Jump to content

Moto Zajednica

Furious Panda

Sest zemalja - dobro za pocetnike

Recommended Posts

  • Zainteresovan, 816 postova
  • Lokacija: Sofija, Bulgaria
  • Motocikl: BMW R 1250 GSA

OSNOVNE DESTINACIJE:

Sofija – Meteori – Igumenica – Krf – Bari – Kotor – Kumbor – Zlatibor - Sofija

 

UČESNICI (s leva na desno):

 

Suzuki Boulevard M109R, poklon od Tanje za 15-tu godišnjicu braka

 

Tanja, saputnik, manijak na temu putovanja, kao mala želela da vozi MIG; odgovara za fotografiju

 

Neša, vozač, 46 godina, iskustvo sa motorima – dve sezone (dobro de, jedna i po); iskustvo sa ovim motorom – skoro dva meseca

 

WFqnB_30524780.jpg

 

PRIPREME ZA PUTOVANJE:

 

Vize:

 

Zbog letnje sezone i odsustva konzula, imali smo problem sa uzimanjem godišnje francuske biznis vize. Uzeli grcku i resili da iz inata u Francuskoj ne potrošimo ni jedan evro. Odustali smo od puta za Korziku i ovu turu isplanirali u poslednjem trenutku.

 

Priprema motora:

 

Boulevard je nov, prešao je 1300 milja. Osim što smo ga oprali, trebalo je opremiti ga za duže putovanje. Montirali smo windshield, naslon za suvozača, crash barove i zadnji bar za prtljag. Pravi ljubitelji Boulevarda (Intrudera) kažu da sa svim tim dodacima motor izgleda seljčćki (na američki način) ali sta da radimo kada želimo da ga vozimo i da nam je udobno. Kupili bisage i tank torbu Kappa i uzeli staru Samsonite torbu za zadnji bar. Vešanje nismo dirali, ostalo je “na sredini”.

 

Alat i delovi za nepredvidjene situacije:

 

Ništa, samo broj telefona grcke šlep službe. A da, Victorinox komplet od koga znam da koristim samo otvarač za flaše.

 

Navigcija:

 

Garmin Zumo 660. U reklami je pisalo da je i Grcka pokrivena novom kartom. Ne verujte (uvek) reklamama.

 

Smeštaj:

 

www.booking.com. Napravljene rezervacije veče pre polaska.

 

Komunikacija:

 

Motorola radio-stanice sa slušalicama za kacigu. Korišćene samo prvog dana. Super radi ali su kablovi nešto strašno dosadno.

 

Prtljag:

 

Uh, ovo je bio najkosmarniji deo. Na putovanja obično idemo Land Cruiser-om tako da smo navikli da trpamo sve sto nam padne na pamet a da pri tom ostavimo mesta i za našeg kućnog ljubimca. Morali smo da donesemo teške odluke čega da se odreknemo. Na rang listi glupih rešenja, ubedljivo prvo mesto zauzima to da ne ponesemo kišna odela – avgust je, kakva bre kiša.

 

Kod kuće je ostao i Canon EOS 40D sa kompletom objektiva. On nam je nedostajao svo vreme (kišna odela samo jednom ali zato...). Trebalo je da se oslonimo na Canon IXUS 870 IS.

 

Odeća:

 

Standardna oprema. Najkorisnija stvar su bile letnje jakne Clover AirTek.  Napravljene su od neke mrežaste materije tako da je osećaj kao da nemać ništa na sebi. Ojačanja od platna drže sve vazne protektore – laktovi, ramena, kićma. Na krstima je džep u kome se nalazi mala kišna jakna koja se oblači kada je hladnije i, naravno, kada pada kiša.

 

Kondicione pripreme:

 

Najduza vožnja zajedno na ovom motoru je bila trista kilometara u jednom cugu sa pauzom od pola sata.

 

Datum polaska:

 

23. juli, dan kada smo pre 15 godina rekli jedan drugom DA. Red je da na taj dan započnemo i drugu ludost.

  • Sviđa mi se 1
  • Podržavam 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 816 postova
  • Lokacija: Sofija, Bulgaria
  • Motocikl: BMW R 1250 GSA

PRVI DAN – ZNOJNI U SEDLU

 

“Dragi sugradjani, danas nas ocekuje najtopliji dan u godini” cuje se sa radija u 6 i 15 ujutru dok vrsimo poslednje pripreme i polako spustamo stvari. Sve je spremno. Dobro smo se  naspavali pre puta – mozda i vise od sat vremena. Valjda putna groznica.

 

BS3Yk_23587750.jpg

 

Svetlimo kao bozicna jelka.

 

sfe6a_52354133.jpg

 

Deo puta kroz Bugarsku je protekao idealno – hladnjikavo, nema prevelike guzve, prijatne krivine, benzinske pumpe sa restoranima na svakom koraku.

 

pkr8p_48902126.jpg

 

pIGd9_10970927.jpg

 

33we1_99064836.jpg

 

GDgiM_72077951.jpg

 

Od Sofije do Grcke granice ima samo 170 kilometara i to prolazimo u jednom dahu. Ulazeci u Grcku, kao da je neko ukljucio kalorifer. Postaje sve toplije... i toplije... i toplije... A mi imamo problem... problem... problem...

 

Tanja ima nekakvu fiziolosku karakteristiku koja se ogleda u tome da se skoro u opste ne znoji. Umesto da se oznoji ko covek i da tako ohladi organizam, ona pocinje da se zagreva. Ovo u kombinaciji sa: a) suncem koje przi; B) vrelim asfaltom; c) motorom od 1800 kubika koji greje od dole – losa medicina. Stajemo da se sto cesce odmaramo a Tanja rashladi.

 

hJPrD_13441056.jpg

 

Situacija postaje jos komplikovanija posle Soluna - pocinje auto-put. Uvek mi je bilo cudno to sto pravi bajkeri mrze auto-puteve. Sada sam shvatio zasto. Kao pocetniku koji se strasno pali, svaka voznja bi trebala da predstavlja zadovoljstvo. Medjutim voznja po auto putu ima jedno osnovno obelezje – DOSADA.

 

m1oPV_73422912.jpg

 

Na auto-putu mozes da vozis brzo, sto jeste prednost a mnogima i zadovoljstvo. Medjutim, kada si natovaren prtljagom kao nasim, gde je sve pricvrsceno platnenim cicak trakama i gumenim mrezama, imas osecaj da ce nesto da se otkaci ili pokida u svakom trenutku. Zato i nismo vozili brze od 150 km/h. Sve vreme su mi kroz glavu prolazila uputstva za torbe na kojima pise da ne treba voziti brze od 100 km/h.

 

Grcki auto-putevi imaju jos jednu manu – vrelo retko, a na nasem putu nigde, ne postoje benzinske pumpe. Treba da izadjes ka nekom gradu i tamo mozes da biras: Shell, BP, Eko...

 

Posto nam je ovo bilo prvo putovanje motorom, prisustvovali smo interesantnom fenomenu. Ljudi koji se muvaju na okolo obicno prilaze, raspituju se za motor ili se saginju da procita koja je to marka. A drugovi Japanci su na ovom motoru dobro odradili posao. Ispod amblema na rezervoaru Boulevard sitno pise Suzuki.

 

uTMiv_56997705.jpg

 

“Jel to Harley Davidson?” “Ne, ne... To je Suzuki, Suzuki Intruder ali je ovaj uvezen iz Amerike a tamo se zove Boulevard” “A kolko kubika ima?” E tu mi vec malo neprijatno da odgovorim jer vidim da ima vise od njegovih kola. “Mnogo... previse.” U Grckoj je poreski sistem toliko brutalan da je kupovina kola sa velikom kubikazom prosto mission impossible. Zato se retko moze videti takav vozni park kakav postoji na nasem delu Balkana.

 

Nastavljamo putovanje ka Meteorima.

 

n8vH4_95429368.jpg

 

Krajnja destinacija prve etape naseg puta je u stvari bilo pristaniste Igumenica. Posto nam je ovo moto-premijera, nismo znali koliko cemo moci da izdrzimo i zato smo resili da sidjemo sa puta i da spavamo u Meteorima.

 

Tu sam prvi put hteo GPS da bacim u more ali je do mora bilo oko 300 km pa sam odustao. Oko Grevene, gde se nalazi odvajanje za Meteore je poslednjih godina uradjeno jako mnogo novog puta. Negde je put pravljen preko starog a negde je sasvim nov.

 

Eliba_24541249.jpg

 

U svakom slucaju, pratis sta ti Garmin kaze i malo kasnije vozis po njivama - taj deo puta nije unesen u City Navigator Europe NT 2009. I tako se mi vozikamo po putu po paklenoj vrucini, Tanji para izlazi iz usiju, a nas navigator kaze “Turn Right” . A Right nema nista, samo ostaci od nekog starog puta. Spas je dosao posle jednog “Turn Left” gde se pojavio Shell na kome su se prodavale prave papirne karte.

Vracamo se “nekoliko desetina kilometara” i najzad napustamo cistilista svake bajkerske duse – auto put.

 

Postaje zanimljivo za voznju...

 

ma8YB_48199148.jpg

 

OomCK_94927730.jpg

 

… a predeli lepi za oko.

 

GOWyN_92678715.jpg

 

n6xu5_53454816.jpg

 

I najzad, u daljini, kao ni iz cega izranjaju Meteori.

 

uUdIm_69918735.jpg

 

HwXIV_68115754.jpg

 

Ovo zaista izgleda nestvarno.

 

vkU61_96522566.jpg

 

Na sred ravnice planinski masiv u formi stubova, a na njima manastiri. Monasi pustinjaci su prvi u 11. veku naselili vrhove Meteora a u narednim vekovima je tamo izgradjeno mnostvo manastira.

 

Trenutno je aktivno sedam manastira od kojih je sest otvoreno za turiste. Postoji asfaltni put do njih.

 

iEWnZ_23059701.jpg

 

vKBYw_79619836.jpg

 

Elem, mi bez problema nadjemo hotel u gradicu Kastraki. Samo ime grada me je malo ucinilo nervoznim ali, hvala Bogu, nisam cuo da se nekom muskom desilo nesto lose. Gradic je u samom podnozju planinskog masiva a hotel i nasa soba su imali predivan pogled ka njemu.

 

4NS5q_45485187.jpg

 

Istusirali se, osvezili i ... akcijaaaaa... Obilazenje manastira!

I tu, da ne gresim dusu, Garmin odradi nesto korisno. Reko, da vidim kako da se popnemo do gore. Ukljucim gps uredjaj. Na ekranu se pojave nekakve spirale, ostre krive I nepravilni geometrijski oblici - putevi do i izmedju manastira. Ups...  Sa mojim “bogatim” iskustvom i ovim motorom, nema sanse to da isteram.

 

“Tanja, ne znam da li ima smisla da idemo gore: kasno je po podne, presli smo danas vise od 500km, mozda im je proslo radno vreme, cuo sam da cetvrtkom ne rade... Bolje da se odmorimo ko ljudi, da nesto pojedemo, pa drugi put ... Tanja... Tanja...” A Tanja vec spava.

 

I tako se nas obilazak Meteora zavrsio prelepim vecernjim pogledom na planinu i super klopom u obliznjoj taverni.

 

bdRcm_93366379.jpg

 

Jesmo bili na Meteorima? Jesmo.

  • Podržavam 5

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 816 postova
  • Lokacija: Sofija, Bulgaria
  • Motocikl: BMW R 1250 GSA

D®UGI DAN

 

Ova etapa puta je trebala da bude relativno jednostavna: samo 250 km  do Igumenice, trajetki do Krfa svaka dva sata, gps koordinate hotela su skinute sa Google Earth-a i unete u moje navigaciono ljubimce, ceka nas predivan hotel na severu ostrva, bazen, plaza… Zbogom zohariiii…

 

Da se ne izlezavamo previse kada nas vec posle par sati ceka Raj, ustajemo rano, pravimo jos nekoliko fotografija i krecemo.

 

XS062_90579313.jpg

 

JeqSV_81078606.jpg

 

Kao i u dolasku, do auto-puta idealno.

 

JhtQP_26051449.jpg

 

9TDGT_35277368.jpg

 

NGZvy_94564282.jpg

 

1N0oF_14348839.jpg

 

Ubrzo se izlazi na potpuno novu deonicu auto-puta ka Igumenici. Nema sta da se kaze osim da:

 

a) ima mnogo tunela i osecaj u njima je kao na ovoj fotografiji - cista psihodelija.

 

3hcGI_11486099.jpg

 

b) mozes da stanes samo negde pored puta sto smo mi i radili i skidali deo po deo odece.

 

6BQHs_77630606.jpg

 

oGZWa_30240829.jpg

 

c) zaista nema vise sta da se kaze

 

Srce nam je zaigralo kada smo u daljini ugledali more. Igumenica!

 

4cmv0_89067594.jpg

 

Nije nam trebalo vise od deset minuta da shvatimo da od novog treba da odemo na stari port za trajekte. Stari port je stvarno star - beton i nekoliko kioska za prodaju karata. Ipak dobro je, nema nikakve guzve. Jedanaest je sati, desetak automobila, dva motora i neki ljudi koji spavaju na betonu.

 

bKTe4_23005828.jpg

 

Posle par minuta, situacija postaje sumnjiva. Nema ni jednog grckog automobila, svi salteri zatvoreni a trajekti se mirno ljuljuskaju bez i jednog coveka na bordu. Nigde nikog osim ljudi koji zele da putuju. Zbunjeno se okrecemo oko sebe, pitamo gde se kupuju karte, kada krece sledeci trajekt… Svi samo slezu ramenima.

 

Upoznajemo se sa kolegama bajkerima iz Slovenije koji su u nedoumici kao i mi.

 

1IiNl_28811400.jpg

 

Tek posle sat vremena policajac koji je slucajno prolazio objasni sta se desava.

 

STRAJK!

 

Trajekti u Grckoj ne plove vec drugi dan. U sred sezone. Bez ikakvog obavestenja. Prosto nema nikoga. Ko nam je kriv sto ne znamo grcki i ne gledamo grcku televiziju.

 

Kako psuju ti Slovenci, skoro kao i mi Srbi.

 

Neoficijalna informacija (oficijalne nema jer nema oficijalnih lica) je da ce MOZDA u pola tri posle ponoci krenuti jedan trajekt. MOZDA ce se od 8h uvece prodavati karte za prvih 50 vozila. Pa ko je brz MOZDA i udje na taj trajekt. Za sledeci se ne zna nista. Znaci, optimisticka varijanta je 14 sati cekanja do ukrcavanja. A sunce greje…

 

NN2Hh_33279549.jpg

 

Naravno, kao razmazeni konformisti srednjih godina, Tanja i ja resavamo da uzmemo neki hotel da ne umremo od vrucine, da mozemo da prilegnemo i da se istusiramo. Dok se domundjavamo izmedju sebe, pozalimo se nasim novim prijateljima Slovencima kako treba preziveti ceo dan na suncu i betonu. Andrej tada izgovara kultnu recenicu koja je od tog trenutka postala osnovni moto naseg novog bajkerskog zivota:

 

“JESMO BAJKERI ILI SMO PI***”

 

Pogledamo se Tanja i ja pocnemo u isti glas: “Ma da bre… Sta je to jedan dan na 45 stepeni, kom bajkeru je tusiranje vazno, nista nije idealno. Naravno da je sad najbolji momenat da strajkuju, nece valjda u januaru…” Zaboravimo na hotel i ostale razmazotine i sa nasim novim prijateljima provedemo ostatak dana.

 

Rec je o dva para iz Maribora. Andrej i Dasha putuju na Yamahi TDM 900 a Gregor i Sandra na Hondi CB 1300. Neverovatno simpaticni ljudi. Putuju vec nekoliko dana preko Hrvatske, Srbije, Ohrida i Albanije i odlaze na sedam dana na Krf.

 

e5Add_68473054.jpg

 

Odemo lepo svi zajedno na rucak i vratimo se na pristaniste jer oko 8h treba MOZDA da pocnu da se prodaju karte. A treba se izboriti za prvih 50 karata. Vec se okupila gomila ljudi i to Grka. Znaci, moze i da se desi.

 

TCIFH_33179276.jpg

 

Napravimo mi tu dobru strategiju. Na svakih deset minuta se menjamo i uvek jedan par ceka na redu a druga dva se odmaraju.

 

B62OI_45244532.jpg

 

G37i8_81128658.jpg

 

U 8.30h stvarno otvore jedan salter. Tesko je opisivati kakva je to scena bila – kao da se delilo po petsto evra, pa ko prvi. Tuca, policija intervenise, Grci vicu ko ludi, zene vriste, svi pokusavaju da se ubace preko reda. Od nase desete pozicije odjednom se nadjemo na drugom kraju gomile. Neki nasi zemljaci su prednjacili u guranju. Dosao pre pet minuta, “ej zdravo brate, sta ima...” i odjednom stoji tri mesta ispred mene. I tu posao odradi najmladji clan slovenackog cetverca - Dasha. J**e k**u svima na tri jezika a stitnici za laktove sa njene Dainese opreme ubedljivo rasteruju upadace. I eto je, nosi sest karata. Neverovatno, kao da je ona zivela pod sankcijama a ne mi. Snasla se ko zmajcek a ja ko poslednja kila. Sada kada ovo pisem, jos uvek bih stajao u redu da Dasha nije posao odradio umesto mene.

 

OK, imamo karte. Stajemo u kolonu iz koje vise nema mrdanja, a ostaje jos “samo” sest sati do ukrcavanja.

 

5m9Gh_73255176.jpg

 

Jesmo bajkeri ili smo pi***? Necemo valjda da se dosadjujemo. Sta fali tome da se napravi piknik na asfaltu. Motorima ogradjujemo “nase” mesto, kupimo uzo, crno vino, cips i koka-kolu i pocinje party time. Tri mala uza i cetiri boce vina su pali za slobodu. Zvucnici na nasem laptopu su suvise slabi da bismo slusali muziku ali nije ni bilo potrebe.

 

iZpuv_95779702.jpg

 

kmOny_34220877.jpg

 

vCFQd_89203373.jpg

 

E sad, da se razumemo. Ovakav dozivljaj za dosta mladjih clanova foruma nije nista posebno. Ni za mene pre tridesetak godina ne bi predstavljalo nista vise od jednog by the way ubijanja vremena. Medjutim za nasih 40 i kusur godina i za nacin zivota koji vodimo, ovo je pravi sok za sistem. (Nadam se da niko od nasih zaposlenih ili klijenata nije clan ovog foruma, jer nas i onako smatraju ludima sto smo krenuli na ovu avanturu motorom).

 

XDG0K_39233923.jpg

 

Ukrcavanje i pakovanje motora proticu bez ikakvih problema.

 

u2qLx_39987475.jpg

 

Tu bi negde spokojno mogao da se zavrsi drugi, dug dan naseg putesestvija. Ukrcali se oko pola tri, pristigli na Krf, gps nas odveo do hotela, legli i ziveli srecno i zadovoljno. Ali nije tako. Ovo jos uvek nije kraj ovog dana.

  • Podržavam 7

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 816 postova
  • Lokacija: Sofija, Bulgaria
  • Motocikl: BMW R 1250 GSA

DRUGI DAN I POLOVINA

 

Sama voznja trajektom od Igumenice do grada Krfa (Corfu ili Kerkira) traje nesto vise od sat vremena.

 

LEAAV_21613654.jpg

 

Oko cetiri ujutru se iskrcavamo, pozdravljamo se sa nasim novim prijateljima i palimo ka selu Peroulades koje se nalazi na krajnjoj severo-zapadnoj tacci ostrva. Tamo je nas hotel.

 

Prvi problem sa kojim se suocavas oko 4h ujutro su stotine skutera. Ljudi se vracaju iz nocnog zivota. Vecina skuterasa u to doba ima smanjene ili izmenjene intelektualne funkcije, da se tako izrazim. Krecu se u rojevima. Onaj od napred pod punim gasom pravi slalom izmedju macijih ociju po sredini puta dok primerak koji sedi od nazad, obicno zenskog roda, ispusta neartikulisane zvuke a gornje i donje ekstremitete razbacuje u razlicitim, medjusobno nekoordinisanim pravcima. Protiv ove elementarne nepogode je nemoguce boriti se. Prosto cekas da prodje.

 

Prezivesmo najezdu i vec ulazimo u planinski deo ostrva. Ovde nema opasnih vrsta ali zato put postaje dosta izazovan. Zamisljam kako je verovatno super ovuda voziti po danu ali posle skoro 24h na nogama, u pet ujutru, radije bih sekao krivine u snu. Sve je izgledalo relativno OK dok gps nije poceo da nas navodi u dvorista, na off road, uzbrdice i nizbrdice od 45 stepeni. Kada otkazem da se podcinim komandi, on rekalkulise novu turu ali nasa destinacija postaje sve dalja i dalja.

 

mp91w_74126305.jpg

 

U jednom trenutku, posle dvorista u koje je trebalo da skrenemo, vadimo spasonosnu papirnu kartu koji smo kupili poslednji put kada smo se izgubili.

 

Kad smo vec stali, resimo da docekamo svitanje uz zvuke petlova iz daljine i fenomenalno ruzicasto nebo. A nas dvoje sami… pored puta… negde na ostrvu Krfu... Juce nam je bila 15-ta godisnjica. Kakva romantika j*** te.

 

U1SAu_43939652.jpg

 

U svakom slucaju, vec posle sat vremena smo pronasli hotel. Razdaljina od trajekta do naseg hotela je negde oko 35-40 kilometara a mi smo putovali vise od dva sata.

 

Da ne bude da se samo zalimo i da nam nesto nije po volji, preskocicu pricu o tome kako smo popizdeli jer nije bilo nikoga da nam da kljuc od sobe. Ovako zvuci bolje:

 

Opijeni lepotom ambijenta, nismo odmah otisli u sobu vec smo vise od sat vremena sedeli pored bazena, udisali mirise prirode i uzivali u prelepim slikama dana koji se radja…

 

kvz6K_77364987.jpg

 

L4zVu_12364700.jpg

 

AEp3r_92894147.jpg

 

iJKal_18733186.jpg

 

E4oEB_89067592.jpg

 

… dok nam napokon, oko 8h nisu dali kljuc od sobe.

  • Sviđa mi se 1
  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Svakom po zasluzi, 11375 postova
  • Lokacija: NBGD - KN04ET
  • Motocikl: Honde Transalp, plavi i narandžasti, oba za dečake

...u koju ste, naravno, ušli samo da se presvučete i ostavite stvari pa trk na plažu na dremku u debeloj 'ladovini? ;D

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 816 postova
  • Lokacija: Sofija, Bulgaria
  • Motocikl: BMW R 1250 GSA

A KRFSKI DANI TEKU…

 

Nase bajkersko-turisticko iskustvo na Krfu je ograniceno. Svodi se na to da smo iz jedne baze - naseg hotela, svakog od sest dana boravka pravili izlete ka razlicitim destinacijama. Jedan dan smo izgubili zbog strajka i on nam je zaista falio. Nismo obisli juzni deo ostrva, nismo videli kampove i nismo silazili do svake plaze pored koje smo prosli. Nocni zivot nismo upoznali jer smo obicno posle vecere odmarali (i malo radili) u hotelu.

 

Jhb2J_77174636.jpg

 

RXKxB_75517174.jpg

 

MOTOROM NA KRFU

 

Na ostrvu postoje 64 pumpe i za benzin ne treba da se misli.

 

Pranje motora je 3-5 Evra. Sitan pesak koji se nahvata po motoru guli boju kao smirgla.

 

AQEQ1_53922935.jpg

 

Motor na placeni parking ne primaju cak i da im platis duplo.

 

Ovde se sve vrste motora voze vec decenijama jer je klima blaga. Na zalost, otkrili smo sta se desava sa motorima kojima zavrsi zivotni vek. Nadam se da njihove celicne duse odlaze u raj.

 

KZdeE_66884896.jpg

 

Fakt da je Krf najsevernije grcko ostrvo, sa dosta vlage i bujnom vegetacijom, omogucuje prijatnu voznju motorom. Izvan osnovnih putnih arterija, postoji prava mreza predivnih lokalnih puteva. Cesto vozis u hladovini spalira cempresa ili maslina. Nema guzve, krivine su fenomenalne i u nekim tenucima mislis da si sam na svetu.

 

Ytck7_84184386.jpg

 

qCYgR_45233305.jpg

 

5EcAG_38296520.jpg

 

D2Iyc_53008123.jpg

 

Ipak treba voziti oprezno, narocito na takvim bajkovitim mestima. Postoje tri stvari koje ti se mogu dogoditi dok uzivas u krivinarenju:

1) rent a car/skuter turisti koji zijaju na okolo pokusavajuci da otkriju gde treba da idu

2) lokalci koji napamet znaju svaku krivinu, voze brzo i mnogo im smetas

3) autobusi koji se mogu pojaviti na svakom mestu. Neprijatan je osecaj kada ti iskoci neko cudo na puticu sirokom metar i po. Motor rikverc nema a da bi se pomero do ivice puta, desna noga teba da ti visi iznad ambisa.

 

GPS. Gde je problem u koriscenju navigacionog uredjaja? Svi putevi su upisani ali nisu dobro kategorisani, tako da gps cesto na isti nacin tretira lokalnu stazu pokrivenu kamenjem i peskom i asfaltiran put izmedju dva sela. To je i bio razlog sto nas je na dolasku Garmin prosetao mnogo kilometara naokolo. Ako neces putem koji ti on predlaze, on ti predlozi jos gori. Naravno ovo je problem za nasu kategoriju motora dok za enduro, kros i slicne upravo to predstavlja fun.

 

Sto se tice zastitne opreme, to je posebna prica. U Grckoj su kazne za nenosenje kacige drakonske. I pored toga, vec prvog dana primetimo da kacige retko ko nosi a o drugoj opremu da i ne govorimo. Koliko smo mi imali priliku da vidimo, policija na Krfu nikoga nije zaustavljala. Valjda zato sto su vecinom turisti.

 

U obicnom zivotu mi smo bajkeri za primer - uvek nosimo minimum kacige, jakne i rukavice. Cak osecamo laganu neprijatnost kada na sebi nemamo zastitne pantalone i pojas. Na zalost, na ostrvu smo se za neke krace distance malo raspistoljili. U nekim situacijama ti mozak prosto gori i zaista je nepodnosljivo da imas svu opremu na sebi. Teorijski, kada je tako vrelo ne treba da se vozi motor ali kada si na odmoru preuzimas nekakav rizik. Ja ipak imam skoro 30 godina staza za volanom sto mi je u nekoliko potencijalno kriticnih situacija pomoglo. Mi smo ovog puta imali srece. Ne radite ovo kod kuce.

 

404.jpg

 

bCzY0_94984929.jpg

 

PLAZE

 

Mi smo severo-zapadni, nekomercjalni deo izabrali zbog divljine i manje turista. Plaze su teze za pristup, okolina egzoticna a voda je dosta hladnija nego na istocnoj obali.

 

Najbliza plaza nasem hotelu je Loga beach (medju turistima poznatija kao Sunset beach).

 

pCHWQ_67304865.jpg

 

gVCCR_46652906.jpg

 

Na vrhu je caffe restoran Panorama sa predivnim pogledom…

 

kfcO7_46144622.jpg

 

… i slobodnim wireless internetom (za budale koje ne mogu nikada da se odvoje od laptopa i mail-a).

 

VzBjK_34625481.jpg

 

Cokoladnu tortu kao tamosnju, u zivotu nisam jeo (izvinjavam se mami i tasti a i vama jer sam se setio da slikam tek kada sam je pojeo).

 

Plaza je poznata po predivnom zalasku sunca. Mi nismo nijednom prisustvovali ovom dogadjaju jer smo prosle godine na Santoriniju cetiri sata upucali cekajuci da vidimo “najlepsi zalazak sunca na svetu” pa nam se malko smucilo.

 

Jedno jutro smo dosli tu sa zeljom da malo plivamo ali je voda bila toliko ledena da smo odmah otisli na kaficu.

 

Qappy_82914721.jpg

 

s1N7N_26171533.jpg

 

Blizu se nalazi i Cape Drastis.

 

Pogled je “k’o s’ razglednice”.

 

EnaTJ_73597059.jpg

 

31eym_63947154.jpg

 

Asfalt vodi do nekle a onda pocinje strm zemljani puteljak  posut peskom, sljunkom i prasinom. Ljudi su mi rekli: “Sa ovim tvojim motorom, kada vidis ovakav put, parkiras i produzis peske”. Tako i uradim. I krenemo u setnjicu nizbrdo.

 

Wgppc_86431706.jpg

 

Eqa0v_64535784.jpg

 

Kao za baksuz, bas tada od dole projuri neki lokalac na neidentifikovanom kros motoru. Kroz glavu mi proleti “Jesmo bajkeri ili smo pi***” i vratim se po motor. Tanja ladno kaze: “Ja sam pi***” i produzi pesaka. Meni lakne. Imace ko da zove hitnu pomoc i da trazi traktor da izvlaci motor iz ambisa.

 

HxWCV_75034877.jpg

 

Silazenje nije bilo strasno osim sto sam kod svake serpentine mislio: “J*** te a kako cu ovo da prodjem uzbrdo”. Motor je zajedno sa mnom tezak oko 450 kilograma. Zadnja, niskoprofilna, guma je siroka 26cm a sare su taman takve da na asfaltu bolje hvata.

 

Parkiram dole, Tanja dodje peske i sve kao uzivam u prelepom predelu.

 

kqlrq_43009689.jpg

 

Slikam se kao Napoleon koji je upravo dobio bitku .

 

OwRXS_33975665.jpg

 

Laganim korakom, naizgled cool, sednem na motor i krenem gore.

 

DZEROONIMOOOO….

 

jnXaF_66648125.jpg

 

5vaSR_47636325.jpg

 

I na sopstveno iznenadjenje popnem se iz prve. Nije mi se ugasio motor, nije se tresao kardan i nisam se zaustavio ni jednom, kobajagi da razgledam okolinu. Izgleda da 125 konja moze dosta da odradi. Ovo mesto cu zapamtiti kao moje prvo vatreno krstenje.

 

7sX0v_74055013.jpg

 

Popularna plaza na ovom delu ostrva je Canal D’Amour.

 

Kada smo na Google Eart-u videli obalu i kanale koji ulaze u kopno, skoro da smo resili tamo da trazimo hotel. Dobro je sto nismo jer u zivo mesto ne izgleda cak toliko impresivno. Okolina i infrastruktura je mnogo soc. Kanali nisu veliki i bili su puni algi.

 

MGqDy_66696755.jpg

 

xEmZa_90433578.jpg

 

CdH39_98556973.jpg

 

Prateci Tanju u pokusaju da napravi sto bolju fotografiju, nasao sam se na putu talasu koji me je zalio ogromnom kolicinom lepljive i istrulele morske trave.

 

LE4OW_50106366.jpg

 

Da, pise na tabli: Ne prilazite blizu! Opasnost!

 

Nismo ni pozeleli da se okupamo tamo vec smo se brze-bolje vratili u hotel. Danima su mi iz opreme ispadali komadici prljavstine i algi koje nisam uspeo odmah da ocistim.

 

Severni deo ostrva do Kassiopi-ja smo obisli za samo jedno popodne. Kazu da su plaze lepe ali, na zalost, slobodan pristup je otezan zbog mnostva hotelskih kompleksa koji se nalaze izmedju puta i obale. Vrlo malo smo videli ali je OK.

 

WTzkv_29942860.jpg

 

N7IrP_77072187.jpg

 

Za zapadnu obalu smo odvojili dva dana. Karakteristicno za taj deo Krfa je da put ide visoko a odlazak do mesta sa plazom podrazumeva dosta strme puteve i serpentine.

 

Agios Stefanos je mali gradic gde nam je bolji ustisak napravila jedna taverna nego sama plaza.

 

nrfui_90971994.jpg

 

UmZIK_87520169.jpg

 

Voda je bila ledena tako da smo napravili samo delimicno kupanje.

 

FHe2N_70098307.jpg

 

Agios Georgios smo videli samo od gore.

 

6439w_16854451.jpg

 

Paliokastrica je poznato turisticko mesto na zapadnoj obali.

 

Ljudi dolaze sa svih krajeva ostrva i guzva je prilicna. Kada sam pokusao da udjem na placeni parking, covek na rampi je reagovao u stilu: Ne, ne… neces me zajebati, ne moze motor. ?!?

 

Mesto se sastoji od tri prelepa zaliva i mnostva hotela.

 

farXl_67083528.jpg

 

404.jpg

 

404.jpg

 

Osnovna atrakcija su brodici za po osmoro turista koji obilaze zalive i ulaze u spilje kojih ima jako mnogo.

 

5Pzrq_26555150.jpg

 

404.jpg

 

0v2cl_69265613.jpg

 

U spiljama su stalaktiti i stene poprimili neku ljubicastu boju i izgledaju zaista magicno.

 

jI7AQ_13543850.jpg

 

YPjS5_14707236.jpg

 

Voda je svuda kristalno cista i ocigledno je najbolji provod da iznajmis camac i stanes gde pozelis.

 

3qka8_100mxy.jpg

 

xj5r4_101mrt.jpg

 

IXLjQ_102mln.jpg

 

Nasa tura brodicem je, na zalost, trajala krace. Jedna zena je kolabirala i trebalo je hitno da se vratimo. Maler. Nismo zeleli ponovo da idemo jer nam je raspolozenje naglo palo.

 

U svakom slucaju, Paliokastrica je mesto gde bismo se vratili. Jedini minus – ogromne kolicine turista.

 

Jos ka jugu se nalazi turisticko mesto Glifada

 

Tamo smo se osecali kao na Srpskom primorju - ocigledno je ovo mesto popularno medju nasim turistima. Lepa pescana plaza, mnostvo taverni i vozila koja necemu sluze.

 

1zBIO_104nye.jpg

 

Tu smo se prvi put okupali u moru kao ljudi.

 

t4QKu_105b.jpg

 

Toliko smo uspeli da vidimo od plaza za tih nekoliko dana.

  • Podržavam 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 816 postova
  • Lokacija: Sofija, Bulgaria
  • Motocikl: BMW R 1250 GSA

GRAD KRF

(Ne znam zasto se kod nas ovo ostrvo i grad zovu Krf. Tri suglasnika. Grci ga zovu Kerkira po istoimenoj boginji a u ostatku sveta Corfu)

 

Grad Krf je administrativni centar i ujedno najveci grad ostrva. Panoramom dominiraju dve tvrdjave i Crkva Svetog Spiridona.

 

2b9z8_106ytq.jpg

 

d03MT_107fhv.jpg

 

sl68c_108ztz.jpg

 

etYis_109o.jpg

 

Nase upoznavanje sa gradom Krfom se desilo iz dva puta. Prvi put preko dana (ne preporucujemo) i drugi put kasno popodne i predvece (preporucujemo).

 

Ako se tamo zadesite u radno vreme, naletecete na guzve gore nego na Brankovom mostu. Verovali ili ne, mi smo imali ozbiljan problem da nadjemo mesto da parkiramo motor. Placeni parking – “marsh”, u starom gradu te teraju lokalci a po sirokim ulicama ne mozes da se ubacis nigde od ogromne kolicine automobila i jos ogromnije kolicine motora i skutera.

 

Ovako izgleda predvece, kada je prazno.

 

rrbCL_110oyq.jpg

 

VPxB5_111pdf.jpg

 

Nervozni od trazenja parkinga i skuvani od vrucine, prvi utisci o starom gradu nam nisu bili najpovoljniji. Sve je izgledalo mnogo “turisticki” - radnje sa jeftinim suvenirima i opremom za plazu, kafici koji za visoku cenu nude instant napitke i guzva, nepregledna guzva. Kao na buvljaku.

 

RQLf7_112nji.jpg

 

Tada sam pomislio da sam zauvek izgubio Tanju kao suvozaca. Stala je na sred puta i rekla: “Pisna mi” /bugarska varijanta “dopizdelo mi je”/! “Trazim avion i odlazim kuci!” ^%*$& A avion upravo prelece…

 

qCMgf_113uwi.jpg

 

Srecom, kasnije po podne, stvari se menjaju.

 

kfJVM_114omy.jpg

 

Atmosfera postaje spokojnija i mozes da obratis paznju na istinske lepote ovog grada. A ima se sta videti.

 

RDdvj_115pwi.jpg

 

4hbD6_116xlt.jpg

 

P2Er6_117ozq.jpg

 

FgtFp_118ees.jpg

 

KNHLX_119wye.jpg

 

aG2xj_120n.jpg

 

Trg i ulica Liston su nam najvise prijali. Projektovao ga je unuk francuskog arhitekte, koji je tvorac Rue de Rivoli, jedne od najpoznatijih ulica u Parizu koja prolazi pored Luvra. U Krfu je nesto kao umanjena replica Rue de Rivoli. Puno lepih kafica a preko puta veliki park.

 

JXwR3_121kme.jpg

 

8geHB_122xnw.jpg

 

Nezaobilazna etapa naseg puta je bila i obilazak ostrva Vido.

 

D35lK_123tci.jpg

 

9VF0l_124a.jpg

 

Sta reci a ne biti patetican? Ovo je jedno od mesta u svetu gde se osecas ponosnim sto si Srbin.

 

zS7WX_125lbx.jpg

 

Za nas ovo mesto ima posebno znacenje. Tanjin i moj deda su prosli Albansku Golgotu 1916. i bili na ovom mestu. Jedni su od malo onih koji su se zivi vratili sa Vida.

 

U glavi mi se mota: “Koliko je samo onih ciji unuci nikada nisu rodjeni da mogu da vide ovo.”

 

hZM98_126viy.jpg

 

EOUOK_127hbq.jpg

 

3y3iQ_128fnq.jpg

 

Oko deset hiljada srpskih vojnika i regruta je preminulo u bolnicama na ovom ostrvcetu. Vecina je sahranjena u “plavoj grobnici” bas u ovoj uvali.

 

QpaYW_129eac.jpg

 

Ni ja ne bih bio ovde da mog dedu nije spasao covek koji ga je, sazalivsi se sto je mlad, stavio u rupu u zemlji, polivao ga hladnom vodom i spustio mu temperaturu.

 

Na povratku brodicem ka gradu pomogao sam jednoj gospodji da izadje sa broda. Grkinja je, sigurno ima oko 90 godina i jedva se krece. Posto sam je bukvalno izneo na obalu zahvalila mi se na grckom i tutnula mi je u ruku novcanicu od pet evra. Ja sam joj novac vratio u ruku i na engleskom joj rekao da zaista nema potrebe. “Are you British?””No, I am Serbian.” “Ooo… Great.”

 

Osecao sam se cudno, ponosan i tuzan. Kako smo posle svega ovoga dovde dogurali?

 

pOGWH_130idj.jpg

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 816 postova
  • Lokacija: Sofija, Bulgaria
  • Motocikl: BMW R 1250 GSA

VESELA SLOVENACKA DRUZINA I PUT KA VRHU

 

Posle patriotizma, da se vratimo na bratstvo i jedinstvo.

 

Na trajektu za Krf, pao je dogovor da jedan dan provedemo sa nasim novim prijateljima iz Maribora. Mala voznjica i rucak.

 

Nalazimo se na dogovorenom mestu.

 

10hMv_131hjj.jpg

 

hCa3M_132wgn.jpg

 

cWIYY_133wzj.jpg

 

Prokomentarisem ja da na sebi nemaju opremu koju malte ne nisu skidali u Igumenici. Objasne oni da im oprema ne treba jer su nam za danas isplaniraju turu koja nije ni malo rizicna. Vozice sporo jer do najviseg vrha ostrva put ne dozvoljava velike brzine. J*** te, opet serpentine i sljunak.

 

Ovako izgleda samo parce puta.

 

RN0xc_134iqj.jpg

 

Pocnem ja da objasnjavam da nas motor nije za takve puteve, da sam ja, iako mator, ipak bajker pocetnik i da je najbolje da oni krenu a mi cemo ih stici. Kad procenimo da vise ne mozemo, vracamo se i srescemo se negde na rucku. Njihov odgovor je bio kategoricno NE. Kolege bajkeri se ne ostavljaju na putu. Ako mi ne idemo, nece ici ni oni. Posto smo video da im je jako stalo i nismo zeleli da im pokvarimo plan, Tanja presece: “Jesmo bajkeri ili smo picke?”

 

Formacija u kojoj smo se kretali je bila jasno definisana.

 

KHKpM_135obi.jpg

 

Prvi vozi Andrej jer ima dosta iskustva a njegov motor je najslabiji (Yamaha TDM ima “samo” 900 kubika, zezali smo ga svo vreme). Kao najsmotaniji i najrizicniji, ja vozim drugi. Treci je Gregor koji ima zadatak da pazi na mene.

 

uIK1Y_136qhm.jpg

 

BQIIV_137xiq.jpg

 

Putovanje do vrha je bilo nesto kao kombinacija neverovatnog uzivanja i intenzivnog kursa voznje motorom.

 

mFU5j_138gqn.jpg

 

855r5_139blf.jpg

 

Prelepi predeli.

 

sdqGZ_140tnj.jpg

 

gBTwA_141e.jpg

 

Vidikovci...

 

JC9qb_142mcv.jpg

 

XUUvw_143qvp.jpg

 

Sela...

 

UWVZI_144ouc.jpg

 

3LY9x_145dpb.jpg

 

U isto vreme, toliki broj serpentina ne bih prosao ni za deset godina uobicajene voznje. Vec posle pete-seste hvatam caku i nalazim optimalni nacin za kontrolu ove mrcine od motora.

 

Kvk7J_146t.jpg

 

Moj ponos povremeno ubija po neki lokalac kome su i 50 kubika dovoljno. U rukama Mandusica Grka…

 

pxSv2_147o.jpg

 

Stajemo na jednom vidikovcu.

 

SW2Ft_148mwi.jpg

 

kgkzn_149akq.jpg

 

Q71Uz_150q.jpg

 

Nastavljamo put u istoj formaciji. Postaje sve toplije pa cak i nasi prijatelji skidaju deo opreme. Mi smo neumoljivi – na nama i kacige i jakne. Naravno, uvek postoji neko nezasticeno mesto i maler da ga nadje - Tanju osa ujeda za nogu.

 

Par stotina metara pre vrha stajemo za fotografisanje.

 

klcdJ_151tvl.jpg

 

pdosL_152wsu.jpg

 

Skoro odustajem jer prestaje asfalt ali svi krecu pa i ja. Nisam valjda p… Vise ne stajem nigde.

 

POkDN_153lmh.jpg

 

Na kraju stizemo do cilja. Najvisi vrh Krfa – Pantokrator je na 917 metara nadmorske visine.

 

bBs2X_154lgn.jpg

 

8GRKV_155gql.jpg

 

Ovakvo cudo jos nisam video. Manastir a iznad njega prava suma antena i predajnika.

 

FCcZU_156wyn.jpg

 

Pretpostavljam samo kakav je bio spor kada su inzenjeri izracunali da je bas pozicija manastira najbolja za postavljanje radio antena. Ipak, postignut je nekakav “suzivot”.

 

IPnpB_157rmk.jpg

 

Pogled je fenomenalan. Vidi se more i cela Albanska obala. Kazu da nekim danima moze da se vidi i obala Italije.

 

bthYk_158cty.jpg

 

1e0Py_159omx.jpg

 

Jos malo nazad… jos malo…

 

v6jm5_160cfd.jpg

 

Na kopnu siroke predele presecaju zemljani putevi koji u sebi nose off road avanturu. Neke druge godine, nekim drugim motorom.

 

2UAtO_161m.jpg

 

7KxAl_162hhv.jpg

 

Povratak u civilizaciju je zapoceo ruckom, par kilometara dalje. Zaustavljamo se u jednom selu i Gregor odlazi da vidi u koju od dve taverne da sednemo. Prva ispred koje smo stali je u debeloj hladovini, karirani stolnjaci i sve lepo uredjeno. Gregor se vraca i pun autoriteta kaze: “Onaj drugi je veci Rock ‘n’ roll” i mi odemo tamo.

 

iOzGy_163y.jpg

 

WmbIM_164b.jpg

 

Tipican krajputni restoran, ni blizu sredjen kao prethodni ali hrana... Apsolutno sve domace, preukusno i veliko.

 

wfdV6_165p.jpg

 

Pre par dana, Tanja nadje u nekom casopisu preporuke za turiste koji idu na Krf. I gle, upravo nasa taverna se vodi kao mesto sa najboljom hranom na ostrvu. Viz ti sta ti je taj Rock ‘n’ roll…

 

Povratak je bio vec cista rutina. Imao sam osecaj da mogu da vozim jos 300 kilometara po takvom putu.

 

0h8Z7_166v.jpg

 

MxoJ9_167z.jpg

 

Cak sam u jednom trenutku i ja predvodio grupu (nije photo-shop, samo mali crop).

 

49sgQ_168ogi.jpg

 

Rastanku sa nasim prijateljima je prethodilo kupanje u moru i po jedan koktel. Obecali su da  ce sledece godine doci u Bugarsku na more. Mi smo im se zahvalili na svemu sta su ucinili za nas a toga nije malo. Naucili su nas kako se donose odluke u bajkerskom zivotu (J.B.I.S.P.). Naterali su nas da uradimo stvari koje mi sami sigurno ne bismo radili (piknik na asfaltu, osvajanje vrhova). Bili su svo vreme prijatno drustvo. Jedino mi nije potpuno jasno kako radi to za Rock ‘n’ roll.

 

Dva minuta pre rastanka, Dasha se spotakla o ivicnjak, uganula nogu i razbila novu Dainese kacigu koju je drzala u ruci. Nije zdravo druziti se sa Srbima.

 

 

 

 

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 816 postova
  • Lokacija: Sofija, Bulgaria
  • Motocikl: BMW R 1250 GSA

BYPASS. GRCKA – ITALIJA – CRNA GORA

 

Nasa sledeca destinacija je bila seoce Kumbor u Boki Kotorskoj. Tamo je ono sto najvise volimo na svetu. Imamo i malu montaznu kucicu koju retko posecujemo.

 

Logicna varijanta je bila da od Igumenice presecemo Albaniju i izadjemo na Crnu Goru. Sve u svemu do Kumbora ima oko 600 kilometara. Previse za nas ukus.

 

Kopajuci po netu (prednost kada nosis sa sobom laptop) otkrijemo da postoji trajekt od Barija do Kotora. I resimo da “presecemo” do Crne Gore preko Italije. Tanja je kategoricno podrzala tu ideju. Posle sam se setio zasto – shopping u Italiji je omiljena sportska disciplina moje zene.

Dakle, nocno putovanje do Italije, dan u Bariju i nocno putovanje do Kotora.

 

Cekamo ukrcavanje i ludo se zabavljamo. Nema drugih bajkera - dosada.

 

JkXvX_picture738.jpg

 

Putovanje brodom od Krfa do Barija traje oko deset sati. Svaka pohvala kompaniji Venturis na njenim trajektima i organizaciji. Na brodu, osim neophodnih stvari…

 

knVVS_170fdd.jpg

 

… postoji i potpuna pokrivenost besplatnim wireless internetom. U cistim sobama se moze naci i orudje muske srece: DALJINSKIIIIII…

 

1sjAB_171v.jpg

 

Lepo se naspavali, popili kapucino i vec uplovljavamo u pristaniste Bari.

 

404.jpg

 

Epq89_173ein.jpg

 

Prijatelji is Slovenije su nas upozorili da u Italiji nikada ne ostavljamo motor bez nadzora jer mnogo lako nestane i nikada se vise ne pojavi. To cuvanje motora i stvari na njemu nam je donekle i pokvarilo ugodjaj tokom dana.

 

U nasoj predstavi, Bari je bio nekakav lucki grad, prepun emigranata, prosjaka i pijanih mornara. U stvari, ispostavilo se da nije bas tako, barem sto se tice naseg iskustva.

 

Odmah iza luke pocinje stari grad koji ima karakteristicnu arhitekturu uskih ulicica i malih trgova.

 

6xYjX_174qku.jpg

 

b2Bsj_175u.jpg

 

Ovde moj prijatelj Garmin vec radi besprekorno, izvadio se za sve prethodne dane. Prvo sto smo planirali da vidimo je Crkva Svetog Nikole u kojoj pocivaju mosti ovog sveca. Upisemo destinaciju i navigator nas povede direktno u pesacku zonu. Ispod znaka za zabranjen saobracaj motornim vozilima, pise, osim za biciklove, mopede i motore. Krenemo oprezno da nas neko ne gadja i onda vidimo da su ulicice pune ovih vozila.

 

LBJaY_176q.jpg

 

1SAdS_177ewl.jpg

 

Jako je cudan osecaj kada prodavac pomera tezgu da prodjes. Osim toga, nas Suzuki se u uskim ulicama cuje kao omanji tenk. A meni neprijatnoooo…

 

xJdZP_178sde.jpg

 

Izlazimo na trg pred crkvom kad tamo mesto za motore. Privezem ja za svaki slucaj lancem masinu, ukljucim alarm, blokiram tocak a vidim i dva policajca koji ocigledno rade tacno na tom trgu. Vec pomislim, super, ostavljamo ovde motor i produzavamo peske.

 

jiT4U_179uel.jpg

 

agIwq_180ctf.jpg

 

Ipak, resim da ih pitam da li je sigurno da tu ostavim motor. Policajci mi odogovre: “Ako nemas nista vredno u torbama i imas kasko osiguranje, mozes da ostavis i tu. Nije zabranjeno” I tako smo mi do kraja dana “vukli” nas motor sa nama.

 

Sama crkva Svetog Nikole izgleda jako lepo.

 

LxVvb_181dam.jpg

 

YxPVv_182fyj.jpg

 

QKpL4_183r.jpg

 

YxDk6_184tqw.jpg

 

AhIbE_185kpq.jpg

 

PpxMv_186n.jpg

 

U kripti se nalazi i deo za pravoslavne vernike.

 

nWeUc_187z.jpg

 

EiFW7_188e.jpg

 

Mecene (sponzori) su i u proslosti ali i sada bili vazan deo crkvenog zivota.

 

VAKqZ_189vlf.jpg

 

Zavrsimo mi razgledanje crkve i dok smo izasli napolje – sve zatvoreno. Radnje, restorani, kafici… sve. Ljudi odmaraju popodne.

 

RZBea_190gkz.jpg

 

73DjK_191btn.jpg

 

DyaIb_192tug.jpg

 

U krugu od kilometar, nadjemo jedan jedini restoran koji radi i brzo zauzmemo mesto. Da bismo ubili sto vise vremena podjemo redom: salata, predjelo, glavno jelo, voce, kafa. Dok nam je kelner nudio kafu, ja napravim gresku u koracima i porucim kapucino. Kao da sam mu opsovao sve najmilije. Pocne da objasnjava (onako glasno i temperamentno kako to rade Italijani) prvo na engleskom ali vrlo brzo predje na italijanski da cu posle jela dobiti kafu sa mlekom samo preko njega mrtvog. Ostali gosti me gledaju sa prezrenjem. Ko jos normalan pije kapucino po podne. I donese dva mala espresa. Upssss…

 

Kad vec nismo mogli nista da pojedemo ili popijemo, popnemo se na motor u zelji da se malo ohladimo i da razgledamo grad. Mrtav grad.

 

ChbXl_193l.jpg

 

Qh48K_194nml.jpg

 

Guqsb_195uji.jpg

 

Prolazimo glavnom trgovackom ulicom – nigde nikog.

 

D90ZP_196h.jpg

 

Tanja hoce da napravi hara-kiri. Na svakoj radnji pise saldi (rasprodaja) ali i chiuso (zatvoreno).

 

gazD4_197wwg.jpg

 

Propade shopping.

 

Vozajuci se tako, naletimo na predivan bulevar koji prolazi pored mora a tamo – otvorena poslasticarnica.

 

3BnYY_198b.jpg

 

Posto se onaj mali espresso nesto se nije uklopio u nase kafopijske navike lepo porucimo ice-café da dopunimo. Veoma ljubazam momak nam donese ice-café – isti onaj mali espresso ali hladan. K’o naprstak. Vidimo mi da to sa kafom nece ici pa se bacimo na sladoled i fotografisanje.

 

cOf7g_199qph.jpg

 

odwqC_200hql.jpg

 

Odmaramo se gde stignemo – treba ubiti jos vremena do trajekta.

 

utlBr_201qjm.jpg

 

Izlezavanje na jednom zidicu u starom gradu i dogadjaj oko njega podsetio nas je neodoljivo na Felinijeve filmove. Dva lika, dosta moronskih pogleda, pokusavaju da pretoce gas iz jedne u drugu butan bocu. Plin sisti na sve strane. Stezu nesto i pukne im ventil. Plin pocinje nezaustvljivo da tece i polako kontaminira ceo trg. Prolaznici prelaze na drugu stranu ulice a mi gledamo kao hipnotisani. U tom trenutku se pojavljuje jedan stariji covek, ocigledno vlasnik restorna, psuje ih kako su glupi i dolazi da resi problem – sve sa cigarom u ustima. U tom trenutku pola trga se isprazni, ukljucujuci i dvojicu morona koji su sve zapoceli. Vicu mu oni za cigaru a on prezrivo u stilu “j***la vas cigara” uvuce dim i baci ostatak. Bili smo na pragu novog mini 11-tog septembra.

 

OoNNn_202mpz.jpg

 

Pada vece i dolazi vreme za trajekt. Ukrcavanje i prolazak pasoske kontrole ostavlja utisak na nas. Cista diskriminacija… u korist bajkera. Stotine automobila ceka red u nepreglednim kolonama. Kada se pojave bajkeri, policajci, carinici, svi… samo kazu: “Obilazi” i pustaju nas posebnom trakom. Ono za sta ti autom treba minimum jedan sat, motorom smo zavrsili za tri minuta. Neverovatan osecaj koga smo se rado secali a narocito na ulasku u Crnu Goru.

 

Koliko je putovanje od Krfa do Baria bilo dobro, toliko je od Baria ka Kotoru bilo kosmarno. Putovali smo kompanijom Azzura Line. Da tu nesto nije u redu, trebalo je da shvatimo jos kada smo pravili on-line rezervacije. Sajt je malo na engleskom – malo na italijanskom. Sa kreditne karte je skinut novac ali nikada nismo dobili e-mail koji potvrdjuje nasu rezervaciju. Na sajtu ne postoji opcija kabina (koje bismo sigurno uzeli jer smo ceo dan proveli u Bariu bez tusa) a kada smo stigli na brod videli smo da ih ima.

 

Mi smo uzeli varijantu “poltrona” – fotelje kao u avionu u jednoj velikoj kabini.

 

4vOEs_203edy.jpg

 

U prostoriji sa oko pedesetak takvih “poltrona” temperatura je konstantno bila negde oko 12-13 stepeni, tako da nam ni dukseri, jakne i cebe nisu pomogli. Umrli smo od zime. Svi putnici do jednog su se u rekordnom roku izneli napolje. Brod je kasnio u polasku sat vremena bez jasnog razloga.

 

Hiljadu puta smo se pokajali sto nismo isli drugom kompanijom do Dubrovnika ili Bara.

 

Noc smo proveli skoro svo vreme budni. Moj prijatelj Garmin nam je bio jedina uteha. Svaki cas sam proveravao gde se nalazimo, da li smo prosli polovinu Jadranskog mora i koliko jos ima do Crne Gore.

 

F0ZKL_204a.jpg

 

Na palubi smo docekali zoru a malo posle toga i siluetu crnogorskog primorja.

 

ooAwu_205mle.jpg

 

0S2Ld_206sni.jpg

 

5BE1o_207uwv.jpg

 

Najprijatnija stvar celog putovanja je bio ulazak i prolazak kroz Boko-Kotorski zaliv.

 

72bsl_208dif.jpg

 

aT8YF_209d.jpg

 

404.jpg

 

Oc8cL_211lwr.jpg

 

bxyl4_212v.jpg

 

Prosli smo vrlo blizo Kumbora (nase destinacije) i Tanja je sumanuto mahala jer je znala sta nas tamo ceka.

 

ShZaw_picture854.jpg

  • Podržavam 3

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 816 postova
  • Lokacija: Sofija, Bulgaria
  • Motocikl: BMW R 1250 GSA

M0NTENEGRO ZOVE TEBE

 

Ideja da se iz Italije ide trajektom do Kotora je losa ideja. Od ulaska u zaliv do iskrcavanja je proslo skoro tri sata: trajekt ide jako sporo a samo pristajanje u luku je komplikovano jer je prostor strasno mali. Kapetan je tek iz cetvrtog pokusaja uspeo da ubode pravilnu poziciju i da ukotvi brod.

 

gOfvu_214l.jpg

 

Na teritoriju Crne Gore, docek nam je napravilo sunce koje przi. Iskrcavamo se.

 

Tretman motorista ni izdaleka nije bio kao na ostalim mestima. “U red iza ostalih”, bio je odgovor policajca na pitanje da li motorom mozemo da prodjemo brze da nas ne strefi toplotni udar.

 

Vec skuvani od cekanja u redu za pregled pasosa, krecemo putem oko zaliva. Rec trajekt nismo hteli ni da cujemo tako da smo resili da vozimo okolo umesto da kod Kamenara presecemo.

 

Put je stvarno lep, krivine prijatne a pejzaz nezaboravan.

 

6nCrp_215h.jpg

 

404.jpg

 

vc7VD_217npc.jpg

 

Najzad stizemo do Kumbora koji predstavlja vrhunac naseg putovanja. Zasto Kumbor? Zato sto su tamo NASA DECAAAAAAAAA…

 

… OK, i tasta.

 

Skoro niko iz porodice nije znao za nase putovanje motorom jer je samo spominjanje te teme izazivalo burne reakcije: “Vi ste ozbiljni ljudi, imate odgovoran posao, dvoje odrasle dece. Niste valjda ludi.” Nasa pojava sa sve moto opremom bila je apsolutni sok.

 

Tasta samo sto nije pala u nesvest. Deca nisu bila toliko iznenadjena (navikli su na nase povremene ispade) ali su se srasno obradovali. Umrli su od smeha kada su videli da smo, da bismo licili na prave bajkere, oko vrata nosili njihove marame iz Diznilenda – Karibski pirati sa mrtvackim glavama. U drustvu su jednodusno proglaseni za decu najludjih roditelja.

 

Narednih par dana su bili odmor u pravom smislu te reci – kupanje, suncanje, pedoline, tastina hrana…

 

lft01_221a.jpg

 

JfyPU_223qdu.jpg

 

jYtIw_222yjo.jpg

 

Motor je zasluzeno odmarao u hladovini jedne masline. Proslavili smo i moj 46. rodjendan.

 

Vece pred polazak postali smo dosta nervozni. Zao nam je bilo sto ostavljamo decu. Oni su se jos vise brinuli jer su sad vec znali da putujemo motorom a nebo je postalo dosta tamno.

 

vGwHR_224i.jpg

 

Vremenska prognoza za sledece dane je bila eksplicitna – pluskovi sa grmljavinom.

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 816 postova
  • Lokacija: Sofija, Bulgaria
  • Motocikl: BMW R 1250 GSA

POVRATAK OTPISANIH I OSNOVNA LEKCIJA O MOTOCIKLIZMU

 

Rano ujutro se pakujemo i pozdravljamo. Tasta nas gleda kao za poslednje. Posto smo obecali da cemo svakih sat vremena slati sms gde smo stigli, polako krecemo.

 

Odlucili smo smo se za varijantu povratka preko Trebinja, Foce, Visegrada pa do Zlatibora. Nocenje i sledeceg dana Cacak, Kraljevo, auto put pa pravac Sofija.

 

Povratak sa jedne ovakve avanture je sam po sebi depresivan. Adrenalin pada i u glavi vec pocinju da se pojavljuju misli o poslu, obavezama, dnevnim rutinama… Ali treba prvo stici kuci. Oblaci obecavaju da to nece biti bas jednostavno.

 

HK6iO_225k.jpg

 

Pocetak je vise nego dobar. Sunce, putevi kao iz snova, prelepi pejzazi.

 

yvBaE_226ows.jpg

 

wkNSG_227vpc.jpg

 

Sh0PW_228vof.jpg

 

XjGl6_229d.jpg

 

Kako prolaze kilometri, tako oblaci postaju sve prisutniji.

 

GRZju_230cyv.jpg

 

flhIn_231xds.jpg

 

Malo pre Gackog stajemo i oblacimo nasu bedu od kisnih jakni. Pocelo je.

 

PPF5L_232tkm.jpg

 

bNicL_233muz.jpg

 

Za sada kisica samo lako rominja. Ne primecujem nikakvu promenu u ponasanju motora i vozim dalje bez zaustavljanja.

 

Dok smo trepnuli pojavljuje se znak Cemerno. Ovu tacku sam prolazio mnogo puta kolima i bilo je pravo maltertiranje. Motorom je kao pesma.

 

QQbF8_234r.jpg

 

Put je idealan osim na nekoliko mesta gde se izvode radovi i na silasku sa Cemernog, gde se zbog klizista (vec nekoliko godina) ide obilaznicom.

 

BBzlG_235f.jpg

 

BoRkM_236nrq.jpg

 

Stajemo u nekom krajputnom restoranu i pijemo kafu, kahvu ili kavu. Ne znam sta je tacno, ali prija.

 

vcdpD_237jjy.jpg

 

DYf2v_238sin.jpg

 

Kisa postaje sve jaca a pejzazi… hmmm …impresivni.

 

yFENO_239z.jpg

 

YYEpj_240srl.jpg

 

oMnyE_241rxq.jpg

 

Posle Nacionalnog parka Sutjeska, kisa prerasta u pljusak.

 

S9MEe_242xfj.jpg

 

dt4Wm_243dhd.jpg

 

Kada nas je prvi put kamion iz suprotnog pravca zalio sa pedeset litara vode, umrli smo od smeha. Zajednicki smo spontano poceli da vicemo moto osvajaca kilometara: “JESMO BAJKERI ILI SMO P***EEEEEEE…” Pljus…

 

Posle petog zalivanja stajemo na jednoj benzinskoj pumpi. Mokar sam do OO. Tanja malo manje, to jest do O.

 

LIKFd_244a.jpg

 

Naravno, osnovna tema razgovora su bila nasa kisna odela koja smo kupili specijalno za ovaj put i koja, uredno slozena, leze u ormaru kod kuce. Tanja se seti osnovne lekcije: “Lepo kazu ljudi na nasem forumu, nigde bez opreme”

 

Posto se pljusak ni posle sat vremena ne stisava, produzavamo dalje. Jako je cudno kad menjas brzine i osecas kako se voda preliva iz zadnjeg u prednji deo cizme. Malo brza voznja nam je poslednjih dana bila jedini spas od uzasnih vrucina a sada hladnoca i vlaga probijaju do kostiju cim malo dam gas. Sto leti moze da bude hladno…

 

EXYWe_245dme.jpg

 

hF6JS_246b.jpg

 

Tanja sve redje vadi foto aparat jer objektiv postaje mokar.

 

vf7iO_247h.jpg

 

Kada su nas videli na granici, nisu nam ni dokumenta trazili. “Vozi!” Sigurno smo izgledali dosta jadno.

 

Najzad stizemo na Zlatibor, pronalazimo hotel i svlacimo sve sa sebe. Mokri smo do gole koze, sve natopljeno osim jakni.

 

CSoLj_248l.jpg

 

Srecom, navlake na torbama su odradile posao i stvari u njima su nam potpuno suve.  Presvlacimo se i krecemo u centar sa dva jasna zadatka:

 

1. Da nadjemo neku radju i kupimo fen ili kalorifer da bismo mogli da osusimo stvari (u hotelu nisu imali nista)

2. Da jedemo

 

ulrZm_249h.jpg

 

Prvi zadatak smo zavrsili neuspesno. Ovaj drugi, u vezi hrane, uspesno. U stvari, vise nego uspesno, mnooogo vise nego sto je trebalo. Ali sta da radis kada udjes u srpski restoran i tamo ima svega: prebranca, domacih kobasica, mesanog mesa, cevapa sa kajmakom, lepinja s kajmakom… Nije trebalo to da uradimo.

 

Jedva se dokotrljamo u sobu, treba da resimo sta da radimo jer se vremenska prognoza ne menja. Predvidja se kisa i za sutradan. Umesto da krojimo ratni plan, padamo u komu i budimo se tek sutradan oko 8h. Trinaest sati spavanja.

 

Sledece jutro – kisa produzava da pada, stvari nam i dalje mokre a ja dobio stomacni grip (pristojna dijagnoza kad neko ima proliv od prezderavanja). Opcija ostanka jos jedan dan otpada jer sutra treba da smo na poslu. BJB adresar je ostao kod dece na moru, zajedno sa laptopom. Treba sami da se snadjemo.

 

U jednom trenutku Tanja pobednicki ulazi u sobu: “Ta daamm…” Pozajmila je fen za kosu od nekih gostiju. OK, krecemo danas ali treba bolje da se pripremimo.

 

Par sati nam je trebalo da osusimo stvari.

 

Krecemo negde oko 13h.

 

Odmah srecemo nekoliko bajkera koje pozdravimo, kako je red. Ako je to bio neko od clanova ovog foruma i seti se velikog, lepog motora i na njemu dva lika umotana u kese za djubre pricvrscene selotejpom - to smo bili mi. Ha, ha… zalostan prizor ali zato smo SUVI.

 

Na zalost, nemamo fotografije sa ove etape puta jer je i aparat pokisao prethodnog dana pa smo ga stavili na dno torbe. A slike bi bile nezaboravne.

 

Voznja sa kesama za djubre je OK ali nekako strasno sustis a i selotejp pocinje da se odlepljuje. Skrenemo mi po najvecoj kisi u Uzice i u prvoj gvozdjari kupimo radnicka kisna odela. Najbolja investicija od 9 eura u poslednje vreme.

 

Ostatak putovanja kroz Srbiju je prosao bez vecih problema i dodatnih uzbudjenja. Malo je ljustala kisa a malo smo umirali od vrucine. Doduse, put je bio isprekidan zaustavljanjem na svakoj benzinskoj pumpi (ponekad i u sumarku) zbog mog “stomacnog gripa” ali je sve proslo dobro.

 

Kuci smo stigli oko 11h uvece. Zgranute komsije nas slikaju pred ulazom.

 

e8K1v_250stl.jpg

 

Pa829_251iri.jpg

 

ThfZt_252tbb.jpg

 

Saljemo poslednji sms: “STIGLI KUCI”

 

 

 

I tako. To je bilo to. Nase prvo putovanje motorom posveceno 15. godisnjici braka.

 

Sedimo kod kuce i podvlacimo crtu ispod naseg prvog ozbiljnijeg putovanja motorom.

 

- Za 15 dana prosli smo sest zemalja: Bugarska, Grcka, Italija, Crna Gora, Bosna, Srbija.

 

- Presli smo tacno 2200 kilometara motorom i oko 300 nautickih milja trajektima. Nije mnogo kao kilometraza ali je dosta vremena na motoru.

 

- Sve je moglo da prodje i mnogo jeftinije. Posto od petnaest, koliko smo zajedno, osam godina nismo koristili godisnji odmor, resili smo da se ovaj put pocastimo.

 

- Upoznali smo nove prijatelje.

 

- Otkrili smo da ovaj motor moze vise nego sto smo mislili.

 

- Shvatili smo da nam velika vrucina vise smeta nego kada je prohladno i kisovito.

 

- Naucili smo sta znaci oprema.

 

- Dobili smo inspiraciju za sledeci poduhvat.

 

Da budemo do kraja posteni, treba da kazemo i sta je, za nas, velika mana putovanja motorom: mogu da se voze samo dvoje. Voleli bismo da i nasa deca mogu ovo da dozive sa nama. Ali nikad se ne zna, ako Tanja jednog dana resi…

 

Pozdrav svima sa BJBikers.com i hvala na inspiraciji.

Nadam se da vas nismo udavili. Znate kako je, stariji ljudi su malo opsirniji.

 

Larissa (photo)

Furious Panda (tekst)

  • Podržavam 15

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Bona Fides, 1310 postova
  • Lokacija: Kraljevina Mirijevo - Beograd
  • Motocikl: http://www.motoscout.de

Ovakvo uzivanje tokom citanja nekog putopisa poslednji put sam doziveo ravno pre 30 i vise godina tj. kada sam bio klinac. Bili su to putopisi Karl Maja iz njegovog "Arapskog ciklusa"

 

... fotografije govore same za sebe. tekst i bez fotografija guta se - ne cita se. a sve zajedno - zaista na nivou vrhunskog knjizevnog dela.

 

Cestitam na pravom "vatrenom krstenju" svadbenog poklona i hvala vam sto ste to podelili sa nama.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Drug član, 1431 postova
  • Lokacija: Beograd

Blago tebi sa ovakvom zenom, pravi ste zmajevi i avanturisti, i ne mogu vam opisati osecaj radosti i uzbudjenja koji ste preneli sjajnim putopisom i slikama, pokazali ste svima kako se zivi zivot punim plucima  ;)

Veliko hvala i pozdrav oboma  :)

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • U prolazu, 2 postova
  • Lokacija: Beograd - Bulbulder

APSOLUTNO FANTASTICAN I ISKREN PUTOPIS!!!! Nisam mogao da prestanem a da ne procitam do kraja.....i zao mi je kad sam shvatio da je kraj scrolovanju......tako pismeno i interesantno opisano, pokriveno sjajnim slikama, na pravom mestu.....bez ikakvih pretenzija u bilo kom smislu....sa puno informacija...ma skroz sam bez texta ostao.....sutra, kad se probudim, citam i gledam od pocetka......u bookmarku ste mi...  :D zelim Vam sve najbolje!

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Gost
Odgovori na ovu temu...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Aktivni korisnici   0 članova

    Nema ulogovanih članova koji gledaju ovu stranu.





×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja