine. Ova četiri motocikla ukupno imaju 110 godina, a zajedno sa vozačima i teretom imaju masu preko 1000 kilograma.

 

Po jutru koje nas je ispratilo iz Vršca možemo očekivati lep dan, što se vremena tiče, pa nekako sa zadovoljstvom i puni iščekivanja jezdimo poznatim putem ka Beloj Crkvi i Kaluđerovu, gde ćemo preći granicu Rumunije i ući u nama nepoznat kraj. Posle nešto produženog čekanja na rumunskom prelazu (zbog promene smena) krećemo prema Dunavu, da konačno prođemo dunavskom magistralom ali sa rumunske strane, jer smo je toliko puta gledali sa druge (naše) strane dok smo u nekoliko navrata obilazili istočnu Srbiju.

Prolazimo kroz mesta Pojejena, Moldova Veche, Coronini, Berzasca, Svinita, Tisovita, Plavisevita, Dubova, Ogradena, Eselnita i stigli smo do mesta Orsova. Ova deonica je specifična pošto je na dobrom delu puta uz sam Dunav, kolovoz u rekonstrukciji ili izgradnji pa na pojedinim mestima i nema asfalta, što umnogome usporava vožnju i onemogućava potpuno uživanje u lepom pogledu na Dunav, a verujte iziskuje punu koncentraciju vozača kako ne bi oštetio točkove u mnoštvu udarnih rupa. Zato se vozi usporeno i pažljivo na delovima gde se put obnavlja. Interesantno je da u pojedinim selima ima većinskog srpskog življa pa su nazivi naselja dvojezični (Požežena, Brzeća, Svinica, Tisovica, Plaviševica) što smo saznali od jedne prodavačice, koja je srpkinja, prilikom menjanja eura u leje u mestu Moldova Veche. Kurs je ovde u banci bio 1 € = 4,2 lei (za 100 evra dobijete 420 leja).

 

Čim bi prošli navedene delove puta, a motocikli osetili novu asvaltnu podlogu pod gumama, odjednom se sve zaboravlja i uživa u vožnji širokim putem sa lepim preglednim krivinama i još lepšim pogledom na Dunav, uz osećaj mirisa Dunava. Put je na pojedinim delovima, celom dužinom udaljen 20-tak metara od Dunava, a i voda ovde izgleda nekako čistija ili nam se to samo učinilo tokom uživanja u vožnji.

[motorko 0 Napisano Novembar 4, 2009]

U prirodnom rezervatu Dunavskog kazana (Casanelor Dunarii) nailazimo na nama u Srbiji poznatu crkvu u belom, uz samu obalu Dunava (i ovde se put rekonstruiše), a to je zapravo manastir (manastirea Mraconia) i konačno na 500 metara odatle, u jednom rukavcu, na stenovitoj litici ugledasmo isklesan portret rumunskog vladara Lui Decebala (kralja Dačije), koji smo želeli da fotografišemo izbliza, još dok smo ga čežljivo gledali s’preke strane Dunava (iz ranijih naših vožnji).

 

[motorko 0 Napisano Novembar 4, 2009]

 

 

Pošto nemamo baš mnogo vremena za pauze hitro krećemo dalje, jer plan je da se do mraka stigne u grad Ramnicu Valcea ili Curtea de Arges, gde ćemo noćiti u kampu (a moramo ukalkulisati i vreme pronalaska kampa). U mestu Orsova odvajamo se od Dunava i skrećemo levo na međunarodni put E-70, koji povezuje gradove Temišvar i Krajovu (nama je poznata trasa jer se ovaj međunarodni put na jednom delu proteže kroz Vršac). Put je na ovom delu vrlo dobar kako kolovoz tako i saobraćajna signalizacija, osim putokazne signalizacije gde smo uočili nekoliko nedostataka. Posle par kilometara bilo nam je jasno da se na otvorenim deonicama vozi veoma brzo pa morate biti potpuno svesni situacije ispred i iza vas, jer je i gustina saobraćaja na pojedinim delovima ovakvih puteva respektabilna, a nama greška u saobraćaju ne sme da se potkrade jer bi to značilo i kraj putovanja što niko nije želeo već smo samo razmišljali o putu ispred nas.

Na 20-tak kilometara od Orsove skrećemo na raskrsnici desno ka Baile Herculane i odmah po skretanju ka banji stajemo na prvoj benzinskoj stanici i sipamo gorivo dopunjujući rezervoare do vrha jer dalji put je uglavnom kroz brdsko-planinske krajeve sa manje urbanim mestima pa na vreme brinemo o našim ‘bendžama’. Gorivo je na ovoj pumpi bilo 1lit. = 4,00 lei dakle nešto manje od 1 evra za litar, ali po izgledu i oznakama pumpe kao i osoblja sumnjamo u dobar kvalitet goriva, što su naši motori brzo i potvrdili, međutim nismo mogli da biramo niti da rizikujemo jer ipak putujemo kroz nepoznat teren i ne smemo da dozvolimo neprijatna iznenađenja. Potrošnja motora je u granicama planirane potrošnje od 5 do 6 litara u zavisnosti od motocikla i tipa (naravno Pecin motor je najmanje potrošio goriva!).

[motorko 0 Napisano Novembar 4, 2009]

 

Do banje Herkulane put je krivudav i sa relativno uzanim neravnim kolovozom (to je put 67D, ranga našeg regionalnog puta), koji je išaran udarnim rupama, tako da vožnja nije baš prijatna. Ali zato je krajolik predivan, šumovit i divlji sa lepim pogledom na okolna brda, pa to anulira neprijatnost od silnog truckanja u vožnji.

 

 

[motorko 0 Napisano Novembar 4, 2009]

Banja Herkulane je zaista posećeno turističko mesto jer smo uz put pri prolasku kroz nju videli zaista dosta turista pa čak i neke folklorne grupe pošto se verovatno održavao nekakav festival u centru. Mesto ima interesantnu živopisnu i specifičnu arhitekturu i to je vidljivo od zgrade do zgrade u centru, ali na žalost nismo napravili pauzu u ovom mestu, pa to nismo ovekovečili za našu arhivu sa nekom fotografijom. Za ovakva putovanja uvek se pripremite da ponesete podlošku (najbolje četvrtastu od drveta) za pomoćnu bočnu parkirnu nožicu na motociklu (tzv. „ćopavu“) kako bi bili sigurni kada parkirate svoj motocikl na strmom terenu da neće da se izvrne na stranu, jer često nećete biti u mogućnosti da ga podignete na glavni štender. Uviđamo problem u saobraćaju pošto nema dovoljno parking mesta i vozila su parkirana na kolovozu, a tu su i pešaci koji se kreću kolovozom jer na pojedinim mestima nema trotoara i naravno opet problem sa lošom putokaznom signalizacijom, pa malo lutamo dok nismo pronašli izlazni put ka mestu Baia de Arama i gradiću Targu Jiu.

 

 

[motorko 0 Napisano Novembar 4, 2009]

Dalji put je sličan kao i do banje Herkulane sa pojedinim veoma lošim delovima, ali je zato krajolik divan i pravi odmor za oči. Prolazimo kroz mesta  Godeanu, Obarsia-Closani, Baia de Arama, Apa Neagra, Pestisani, Sanatesti i stižemo u gradić Targu Jiu iz koga tražimo izlazni put za grad Ramnicu Valcea. I dalje imamo manjih problema sa nedostatkom putokazne signalizacije ali to nadoknađujemo neposrednim kontaktom sa prolaznicima, koje pitamo za traženi put i uglavnom smo dobijali informacije iz prve ruke, pošto su ljudi u Rumuniji susretljivi i žele da pomognu strancima, iako postoji problem domicilnog stanovništva sa poznavanjem engleskog jezika, ali malo engleskog malo rumunskog malo italijanskog, malo se sporazumevamo rukama i dođe se do prave informacije i pravca kojim nastavljamo put. Vozimo se magistralnim putem 67 ka industrijskom gradu Ramnicu Valcea i odmah je vidljiv kvalitet magistralnog puta, sa odličnim kolovozom, saobraćajnom signalizacijom ali i velikim protokom saobraćaja i upadljivo većom prosečnom brzinom saobraćajnog toka, što nam i nije tako teško palo jer smo već utvrdili da će prvo noćenje biti u Ramnicu Valcea i da u tom gradu moramo naći smeštaj tj. kamp pre zalaska sunca.

Stižemo do ovog grada i očigledno je da je Ramnicu Valcea veliki industrijski centar (prošli smo kroz veliku industrijsku zonu), saobraćaj je u gradu veoma gust sa dosta komercijalnih vozila (lakih i teških teretnih vozila), što je dokaz da je privredna aktivnost ovde na visokom nivou. Posle duže potrage i kraćeg lutanja nalazimo kamp na izlaznom pravcu ka Bukureštu, pored jednog jezera, tako da pred sam zalazak sunca oko 19 00 časova po lokalnom vremenu stižemo da podignemo naša dva šatora i raspakujemo se, a zatim spremimo večeru (supa je bila pod obavezno!). Mesto na kome se nalazi kamp je pravo mesto za kampere (šumica uz jezero), ali zato su toaleti i tuševi ispod svakog nivoa, pa bi ovo mesto trabalo izbegavati ako ste navikli na urbani komoditet, a teško vam je da se priviknete na lošije uslove smeštaja. Inače u ovom kampu postoje i bungalovi, međutim cena nije odgovarajuća u odnosu na zatečeni kvalitet, a i vreme je lepo pa smo se spravom odlučili za podizanje šatora. Cena je bila podnošljiva, 20 leja po šatoru plus 3 leja za parkiranje motocikala. Pogled na pređenu kilometražu kaže da smo danas prevezli 444 kilometra što je dobra cifra za prvi dan putovanja kroz nepoznate krajeve, uz usputno fotografisanje interesantnih mesta.

 

[motorko 0 Napisano Novembar 4, 2009]

.

[motorko 0 Napisano Novembar 4, 2009]

.

[motorko 0 Napisano Novembar 4, 2009]

.

[motorko 0 Napisano Novembar 4, 2009]

.

[motorko 0 Napisano Novembar 4, 2009]

 

DAN 2.  (04.9.2009.g. Petak)

 

 

Ustajanje je bilo u 7 00 sati po lokalnom vremenu (6 sati je po našem) uz jutarnju kafu koju je Borko već spremio pošto je prvi ustao, zatim je usledilo pakovanje šatora i stvari uz kontrolu nivoa ulja u motorima, normalno i uz dolivanje ulja do maximalnog nivoa. Nas trojica koristimo Motul 3000 20W50 Mineral, a četvrti član ekipe nije imao tih problema, jer Pecin BMW troši zanemarljivo malu količinu ulja na ovolikoj kilometraži. Potrebno je znati da su vlasnici BMW motocikala (onih starijih iz ’60, ’70, ’80-tih) pomalo sujetni i tajnoviti po pitanju potrošnje ulja njihovih ljubimaca i često tu cifru minimiziraju, pa ću i ja ovaj put preskočiti tačnu cifru već ću samo konstatovati da se sve odvija po prethodno tačnim procenama o potrošnji. Ne brinite na kraju putovanja daću tačan podatak koliko je potrošeno ulja za ukupno pređenu kilometražu, bar što se tiče mog motocikla, uz napomenu da smo Borko i ja poneli 3 litre ulja za naša dva motocikla.

[motorko 0 Napisano Novembar 4, 2009]

.

[motorko 0 Napisano Novembar 4, 2009]

Po okončanju doručka kreće se na dalji put. Za danas je plan da se od mesta Curtea de Arges prođe interesantan put kroz Fagaraške planine (Muntii Fagarasului) i da se na kraju dana, preko mesta Fagaras krene ka Rasnovu, gradiću na 20-tak kilometara od Brašova i tamo pronađe kamp gde ćemo noćiti. Pre izlaska iz grada Ramnicu Valcea (R’mniku V’lča) na OMV pumpi dolivamo gorivo u rezervoare i konstatujemo da je ovde gorivo jevtinije pošto je cena za 1lit. = 3,85 leja, a sipamo nesto jači benzin („Carera 100 okt.“) jer nas čekaju zahtevni putevi preko Fagaraških planina. Poređenje sa benzinskom stanicom gde smo prethodno točili gorivo je izlišno i zato kad god ste u mogućnosti koristite pumpe „Rompetrol-a“, „Lukoil-a“, „OMV-a“ ili „Mol-a“ i u Rumuniji nećete pogrešiti što se kvaliteta tiče (dok za Srbiju, kao i za sve ostalo, baš i nisam siguran).

[motorko 0 Napisano Novembar 4, 2009]

Definitivno se uveravamo da je R’mniku V’lča veliki grad i to industrijski centar sa velikim brojem firmi, a saobraćaj je gust od ranog prepodneva tako da nam je dosta vremena trebalo da izađemo iz ovog grada uz konstataciju da je putokazna signalizacija sada bolja, jer smo kraći deo koristili međunarodni put E-81 (pravac ka Piteštiu i Bukureštu), koji je skoro nov i odlično obeležen i nakon 10-tak kilometara skrećemo levo na put čiji je rang poput našeg regionalnog (73C), ka Curtea de Arges. 

                                     

           

[motorko 0 Napisano Novembar 4, 2009]

.

[motorko 0 Napisano Novembar 4, 2009]

Što se vremena tiče, ovaj dan je započeo lepo, sa suncem i vedrim nebom uz temperaturu oko 25 stepeni, pa uživamo u laganoj vožnji od nekih 30-tak kilometara do Curtea de Arges, prolazeći kroz mesta Popesti, Burlusi i Tigveni.

Stižemo u Curtea de Arges i tu pravimo kratku pauzu kako bi se opskrbili hlebom, kiselom vodom i još nekim sitnicama, pa krećemo na sever prema planinama čiji se obronci naziru u daljini, a i pri prolasku kroz mesta Pamanteni, Albesti, Oestii, Corbeni i Arefu jasno nam je da smo u pravom planinskom kraju (interesantne su kuće u ovim selima). Na 30-tom kilometru, ovog puta (7C), od Curtea de Arges nalazi se lep motel sa velikim parkingom i kamp zonom uz planinski potok koji tuda protiče, a sve je smešteno ispod utvrđenja na vrhu litice u kojem je jedan deo života živeo i uspešno odolevao Turcima, rumunski vladar Vlad Sepeš. Ovde stajemo i pravimo pauzu uz fotografisanje i hlađenje kisele vode u planinskom potoku, a odmah odustajemo od obilaska utvrđenja (Cetatea Poienari), koji se izdiže na vrhu nepristupačne litice, jer bi za to sigurno izgubili par sati. Utvrđenje je sa tri strane okruženo strmim liticama, a sa jedine pristupačne strane prilazi se uzanim dugačkim stepenicama, pa nam je jasno zašto je ovo utvrđenje ostalo neosvojeno.

[motorko 0 Napisano Novembar 4, 2009]

.

[motorko 0 Napisano Novembar 4, 2009]

.

[motorko 0 Napisano Novembar 4, 2009]

Na mestu pored potoka gde se kampuje ostali su tragovi ljudske bahatosti i nemarnosti što je dokaz da će Rumuni (baš kao i Srbi) još dosta „hleba pojesti“ dok se ekološka svest zaprimi u glavama građana. Plastične kese, prazna PET ambalaža, lopte, pa čak i odbačene pelene i ulošci „krase“ obalu planinskog potoka sa predivnom bistrom vodom, a kanti za otpatke nema u zoni gde je predviđeno kampovanje, niti kod obližnjeg velikog parkinga. Dok se fotografišemo pokušavamo da izbegnemo „nepoželjni krajolik“ kako nam ne bi pokvario ukupan utisak o ovom mestu i prilikom kasnijeg pregledavanja klupske arhive.

       

[motorko 0 Napisano Novembar 4, 2009]

.

[motorko 0 Napisano Novembar 4, 2009]

Nastavljamo dalje u laganom ritmu planinskim putem ka jezeru sa velikom branom  (Lakul Vidraru), gde opet pravimo pauzu zbog fotografisanja, jer se i sa druge strane vidi neosvojivo utvrđenje Pojenari (Cetatea Poienari) na vrhu strme litice. Put je dovde krivudao dok prati klanac kojim se pruža planinska rečica, a pogled na klanac izaziva iskonsko divljenje prema prirodi. 

[motorko 0 Napisano Novembar 4, 2009]

.

[motorko 0 Napisano Novembar 4, 2009]

.

[motorko 0 Napisano Novembar 4, 2009]

.

[motorko 0 Napisano Novembar 4, 2009]

.